Amandman je podnet u istom kontekstu kao i prethodni amandman SRS, koji ja obrazlažem, to je na član 12.
Mi se zalažemo za jaču ulogu države i u tom smislu se pozivamo na Ustav u ovom amandmanu i smatramo da i Ustav treba da bude uključen u definiciju ovog amandmana, jer smatramo da u trenutku ekonomske krize, ako je išta izvesno, izvesno je da država treba da ima veću ulogu i na tržištu i što se tiče transfera prihoda.
Ponovo ću se pozvati na ovu knjigu "Ekonomije javnog sektora", koja nam je pomogla da se spremimo za budžet i za ove amandmane i vi znate da je to čuvena knjiga i da je to Nobelovac Stiglic i da se koristi čak i kao udžbenik na Ekonomskom fakultetu. Vi sigurno znate da se u ovoj knjizi navodi da upravo u Americi, odakle dolazi najveći deo akcija MMF, koji se zalaže za privatizaciju svih naših javnih preduzeća, koji je doveo do faktički prodaje bankarskog sektora, na primer "Železnica" i preduzeće "Amtrak" je u vlasništvu države.
Dakle, između teorije MMF i prakse koja se primenjuje u zemljama odakle su najveći akcionari postoji velika razlika. U tom smislu, mi smatramo da treba to sve prilagoditi i našim okolnostima i zato smatramo i ovaj amandman je podnet u tu svrhu da Ustav treba da bude garant veće uloge i države i vašeg ministarstva i cele Vlade nad sredstvima koja se daju lokalnoj samoupravi, Vojvodini i svim drugim koji su u toj lestvici ispod vas. Zahvaljujem.

Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Vraćamo se na stavljanje u pretres u pojedinostima, amandman na član 22, koji je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Milorad Buha ima reč.

Izvinjavam se, stvarno nisam čuo, samo iz prikrajka sam dobio. Zahvaljujem se.
Suština ovog amandmana jeste da nateramo vlast da donese poseban zakon o nacionalnom investicionom planu. Naime, ova inicijativa SRS živi onoliko koliko živi nacionalni investicioni plan.
Međutim, odbijate uporno pet godina ovu našu inicijativu da se donese nacionalni investicioni plan i poseban zakon kojim će se definisati određena pravila, kao i za sva druga ministarstva i sve druge društvene, ekonomske i pojavne oblike gde se vrši distribucija sredstava.
Naime, jasna je ustavna obaveza zakonodavca da to učini. Zakon o budžetskom sistemu takođe nalaže - ne možete trošiti sredstva koja nisu definisana posebnim zakonom. Međutim, to odbijate, ali napravili ste veliki pomak, s obzirom da ste prihvatili određene amandmane koje SRS uporno ulaže na pojedine odredbe koje se odnose na izvršenje budžeta.
Evo, prihvatili ste amandman na član 19, na član 20, na član 22. stav 1. i to mi godinama ukazujemo. Nemojte ponavljati nešto što već postoji u pravnom sistemu. To je dobro za pohvalu. Tako isto prihvatite ovu inicijativu, donesite poseban zakon kojim ćete definisati pravila. Sada trenutno u ovoj oblasti imamo politički voluntarizam. Imamo naglašenu regionalnu kombinatoriku koja ide u organizaciji ministra, koja ide u organizaciji pojedinih državnih funkcionera koji vrše distribuciju onako kako se ne sme vršiti distribucija, po političkom sistemu. Tamo gde su naši, tamo može, tamo gde nisu naši, tamo ne može. Ne možete to.
Zašto imamo ogromne probleme u regionalizaciji? Upravo zbog toga što činite ovo što činite kroz ovo. Nema zakona zbog toga što vama to odgovara. Nema zakona.

Dva minuta, zahvaljujem.

Na član 22. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Jovan Palalić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Nenad Popović ima reč.

Jedna od stvari kojom je planirano da se u sledećoj godini popuni ova rupa u budžetu je prodaja "Telekoma". Prvo da kažem da smo mi o tome mnogo govorili ovde u Skupštini i nastavićemo jer u ovom trenutku prodavati "Telekom", ne postoji ni jedan jedini razlog.

Pre svega, "Telekom" i nije državna kompanija. "Telekom" već ima 20% privatnog kapitala, to je grčka grupa OTE, koja je inače u vlasništvu "Dojče Telekoma". Mi smo čuli od nekih vaših kolega ministara koji su bili ovde kada smo im postavljali pitanja kako mi nismo ni kadrovski ojačani da konkurišemo sa velikim igračima na telekomunikacionom tržištu i zato je potrebno prodati državni kapital kako bi iz njega država imala veće koriste.

Mislim da je to uvreda i za ovu kompaniju OTE, grčku, koja je, ponoviću, u vlasništvu "Dojče Telekoma" i koja već ima unutra u upravnom odboru visoke profesionalce koji su sa našim ljudima koji rade u upravnom odboru, ne govorim o političkim ličnostima koje su imenovane, one mogu uvek da budu promenjene, ali zaista u "Telekomu" poslednjih desetak godina je izrastao jako dobar stručni kadar, ljudi koji mogu da rade u bilo kojoj telekomunikacionoj kompaniji.

Ako govorimo samo o tim ljudskim potencijalima koje danas ima "Telekom" još više treba razmišljati o potencijalima koje će "Telekom", da stavi na raspolaganje budućim studentima, odnosno onima budućim diplomcima sa Elektrotehničkog, Mašinskog i drugih tehničkih fakulteta, sa ogromnom infrastrukturnom osnovom i sa ogromnim telekomunikacionim, odnosno tehnološkim potencijalom.

