Od vremena predsednika poslaničke grupe iskorišćeno je 14 minuta i 30 sekundi.
Narodni poslanik Tomislav Nikolić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre da zamerim Ministarstvu odbrane i policije što su uveli svoje kamere i time pokazali da nemaju poverenje, valjda, u direktni prenos ili u snimke koje bi dobili od Javnog servisa. Mislim da je to, malo, stavljanje iznad Narodne skupštine, ali to je vaša stvar kao predsedavajuće. Mogli ste lepo da im kažete da se sve ovo može videti u direktnom prenosu i da nije potrebno da se snima posebno, pošto ovde valjda nema nikakvih montaža.
Ovde vidimo razlike u ministrima odbrane. Ranije smo imali ministre odbrane koji su potapali u Jadransko more ono što imamo od opreme, municije, naoružanja, a danas imamo ministra odbrane koji je veliki deo toga uspeo da proda, što je za mene pozitivno za ovog ministra odbrane. Međutim, njegova snaga u ovoj Vladi je tako velika da mi počinjemo ove sednice ovim planom, a ne raspravljamo o onome što je veoma bitno za Srbiju i što građane Srbije muči, pa se time vidi da Vlada nije dobro koncipirana, odnosno da su ambicije nekih ljudi u Vladi bile prevelike, a njihove mogućnosti male za te ambicije, tako da, kada imate jake ličnosti u drugim ministarstvima, onda se nameću ta ministarstva, a moram da priznam da mi je ovog časa bilo mnogo važnije da raspravljamo o nekim drugim temama nego o ovom angažovanju.
Zato mislim da je gospodin Šutanovac, ako zaista ima takvu snagu i u svojoj političkoj stranci, a i u samoj Vladi, trebalo da preuzme neko od ministarstava od kojih nam život zavisi. To ozbiljno mislim. Mislim da vi nemate kadrova više ni za jedno ministarstvo, ali to što imate rasporedite najbolje što možete, dok možete. Mene mnogo više interesuje ekonomija, i finansije, i poljoprivreda, i unutrašnja trgovina, i pravda. Svuda ste zabrljali. Evo, sada ćemo samo da se hvalimo time kako smo u Ministarstvu odbrane, ne u Vojsci i u odbrani zemlje, nego u Ministarstvu odbrane, postigli neke rezultate. Ali, dobro, to neka bude priča za vas u okviru vaše vlade.
Mene mnogo više interesuje pristup ovim mirovnim operacijama zato što time zadužujete građane Srbije, ovo odlučujete u njihovo ime, a ja sam ubeđen, i u ime SNS i preuzimate međunarodne obaveze koje ćemo mi morati da izvršavamo, baš kao i one kredite o kojima se razgovara ovih dana, i juče i danas i sutra.
Dakle, naš principijelni stav je da učestvujemo u operacijama koje su uspostavljene rezolucijama Saveta bezbednosti UN i svih devet ovih o kojima se danas raspravlja jesu uspostavljene rezolucijama. Čudi me da niste odgovorili poslanicima koji to ne znaju i nisu čitali. Prema tome, svih devet operacija je u mandatu Saveta bezbednosti UN. To je organizacija čiji član želimo da budemo. I, to je organizacija koja ne deli države na one koje su joj drage ili nisu. I, u toj organizaciji UN postoji mnogo država koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije, pa se postavlja pitanje da li je nekima želja da istupimo iz Organizacije UN.
Ne slažem se sa vama da se srpska deca brane u Somaliji. To nije dobra argumentacija za odbranu učešća naše vojske u mirovnim operacijama. Postoje politički ciljevi zbog kojih tu treba da budemo. Te ciljeve razumem i ja ih cenim sa stanovišta državne politike, ne čak ni sa strane Ministarstva odbrane. Ovo ne predstavlja neku naročitu obuku ako imate angažovano nekoliko desetina ljudi. Koliko nam godina treba, stotina godina nam je potrebno, da na taj način obučimo sve svoje ljude.
S druge strane, veličali ste to naše učešće zajedno sa nekim državama koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije i to nije argument. Kakve to veze ima da li mi u tim operacijama učestvujemo sa Španijom ili učestvujemo sa Nemačkom? Nema nikakve veze. Čak, možemo više da naučimo, ako idemo da učimo više ćemo da naučimo od nekih drugih država.
