Iskorišćeno je šest i po minuta vremena poslaničke grupe.
Na član 2. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković. Reč ima gospođa Vojić Marković.

Član 2. menja član 27. Stav 4. glasi: "Prekovremeni rad iz stava 3. ovog člana može biti uveden za najduže 90 dana u kalendarskoj godini". Poslanička grupa DSS smatrala je da ovaj stav treba izbrisati. Obrazložiću zbog čega.
Vrlo je jasno da država koja je donela zakon protiv zlostavljanja na radu ne može sada u svom zakonu koji uzgred uz promenu ličnih dohodaka u državnoj administraciji menja i radno vreme u državnoj administraciji. Dakle, ovo što ste vi ovde napisali je pravo zlostavljanje na radu. Jedini koji vrši ovo zlostavljanje jeste država, ili ministar, drugim rečima.
Šta ste napisali u članu 4? Napisali ste da prekovremeni rad može biti uveden za najduže 90 dana u kalendarskoj godini. Ministar se ionako ne bavi ovim zakonom, a zbog njega smo izgubili sat vremena, tako da ni nema potrebe da bude prisutan, ali nastaviću da pričam. Čisto da građani Srbije znaju da ovo pričam bez prisustva ministra.
Dakle, prekovremeni rad iz stava 3. ovog člana može biti uveden za najduže 90 dana u kalendarskoj godini. Ako je broj radnih dana u godini 270, 90 dana nije uopšte zanemarljiv broj dana – to je jedna trećina. Onda mi ne možemo da govorimo, kao što ste vi nama napisali u obrazloženju zbog čega ne prihvatate naš amandman, da je to izuzetak a ne predviđeno pravilo. Izvinite, jedna trećina radnih dana u godini je veliki broj i to ne može biti izuzetak.
Drugo, ako se posmatra da ste u stavu 3. napisali da će produženi rad biti najduže 20 sati nedeljno, kad to podelite sa pet radnih dana nedeljno, ispada četiri sata svakog dana. Pošto niste napisali, to je plus onih osam sati koliko traje redovno radno vreme, znači, to je 12 sati svakog dana.
U članu 4. vi niste napisali tih 90 dana da neće biti u kontinuitetu. Nigde to ne piše, što znači da će 90 dana država moći da zlostavlja nekog službenika po 12 radnih sati dnevno. Da li smatrate da to ugrožava njegovo zdravstveno stanje? Pretpostavljam da ne. Recimo, ministar može da izađe kad god hoće, ali državni službenik ne može da izađe kad god hoće.
U prilog toj opštepoznatoj tezi o slobodi koju državni službenici imaju u državnim organima, to je zapravo kategorija koju ne možete podvesti pod slobodu. Zašto? Zato što mu nad glavom stoji Zakon o broju državnih službenika koji predviđa smanjenje broja državnih službenika. Nad glavom mu stoji ekonomska kriza u koju je ova vlada uvela državu Srbiju. On i sa ovako malom platom ne može da izađe na kraj, mora da pristane na to zlostavljanje koje mu država nameće.
Zatim, imate veliki broj nezaposlenih. Ako on slučajno odbije ono što od njega traži njegov pretpostavljeni – ostaće na ulici i ostaće nezaposlen. Gde će se zaposliti? Izgubilo se 200 hiljada radnih mesta, onih koji su bili zaposleni za mandata ove vlade.
Drugim rečima, sve ovo pokazuje da vi jako dobro znate da je ovo tipično zlostavljanje na radu. Tipično i zbog toga što ste to napisali i u stavu 3. ovog zakona. "Prethodna saglasnost zaposlenog" – zamislite, zaposleni će 90 dana dati prethodnu saglasnost da ga zlostavljate po 12 sati dnevno. I vi smatrate da je ta saglasnost sasvim u redu i da ona nije iznuđena? Ona je, naravno, iznuđena jer ćete ga otpustiti.
A najlicemernije od svega je to što je ovaj zakon predstavljen kao zakon kojim ćete povećati smešno i bezobrazno niska primanja državnih službenika, a uz put mu namećete novu obavezu koja je i te kako dobro bila regulisana u Zakonu o radu, ali vi pronalazite novi način da ga obavežete da radi dokle god vama to treba, zarad toga da ministri mogu da šetaju. Hvala vam.

Iskorišćeno je četiri minuta i 55 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop Lazić. Reč ima potpredsednica Jovanović Nataša.

Gospodine Novakoviću, zaista moram da izrazim protest zato što gospodin ministar nije ovde, jer upravo sam njemu htela da se obratim i da ga podsetim na vreme kada je donet prvi Zakon o platama državnih službenika i nameštenika.
