Zahvaljujem. Razumeo sam.
Vlada je uradila sve što je predviđeno članom Poslovnika koji ste spomenuli. Ministar ima pravo da izađe, kao i svaki narodni poslanik. Prema tome, nema povrede Poslovnika.
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Izražavam zadovoljstvo usvajanjem amandmana na član 3, kojim je, mislim, Vlada izgubila svu volju da ovaj zakon primeni, jer sam sklona da verujem da smo ovim amandmanom u stvari obeshrabrili Vladu da se bavi nezakonitim preusmeravanjem sredstava za zaposlene.
Smatram da joj nije ni bio cilj da smanji raspone među nižim kategorijama zaposlenih u državnoj upravi i da taj raspon sa 1:1,9 smanji na 1:1,6. Čudim se lakoći prihvatanja ovog amandmana.
Nalazim za potrebno da objasnim suštinu našeg zahteva. Na zakon koji je u proceduri, ticao se plata državnih službenika i nameštenika, predviđajući sve ostale članove zakona, podneli smo amandman, taj suštinski, koji je omogućavao državnim službenicima na položaju, koji su inače po Zakonu o državnoj upravi i Zakonu o državnim službenicima nadležni da vrše uređivanje radnog vremena, usklađivanje rada u državnom organu.
Ovim zakonom im se sada briše ranije ograničenje da mogu da uživaju dodatke na osnovu vremena provedenog u radnom odnosu.
To tako rogobatno tumačenje je ipak bilo ograničenje mogućnošću da oni koriste institut prekovremenog rada zato što efikasno ne umeju da organizuju rad državne uprave.
Zato izražavam zadovoljstvo što je amandman usvojen, ali moram da kažem šta je bila opasnost da je predlog rešenja koje je Vlada dala ostao u zakonu.
Najjednostavnije rečeno - 1,6 milijardi dinara predloženo sa namenom da se uravnoteže rasponi i onima koji najmanje primaju, da sada budu pravednije plaćeni i u stvari moglo da se iskoristi za prekovremeni rad, koji bi mogao da znači i neefikasno korišćenje radnog vremena i to je način da se svaki sat prekovremenog rada ne može iskoristiti kao slobodni sat i po, već da se sa 26% na to više nego što košta rad, čas redovni, isplati nekome to pravo ko je navodno ili stvarno radio prekovremeno.
Ako se zalažemo za zapošljavanje, ako se zalažemo za kvalitetnu državnu upravu, ako se zalažemo za mlade na kojima treba da ostane kvalitetna državna uprava, pa jedina mogućnost je da tim mladima koje ćemo upućivati prvo u najniže poslove ili davati im priliku da pomaganjem onima koji zaista znaju da rade, krenu da se upućuju u poslove državne uprave i to u rokovima koje je zakon propisao, znači o mogućnosti da za 90 dana obavljaju neke od poslova državne uprave.
Obrazloženje koje sam iznosila u ime poslaničke grupe Napred Srbijo su bila malo karikirana time da ne radi sekretar ministarstva budžet, a treba platiti one koji rade prekovremeno baš na budžetu. Pa, hoće li neko da poveruje, bilo ko od građana, ako mu kažete da sekretar u ministarstvu radi na budžetu?
Pa, valjda oni daju instrukcije šta treba da se uradi, a onaj posao koji traži vreme, koji traži fizički unos podataka ili njihovu izmenu, proveru tekstova i dokumenata, to nije taj visokoumni, kreativni posao koji ne može da se poveri nekome ko prvi put radi taj posao oko budžeta.
Znači, da bi neko naučio posao on jednom mora da ga radi prvi put. To nisu poslovi koji su stvar prirodne inteligencije, poslovi državne uprave se uče radeći, ne odlučujući o njima nego radeći uz one koji kreiraju poslove državne uprave.