Uostalom, juče je ministarka finansija veoma negativno govorila o Grčkoj, pa me interesuje kakav stav Vlada Srbije ima o Grčkoj, kad vi danas kažete da je to divna država i da, valjda, nećemo da ne sarađujemo sa njima. Juče ministarska finansija kaže da, valjda, nećemo da se ugledamo na Grčku. Molim vas da malo uskladite te stavove u Vladi Republike Srbije. Ovo je veoma osetljiva tema i vi to vrlo dobro znate. O ovome se ne može razgovarati tako što bi svako iznosio svoj lični stav. Ovde treba pronaći interese Srbije. Interesi Srbije jesu da se umešamo sa celim svetom, i u podelu rada, ali, i podelu odgovornosti.
Moje lično mišljenje bi bilo da nismo baš morali da trčimo u to. Ako smo već u to ušli, ne moramo to da veličamo kao veliki podvig Srbije – uspeli smo da stignemo u mirovne operacije. Mislim da se otvara mnogo žarišta u svetu i da će ove operacije pasti, da će izaći iz žiže javnosti, zato što se mnogo veće i ozbiljnije države lome. I mislim da podrška nekom režimu, makar koliko Srbija smatrala da je taj režim ispravan, može i da se loše završi, zato što neočekivano pobeđuju neki drugi režimi. Ispada da ćete kroz 15, 20 ili mesec dana biti u sukobu sa režimom koji je osvojio neku državu, uprkos nastojanjima mirovnih operacija, pošto mirovne operacije ne podrazumevaju bombardovanje teritorija, već samo pomoć, i dobru volju, i dobre namere, i dobre usluge.
Obaveze su obaveze. Novac je novac. Mislim da ovo previše košta Srbiju. Mogao bih da vas podsetim koliko je to narodnih kuhinja i mnogo su važnije od toga da naši ljudi idu u mirovne operacije. Ako ne shvatate kako je teška kriza, možete da izađete na ulicu i da pogledate kako narod živi. Dakle, u svemu sada treba tražiti meru. Mera je da treba da budemo deo svetke zajednice, deo evropske zajednice, mera je da mi nemamo neprijatelje u svetu. Mera je da imamo prijatelje i na Istoku i na Zapadu, i na Severu i na Jugu. Mera je da naš narod preživi i da počne bolje da živi. To su, valjda, ciljevi svake vlade u Srbiji.
E, sada da vam ispričam šta mi se jutros desilo, a vezano je za ovu temu. U Bulevaru revolucije video sam kako po onom snegu ide jedno kučence pa je došlo do spomenika ''Nikoli Tesli'' i obavilo fiziološku potrebu na spomeniku Nikoli Tesli. I raziđoše se, ono kučence ode kao kučence, a spomenik osta kao spomenik ''Nikoli Tesli''. Čujem da je jedan poslanik u Skupštini Srbije pokušao isto tako da obavi neku svoju fiziološku potrebu na jednom građaninu Srbije, na zameniku predsednika SNS koji nije u sali, pa mu kažem sad – možda je olakšan, al' on će i dalje da ostane ono što je bio, a onaj na koga se obrušio ostaće onaj na koga je bio. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je osam minuta i 13 sekundi.
Reč ima ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Mislim da, svakako, možemo razgovarati, ali pre svega imamo sukob sistema vrednosti. Taj sukob sistema vrednosti se sada oličava u tome da li je neko za evropske integracije, da li neko nije za evropske integracije, ali, imali smo prilike da čujemo da li se oličava u tome da li su važnija deca Srbije od dece Somalije. Nama su podjednako važna sva deca, i deca Somalije su isto ugrožena. Ne morate vi da vidite na koji način će biti ugrožena naša deca ukoliko to ne razumete, ali siguran sam da možete da razumete da su naši medicinski timovi, recimo, u Čadu pomagali deci Čada, a indirektno pomagali upravi deci Srbije, kao što to čine druge zemlje, a, verujte mi, spisak tih zemalja je ogroman.