Ključna borba u 21. veku će biti u tehnologijama i mi nemamo mnogo tehnoloških lidera u regionu, "Telekom" je jedan od njih i odricati se danas zarad koristi koja može biti vrlo kratkotrajna zbog milijardu i 400 miliona evra, koliko se pominje da će biti početna cena, pa neka ona bude i veća, to je samo jednokratna korist od koje niko neće dugoročno ništa dobiti.

Moram da citiram premijera i takođe ministre koji su rekli da će – da se novac od "Telekoma" iskoristi za izgradnju infrastrukture. Šta su telekomunikacije, nego telekomunikaciona infrastruktura, isto toliko važna kao i putna, kao i železnička i kao bilo druga.

U predizbornoj godini prodavati "Telekom" mislim da ne treba govoriti šta je razlog tome. Hvala.

Minut i 20 sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Milan Škrbić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, jedino i svakodnevno što možemo da čujemo od ove vlasti, jeste da EU nema alternativu po svaku cenu. Da li je to baš tako? Da li je to pravi put?
O tome nema rasprave, o tome ne sme da se priča.
Pravo stanje EU građani Srbije ne znaju zato što nema tih informacija, a i mnogi poslanici ne znaju o čemu se radi.
Evropske države, sa različitim pogledima na globalna pitanja, predstavljaju mnogo više problema za međunarodnu zajednicu nego što to doprinose rešavanju tim problemima. Alen Lansur, predsednik budžetske komisije, a voleo bih da ovo dobro saslušate, i Evropskog parlamenta, kaže da Evropa nema više sredstava da finansira svoju politiku. Ekonomsko finansijski problemi, i to posebno problematičnih zemalja Irske, Mađarske, Grčke, Italije, Španije, Portugala, pa i Rumunije, Bugarske, značajno umanjuju kapacitet EU da realizuju svoje strateške planove, a to su proširenje na Zapadni Balkan, tiče se Srbije, Istočno partnerstvo za zemlje bivšeg Sovjetskog saveza i izgradnje gasovoda Nabuko.
Sve to govori da je jedini spas za EU globalno partnerstvo sa Rusijom, jer se partnerstvo sa Amerikom pokazalo katastrofalno. Vašington ne želi konkurenta na globalnom planu, ne želi dobro EU, želi poslušnog partnera.
Zašto otvoreno ne govorimo da su Moskva, Pariz, Berlin pravilno procenili, da je vreme za izgradnju strateškog partnerstva, odnosno savezništva između EU i Rusije, i da je jedini izlaz naslonjenost jednih na druge.
To je bio Francuski predlog, koji je imao obećavajući ishod. EU na putu gde se pomera centar sveta ka istoku, ka Centralnoj Aziji i kada put tamo vodi preko Moskve, a ne prema Vašingtonu. I Sarkozi i Merkelova su i te kako svesni toga i prave strateški važan iskorak, postavljaju temelje budućnosti i možda je to naša šansa samo treba razmisliti.

Dva minuta.

Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević, koji ima reč.

Član 23. govori o tome kako se raspoređuju sredstva ovog izmišljenog Ministarstva za NIP i to ona sredstva koja su upravo oteta od svih lokalnih samouprava u Srbiji i data jednom ministru da kupuje kako glasove, tako i naklonost određenih lokalnih samouprava na terenu.
Dakle, sredstva NIP se raspoređuju na određen način i kaže se da je predviđeno da nalogodavac za projekte NIP iz oblasti infrastrukture bude Ministarstvo infrastrukture na teritoriji Vojvodine, koja ne mogu biti manja od jedne milijarde dinara.
U istom tom iznosu, ne manje od jedne milijarde dinara će biti sredstva NIP, u okviru Ministarstva za NIP.
Predložio sam da, u skladu sa usvojenim prostornim planom Republike Srbije, koji je prošlog meseca bio na raspravi u Parlamentu, u kome se predviđa jedna od strateških obaveza države da radi na smanjenju regionalnih razlika, da to se primeni odmah u budžetu Republike Srbije i da ovih šest milijardi dinara koliko je predviđeno u NIP za čitavu teritoriju Republike Srbije, bar dve milijarde budu namenjena nerazvijenim područjima, područjima Jugoistočne Srbije.
Odgovoreno mi je prilično skandaliozno, pročitaću ga – sredstva NIP za teritoriju Republike Vojvodine su utvrđena u skladu sa Ustavom, a ostala sredstva se raspoređuju po projektima i nema ustavnog osnova da se njihov raspored vrši prema teritorijalnom principu. Takvo je objašnjenje. Šta ovo znači? Nema ustavnog osnova da država raspoređuje sredstva i da tim sredstvima pospešuje ne razvijena područja da se razvijaju. Ili ovaj ko piše ova obrazloženja, nema pojma šta piše ili je ovo nešto što nam govori da oni koji nemaju ustavni osnov, odnosno nemaju pokrajinu, da rade na tome da prave pokrajinu.
Za nas je to neprihvatljivo i jedva čekam glasanje o ovom budžetu, da vidim koliko će poslanika vladajuće koalicije koji dolaze iz najsiromašnijih opština podržati ovakav skandalozan budžet koji otima sredstva iz najsiromašnijih opština i raspoređuje ih u Ministarstvu za NIP.

Trideset pet sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Zoran Šami.

Reč ima narodni poslanik Nenad Popović.