Zato jeste važno što je ovaj amandman usvojen i što će ostaviti prostora da ti neki odlični studenti, vredni, radni, zainteresovani za posao u državnoj upravi budu angažovani kroz povećani obim posla i da kroz ugovore o povremenom radnom angažovanju ili povremenim poslovima imaju priliku da se upoznaju sa poslovima državne uprave.
Ono što jeste stvar o kojoj treba razmisliti u ovom trenutku jeste sledeće – da li treba da nam ostane ovakav Zakon o državnoj upravi koji definiše da imate državne sekretare koji se po istom načinu biraju kao i sekretari ministarstava i na isti način kao i pomoćnici ministara, znači ministar ih predlaže, Vlada bira, a za jedne samo nemate rok od pet godina koji propisujete za pomoćnike ministara i za državne sekretare. Ne vidi se prava razlika između onog što vam je profesionalizacija državne uprave i između onoga što je politički prtljag u državnoj upravi.
Državni sekretari, kojih prema našoj evidenciji, odnosno onom prebrojavanju kao na vašem glasanju, fizičkom prebrojavanju sa sajtova, za 24 ministarstva od čega za 21 mogli da dođemo do podataka, imate 56 državnih sekretara koja su u državnoj upravi onoliko koliko i ministar i samo to ih razlikuje, ne biraju se na pet godina i nemaju pravo da odlučuju u ime ministara, što govori jedna presuda Ustavnog suda kada je osporeno rešenje koje je potpisao državni sekretar u ime ministra, čime se u stvari dokazuje da državni sekretari, znači njih 56 prebrojanih, a ima ih i više za 24 ministarstva, jesu balast državne uprave, jesu cena Vlade i koalicije koja trenutno ne shvata koliko je u ovoj Srbiji teško prihodovati da bi se namirili svi koalicioni partneri, svi zasluženi partijski kadrovi ili oni koji treba da rade posao umesto ministara.
Znači, ako govorimo o tome da kvalitetnu državnu upravu gradimo plaćanjem onoliko koliko je to moguće po ekonomskoj snazi države, po ekonomskoj snazi privrede koja puni budžet, po ekonomskoj snazi građana koji treba da uplaćuju u fondove gde se u stvari vrši isplata zaposlenih, mi moramo ozbiljno da razmislimo ko radi profesionalne poslove državne uprave.
Očekujem kada za neki dan krene utvrđivanje dnevnog reda za raspravu o budžetu i o pratećim zakonima da zaista vrlo ozbiljno uzmete u razmatranje i tri predloga zakona koja smo dali, o smanjenju broja ministarstva ne fizičkom već suštinskom i smanjenju broja onog što se zovu državni službenici na položaju, što jesu sekretari ministarstava, pomoćnici, ali i nebrojeno direktora i zamenika direktora u agencijama kojima, tu se ministar složio i u načelnoj raspravi sa mnom, treba ograničiti u smislu predaje javnih ovlašćenja, tim agencijama, jer to jeste posao države, ali nije cilj samo da se složimo u razgovoru i da izađemo sa istim stavom, cilj je da izađemo sa zajedničkim rešenjem, a to znači izmenama zakona koje će značiti jeftiniju i efikasniju državu.
Ovo je tek deo izmena s kojima ste krenuli. Ozbiljne izmene Zakona o državnoj upravi, a kvalitetna državna uprava i jeftinija država jesu cilj svih nas, tek zahtevaju ozbiljan rad i nemojte u isto vreme govoriti da je izborna godina daleko, 2012. godina, da je vreme da radite, a da radite ovako, polovično, nedovršeno, želeći samo da komad po komad onog što ne valja u nekom zakonu rešavate.
Imam jednu primedbu koja jeste formalnog tipa, a ne bih mogla da kažem da je samo formalnog. Ne vidim razlog da Vlada u usvajanju amandmana koji smo podneli u isto vreme odbije amandman kolege koji ga je podneo u istovetnom tekstu. Osetila sam se neprijatno jer se sutra kao poslanik mogu naći u toj podređenoj situaciji gde se istovetni tekst tretira drugačije. Znači, primereno je ponašanje odbora koji je brisanje člana 3. u istovetnom tekstu prihvatio od strane poslaničke grupe Napred Srbijo, a odbio od kolege iz druge poslaničke grupe.