Ono što ste dezavuisali javnost, ili namerno ili slučajno, a ja vam ne zameram, jer često ne razumete nešto što se ovde priča, a to je da je ministarka finansija rekla da sistem javnih finansija u Grčkoj nije sistem za primer. Naprosto, to je činjenica. Govoriti o Grčkoj kao o zemlji u koju mi nemamo poverenje ili da ih ne uvažavamo ne stoji, bar ne sa stanovišta ove vlade, ako hoćete i lično imam veoma velike simpatije, na kraju krajeva, čovek koji mi je krstio decu jeste Grk. Tako da ta vaša priča, uz svu tegobu koju iznosite i brigu o odnosima Srbije i Grčke, naprosto, ne stoji.
Tačno je to što ste rekli, i žao mi je što nisam bio u trenucima kada je gospodin Todorović završio svoje izlaganje, da su obe misije o kojima sada govorimo, kao o misijama EU, upravo formirane na osnovu odluka Saveta bezbednosti UN. Tačno je da to treba da se naglasi. EU i ne ide u mirovne misije ukoliko te misije nemaju podršku UN, odnosno Saveta bezbednosti. Prva Misija ''Atalanta'' uspostavljena je Odlukom Saveta EU i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN br. 1814, a Misija u Somaliji uspostavljena Rezolucijom Saveta bezbednosti UN br. 1872. Te misije, kao takve, poverene su EU koja ima kapacitete da izvodi te misije.
Činjenica jeste da će, kao što sam rekao, naše učešće u tim misijama biti simbolično. Mi nemamo mogućnosti da se trenutno pojavimo sa većim kapacitetima, iz više razloga. Naravno da su i finansije uslov. Moram da kažem da smo mi deo jednog velikog sveta, jednog sveta koji dosta pomaže Srbiju i koji je, na kraju krajeva, donirao neke ustanove u Srbiji, pa osećamo potrebu da se na neki način i mi uklopimo u taj veliki svet koji izdvaja novac svojih poreskih obveznika da pomogne Srbiji koja je takva kakva jeste. Sve je to jedan krug koji kruži u svetu, krug na osnovu koga postoji jedan međunarodni svetski poredak, krug na osnovu koga postoji političko poverenje.
Kad sam malopre govorio o tome da treba da učestvujemo u misijama replicirajući kolegama iz druge poslaničke grupe, zaista, nisam želeo da se uvlačim u neku priču, zato što uživam u tome, nego da neke stvari demistifikujemo i da pojasnimo, da budu jasne.
Kao ministar odbrane koji je odgovoran, zahvalan sam vam što me preporučujete za još neko ministarstvo, ali, ''čuvam se Danajaca i kad nam darove nose''. (Aplauz)

Narodni poslanik Tomislav Nikolić, pravo na repliku, dva minuta.

Da, ali, to čuvanje nije sprečilo Danajce da osvoje ono što su hteli. Dakle, vi se slobodno čuvajte, a ''Danajci'' dolaze sigurno. Videli ste to 5. februara.
Mislim da niste rekli istinu kada ste rekli da nemate potrebu, vi imate potrebu da se svađate sa poslanicima. Zaista sam bio blagonaklon prema vama. Čekam priliku da se otvori rasprava, ozbiljna rasprava, o vašem ministarstvu, onda ću ozbiljno da razgovaram. Ovo nema veze sa vašim ministarstvom, sada samo kupujete poene.
Dakle, mnogo me boli to što ste govorili o meni kao čoveku koji ne voli decu. I sami znate da je to glupost. Prvo, ne postoji čovek na svetu koji ne voli decu. Ja to vama nikad ne bih rekao, a ja sam samo upozorio na ono što ste vi rekli i što sam ja protumačio na svoj način, da se naša deca štite u Somaliji, baš tako ste rekli, ''to je na dugom štapu'', trebalo je da kažete – hoćemo da zaštitimo decu u Somaliji i niko vam ne bi rekao reč protiv toga. A da vi mene ubeđujete da ćemo mi da odemo tamo da zaštitimo našu decu, nešto mi tu ne odgovara mom shvatanju života.
Svako dete u svetu treba da bude zaštićeno. Gde god možemo da pomognemo da se zaštite tuđa deca, da pomognemo, ali nemojte da me ubeđujete da je to zbog naše dece. Nije! Ne daj bože da našoj deci bude potrebna takva pomoć! Našoj deci je druga vrsta pomoći potrebna: ''Naša deca moraju da imaju tri obroka. Naša deca moraju da imaju besplatno školovanje. Naša deca moraju da imaju bezbednost na ulici i u školi. Naša deca moraju da imaju dobar sistem obrazovanja. Naša deca treba da žive u dobrim stanovima.'' To je potreba naše dece.
