Ovo je takođe jedan član zakona koji se odnosi na jednu posebnu osetljivu kategoriju građana, a to su invalidna lica. U članu 19. kojim se dodaje član, koji se odnosi na član 41, odnosno dodaje se član 41a, mi smo smatrali da u kvalifikaciji kojom se određuje potreba za pomoć i negom, treba drugačije preformulisati taj stav.
Naravno da podržavamo, svaku vrstu takve pomoći i iznalaženje sredstava u budžetu i to je nešto oko čeka smo se svi složili. Tužno je što je oko toga veliki problem, da se to ostvari, dugo se čeka na ostvarenje, nažalost takve prinadležnosti, predložena kvalifikacija glasi – potreba za pomoć i negom drugog lica postoji kod lica iz stava 1. ovog člana koje je nepokretno ili koje zbog težine i prirode i trajne bolesti i stanja, nije sposobno da se samostalno kreće i tu se dodaje jedan deo rečenice koji glasi – ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala, niti da se samo hrani, svlači, oblači, da održava ličnu higijenu, kod slepog lica koje je izgubilo odsjaj svetlosti sa tačnom projekcijom i lica koje postiže vid sa projekcijom do 0,05%.
Mi smo tražili da se iz ove kvalifikacije izostavi deo – ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala.
Dakle, sve ono što stoji u predlogu, prihvatamo, ali mislimo da su te kvalifikacije invalidnog lica dovoljno teške, da ne treba da ograniče, znači samo ako ni u stanu ne može da se kreće, onda ostvaruje ovo pravo.
Znači, otežano kretanje van stana i otežano kretanje, teško, kretanje lica koje ne može da se svlači i oblači, je dovoljan uslov da neko ostvari potrebu za pomoć i negu drugog lica, a mislim da to komisije mogu da utvrde.