Gospodine ministre, drago mi je što imate i hrabrost i želju da sarađujemo, ali nama tek predstoji posao na smanjenju državne uprave i stvaranju kvalitetne državne uprave i ako mogu nešto da pohvalim, lično ću vas pohvaliti.
Obrazloženje koje ste napisali da se amandman prihvata iz razloga datih u obrazloženju amandmana govori mnogo o vašoj ličnom ljudskoj časti i očekujem da isto tako i vaša poslanička grupa nastavi razgovore kada budemo utvrđivali dnevni red o smanjenju državne administracije, jer nama nije cilj da ova Vlada ne funkcioniše i da država ne radi, nego da ova država funkcioniše na najbolji mogući način i to što pre. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je 11 minuta vremena ovlašćenog predstavnika.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima gospodin Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Novakoviću, malopre ste rekli nešto što objektivno stoji. Ministri ovde imaju određena prava, ali imaju i neke obaveze. Gospodin Marković nije baš sklon da toliko poštuje i izvršava svoje obaveze. Prava ne samo da koristi nego ih i zloupotrebljava i to se ne promoviše samo kroz njegovo prisustvo u sali ili neprisustvovanje u sali. To se promoviše i kroz njegovo obraćanje poslanicima, kroz pisanje obrazloženja na amandmane SRS koje smo na tekst zakona podneli.
Javio sam se zbog činjenice da ukažem na ovo, na ono što ću reći a tiče se amandmana, a i na nešto zbog čega gospodin ministar nije imao priliku da me čuje prošli put kada je načelna rasprava bila u toku. Dao je jednu vrlo paušalnu konstataciju i izjavu koja je mogla javnost da dovede u zabludu. Lično želim gospodina ministra da obavestim da je zloupotrebio istinu. Gospodin koji sedi do njega je to čuo. Ne znam da li mu je preneo, neću da sumnjam, ali dotaći ćemo se i toga.
Gospodine ministre, ta nonšalancija nije neprihvatljiva, ali to može da se radi mimo ove sale i mimo posla koji danas u ime Vlade obavljate. Nemate vi retku priliku da se ovde ponašate kao ministar grupe građana. Podsetiću vas da ste ministar DS i da možete da se ne slažete i sa činjenicom da postoje javne agencije i sa činjenicom da je koncept reforme državne uprave suprotan onome za kakav se vi zalažete.
Možete da ste suprotstavljeni predlozima pojedinih kolega ministara, ali ne možete da se ogradite od Vlade u kojoj sedite, politike koju sprovodite. Vi ste deo tog miljea. Ako ste se setili, kasno ste se setili. Ako već hoćete da se ogradite od svega toga, podnesite ostavku, jer od vaših ograđivanja od politike kojom se ova država rukovodi i upravlja građani i svi mi koji sedimo ovde, a bogami i vi nemamo svi zajedno ama baš nikakve koristi.
Moje pitanje za vas kada je ovaj amandman u pitanju i obrazloženje je zašto je vaš predlog celishodniji, zašto to naš predlog nije dovoljno celishodan ili šta je to u ovom amandmanu gospodina Martinovića što je za vas neprihvatljivo na ovakav način? Mogli ste bar da obrazložite zašto je to necelishodno, šta smo tako loše predložili?
Predložili smo da oni na koje se izmene i dopune zakona odnose, a koji su u bednom položaju zahvaljujući politici ove vlade imaju nešto veća primanja nego što ste im vi opredelili. To su ljudi koji su od jutra do mraka sa nama. To su ljudi čijim radom i angažovanjem se obezbeđuje funkcionisanje svakog segmenta rada ove skupštine, Vlade RS i celokupne državne uprave.
