Član 23. takođe govori o onim izuzecima protiv kojih se mi otvoreno zalažemo. Kažem, svi moraju pred Ustavom i zakonom da imaju jednaka prava, da u istovetnom postupku stiču ta prava na penziju, zato što se finansiraju iz istih sredstava.

Međutim, ako je reforma rashoda koju, zato što smo korisnici kredita MMF, radimo pod nekim radnim sloganom kako uraditi više sa manje, i ako su ciljevi za penzije da smanjimo potrošnju za penzije sa sadašnjih 13% na oko 10% BDP, to je iz materijala MMF, a na srednji rok do 2015/2016 godine, i ako smo mi dobili taj cilj, niko nam nije rekao kojim merama treba da ostvarimo taj cilj. To je naša kreativnost, odnosno nedostatak vaše kreativnosti. Nije jedina kreativnost da mi u ponoć razgovaramo o ovom zakonu, da o njemu građani ne čuju suštinu, koliko su ta prava sve restriktivnija.

Oni su preporučili da povežemo starosnu granicu i godine doprinosa, manje velikodušna izuzeća i indeksaciju. Zadržala bih se na ovome – povezivanje starosne granice i godine doprinosa. Da je da ljudi rade, plaćali bi doprinose. Da je u ovoj državi cilj, pre svega budžetski cilj kroz Zakon o budžetskom sistemu, da je cilj monetarne politike bio ne samo stabilnost cena nego, pre svega, zaposlenost kroz održiv razvoj, da smo 10 godina unazad makar za po jedan promil shvatili značaj zaposlenosti, ne bi imali problem sa ovim doprinosima. Da smo, uz to, shvatili značaj da zloupotrebe sistema…

Zahvaljujem.

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 23. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 25. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Izvolite.

Izneću samo nekoliko finansijskih pokazatelja, mislim da su vrlo bitni i sa aspekta javnosti, da javnost sazna probleme koje ima Fond PIO. Naime, 2006. godine iz budžeta je izdvojeno 97 milijardi za pomoć PIO fondu, 2007. godine 138 milijardi, 2008. godine 200 milijardi, 2009. godine 213 milijardi, 2010. godine 222 milijarde posle rebalansa i 2011. godine 230.
Ono što reče kolega Krasić, mislim da je u pravu, ova sredstva su najsigurnija sredstva fonda, jer doprinosi koji se plaćaju od strane radnika su iz godine u godinu sve manji tako da će ova sredstva koja se izdvoje iz budžeta u ovaj fond biti u nivou između 55 i 60, možda čak i gore.
Da se vratim na amandman. Amandman se odnosi na najniži iznos penzije koji pripada osiguraniku i bitno je spomenuti sporazum koji je predsednik Vlade Republike Srbije potpisao sa reprezentativnim sindikatima, ukupno šest sindikata, to je sporazum od 5. novembra 2010. godine. Ima nekoliko tačaka, ali jedna od tačaka govori o pravom karakteru i ponašanju predsednika Vlade. U tom sporazumu pod tačkom 2) određen je najniži iznos penzije. Reprezentativni sindikati su tražili 25% od zarade. Međutim, gle čuda, predsednik Vlade izlazi sa podatkom – nema 25 nego 27% i oni napraviše sporazum i tačkom 2) su tu odredbu najnižeg iznosa penzije definisali na sledeći način: postignut je dogovor da se Zakonom o PIO predvidi da odnos između minimalne penzije i prosečne zarade ne može biti…

Zahvaljujem.

Na član 28. amandman je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Gospodine Antiću, izvolite.

Zanimljiv je ovaj član zakona zbog toga što, kao što reče kolega Buha, pokazuje koliko je Vlada nemoralna i nečasna i koliko je izigrala sindikate u ovim pregovorima, u trenutku kada se plašila nekih socijalnih nemira i
peticije koju su sindikati pripremali, ali amandman SNS odnosi se na poljoprivrednike. Čini mi se da su u ovom članu i poljoprivrednici diskriminisani, i to, pre svega, oni poljoprivrednici koji su to pravo na staž stekli posle donošenja Zakona o PIO, znači posle 1. aprila 2003. godine.
Podsetio bih da je u 2004. godini donet i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i tim zakonima je određena najniža osnovica i stopa doprinosa je izjednačena za sve, pa je najniža osnovica iznosila 35%, a najniža stopa doprinosa 22%.
Prema tome, nema razloga da postoji razlika između osiguranika poljoprivrednika koji su to pravo stekli posle usvajanja ovog zakona, jer su im iznosi bili potpuno isti sa onim osiguranicima koji su zaposleni ili su osiguranici samostalnih delatnosti.
Mi smo amandmanom, dopunom ovog člana, nastojali da poljoprivrednike stavimo u isti položaj kao što su i ostali zaposleni koji odlaze u penziju, a uz to smo imali u vidu da su poljoprivrednici danas jako ugroženi, da nam je selo i te kako staro, da su te penzije minimalne. Žalosno je što Vlada nije imala više razumevanja za ove predloge SNS, obzirom na stanje u poljoprivredi danas.