Naime, i vi se dobro sećate te noćne sednice Narodne skupštine Republike Srbije i radi podsećanja, moram da kažem da je tada napravljen jedan presedan koji je uveden u odnosu izvršne prema zakonodavnoj vlasti i vi ste tada, iako ste bili deo koalicije, protestovali kao stranka.
Jer je prvi put u Skupštinu došao da upravo taj zakon, sa ovim novim kategorijama nameštenika, obrazlaže gospodin Balinovac, koji je bio sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i mi smo morali nekoliko dana pre toga da promenimo Poslovnik i da damo njemu mogućnost da on dođe sa ovakvim zakonom.
Gospodin Milan Marković, koji je danas ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, tada je bio opozicija gospodinu Balinovcu i tadašnjoj koaliciji. Ta sednica je trajala do pola pet ujutru i baš kao i poslanici SRS, i poslanici DS koje vidim sada veoma zamišljene, ne znam da li reaguju na ove naše opravdane argumente, su podneli mnogobrojne amandmane.
Šta se promenilo od tog vremena do danas? Vidite, za te četiri godine položaj državnih službenika i nameštenika je postao sve gori i gori. Gospodin Marković je iz opozicije otišao u vlast još 2007. godine, a onda je zaboravio na ta obećanja koja je u toj noći davao kao opozicioni poslanik i njegova DS državnim službenicima i nameštenicima za koje je te noći gospodin Balinovac, pošto je to uvedeno kao nova kategorija, rekao – Narodna skupština RS bez njih i može.
Naravno da ne možemo, i to vi dobro znate, kao jedan od potpredsednika Narodne skupštine, baš kao i ja, pošto koristite usluge nameštenika, ako tako mogu da kažem, a to su vozači koji su vozači Uprave Vlade RS, koji imaju platu sa preko 30 godina radnog staža ili ove kolege koje idu sada u penziju sa napunjenih 40 godina staža, sa platom od nepunih 20 hiljada dinara. Znači, oni stavljaju svoju glavu u torbu, nas voze u situacijama kada nam to generalni sekretar na osnovu zahteva odbori, a ti ljudi imaju platu od 20 hiljada dinara.
Ovaj amandman nije prihvaćen. Kao što reče koleginica Radeta, zaista imam utisak da ministar uopšte nije ni gledao ove amandmane. On nije to čitao. Jer, da je pročitao, a to je jednim delom govorila i koleginica Radović i koleginica Vojić Marković, onda bismo stvarno mogli da imamo definisano u ovom članu zakona, osnovnom članu 27. i da kažemo – državni službenici i nameštenici imaju radno vreme i prekovremeni rad. Kada je taj prekovremeni rad, mi to ne znamo, to je za njih lutrija, svakoga dana kad krenu na posao oni mogu da pretpostavljaju da li će da bude ili neće da bude prekovremenog rada, a takvih dana u godini može da bude 90 dana.
Gospođa Pop Lazić je išla na celishodnije, svrsishodnije i humanije rešenje i lepo je amandmanom u ime SRS predložila da to bude maksimum 60 dana i to onda kada potrebe posla to zahtevaju. Molim vas, da li je normalno da ljudi koji nemaju plaćeni prekovremeni rad, a to su državni službenici, nameštenici, pored pomenutih vozača, to su i ove devojke stenografi, koje rade svoj posao, to su i konobari i kuvari, i oni koji misle i razmišljaju o tome da li se nekom poslaniku u 12 sati noću kada se radi prekovremeno jede vruća pita ili će da mu spremi omlet, jer tog dana sve što je spremljeno u kuhinji je posluženo za ručak i za večeru?
Gde je tu humanost? Gde je tu odnos prema ljudima koji služe za to da se održi rad ove institucije i da oni rade normalno? Gde je tu pravičnost i zašto sistemski nije ovaj problem rešen? Najpre, kada je došlo do toga da se kategorija nameštenika uvede.
Trebalo je da imate u vidu to da svi službenici i nameštenici koji rade, ako su potrebni za jednu državnu instituciju, evo samo da govorimo najbolje poznajemo prilike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, moraju da imaju svoju sigurnost.
Ako se od njih traži, gospodine Novakoviću, sada je tu ušao i generalni sekretar, da oni rade 90 dana u godini prekovremeno, a ne zna se kada, zašto onda oni rade kad su već toliko potrebni, a jesu, jer im se stalno produžava taj rad, kao što su to naše saradnice u poslaničkoj grupi. Zašto oni nemaju stalni radni odnos?