Da li, gospodine ministre, reformu državne uprave hoćete da sprovedete tako što će neko ko je primio 16 hiljada primati 18 ili 19 hiljada dinara? Da li je to model da ponudite građanima Srbije efikasnu državnu upravu? Naravno da nije. Da li je to model da njima obezbedite ekonomsku egzistenciju? Da li je to socijalna komponenta ili promocija socijalne odgovornosti, kako to voli da kaže Vlada RS, izražena u ovom zakonu, što će neko da primi umesto 16 hiljada 19 hiljada dinara? Zato smo predložili ovo uvećanje, ne veliko.
Nismo čuli u načelnoj raspravi, nismo čuli danas odakle milijardu i šesto za ovo povećanje koje vaša vlada predviđa? Dobili smo budžet juče. Katastrofa. Dok nas premijer Cvetković obmanjuje da idemo u novi model rasta koji podrazumeva štednju i izvoz, mi uvećavamo javnu potrošnju.
Pitam vas – da li će ovo povećanje koje ste predvideli, a koje je manje od onog koje predlažemo mi, tim istim građanima i radnicima u državnoj upravi izaći na nos već u januaru mesecu? Da li će? Ćutite. Niko ne zna odakle milijardu i šesto.
Kada ste već našli milijardu i šesto, nađite i milijardu i osamsto ili milijardu i devetsto. Znate li na šta se sve baškarite u budžetu za 2011. godinu i na šta se sve opredeljuju pare? Gospodin Krasić je malopre rekao da četiri milijarde dinara u izveštaju DRI su u Ministarstvu poljoprivrede prećutali da im se kroz kredite iz Fonda za razvoj vraća u ministarstvo. Ne možete još 100 ili 200 miliona da opredelite na ljude od kojih u administrativnom i tehničkom smislu zavisi i organizovanje u državnoj upravi. Prodajete maglu o socijalnoj odgovornosti.
Vi imate neefikasnu državnu upravu. O tome sam govorio prošli put, a govorim i sada. Moram i dužnost mi je da vam kažem, gospodine ministre, ponovo, da ste obmanuli javnost kada ste rekli da sam sa kolegom poslanikom iz vaše stranke bio kod vas u ministarstvu da tražim nešto.
Bio sam, ali po potpuno drugačijoj osnovi i drugačijem razlogu i pozvao sam tada kolegu koji sedi do vas da odem u ministarstvo i da otvorimo predmet i papire i da vidimo da li smo isto zahtevali ja i taj kolega poslanik i da li je posle dve godine i nekoliko dana posle te rasprave neefikasna državna uprava uspela da se obračuna sa jednim problemom. Kažem vam da nije.
Apsolutno nijedan državni organ ne može da reši problem koji egzistira i prisutan je dve godine, od Ustavnog suda pa do Ministarstva trgovine, državne uprave, finansija itd.
Za vas je to sve u isti koš, mi smo bili. Bili smo, da. Šta još treba da uradimo pa da nateramo državnu upravu da na jednom malom primeru bude efikasna? To samo ptice znaju.
Vi se pozivate na obrazloženje da je vaše celishodnije. Zašto je celishodnije? Zbog čega? Smatramo da ovi ljudi koji rade u državnoj upravi treba da imaju nešto veće plate od onoga što ste vi predvideli. Naravno, u situaciji u kojoj jesmo, a u koju ste državu vi svojom neodgovornošću, Vlada RS dovela, zaista smatramo da ovoliko više može da se izdvoji u gomili besmislenog trošenja para na ko zna šta i kako - na uredbe, odnosno direkcije o ispitivanju plovnosti brodova dajete milione, a ne možete za radnike u državnoj upravi.
