Podneo sam amandman na predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o PIO i to na član 13. stav 1. da se briše. Navedeni stav definiše da udovica stiče pravo na porodičnu penziju ako je do smrti bračnog druga navršila 53 godine života, a do sada je bilo 50.

Srpska radikalna stranka smatra da je to nehumano i da je potrebno da to ostave kao što je do sada bilo. Evidentno je da je penzioni fond potrošen, a MMF nam definiše zakone, a i ovaj zakon nije mogao ući u raspravu u proceduri dok ga ne verifikuju sa zapada.

Po SRS potrebno je izvršiti potpunu analizu finansijskih problema u penzionom fondu. Potrebno je doneti strategiju jačanja penzionog fonda u finansijskom smislu. Država mora obezbediti kvalitetne izvore finansiranja penzionog fonda i iz drugih izvora, a ne samo iz postojećih jer postojeća stopa od 50% iz budžeta je neodrživa i razvojno je štetna za generacije koje dolaze.

U praksi je suprotno od ustaljenog trenda da se mladi ljudi zapošljavaju i tako počnu da uplaćuju doprinose za penziono osiguranje i da obezbeđuju sebi buduću penziju, a i penziju svojih roditelja. Danas mladi ljudi su bez posla, ne rade, ali zato troše pare, ne svoje, nego penzije svojih roditelja. Prema tome, bez privrednog razvoja, bez otvaranja novih radnih mesta nema kvalitetnog penzionog rešenja, odnosno kvalitetnih penzionih fondova. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević, Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i Aleksandra Janković.

Gospođa Đerić želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici ovo je isti član zakona, član 13. koji se odnosi na član 29. osnovnog zakona. Tretirali smo taj problem, odnosno smatrali smo da je ovo jedan od najosetljivijih članova ovog predloga zakona i rešava vrlo delikatan problem jer se radi o traumatičnoj situaciji, o traumatičnom iskustvu, posebno kada gledamo ovaj deo koji se odnosi na roditelje, na žene koje su ostvarile penzije na osnovu roditeljskog staranja, a znamo da u redosledu, gospođa predsednica će to dobro prepoznati, znači da u redosledu traumatičnih iskustava ili uopšte trauma je gubitak porodice, to je svakako najveća trauma koju neko može da doživi, pa onda ostvarivanje tih prava koja posle toga dolaze i koja su u nadležnosti države da pomogne u takvom jednom stanju, svakako ne treba otežavati pomeranjem ove granice života, nego je treba rešiti, odnosno ostaviti da bude ista, bar da ostane ista, jer mali je broj ljudi koji ostvaruju ova prava, dakle, ne ugrožavaju oni realizaciju budžeta za penzije. Stoga smo stava da bi ovaj amandman možda i malo preuređeno trebalo prihvatiti.

Zahvaljujem.

Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojović-Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.

Gospođa Donka Banović želi reč.

Hvala, gospođo predsednice. Izmene i dopune ovog člana praktično menjaju član 29. koji govori o tome kada udovac stiče pravo na porodičnu penziju. Suština jeste da se ovom izmenom povećava za tri godine starosna granica za sticanje prava na porodičnu penziju. Dakle, u sadašnjem važećem zakonu još uvek je bila starosna granica 50 godina. Gospoda iz ministarstva su predložila da se ta granica poveća za tri godine. Mi smo amandmanom vratili to da ostane kako je i sada rešeno u zakonu.
Isticaću sve one izmene koje praktično utiču na žene jer su najveće žrtve ovih izmena i dopuna ovog zakona upravo žene. Dakle, vi ovde podižete gu ranicu na 53 godine, iako dobro znate kakvo je stanje na tržištu rada. Ako neko nije uspeo da se zaposli do svoje 50 godine, nego je bilo izdržavano lice, zaista valjda ne očekujete da će od 50 do 53 godine uspeti da nađe posao.
Ono što je još loše je što mi nismo dobili odgovore na naše amandmane. Ne možemo da čujemo drugu stranu ili bar da pročitamo i da kažemo koliko ova izmena donosi ušteda budžetu i PIO fondu, tako da mi sada pričamo na slepo.

Zahvaljujem.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.

Izvolite.

Gospodo poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO. Član 13. ovog zakona glasi – stav 2. i 3. menjaju se i glase: "udova koja za smrti bračnog druga nije navršila 53 godine života, ali je navršila 45 godina života, stiče pravo na porodičnu penziju kada navrši 53 godine života".
Podneo sam amandman da u članu 13. stav se briše. SRS smatra da je postojeće rešenje daleko pravednije i logičnije od rešenja čije se brisanje predlaže ovim amandmanom. Ovo predloženo rešenje nema socijalno utemeljenje. Smrt bračnog druga je prirodna pojava i niko na nju ne može da utiče. Zato je nelogično da udovica čeka ostvarenje prava na porodičnu penziju od 45 godina do 53 godine života. Taj rok je dug i šteta je sa društvenog i socijalnog aspekta. Udovica će u ovom slučaju smrti bračnog druga se naći u otežanim uslovima za preživljavanje, a dobro znamo da 60% penzionera izdržavaju svoju obitelj.
Nerazumno je sa aspekta SRS da se čeka osam godina ostvarenje prava na porodičnu penziju i predlažemo da se ovaj stav briše i da se napravi realna analiza penzijskog sistema koja će dati adekvatna rešenja za celokupni sistem PIO.
Ovaj predlog zakona ne nudi kvalitetna rešenja, a uz to nisu se ispoštovale sve tačke sporazuma između predsednika Vlade i prepoznatljivih sindikata.

Zahvaljujem.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić, koji želi reč.

Dame i gospodo, po još uvek važećem zakonu, muškarac kojem umre supruga, u penziju ide sa 55 godina. Vlada je predložila da se taj rok pomeri na 58 godina, a mi predlažemo da se on skrati na 53 godine života. Idemo u suprotnom smeru od pravca kojim ide Vlada zato što Vlada ide pogrešnim putem, pogrešnim pravcem, a da je to tako vidi se i po sledećem.
Citiram – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a primenjuje se od 1. januara 2011. godine. Dame i gospodo, danas je 28. decembar. Prvi januar je u prvu subotu, za tri dana. Ovaj zakon će biti usvojen sutra. Ako sutra bude objavljen, što je optimalno, u "Službenom glasniku", stupiće na snagu 7. januara, a vi ćete ga primenjivati od 1. januara.
Pitam – kako je moguće da se primenjuje zakon koji nije stupio na snagu, koji ne postoji? To je potpuno suprotno i zakonu i Ustavu, što vama nije problem, ali je problem što je suprotno zdravom razumu. To vam je isto kao da mi sada ovde raspravljamo o nekom predlogu zakona koji nam Vlada nije dostavila. Raspravljamo o predlogu zakona koji ne postoji.
Molim vas da rešite ovu zavrzlamu. Znači, nemoguće je po ovom predlogu zakona. Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku". To ne može nikako biti pre Božića, a primenjivaće se od 1. januara 2011. godine. Skrećem pažnju gospođi Đukić Dejanović, gospodinu Milosavljeviću, ovlašćenom
predstavniku Vlade, predsedniku Vlade, predstavnicima vladajuće koalicije da nađu neko rešenje. Da bi se to rešenje našlo, mislim da treba da proglasite pauzu, da obavite konsultacije i da pronađete neki pravni izlaz iz ove zavrzlame.

Zahvaljujem.

U danu za glasanje će se naći rešenje.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević, Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i Aleksandra Janković.

Gospođo Đerić, izvolite.