Zašto su oni pod ugovorom na šest meseci, pa tako godinama? Moram da obavestim javnost, mislim i ranije smo govorili o tome da mi kao politička stranka koja je osvojila najveći broj mandata kao opoziciona stranka i ukrali ste nam 22 mandata, to stalno moramo da govorimo, mi nemamo u poslaničkoj grupi naše saradnike koji su zaposleni, a da imaju stalni radni odnos.
Imamo gospođu koja je ranije bila zamenik sekretara Skupštine, koja je raspoređena našoj poslaničkoj grupi i koja je u stalnom radnom odnosu, koja je savetnik, jer je diplomirani pravnik. Naše ostale koleginice saradnice i gospodin koji radi u kvoti onoga što je gospodin Ličina, kvota potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, rade ljudi šest plus šest meseci. Oni su obespravljeni.
Kada imaju tako male i bedne plate, ovde je minimalna 16.000, ne znam da li neko može da se pohvali da ima veću od 20.000, recimo, zavisi koliko ima godina staža. Zbog toga što nemaju ni rešen status, em su obespravljeni po zakonu i po ovim članovima, ne mogu da koriste sva druga prava kao što mogu neke njihove druge kolege.
Morate da pođete od toga da su im plate jadne i bedne, da su prezaduženi i da moraju da uđu u neki proces kod neke banke, jer vidite dokle ste doveli građane Srbije vašom ekonomskom politikom. Zbog nemanja mogućnosti da ljudi prežive i da uzmu neki kredi. Ko će to njima da odobri kad oni rade na određeno vreme, na šest meseci.
Koleginica Radeta je pomenula pravično rešenje koje je važilo dok vi niste uveli ovaj zakon i dok nisu na drugi način limitirane lokalne samouprave, a da je naša stranka preuzela vlast u opštini Zemun 1996. godine, mi smo uveli takve platne razrede u rasponu 1:3, pa je recimo u to vreme portir, kurir, službenik u SO Zemun imao platu kao sada recimo da bi imao oko 30 i 30 i više hiljada dinara, a maksimalna predsednik opštine, sekretar itd.
Evo podseća me koleginica, to je bio naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj nije primao platu, a svi ostali sa najvišom funkcijom su mogli da imaju samo tri puta više. Zar nije bilo racionalnije i svrsishodnije rešenje da se tako uredi u državi da se zna kolika je plata od jednog do gornje granice platnog razreda onog i funkcionera i službenika i da se napravi ono što bi bilo najpravičnije.
Prema tome, gospodine Novaković, vama dalje to da pričam, mogu da mislim da ćete vi u nekom delu i da se složite, iako ne smete to u mikrofon da kažete.
Gospodin sekretar ima neko svoje mišljenje ili već neki plan kako će da napravi sistematizaciu. Vodite računa o tome da ćemo mi do kraja da protestujemo kada su u pitanju svi ovi ljudi koji ovde danonoćno rade, a govorim isključivo o Skupštini, jer ovde provodim već 15 godina kao narodni poslanik, jer su obespravljeni i ovim zakonom, a pogotovo ovim članom oni će biti još u težoj poziciji tokom cele godine. Hvala.

Devet minuta i 10 sekundi vremena poslaničke grupe. Inače, nemam problem da se složim s vama ili da se s vama ne složim kada se ne slažem, odnosno kada se slažem. Reč ima gospođa Vjerica Radeta.

Gospodine Novakoviću, ne znam da li ste se vi šalili kad ste malopre upozorili predstavnike Vlade da zbog njihovog odsustva može da se dovede u pitanje izglasavanje budžeta, mada je rok za izglasavanje budžeta već iza nas.
Ako ste u skladu sa Poslovnikom pomerali ne samo danas nego i prethodnih dana početak rada sednice, zato što ministar nije u sali, odnosno predstavnik vlade, onda ne vidim gde ste sada našli osnov da možemo da razgovaramo o našim amandmanima u ministrovom odsustvu.
Naravno ne očekujemo mi da ministar prihvati naše amandmane, jer da je mislio to bi uradio na sednici Vlade, pa ne bismo dobili odgovore na sve amandmane identične da su vladini predlozi celishodniji. Mi se, pre svega, obraćamo javnosti, ali vas upozoravam da se dogovorite, vi koji vodite sednicu, da li radimo u odsustvu ministra ili isključivo u prisustvu ministra, kao što to naš Poslovnik nalaže.
Naravno, nisam ovo isticala kao povredu Poslovnika, nego samo uzgred to da vam kažem, jer nema svrhe, vi već imate unapred smišljeno da Poslovnik nije povređen, kad je to očigledno, kao što je sada.