U prošloj godini ste vi obezbedili za kotizaciju na ime te državne škole, regionalne škole o državnoj upravi, pa ste samo na kursne razlike u ovoj godini zbog tog nerazumnog poteza opredelili skoro pet miliona dinara u budžetu. Kada se traži povećanje za radnike u državnoj upravi, da imaju nešto malo više, kažete da to nije dobro i da je vaše rešenje celishodnije.
Mislim da Skupština nije zaslužila takvu raspravu. Ako ništa drugo, bar ste bili dužni da obrazložite zašto je to vaše celishodnije, a zašto naše rešenje nije celishodno.

Iskorišćeno je osam minuta i 50 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč?
Pošto se radi o amandmanu koji je poslednji po redosledu, pitam da li još neko želi da iskoristi svoje pravo koje podrazumeva pravo poslaničke grupe? Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, ovaj amandman o kojem je govorio malopre kolega Stevanović ide u prilog onom što smo mi govorili o predlogu ovog zakona i u načelnoj raspravi i danas kada je reč o pojedinostima. Činjenica je da Zakon o platama državnih službenika i nameštenika ni ovako popravljen, kako je Vlada pokušala da ga popravi, neće doneti ničeg dobrog i da će takođe u primeni toga zakona kao i do sada biti velikih problema.
Suština je, niste ministre bili tu kada smo govorili, o tome da je apsolutno loš zakon u svojoj osnovi i kada je zakon donošen to mišljenje smo delili. Tada ste i vi kao i mi mislili da je to loš zakon i iznosili ste veliki broj primedbi na taj zakon, te 2006. godine. U međuvremenu, taj zakon se nije promenio, ali izgleda da ste se promenili vi, odnosno promenili ste mišljenje o tom zakonu i zato nam niste ponudili potpuno nov tekst zakona. Ovakvim izmenama, ovakvom šminkom i sličnim izmenama ništa nećete suštinski uraditi kada su u pitanju plate državnih službenika i nameštenika.
Ovo je jedan od zakona koji se donosi reda radi, kao što smo pre izvesnog vremena, kao što ste zapravo pre izvesnog vremena, usvojili i Zakon o smanjenju broja zaposlenih i u državnim organima i u lokalnim samoupravama. Šta je bilo od primene tih zakona? Ništa. Ništa nije bilo.
Mi smo i kada ste ih donosili bili protiv donošenja takvih zakona i upozoravali smo vas da ti zakoni nisu dobri, s obzirom sve ukupno stanje u državi. Vi ste bili uporni da se taj zakon donese i poslanici skupštinske većine su izglasali oba ta zakona, ali naravno, od primene tih zakona nema ništa. Naprotiv, u državnoj upravi, u lokalnim samoupravama, danas je opet više zaposlenih, nego što ih je bilo u vreme kada smo raspravljali o ovim zakonima o smanjenju broja zaposlenih i u državnoj upravi i u lokalnim samoupravama.
Pretpostavljam ministre da imate precizne podatke koliko je to više zaposlenih, a zaposleni su po osnovu ugovora o delu i to je ono što ste vi ostavili sebi kao mogućnost u zakonima, da evo se podsetimo svi skupa, da ste ostavili mogućnost i u jednom i u drugom zakonu da možete da zaposlite i u državnim organima i u lokalnim samoupravama do 10% novih ljudi, a pri tom ćete naravno davati otkaze onima koji vam iz, pre svega, i zapravo, iz političkih razloga ne odgovaraju.
Takođe se iz političkih razloga zapošljavaju i drugi ljudi. Zapošljavaju se ugovorima o delu, i to u gotovo svim državnim organima. Da li u vašem ministarstvu, ne znam. Vi ćete verovatno reći da to u vašem ministarstvu nema, ali vas unapred upozoravam, vi imate obavezu i odgovornost prema svima, prema celokupnoj državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, jer ste vi ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Posledica toga što vi uporno povećavate broj zaposlenih u državnoj administraciji, jeste da ne možete da isplatite ni blizu pristojne zarade onima koji već rade u državnim organima. Naravno, tu pre svega mislim na ljude sa vrlo niskim zaradama. Ne mislim na one koji imaju enormno visoke plate, a zaposleni su u državnim organima.