Na član 28. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.

Gospođo Banović, izvolite.

Ovaj naš amandman se praktično sastoji u dve izmene, a to je da se u stavu 3. iznos koji ovde predlažete, koji iznosi 9.000 dinara, a to je najniži iznos starosne, odnosno invalidske penzije za osiguranike poljoprivrednike i vi predlažete da se on utvrdi u iznosu od 9.000 dinara na dan 1. januara 2011. godine.
Mi predlažemo da se ovaj iznos od 9.000 dinara zameni iznosom 10.500 dinara. Nije Bog zna koliko i ovo naše povećanje, međutim, to bi barem bila jedna trećina prosečnog lično dohotka.
Druga intervencija na ovaj vaš predlog je da se iznos od 27%, koliko propisujete da može iznositi najniža penzija, mi predlažemo da bude 30%. Ono što je zanimljivo jeste da se u ovom predlogu zakona unosi procenat koliko može da bude najniža penzija. Međutim, nigde se ne govori o tome, nigde se ne spominju onih 70% od prosečnog ličnog dohotka, sa kojom je PUPS ušao u ovu vladu. Podsećam vas na obećanje, kada je ova vlada formirana, negde u maju 2008. godine, da je to prevagnulo, da je gospodin Krkobabić rekao da hoće da bude u Vladi koja je socijalno odgovorna i da će sa njegovim zalaganjem i zalaganjem ove socijalno odgovorne Vlade penzije biti 70%.

Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.

Izvolite.

I dalje smo u raspravi o zakonu koji će se primenjivati od 1. januara, a stupiti na snagu najranije 7. januara. Podneo sam amandman kojim predlažem brisanje člana 29. koji reguliše prava na penziju lica koja su stekla pravo na penziju, a deo radnog staža su proveli na radu u inostranstvu.
Ako amandman ne bude prihvaćen, lica koja su ostvarila pravo i na inostrani deo penzije neće dobiti realan iznos penzije za onaj deo radnog vremena koji su proveli radeći u Srbiji. Ovo rešenje je usmereno protiv desetina, a možda i stotine hiljada građana Srbije koji su radili, koji rade ili će raditi u inostranstvu.
Umesto bilo kakvog daljeg komentara, samo ću podsetiti na činjenicu da ova država najveći devizni priliv ostvaruje upravo od gastarbajtera i da prava koja ti ljudi imaju u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja ne bi trebalo umanjivati.
Gospođo Đukić, vi kažete da je amandman kojim se menja član 84. podnet i da nam je dostavljen i da ja to znam. Ovde imam izveštaj Vlade, zadnji član koji se pominje je član 82, nema člana 84. Ovde su svi papiri koje smo danas dobili, nema nikakvog amandmana. Ako taj papir postoji, molim da nam neko pomogne, da nam otvori oči, možda imamo problema sa vidom. Znači, insistiram da se pred građanima Srbije pokaže taj papir ili da postupite u skladu sa zakonom.
Imam jedan predlog, nudim vam pomoć. Predlažem da pogledate, možda se taj amandman na zakon koji će se primenjivati pre nego što stupi na snagu, nalazi u onom mišljenju Vlade Republike Srbije, za koje ste i vi sami rekli da ne postoji.
68/1 GI/CG 22,15-22,25

Žao mi je gospodine poslaniče što niste pročitali amandman koji je zaveden 27. decembra 2010. godine u 12,55 časova.

Predsednik Meho Omerović, predsednik Odbora je u potpisu.

Sada ću vam poslati taj amandman.

Mislim da ste ga pročitali, ali se niste verovatno dovoljno skoncentrisali.

Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 33. amandman je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Da.)