Govorimo o amandmanu na stav 4. člana 27. osnovnog zakona, gde smo mi predložili da prekovremeni rad ne može da bude duži od 60 dana u jednoj kalendarskoj godini. Vladin predlog je da je to 90 dana. Mi smatramo da se našim amandmanom uvodi red i da se izbegavaju zloupotrebe u primeni zakona u organima države uprave.
Sasvim sigurno da smo u pravu i da to jeste tako. Ako neko ima potrebu da neki organ, ima potrebu da neko 90 dana u kalendarskoj godini radi prekovremeno, onda tu već treba da se razmišlja o tome da je potreban neko za celo vreme rada. Mi smo zato predložili da to bude 60 dana, kao primereniji rok, zato što znamo da postoje službe gde je zaista neophodno da se radi prekovremeno i, pre svega, to su službe u Skupštini Srbije.
Nijedan drugi državni organ ne radi ovakvo radno vreme, kao što radi Skupština. Svi imaju neko radno vreme koje je otprilike u skladu sa radnim vremenom i zaposlenih, odnosno službenika u tim državnim organima.
Naravno, nisam sada mislila da nemam primedbu na rad Skupštine u tom smislu, nego primedbu u odnosu na prekovremeni rad zaposlenih u Skupštini. Vi ste, ministar opet nije tu, govorila sam i u načelnoj raspravi, evo i sada i sada je bar sekretar prisutan, pa se ovo dobrim delom odnosi i na njega i dobro je da čuje.
Zaposleni u Narodnoj skupštini i sada govorim o onima koji rade u poslaničkog grupi SRS, jer to znam pouzdano, nisu u stalnom radnom odnosu, a mi smatramo da je to, takođe, diskriminacija, da već godinama rade, a da nisu u stalnom radnom odnosu. Čuli ste već da ne mogu da dobiju nijedan kredit itd.
Ono što je pitanje direktno za sekretara, preko ministra odsutnog, pošto sekretar ne može da učestvuje u raspravi, zašto ti zaposleni nisu dobili po 5.000 dinara pomoći, s obzirom da ispunjavaju uslov kad je u pitanju visina njihove zarade, kao što su dobili svi drugi u državnim organima.
Kakva je to diskriminacija ako znamo, a sekretar je pravnik, pa bi trebalo da zna da Zakon o radu apsolutno i po pravima i obavezama i odgovornostima izjednačava zaposlene na određene i na neodređeno vreme.
Ko je taj ko je napravio takvu diskriminaciju među zaposlenima u Skupštini Republike Srbije? Verovatno da toga ima i u drugim državnim organima, ali govorim ono što znamo da je apsolutno tačno.
Takođe, znamo da nameštenici u Skupštini Srbije, u najvećem broju njih, dobijaju ovu naknadu koju zakon dozvoljava, a koja je negde do 50% njihove plate, mesečno i znamo da većina to dobija, ali takođe zaposleni u našoj poslaničkoj grupi ni jedan mesec to nisu dobili. Nemoguće je da samo oni to nisu zaradili, a mi tvrdimo da jesu. Ne znam zašto klimate glavom kad je ovo što govorim apsolutno tačno.
Pitanje za ministra, jer je on bio protiv ovog zakona kada je donošen 2006. godine – zašto nije menjao ovaj odnos starih i novih službenika, takozvanih? Imamo situaciju da, recimo, na istom poslu u istoj kancelariji sede dvoje ljudi, jedan je zaposlen do 2006. godine, a drugi je zaposlen posle 2006. godine, apsolutno isti posao rade, ovaj što je zaposlen do 2006. godine ima platu otprilike trideset i neku hiljadu, a ovaj koji je zaposlen posle 2006. godine ima platu oko 20.000 dinara. To je zaista neverovatno. Nažalost, nikome nije palo na pamet ni to da ispravi.
Ili, imate da u istoj kancelariji, to imate i u Skupštini, a sigurno i u drugim državnim službama, sede nameštenik i službenik i rade apsolutno iste poslove. Što je neko nameštenik, što je službenik, to je nekome palo na pamet da nekome stavi taj nakaradni izraz nameštenik u državnim organima, a nekom ovo.
Taj koji radi kao nameštenik radi za 11.000 dinara, a ovaj koji radi kao službenik radi za dvadesetak hiljada dinara. Naravno, tuga i jedno i drugo, ali neverovatno je da rade isti posao i nekom je palo na pamet da se neko zove nameštenik, neko službenik i da imaju tako drastičnu razliku u zaradi.