To je pitanje koje smo vam postavljali i u načelnoj raspravi, a i danas, na početku načelne rasprave. Nismo dobili odgovor – koji su to kriterijumi, na osnovu kriterijuma neko zaposlen u državnoj upravi može da ima platu veću, ne znam, tri puta od nekoga ko mu je rukovodilac, ko je starešina tog državnog organa?
Naravno, radi se o tome, što reče malopre Krasić, da se ovaj zakon primenjuje različito u različitim kancelarijama. U jednoj kancelariji se primenjuje zakon na ovaj način, u drugoj kancelariji na drugi način. U jednoj kancelariji smestite čoveka kojeg nazovete nameštenik, a u drugoj državni službenik. Rade isti posao, ali sa različitom platom, u rasponu od otprilike nekih 10.000 dinara.
Ne prihvatajući amandmane SRS, niste poboljšali tekst ovog zakona i niste stvorili uslove da se ovaj zakon primenjuje, kakav god da je, ali da se primenjuje bez mogućnosti zloupotreba. Između ostalog, naša namera jeste bila upravo da vam skrenemo pažnju da prihvatanjem našeg amandmana stvorite uslove da ne može neki starešina organa, kojem to padne na pamet iz ovih ili onih razloga, da šikanira ljude, da ovom određuje ovakvu platu, onom onakvu, da ovom priznaje prekovremeni rad, a onom ne priznaje, da procenjuje koja vrsta posla može biti prekovremeni rad, a koja ne može, a pri tom, ne pita onog koji ostaje da radi, da li on hoće da ostane da radi prekovremeno, nego mora da ostane da radi prekovremeno.
Ne može zaposleni u Narodnoj skupštini, pogotovo, zaposleni koji su vezani za poslaničke grupe, ne mogu da odu kući kada im se završi regularno radno vreme. Hteli ne hteli, ne mogu. Ne mogu zato što Skupština radi, zato što su poslanici tu najčešće do kasnih večernjih časova, a oni opet moraju da dolaze ujutru na posao kada im počinje radno vreme.
Ne treba da snose odgovornost zato što, recimo, Skupština počne sa radom dva sata sa zakašnjenjem u odnosu na zakazani termin, zato što ili vladajuća većina nema kvorum kao u petak, ili nema predstavnika Vlade kao danas. Ti zaposleni moraju da snose posledice takvog neodgovornog odnosa predstavnika režima, zato što oni moraju da budu na svom radnom mestu, moraju da rade, a onda od pretpostavljenog zavisi da li će taj prekovremeni rad da im bude priznat ili ne.
Sekretar onda kaže – ti si član SRS, verovatno, ako radiš u poslaničkoj grupi SRS. Ti ne možeš da dobiješ prekovremeni rad zato što si ostao da pomažeš kod pisanja amandmana, jer naravno, vama iz režima smetaju amandmani koje podnose poslanici SRS. Jedino vam još naši amandmani smetaju da možete istog dana da završite sve što stavite na dnevni red.
Ne možete, znate, ono kada spojite u jednu tačku po pet, 15, 20, ni sami ne znate koliko pojedinačnih tačaka dnevnog reda. Kada vas dočekamo na amandmani, tu morate bar da poštujete tu činjenicu, da svaki poslanik može da govori po ta dva minuta po amandmanu koji je podneo.
Naravno, umesto da imamo ukupno vreme po 10 sati po jednom zakonu, vi nam to uskraćujete zato što radite suprotno odredbama Poslovnika i što suprotno odredbama Poslovnika utvrđujete i predlažete dnevni red.
Naravno, mi o tome…
(Predsedavajuća: Molim vas da ne obmanjujete javnost i ne iznosite neistine. Ništa tokom današnjeg rada nije urađeno mimo Poslovnika Narodne skupštine. Molim vas da vodite računa o odgovornosti za javnu reč. Nastavite.)
