Ovaj član koji smo mi predložili za brisanje govori šta je u stvari cilj integracije civilnog i vojnog penzionog osiguranja.
Stav 3. kaže ovako – dan u preuzimanju poslova obezbeđenja i sprovođenja penzijskog invalidskog osiguranja iz stava 1. ovog člana i politički Fond za PIO preuzeće imovinu, obaveze i zaposlene iz Fonda vojnog osiguranja.
Preuzeće imovinu. Dakle, vi bi da još malo krčmite, malo prodajete. Isti član tog zakona kaže – izuzetno iz stava 3. ovog člana preuzimanje se ne odnosi na obaveze dospele, a ne izmire ih dospela potraživanje korisnika vojnih penzija, po osnovu, da li ličnog utvrđivanja penzija i novčanih naknada.
Znači, vi nećete da priznate dugovanja, a hoćete imovinu? To je cilj integracije vojnog penzionog fonda. Vojni penzioneri, vidite kako se krčmi država, kako se otima imovina. To je socijalno odgovorna Vlada. Hoćemo imovinu, a dugovanja ne priznajemo.
Šta su vam rekli, postoje li tužbe u Strazburu? Postoje. Je li tako? I vi donesite ovakav zakon u Skupštinu i očekujete da mi damo podršku. Ko normalan može da da podršku ovakvom zakonu? Ovo je pljačka, ovo je otimačina. Ovo nema nigde. U afričkim zemljama se ovo nije događalo, ovo što vi radite za ovu državu. Sram vas bilo.

Gospođo Kolundžija, izvolite.

Gospođo predsednice, prvo bih molila da zaista zamolite narodne poslanike da ne vređaju Narodnu skupštinu i da se ponašaju poštujući dostojanstvo ove institucije. Ako nemaju dovoljno argumenata, to im ipak ne daje za pravo da se ponašaju krajnje nepristojno.
Ono što je takođe nedopustivo jeste da neko tvrdi da jedna državna imovina koja ostaje državna imovina da to predstavlja pljačku. Uz svakako kreativno tumačenje i potrebu da se optuži ova Vlada za sve živo, pa čak i za ono što su oni ostavili ako dugove. Dakle, zašto o tim penzijama vojnih invalida oni nisu to razrešili kada su bili vlast?
Zaista je nedopustivo, mi sada sa ozbiljnom pažnjom slušamo ono što jeste ozbiljan argument. Nedopustivo je da neko, prvo, iznosi neistine, drugo, da amnestira sebe od odgovornosti i da sopstvenu odgovornost prebacuje na nekoga drugog i treće, da optužuje da je pljačka činjenica da će državna imovina ostati državna imovina.

Na član  80. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.

Izvolite, gospodine Dimitrijeviću.

Da li neko želi reč? Hoćete repliku? Ne može.

Zahvaljujem.

Na član 82. amandman je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Izvolite gospođo Tabaković.

Ovo je poslednji amandman koji smo podneli i gde smo tražili da se stav 2. člana 82. Predloga briše i govori o onom jednakom pristupu, odnosno jednakom stavu pred Ustavnim sudu, zakonom itd.
Zaista ste mi dali šlagvort da zaključim raspravu. Postoje veštine koje su akrobatske i zanimljive za gledanje. Ima jedna veština i jedna igra koja se ovih dana naviše igra u ovoj našoj državi, a zove se igra dužnika, gde se slavodobitno slikaju potpisivanje ugovora, zaduživanje zemlje i prenošenje fiskalne odgovornosti na teret budućih generacija. Ta igra dužnika preti da se pretvori i u životni scenario svih nas umećem, stručnošću i kompetentnošću ove Vlade.
To, u kakvim je dugovima penzioni fond, u kakvom je deficitu budžet, to je najozbiljnija briga svih nas, a nadam se i razlog da malo drugačije razmislimo o tome šta vas čeka sutra ili odmah posle Nove godine.
Zahvaljujem se na paži vama i još jednom izvinjavam svim zaposlenim u Skupštini i pratećim službama koje su zbog vašeg plana rada morale da rade zajedno sa nama do ovih kasnih sati. Hvala.