Dakle, sve su to anomalije ovog zakona i ono što se očekivalo, pre svega, od ovog ministra i od Vlade, jeste da ako su hteli nešto da menjaju da promene ceo zakon, jer ovaj zakon je u osnovi loš. Ovo je jedan od najnakaradnijih zakona koji je donet u ovom parlamentu. Mi srpski radikali sve što smo govorili tada govorimo i sada.
Interesantno je da ministar Marković, koji se s nama utrkivao ko će pre doći do govornice u onoj tamo skupštinskoj sali, te noći kada smo govorili o ovom zakonu, da mu je sad sve u ovom zakonu dobro, jedino sad da vidi koliko prekovremenih radnih dana može u jednom državnom organu da se angažuje u toku jedne godine.
Pristup Vlade Republike Srbije prema ovom zakonu je katastrofalan, samo marketinški trik da biste mogli vi iz režima da se hvalite kako vodite računa kao socijalno odgovorna Vlada, pa ćete da pomognete onima sa najnižim zaradama, a to što i sa tim nekim malim povećanjem, koje će dobiti, što ih već posle nove godine čeka katastrofa da neće moći ni najosnovnije potrebe da podmire s tim, o tome ne govorite.
Ne govorite, nego nas mediji upozoravaju šta će sve da poskupi već posle 1. januara. Neće moći da se živi ni sa platom koju prima predsednik države, a kamoli koju primaju nameštenici i državni službenici, pogotovo ovi sa najnižim platama. To zaista jeste veliki problem.
Naravno, najveći problem u ovoj državi jesu svakodnevni otkazi, na hiljade otkaza svaki dan, činjenica da ništa živo u državi Srbiji ne radi, osim državnih organa. Verovatno, kada govorimo o zaposlenima u državnim organima, ljutimo one koji nemaju posla, ali nemaju razloga da se ljute na nas, nego da se ljute na vas koji ste u poslednjih deset godina milion ljudi ostavili bez posla u Srbiji, koji ste zatvorili kapije svih fabrika, svih industrijskih pogona.
Šta danas u Srbiji radi, osim megamarketa? Ništa. Ništa ne radi i vi onda prosipate da ste socijalno odgovorna vlada, vi iz režima, pa ćete da pomognete ovom ili onom, pa ćete onda 90 dana da omogućite u državnim organima prekovremeni rad, pa ćete onda da otpustite neke za koje utvrdite da nisu partijski podobni, pa ćete, kao što već radite, jedne da otpustite, zato što vam partijski ne odgovaraju.
Drugi rade na osnovu ugovora o delu, da je ministar tu tražili bismo da nam odgovori koliko ste ugovorom o delu u svim državnim organima zaposlili partijskih poslušnika i partijskih aktivista, a koliko je ljudi dobilo otkaz ili koliko ih strahuje jer im svaki dan pretite otkazima?
Dakle, gospodo, zato ministar ne sedi ovde, zato što bi morao valjda da odgovori na ova pitanja ili bar da nam kaže da ne zna. Mi već znamo odgovor. Odgovor ministrov bi bio da u ministarstvu u kojem je on starešina nema te vrste problema, jer on ne otpušta, on je zadržao i neke ljude koji su odranije u ministarstvu, koji su pripadali nekim drugim strankama itd, ali ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu ima odgovornost za funkcionisanje celokupne državne uprave i svih lokalnih samouprava u Srbiji.
Očigledno da to tako nije. Zapravo, nema samo ovaj ministar, sad odsutni, takav odnos, takav odnos prema svima u ovoj državi, prema svim građanima Srbije, takav ponižavajući, nipodaštavajući odnos ima ceo režim Borisa Tadića. Hvala.

Iskorišćeno je 12 minuta vremena poslaničke grupe.
Potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je izveštaj RIK o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe vam je uručen izveštaj Administrativnog odbora koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Dejanu Pisareviću, izabranom sa izborne liste SPS – PUPS – JS.
Na osnovu izveštaja RIK i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Dejanu Pisareviću.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru.
Vreme poslaničke grupe SRS je 39 minuta i 15 sekundi.
Na član 2. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Ovaj amandman sledi ove prethodne amandmane koje je podnela SRS na član 2. Predloga zakona, kojim se praktično menja član 27. osnovnog teksta. Da bi se jednostavno shvatilo šta sam predložio da se promeni, nije to samo puka promena sa 26% na 30%, mislim da treba da se objasni o čemu se radi.
Vidite, po propisima za koje kažemo da su opšti propisi o radu i o radnom odnosu, prekovremeni rad može da traje osam sati nedeljno, a najduže četiri sata dnevno. Čuli ste u prethodnim obrazlaganju prethodnih amandmana da u ovom članu 2. predlaže se u stavu 3. da kada su u pitanju državni službenici to iznosi 20 sati nedeljno.