Hvala lepo. Vrlo sam odgovorna i odgovaram za svaku reč koju izgovorim. Vi niste bili ovde kada sat i po vremena ministar nije bio u sali i ne možete da nas ubedite da je to u skladu sa Poslovnikom. Ali, dobro, vi imate svoje…
(Predsedavajuća: Sada vas upozoravam da vodite računa o tome da svako od nas odgovara za ono što izgovori.
Ministar mora da bude na početku i dužan je da, parlamentarne prakse radi, bude prisutan tokom rasprave u načelu i u pojedinostima. Parlamentarne prakse radi, ponavljam, ako pažljivo čitamo Poslovnik. Ministar kao i svaki drugi učesnik u sednici ima prava na povremene izlaske iz sale sa sednica zbog razgovora sa drugim poslanicima, zbog razgovora sa medijima, zbog drugih poslova koje obavlja unutar zgrade.
Molim vas da ne iznosite neistine i da ne dovodite u zabludu sve one koji ovaj prenos prate.)
Gospođo Čomić, najlepše vas molim, ovo što ste malopre parafrazirali da kada ja završim svoje izlaganje da nas podučite jer niko od nas to ne zna. Gde piše?

Sada vas drugi put upozoravam. Dakle, ako znate Poslovnik, kao što tvrdite, ali ne izgleda tako dok govorite, onda znate da je predsedavajući u obavezi da se stara o redu na Skupštini tokom rada sednice Narodne skupštine. Iznosite neistine. Dovodite javnost u zabludu i zloupotrebljavate pravo na javnu reč. Odgovornost za javnu reč je nešto što gradimo zajedno. Mogu da vam ponovim šta sam rekla, da u odredbama Poslovnika nema ono što vi tvrdite da je povređeno i da je dobra parlamentarna praksa zajedničkim snagama utvrđena da je ministar prisutan i da može da odsustvuje kao i bilo koji drugi učesnik sednice.
Iskoristili ste sedam i po minuta od vremena koje vam je na raspolaganju. Molim vas da se prijavite. Možete da nastavite, dok ne iskoristite ukupno vreme poslaničke grupe. Imate još devet minuta i 10 sekundi.

Apsolutno je istina da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, ovakav kakav nam je predložila Vlada Republike Srbije, neće uvesti red u ovu oblast, naprotiv, biće sve suprotno od toga. Takođe, predlog ovog zakona ne ispunjava one ciljeve koje nam je Vlada Republike Srbije u Predlogu zakona, u obrazloženju predloga, navela.
Vlada je rekla da, prema koncepciji Zakona o državnim službenicima, plata državnih službenika i nameštenika odražava s jedne strane složenost i odgovornost poslova koji se rade, s druge strane, plate državnih službenika odražavaju i vrednovanje rezultata rada kroz sistem napredovanja sa platnim razredom na istom radnom mestu.
Dakle, i jedno i drugo je apsolutno netačno i to je ono što mi pokušavamo da vam objasnimo i dokažemo i u načelnoj raspravi i danas. Mi vas uveravamo da za isti posao su ljudi različito plaćeni, dakle, apsolutno isti uslovi rada, isti poslovi se obavljaju, ali je razlika između nekih tzv. starih službenika i tzv. novih službenika, kao i razlika između nameštenika i službenika.
Tvrdnju koju ste vi ovde izneli, da ovim zakonom to ispravljate, samo ste napisali u obrazloženju, a to zapravo nijedan član ovog zakona predloženog ne sadrži. Žao mi je što vas vređa istina, ali istina je ono što vam govore srpski radikali.