Nisam vas odredila za portparola.

Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja, na osnovu člana 157. stav 5. Poslovnika, podneo je amandman na član 84.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obali pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Zahvaljujem, gospodinu ministru.

Izvinite, gospodin Momo Čolaković.

Koliko imamo vremena u okviru poslaničke grupe?
(Predsednik: Imate 15 minuta.)
Imamo 15 minuta plus 6 to je 21.
(Predsednik: Izvinite, gospodin Đuro Perić je ovlašćeno predstavnik. Imate četiri minuta u okviru poslaničke grupe. Izvolite.)
Ukupno 19 minuta.
(Predsednik: Izvinjavam se. Ponoviću zaključiti sednicu. Zaista se izvinjavam.)
Treba reći da smo saglasni u nekoliko stvari koje želim da kažem. Prva je da bez ekonomskih reformi, i to krupnih, nema i uspešne reforme PIO. To niko ne spori. Drugo, polazna osnova za izradu ovog zakona je to, da sadašnji penzioneri što je moguće manje osete vezano za restrikcije stečajnih prava. U vezi sa tim, da oni budući penzioneri i buduće generacije imaju približno ista prava kao sadašnji. Treća stvar, da cilj reforme bude da se učešće izdataka za PIO svede sa 13% BDP na 10,5%. Tu smo mi saglasni. Zbog toga ne vidim potrebe za ostrašćenost i diskusijama koje su bile pre svega u načelu, ne večeras.
U vezi sa tim želim da kažem nekoliko stvari. Analiza je urađena. Na ovom zakonu se radi više od dve godine. Tu su iskustva pozitivna iz zemalja EU i potreba i mogućnosti naše ekonomije i naših mogućnosti. Isto tako, kada će se
primenjivati ovaj zakon? To je jasno. Donećemo odluku da se zakon primenjuje od dana donošenja i to nije sporno da bi se mogao primenjivati već na decembarske penzije u povećanju od 2%.
Kada su u pitanju vojni penzioneri, tačno je i precizno regulisano. Ne preuzimaju se stečena prava vojnih penzionera s tim što mi insistiramo i čuli ste u izlaganju gospodina Arsenovića do čega mi insistiramo i zašta se zalažemo, da se dug vojnim penzionerima isplati.
Ono što je posebno nas inspirisalo da nešto kažemo, to je nekoliko stvari koje nisu tačne. Pre svega kaže se da ucenjujemo koaliciju. Lično mislim da to ne stoji, ali da kažem i jedni istinu –bolje je da malo stranke ucenjuju velike stranke, nego da velike stranke terorišu narod ili građane.
Sledeća stvar koju hoću da kažem ovde je da je ovde bilo reči da se ne zalažu pojedine poslaničke grupe za smanjenje penzija.
71/1 MP/LjL 22,45-22,55
Šta to znači kad se kaže da mi treba da se odreknemo 30 milijardi od penzija da bi se obezbedilo mleko? Još nas optužuju da smo krivi zbog toga što nema mleka. Ovde je to bio konkretan predlog.
Ili, da se zakonom ništa ne uštedi, da zakon nema cilj. Molim vas, ja ću ovde precizno da kažem da je predlogom ovih mera predviđeno da se u narednom periodu uštedu 80 milijardi kako bi se osnovni cilj ostvario. To niko nije spomenuo, nego negiraju.
Sledeća stvar. Oni koji su to napadali, oni napuste, jednostavno, kad je najveća gledanost na televiziji to kažu a onda neće da slušaju nas. Prosečne penzije 70%, ili naše obećanje? Precizno kažem da je sadašnja prosečna penzija, kad su u pitanju starosni penzioneri, kod zaposlenih 75%, kod samostalnih delatnosti 73% i kod poljoprivrednika 25%. Ko to može da negira?
Ili, ako se kaže da su sindikati i neki drugi tražili i zahtevali da se utvrdi zaštitna granica na niže nego što mi to sad ostvarujemo, kakva je to politika? Mi na to ne možemo da pristanemo. Zašto bi mi prihvatili da najniža penzija bude 25, 20 ili 27%, ako je ona sada 33%? Ili prosečna penzija. Da se kaže da zaštitna mera bude 60%. Ona je sad 64% kod starosnih, rekao sam, preko 70%. Zašto bi mi na to pristali?
Na kraju, zakon koji je pripremljen je u ovoj situaciji, u meri u kojoj je to moguće je najmanje restriktivan u odnosu na sve zakone koji se sada pripremaju i usvajaju, i u okruženju i u Evropi.
Samo skrećem pažnju, na samom kraju, pojedinim poslanicima koji su nas u poslednja dva dana i vređali, da to njima služi na čast i takav odnos samo govori o njima, ne o nama. Ja bih voleo da oni imaju isti odnos prema nama kao i mi prema njima. Mi se tako i ponašamo.
Podržavamo zakon o budžetu. Odajemo priznanje ministarki i njenim saradnicima što su takav budžet pripremili. Ja se nadam da ćemo ga usvojiti. Mi ćemo glasati za to. Takođe, odajemo priznanje potpredsedniku Vlade, dr Jovanu Krkobabiću i njegovim saradnicima što su ovakav zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju pripremili i što ćemo ga, nadam se, u danu za glasanje usvojiti. Pozdravljam sve penzionere i želim im sretnu Novu 2011. godinu. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Gospođa Nada Kolundžija ima reč. Izvolite.