Znači, maksimalno dnevno svedeno na maksimalno ili turbo maksimalno ili nezakonito maksimalno za nedelju dana, što se može reći da jeste nezakonito, jeste nepoštovanje zakona koji obavezuje. Propisi dozvoljavaju neke izuzetke, ali ovde nije u pitanju ta situacija, da postoji neki izuzetak. Taj izuzetak nije ograničen i ničim nije dokazano da je on opravdan. To je prava stvar.
Isplata uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada ovde je data kao bukvalno rečeno druga mogućnost, jer u prethodnim stavovima je rečeno za svaki sat prekovremenog rada dobija se sat i po slobodnog vremena. Ako je neko rekao sat i po slobodnog vremena za sat uvećanog rada, onda je on 50% unapred nešto zaključio da je 50% treba da bude više. Znači, sat rada je izjednačen sa sat i po odmora. To je logika predlagača.
Tu logiku predlagač ne sledi do kraja. Znači, u ovom stavu 5. govori se o uvećanoj isplati, gde Vlada predlaže da to bude 26% i, naravno, verovatno se pozivaju na opšti propis o radu, gde je tačno propisano 26%, a mi amandmanom predlažemo da tih 26% bude 30%.
Međutim, mi smo svakim danom sve više svesni situacije da nije važno samo donositi zakone, i nije važno da li se ovde mi zaklinjemo, te volimo državne službenike, te volimo nameštenike, te vodimo računa o njima, te sutra vodima računa o zaposlenima, odnosno nezaposlenima, te ovde s vremena na vreme neko prokrvari, obećavajući i pretpristupne fondove i sve moguće stvari, a u praksi toga nema.
Naši zakoni generalno se ne primenjuju. Selektivno se primenjuju i zna se razlog zašto je to tako. Kada se društvo do tih razmera kriminalizuje, nemojte mene da gledate, to kažu vaši prijatelji iz inostranstva, ovi što vam daju pare, i oni kažu da ste napravili kriminalizovano društvo.
Kad pogledate te oligarhe i vođe organizovanog kriminala koji se javno preko televizije međusobno optužuju ko je više šta uradio, ko je više ubacio državnih službenika, nameštenika, pa u to ubacite i ove podatke o stranim obaveštajnim službama koje kažu koliko su svojih mladih ubacili, pa evo sad imamo Evropski pokret ovde, neki performans, hvali Žika Bambus i Ksenija Milivojević, koja je državni službenik i koja je tužila državu. To samo u Srbiji ima, nigde više.
Gde to još ima na kugli zemaljskoj? Samo u dosmanliskoj Srbiji, gde se ne zna šta je sistem vrednosti. I kada bi sada vama ovde analitički dokazivao zašto 26% po opštim propisima kod državnih službenika treba da bude 30% ispao bih smešan građanima RS, jer bi prvo rekli - aman, Krasiću šta radiš, pričaš zidu, imaju 126. To je najvažnije za funkcionisanje političkog sistema u Srbiji. Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Sad ima 128, sad ima 131, kao na traci se menja. Narod to želi, narod to voli.
Međutim, moram da vam skrenem pažnju da malo ipak ne preterate jer može da vam padne sistem. Pada vam sistem, kao što vidim, ne znam šta je, da li oni Dulićevi kompjuteri, da li Mićunov sistem za prebrojavanje.
Kad sam kod ovog amandmana, da vam kažem, po opštim propisima, zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu ima svoja tri dela. To je osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada, bez obzira po kom osnovu. Prekovremeni rad vuče uvećanu zaradu. Ta logika je prisutna i u propisu koji reguliše plate držanih službenika i nameštenika, doduše, na malo modifikovan način.
Ovakvom formulacijom člana 27. odstupa se od osnovnih principa. Zašto se odstupa od osnovnih principa? Danas su korišćeni neki primeri gde se ukazuje da je neminovno da čovek mora da ostane na radu, ako je državni službenik ili nameštenik, jer ne zavisi od njega, zavisi od više sile, ali viša sila nije, gospodine Novakoviću, zemljotres, sneg, poplava nego ćef Slavice Đukić Dejanović, Gordane Čomić, Nade Kolundžije i Otpora koji kontroliše DS.
Gospodine Novakoviću, neću da čitam član Ustava, jer onda me kažnjavate, ne vi nego one vaše prethodnice. Pročitajte šta piše u članu 172. Poslovnika Narodne skupštine. Ne možete da otvorite raspravu o predlogu zakona o budžetu, mora da bude 15 dana, da se krčka kod poslanika.