Takođe je apsolutna istina da ovaj zakon ne ispunjava ni ovu drugu tzv. socijalnu ulogu socijalnog karaktera, kako ste ovde napisali, jer obezbeđuje ekonomsku egzistenciju zaposlenima u državnim organima. Ko to može da tvrdi da je ekonomska egzistencija zaposlenog, nekome ko radi za 11.000 dinara i ko će po novom zakonu da radi 16.000 dinara? Ko to u državi Srbiji je egzistencijalno obezbeđen ako radi za 16.000 dinara, gospodine ministre i gospodo iz režima?
Takođe je netačno ovo što tvrdite, da ovaj zakon daje mogućnost napredovanja sa koeficijentom da to treba da bude dovoljno stimulativno za sve državne službenike.
Pitali smo ministra u prepodnevnom delu, evo, pitaćemo ga ponovo – u koji platni razred će svrstati ovu gospođu koju plaćaju građani Republike Srbije, a koja radi za službenike MMF? Gospodine ministre, zaista bi bilo dobro da ovo čujete. Pravili ste se jutros da ne čujete, pravite se i sada da ne čujete.
Ponovo vam skrećem pažnju i pitam – u koju platnu grupu ćete svrstati gospođu Desanku Nestorović, koja se kao sekretarica, službenik MMF-a, plaća iz državnog budžeta, plaća od građana Republike Srbije i njena plata je neverovatnih 136.988 dinara? Na to pitanje dajte odgovor, gospodine ministre, a nemojte da se pravite da ne slušate dok govorimo.
Pošto mi znamo da vas ovakve stvari ne interesuju, mi ovo govorimo pre svega zbog javnosti Srbije. Ponovo skrećem pažnju građanima Srbije da je tekst o svim bahanalijama, kada je u pitanju MMF, objavljen u poslednjem broju novina SRS "Velika Srbija" i da svi mogu da se informišu, da uzmu ove novine u našim opštinskim odborima i da vide na koji način razbacujete pare građana Srbije, gospodo iz režima Borisa Tadića.
Ljutite se onda, smeta vam kada mi potpuno otvoreno govorimo o tome. Ako nismo u pravu, evo, konkretan primer smo izneli, vi konkretno kažite – gospodo radikali, nemojte da obmanjujete javnost. Ali, mi jesmo u pravu.
Ovo je kap u moru od onoga što vi zapravo radite i na koji način vi trošite državne pare. O tome ćemo da govorimo kada se bude govorilo, između ostalog, o budžetu. Ali, danas govorimo o milijardu i 600 miliona koje ćete vi obezbediti za zaposlene u državnim organima i na koji način ćete ih rasporediti. Da li će i ova Nestorović dobiti opet mesečno 136.000 dinara, a ovi zaposleni koji danonoćno rade ovde u Skupštini – 16.000 dinara? Jeli to socijalni aspekt ovog zakona, gospodine ministre Markoviću? Hvala.

Pet minuta i 40 sekundi i dodatnih osam, to znači da je još četiri minuta ostalo na raspolaganju.
Ministar Milan Marković želi reč.

Zahvaljujem se, gospođo Čomić. Samo zbog javnosti, a možda neki poslanici nisu bili prisutni, znači, u 12.00 časova, kada je bio zakazan početak sednice bio sam prisutan, sedeo sam baš ovde gde sada sedim. Dakle, nema nikakve dileme da nije moj nedolazak razlog što sednica nije počela u 12.00 časova.
Nažalost, amandmane koje smo mi u ministarstvu obradili 17. decembra, znači, u petak, iz razloga koji meni nisu poznati, amandmani su stigli, kako sam čuo, isto kada i ja. To je već nešto što je pitanje za drugu adresu, svakako nije pitanje za mene. Prema tome, čisto zbog javnosti da ne ispadne da nisam došao u 12.00 časova, kada je bilo zakazano.
Dakle, došao sam ovde, bio sam prisutan, ali nisu se stvorili uslovi za rad. Za to što se nisu stvorili uslovi, odgovornost snosi Vlada, ne snosi Narodna skupština. Hvala.