Sada ću ja da pitam koliko imam vremena?
(Predsednik: Kao šef, imate puno vreme, 15 minuta. Ostalo je 75 minuta.)
Želim nešto da kažem. Iz svih ovih diskusija mogu da se saglasim sa onim poslanicima koji su izrekli nekoliko konstatacija. Jedna je – društvo nije sazrelo za reforme, a druga – mentalitetski nismo spremni za reforme.
Dakle, oni koji to tvrde, kada su bili na vlasti nisu bili spremni da preduzmu ni jednu jedinu reformu jer su polazili od zaključka koji su nama ovde predočili. Ono što je obaveza svake vlade, i nas kao vladajuće većine, jeste da preduzimamo i sprovodimo reforme a ne da se izgovaramo na to da mentalitetski nismo spremni za njih.
Ovde su optuživali ovu vladu i nas da neki dugovi u penzionom fondu, želim samo da podsetim, 2001. godine, 23 neisplaćene penzije je zatekla nova vlast. Od tada, do danas, sva ta dugovanja su izmirena i otada do danas svaki penzioner redovno prima na vreme svoju penziju.
Ako već nemaju ništa drugo da nam prigovore, ako ne mogu da priznaju sopstvene propuste i nespremnost da sprovode reforme, onda mislim da bi bilo pošteno prema građanima Srbije da ih ne plaše lažnim podacima, da im ne prete slikama koje nisu tačne i nekakvim prognozama koje se dok je ova vlast i ova vlada sigurno neće ostvariti.
Još jednom pozivam sve oni koji su dobronamerno ukazivali na nedostatke u ovom zakonu još jednom se samo podsete u kojoj meri je ovaj zakon nešto što donosi bolje svim penzionerima, a da zaborave želje koje svi imamo da bude neviđeno dobro, ali nažalost, nemamo sredstava za to. Hvala vam.

Uz još jedno izvinjenje gospodinu Čolakoviću i gospođi Kolundžiji što zaista nisam primetila da su se regularno prijavili za učešće u raspravi, dozvolite da zaključim pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Zahvaljujem gospodinu ministru i saradnicima na učešću u radu. Naravno, zahvaljujem i svim poslanicima koji su danas uzeli učešće u radu.
Pošto je Narodna skupština završila raspravu o svim tačkama dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem 29. decembar 2010. godine, sa početkom u 13,00 časova, kao Dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Dakle, sutra u 13,00 časova se vidimo. Zahvaljujem još jedanput.