Poštovani građani, pogledajte, to je Predlog zakona o budžetu RS za 2011. godinu. Kada bi ovo bila knjiga iz koje bi se polagao neki ispit, student bi verovatno godinu dana morao da čita, ali ovde su genijalci, 126 genijalaca, Marsovci. Danas se dobije, danas se zakaže, sutra ulazi u raspravu. Herojski, junački ćute do poslednje dnevnice. Ćute, nema da mrdnu. Jedini ideolog, to je onaj "primerak" koji će da se pojavi. Vama je sve dogovoreno.
Amandmane ne pišete, vi ne znate šta je amandman. Ako mi treba da napišemo amandman, mi treba da ostanemo, da se jurimo po Narodnoj skupštini da bi, ako možemo, amandmanom nešto malo popravili i obezbedili malo medijskog prostora u Srbiji, da se čuje da postoji Vojislav Šešelj, koji je još živ, da se borimo da se zaustavi njegovo ubijanje u Hagu, da se borimo da se zaustavi ubijanje svih građana RS, jer tragovi vašeg dobrog rada – "pao sistem". Zašto nećete da slušate, da čujete?
Idemo dalje. Da vidimo šta su napisali vaši revizori pre nekoliko dana povodom ovog člana. Povodom ovog člana, gospodine Novakoviću – uvećana isplata zbog prekovremenog rada. Evo šta kaže revizor, na bazi svih preliminarnih dogovora, kontrola, raščišćavanja, dogovaranja sa Vladom i to na bazi nacrta, ne predloga zakona o budžetu.
Gospodine Novakoviću, strana 4. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede…
(Predsedavajući: Izvinjavam se, gospodine Krasiću, nije povodom ovog člana, jer ovaj član nije stupio na snagu, pa vas molim da ne dovodite u zabludu sve nas. Dakle, izveštaj revizora je za prošlu godinu, a predlog vašeg amandmana da zamenimo procenat 26 procentom 30 je na dnevnom redu sada.)
Jeste, i sada vam kažem razloge. Vi ne čitate, to je problem. Vama je to brzo, da što pre podelite pare, a ja moram sve da čitam. Pazite, ovu ću dijagonalno da čitam cele noći. Potreba da se zaštiti narod je bezgranična, tu nema popusta, nema odstupanja.
(Predsedavajući: Složićemo se u istoj onoj meri koliko i potreba za poštovanje Poslovnika, naša zajednička.)
Ako se zaključi ugovor o delu sa licem za obavljanje poslova koji su iz delatnosti ministarstva, znači, to su poslovi iz delatnosti ministarstva. Imamo ministra koji zaključi ugovor o delu, kao da je u pitanju pevač. Znači, pevači, muzičari, slikari, rade poslove državne uprave, rade poslove koje treba da rade državni službenici. To je napisao vaš revizor.
Vidite šta još on kaže, a ima veze sa članom 2. Predloga zakona. Kaže ovako – što nije u skladu sa odredbama Zakona o radu, Zakona o državnim službenicima i Zakona o ministarstvima u ukupnoj vrednosti od sedam miliona. Uprava za bilje, isto milion i po, Ministarstvo za nauku, to je onaj hajmo-ajte, on je napravio 14,6 miliona dinara nenamenski.
Šta sada da pričam, gospodine Novakoviću, o ovom zakonu ovde, nad čijom sudbinom mi da kukamo, kako da se zaklinjemo da ćemo ovo da isteramo, da će ovo da se napiše kako treba, da će da se primenjuje kako treba?
Vi ste se i 2009. godine zaklinjali ovde. Šta sada čujemo? Pao vam sistem. I sistem je ovde, gospodine Novakoviću, evo ga i sistem. Vidite šta kaže revizor – Ministarstvo poljoprivrede preuzelo je obavezu, zaključilo ugovor o uvođenju informacionog sistema za implementaciju agrarne i ruralne politike za potreba rada Uprave za agrarna plaćanja, 115 miliona dinara. Verovatno su Dulićevi kompjuteri. Samo on pravi kompjutere. Tu više nema Microsoft, nego Dulićsoft. Nema. To je zabranjeno. On je kadar Sonje Liht.
Zašto mi donosimo zakone? Objasnite mi. Zašto trošimo vreme ovde? Nama treba žandarmerija. Nama trebaju oklopne jedinice. Nama treba konjica da uđe u državnu službu.
(Predsedavajući: Naravno, nemojte preterivati. Ne treba državnim službama…)
Izvinite, ako vi vaše dete učite da ne laže, nemojte da se ponašate drugačije ovde.
(Predsedavajući: Konjica je državna služba i ne stoji izvan sistema. Sistem je hvala bogu živ i zdrav, a ja vas molim i ponavljam, vaš amandman se odnose na ovu razliku, pa vas molim da se vratimo. Verujte biće vam sve teže.)
