Iskorišćeno je minut i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima gospođa Nada Kolundžija.

Poštovani predsedavajući, ako neko tvrdi da je partijska država zbog toga što narodni poslanici koriste svoje pravo da podnose amandmane, bez obzira na to da li pripadaju vladajućoj većini koja podržava Vladu ili opoziciji i da istovremeno pokušavaju da stvore uslove da bi ti amandmani bili usvojeni, ukoliko smatramo da su ti amandmani dobri i da će poboljšati zakon i da će nešto, na kraju krajeva, učiniti dobro građanima Srbije i onda to neko proglašava partijskom državom, mislim da se suštinski ne razumemo oko toga šta partijska država jeste.
Mi smo podneli amandmane, s jedne strane tražeći da se nivo PDV-a na računare i računarsku opremu ne podiže i da bismo mogli da se izborimo za te amandmane, odnosno da bi mogli da dobijemo većinu za te amandmane, morali smo da uradimo još nešto. Pošto je Vlada u budžetu planirala sredstva iz prihoda na osnovu povećanja PDV-a za ugostiteljske i hotelske usluge i za računare, mi smo morali sa Vladom da napravimo dogovor odakle da se nadomeste ta sredstva koja se time umanjuju ako se ovi amandmani prihvate. Prema tome, nema u tome ničeg partijskog i ničeg nesolidnog, da tako kažem.
Dakle, postoji procena nekih narodnih poslanika i poslaničkih grupa da bi dobro bilo, zbog potrebe da računari i računarska oprema budu dostupniji građanima, zbog potrebe da se razvija turizam u Srbiji, da se PDV na ove dve stavke ne povećava. Mi smo u razgovorima sa predstavnicima Vlade tražili načina da deo prihoda koji je Vlada uračunala na osnovu povećanog PDV-a pronađemo na drugoj strani, kako bismo mogli u danu za glasanje da izglasamo ove amandmane. Hvala vam.

Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne)

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Zahvaljujem.
Dakle, za vas je luksuz ako neko kupuje pomarandže, limun ili mandarine. Poštovani građani Srbije, od nove godine, kad poželite da popijete čaj, lepo uzmite ovaj papir pa ga iscedite u šolju za čaj, jer će tu biti rezervoar vitamica C, jer je ovo sada za vas limun.
Za vas je luksuz verovatno i mleko. Zato ga nema u Srbiji. Za vas su luksuz i lekovi, sanitetski materijal – zato ih nema u Srbiji. Ali, za vas nije luksuz kada trošite novac poreskih obveznika na putovanja, avione, kabinete, pa pojedini članovi Vlade imaju po dva kabineta i dvostruke troškove. To nije luksuz. A luksuz je južno voće. Čestitam vam, gospođo ministarko, na ovakvim zakonima. Baš lepo brinete o zdravlju stanovništva Srbije.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gotovo da su svi amandmani identični koji su podneti na ovaj predlog zakona, zato što želimo za trajno vreme da žigošemo nešto što se može nazvati i glupost. Jer, posle ovoga šta je sve urađeno, pitanje je da li više uopšte postoji ovaj predlog zakona.

Ali, ovde se otvara jedna druga tema. Poštovani građani Republike Srbije, mi smo u obavezi da plaćamo vrlo visoku stopu PDV-a, to je sve prihod budžeta Republike Srbije, a onda dohvate tamo feudalci pa se jedan doseti da bude toliki gazda da iz tih sredstava podstiče određene delove privrede. Mnogo je bolje da stopu PDV-a skinete sa 18 na 14% pa da budete i otac i majka kompletnoj privredi, a ne da dolaze kod vas ispred kancelarija da mole i da kleče, i onu sa 8% svedite na 6%. Na objektivan način, izbegnite razvojne funkcije budžeta koje su direktna intervencija u privredi i sve će vam biti regulisano. Biće vam zahvalna privreda. Ovako, ponašate se kao neki deda Mraz, jer, haračite a onda selektivno delite samo odabranima.

Ova mera koju ja predlažem potpuno se uklapa sa našim postojećim stanjem. Nije problem i da se poveća deficit, nije problem i da se poveća zaduženje, da bi se obezbedilo puno zaposlenje. Ali, onda smanjite ove poreze i druge dažbine, kako bi i drugi organizatori proizvodnje imali niže troškove, niže fiksne troškove i mogli takođe da vas prate u zapošljavanju. Vi to nećete i ne želite, jer vas vaš gazda nije projektovao za taj posao. On vas je projektovao za totalnu destrukciju.

Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Milorad Buha i zajedno Donka Banović i Nikola Lazić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Nikola Lazić ima reč.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Amandman poslaničke grupe DSS je za cilj imao da se spreči povećanje stope PDV sa 8% na 18% na računare i na hotelske usluge.
Mislim da je sama reakcija javnosti ukazala na pogubnost i štetnost ove odluke i prosto je navela vladajuću koaliciju da razmisli o revidiranju ove odluke. Ova odluka u praktičnom smislu bi značila povećanje prosečne cene računara od 3000 do 10 000 i hotelskih usluga za recimo 2500 dinara po noćenju.
Toliko o dostupnosti računara za mlade. Toliko o školovanju i toliko o informatičkom društvu itd.
Cela situacija je dobila i karakter sapunske opere ovih dana. Prvo je Vlada na svojoj sednici usvojila predlog da se stopa PDV poveća sa 8% na 18% za navedene artikle. Potom su pojedini ministri koji su na sednici Vlade glasali za ovu odluku i sami kritikovali ono za šta su glasali. Potom je ministarka finansija rekla da nije nikakv problem da se ovo povećanje ne ostvari, ali da je to trebalo uraditi u samom postupku pravljenja budžeta. Potom, poslanici vladajuće većine podnose amandman koji je naravno istovetan našem i sa istim smislom.
Imam neki osećaj da će ipak Vlada, da će parlament glasati za amandman koji su predložili poslanici vladajuće većine. Na kraju će ispasti da je vladajuća koalicija samu sebe pobedila i spasila građane od povećanja PDV na računare i hotelske usluge.
(Predsednik: Zahvaljujem. U tom slučaju ćete imati i vi satisfakciju.)
Koristiću vreme grupe, koje mi je preostalo.
(Predsednik: Koristićete vreme? Imate još 45 sekundi.)
Tako je.
Zanimljivo je takođe videti šta stoji iza ove namere. Mislim da je ovo jedna vrsta potcenjivanja građana i da iza ovoga stoji mnogo više potreba za ostvarenje nekog marketinškog efekta nego, zaista, za dobrobit građana. U suprotnom, ne bi bilo ni predlagano ovo povećanje. Zahvaljujem.

Gospođa Nada Kolundžija. Izvinite, najpre gospodin Buha kao predlagač amandmana.

Kao što reče kolega Krasić, pitanje je šta je od ovog skeleta koji se zove Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PDV ostalo?
Ovaj zakon je prošao kroz svu proceduru koja je predviđena pozitivno pravnim propisima. Znači, od Odbora, pododbora, komisija, Vlade. Vlada je usvojila ovaj zakon. Skupštinski odbori su usvojili ovaj zakon. Zakon je prošao u načelu u ovom parlamentu, i onda odjednom, kada je javnost digla svoj glas, odjednom se svi peremo, svi bežimo od toga, kao da je to ne znam šta. U stvari, to sve govori o političkom volontarizmu, a to je Vlada u Srbiji, neozbiljnost Vlade, neozbiljnost ministarstava koji predlažu ovo, a iza svega toga stoji i nedostaje sveobuhvatna reforma u poreskom sistemu. Reforma može proisteći samo iz jedne ozbiljne analize poreskog sistema.
Gospođo Dragutinović, vi ste prošle godine, 2009. godine u onoj krizi izašli sa jednom vašom inicijativom da se poveća PDV. Sutradan je ministar ekonomije i regionalnog razvoja rekao da ne dolazi u obzir povećanje PDV. Drugi ministri su takođe rekli – ne dolazi zbog toga i toga itd.
Ovog trenutka kada je došlo do određenih pomeranja u odnosima na ovaj zakon ministar ekonomije i regionalnog razvoja izlazi sa sledećom rečenicom – ustupam svojih 300 miliona da bih spasio sistem, da bih spasio određena preduzeća koja su u ogromnim problemima.
Ne može ministar ekonomije i regionalnog razvoja postupati na način kako postupa. To može samo ovaj parlament. To ovaj parlament kreira – monetarnu politiku, finansijsku politiku itd. Ne može, nije to nadležnost tih ministarstava.
Gospođo Dragutinović, kada se pojavi takva informacija, vi kao stručnjak u svojoj oblasti, kao ministar finansija, morate upozoriti svog kolegu, da je on iskočio iz svojih nadležnosti i da ne može raditi ono što radi.