Da uštedimo malo vreme, najbolje je da svako ko misli drugačije, da se direktno obrati ambasadi EU u Beogradu i ambasadoru Dežeru, koji je eksplicitno rekao da su projekti u zdravstvenom sektoru u Srbiji, koji iznose 140 miliona evra od 2000. do danas, koji su prvo bili 105 miliona podrške iz "Kards" programa, a zatim sa ponosom mogu da kažem da je Ministarstvo zdravlja uspešno apliciralo za programe iz instrumenta za pretpristupanje iz fondova iz kojih su prvi projekti dobijeni, upravo zbog toga što je do danas uspešno sprovedena saradnja sa EU.
Jula 2010. godine sam kao ministar zdravlja bio pozvan u Brisel kod evropskog komesara za zdravlje i zaštitu potrošača, koji je veoma pozitivno ocenio sve što je do sada rađeno i vrlo jasno i eksplicitno rekao da će EU i dalje podržavati još više reforme zdravstvenog sistema.
Razumem da neko ima potrebu da svoju zemlju denuncira i da se bavi raznim pisanijama. Ako vi mislite da ove godine nije trebalo isporučiti 300 vozila zdravstvenim ustanovama Srbije, od toga 250 vozila hitne pomoći i 54 vozila za zbrinjavanje medicinskog otpada, ako vi mislite da projekat "Tvoje ne menja sve", a kampanja je, inače, pre tri dana dobila nacionalnu nagradu za najbolju neprofitnu kampanju, kao što smo 2006. godine dobili nagradu za najbolju neprofitnu kampanju "Tvojih pet minuta, nečiji ceo život", kao što smo 2007. dobili evropsku nagradu za kampanju za kontrolu duvana, ako to ne treba da stoji u Srbiji, onda to recite građanima Srbije.
Nemojte iznositi poluistine, mahati papirima i služiti se jednim metodom koji je davno jedan čovek koji se zvao Jozef, a vi znate kako se prezivao, kažete neistinu, pa je ponovite 25 puta i 26. put se nadate da će neko poverovati da je to istina. To nije dobro.
Hajde da razgovaramo o izmenama zakona. Razumeo sam kritike, razumeo sam sve što o tome mislite. Pokušaću u izlaganju da vam kažem da su izmene zakona koje smo predložili tu – sada ne govorim o zakonu o psihoaktivnim supstancama, nego o izmenama Zakona o komorama i izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti – zbog toga što je u okviru zakonodavnog sistema zemlje bilo nemoguće podzakonskim aktima rešiti ove probleme.
Vi kažete da se svaki dan menjaju zakoni, a podsećam vas da su ovi zakoni pre pet godina izglasani u ovoj skupštini, dva puta su donete izmene i dopune zakona. Ako je to svaki čas, ne znam šta je onda svaki čas.
Uz sve poštovanje, naravno, pravo je svakog poslanika da govori neograničeno ili ograničeno, u skladu sa Poslovnikom, mislim da je ovo zaista nepotrebno trošenje parlamentarne energije na nešto što su praktične stvari.
Decentralizacija je obaveza po Zakonu o lokalnoj samoupravi. Opštine u Srbiji imaju obavezu i odgovornost da organizuju primarnu zaštitu. Nije bilo dovoljno snage, objektivnih i subjektivnih mogućnosti, uključujući i ekonomsku finansijsku krizu koja nas je snašla poslednjih godina i zbog toga jednostavnim rešenjem, da bismo se zakonito ponašali, vama predlažem da se rok na tri godine produži. Ako se ne budete saglasili, vi ćete to morati da pokažete glasanjem, mada ne vidim nijedan racionalan razlog da budete protiv.
Što se komora tiče, od pet komora, jedna je bukvalno blokirana zbog toga što organi kojima je istekao svaki mandat i svaki rok ne mogu da sprovedu nove izbore. Podzakonskim aktom ponašali bismo se nezakonito. To kaže Republički sekretarijat za zakonodavstvo i siguran sam da ga vi poštujete isto kao i ja. Zbog toga smo predložili te izmene zakona, ni zbog čega drugog.
Mislim da bi bilo dobro da na ove dve vrlo dobre, praktične, korisne stvari za sve građane Srbije, pokažemo da mislimo stvarno najbolje u javnom interesu, a ne da se ovde prepucavamo pominjući izbore i stranke i ovakve i onakve interese.
Pozivam vas da ovu raspravu konstruktivno i mirno, bez podizanja tona, privedemo jednom normalnom epilogu i saglasnosti tamo gde je moguće. Tamo gde nije moguće, poštovaću vaše pravo da mislite suprotno i zalagaću se do poslednjeg atoma svoje snage da imate pravo to da kažete, ali neću dozvoliti nikada da bez reagovanja blatite zdravstveni sistem koji je jedna od najvećih vrednosti koju Srbija ima.
Zdravstveni sistem je 2010. godine na nogama. On je 2002. godine, kada sam prvi put polagao zakletvu u ovom domu za mesto ministra zdravlja, bio na kolenima i vi to vrlo dobro znate, kao i oni koji su tada bili u vladama i upravnim odborima fondova, koji su mnogo više znali kako idu tokovi novca i kuda idu.
Hajde da pogledamo u budućnost. Treba nam zdravstveni sistem koji će da bude naše zajedničko dobro, da nastavimo da ga brusimo, popravljamo. Reći ću vam da je inače i novom rukovodstvu komora i Zdravstvenom savetu Srbije, od strane ministra zdravlja, jasno predočen plan za 2011. godinu, da se ozbiljno razmotre pitanja koja zahtevaju jednu temeljnu raspravu tokom februara, marta i aprila i konstruktivne izmene propisa, pre svega vezane za olakšavanje procesa skupljanja poena za licenciranje, zatim, određene odredbe Zakona o zdravstvenom osiguranju, određene odredbe Zakona o komorama, koje komorama daju veća prava i odgovornost u oblasti stručnog nadzora, pre svega.
Citiraću jednog uvaženog kolegu koji više nije među nama, nije među živima, dr Boško Jovićević, koji je 2002. i 2003. godine, kada smo prvi put pravili nacrt zakona o komorama, rekao: "Gospodo, država nema šta da traži u odnosu pacijent – doktor, to je posao komore i stručnih udruženja". Sada smo došli do te tačke u kojoj komorama moramo dati snagu da preuzmu i taj deo svoje odgovornosti.