Znam da je kod tebe teško da uđe u glavu, ali hoću građane da ubedim da ne smeju da veruju…
(Predsedavajući: Svrsishodnost amandmana koji ste podneli, ponavljam, menjanjem procenta 26 procentom 30 u članu 27.)
Da cela Srbija ne bi postala socijalni slučaj, podneo sam ovaj amandman i rizikovao da me široke narodne mase ne shvate, jednostavno, ne mogu da me shvate, jer ne dozvoljavate da objasnim ljudima da se jedno priča, jedno radi, a na kraju ispadne sasvim treće.
Evo, malopre smo vam pričali, gospodin Milan Marković je 2006. godine krvario u onoj zgradi protiv zakona koji je podnosio Balinovac. Sada je zapalio. Pao mu sistem, nije imun, nego, nema, taj sistem ne postoji, dosmanlijski sistem je – uzmi, zgrabi, drmni, uzmi sve što ti život pruža.
Nije bitna forma, nisu bitna sredstva, nisu bitni načini. Sve može – od jedne kancelarije do druge kancelarije se drugačije primenjuju zakoni. O tome vam je pričala i gospođica Jovanović, o tome vam je pričala i Vjerica Radeta. To mogu svi da vam pričaju.
Nama zakoni uopšte ne trebaju. Ovo je Teksas, ovde važi princip – ko je jači. Ko je jači? Onaj što ima 126. Kad imaš 126 možeš sve, i da ti padne sistem, ručno ćeš da brojiš i da ti ne padne sistem, sve možeš.
Da li može da se popravi ovaj zakon ukoliko usvojite ovaj moj amandman? Ne može. Šta može da se desi posle usvajanja bilo kog teksta izmena ovog zakona? Katastrofa još veća.
Ne žalim što ćete da plašite one vaše u državnoj službi, a navukli ste ih koliko hoćete, navukli ste ih za ovih 10 godina, ne znate ni sami. Znam da su vam balast, mnogo su više očekivali, pa nema toga.
Čuli ste malopre i za primer, vi finansirate sekretaricu MMF. Po kom osnovu? Vi mislite da će ovaj narod sve da trpi. Trpeće dok ne prođe ova zima, a šta ćemo onda? Poljski radovi?
Vodite računa. Sistem vam je pao.

Na član 3.  amandman, u istovetnom tekstu, podneli su grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada je prihvatila amandman koji je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo, a nije prihvatila amandman narodnog poslanika Milisava Petronijevića.
Odbor za pravosuđe i upravu prihvatio je amandman koji su u istovetnom tekstu podneli grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i narodni poslanik Milisav Petronijević.
Po Poslovniku se javlja Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 271. Poslovnika Narodne skupštine. Pravo i dužnost predstavljanja Vlade u Narodnoj skupštini prilikom razmatranja svih pitanja iz njene nadležnosti ima predsednik Vlade. Vlada određuje članove Vlade koji je predstavljaju po pojedinom pitanju, koje je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, odnosno na sednici njenog odbora.
Želim da vas podsetim, gospodine Novakoviću, da je današnja sednica Narodne skupštine počela sa dva sata zakašnjenja, zato što se Vlada Republike Srbije nije udostojila da pošalje ovlašćenog predstavnika na sednicu Narodne skupštine. Nakon dva sata, uvaženi gospodin ministar je blago izvoleo doći na sednicu Narodne skupštine, ali je posle nekih pola sata napustio istu i skoro već sat vremena raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, a da ovlašćeni predstavnik Vlade nije prisutan na sednici Narodne skupštine.
SRS vas pita – da li je ovo drumska mehana, supermarket, fudbalski stadion, kafić, restoran, splav ili je ovo Narodna skupština Republike Srbije u kojoj svi koji učestvuju u njenom radu imaju podjednaka prava i obaveze definisana Poslovnikom?
S kojim pravom bilo ko ko predsedava sednicom Narodne skupštine ima pravo da kaže bilo šta i bilo kom narodnom poslaniku u vezi sa povredom Poslovnika, ako ćutite na činjenicu da Vlada Republike Srbije ne samo da ne poštuje Poslovnik Narodne skupštine, nego čini sve da uruši i ono malo dostojanstvo koje Narodna skupština ima u srpskoj javnosti?
Pitamo vas – gde je ministar, kada će da se pojavi i zašto vi kao predsedavajući tolerišete činjenicu da Vlada Republike Srbiji niti uvažava nas koji sedimo ovde, a ni vas koji predsedavate sednicom?