Prema tome, zadovoljite vi potrebe naše dece. Istovremeno ispunjavajte i ono što pomaže drugoj deci. Samo ne povezujte ta dva pojma. Previše je i gladnih, i sirotinje, i ugroženih, i tučenih, na ulici i u dvorištima, i u samoj Srbiji. (Aplauz)

Dva minuta. Zahvaljujem.
Narodni poslanik Dragan Todorović, pravo na repliku.

Gospodine ministre, pretpostavljam da je i vama ovo poznato, jer ovde imate, u ovom delu vezano za borbene grupe EU kaže – čemu su namenjene borbene grupe EU. Pošto ste rekli da se isključivo angažuju u okviru odluka Saveta bezbednosti UN, precizno ću vam pročitati. Kaže: "Primarno, ali ne i isključivo, mogu biti angažovane u misijama koje EU preduzima pod okriljem UN, osposobljene su za vođenje borbenih operacija" itd. Dakle, "primarno, ali ne i isključivo". Ova rečenica je vrlo jasna i govori o tome da ove operacije mogu biti i izvan okviru UN.
Da li su se ove dve operacije poklopile sa odlukom UN ili ne, ali ovde je suština u tome da oni sebi daju pravo da preduzimaju i akcije koje nisu odobrene od Saveta bezbednosti, odnosno UN. (Aplauz)

Reč ima narodni poslanik Konstantin Samofalov. Izvolite, samo se prijavite.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, mislim da je ovde bilo nekoliko pokušaja obmane javnosti vezano za današnju tačku dnevnog reda i moram na to da se osvrnem. Na samom početku želim da zahvalim hrabrim vojnicima i policajcima koji su do sada služili u ovim mirovnim misijama i onima koji se na bazi dobrovoljnosti javljaju da to i u budućnosti čine, jer će oni pronositi najbolji glas o našoj zemlji i pratiti najbolje tradicije naše zemlje još iz vremena bivše Jugoslavije, kada je hiljade ljudi učestvovalo u mirovnim operacijama i kada je upravo bivša Jugoslavija bila jedna od zemalja koje su davale najveći doprinos svetskom miru. Mi na ovaj način jačamo međunarodni ugled naše zemlje i to može biti višestruko korisno, pre svega, za našu državu i naše građane.
Ono što je naš posao, to je dobro primetio kolega Bajatović, jeste da obezbedimo da ti vojnici i policajci budu najbolje opremljeni i najbolje obučeni da nekakve rizike u ovim kriznim žarištima gde odlaze i gde jesu, a to su neka opasna mesta, da svedemo te rizike na minimum. Ono što smo mi učinili kao Odbor za odbranu i bezbednost, to je da sada razmatramo jedan Godišnji plan rada, gde smo predvideli, nadam se da će to biti usvojeno u narednim danima, posetu Centru za mirovne operacije. Konkretno, radi se o obuci naših vojnika za ove operacije i predvideli smo eventualnu mogućnost da možda neki od članova Odbora obiđu jednu od ovih misija u inostranstvu, kako bismo se uverili u kakvim uslovima rade i eventualno stekli bolju sliku o tome na koji način da ih pripremimo i u budućnosti za ove izazove.
Sada ono što su neke od kolega pominjali. Predstavnik SRS gospodin Todorović je govorio o nekakvim vazalima. To je veoma interesantno kada dolazi iz usta nekoga čiji su poslanici veoma često pominjali da bi trebalo da budemo nečija gubernija. Mislim da mi nismo ničija gubernija, niti smo nečiji vazali, mi smo jedna suverena država koja ima svoj Ustav, koja ima usvojene strategije, Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane, u kojima je veoma jasno formulisano na koji način vodimo našu bezbednosnu i odbrambenu politiku, kao i na koji način nastupamo prema i nekim drugim državama.
Kolega Palalić iz DSS, sa kojim inače često vodim diskusije i van ove sale, mislim da možda i bolje od nekih svojih kolega razume ovu problematiku, međutim, neke stvari mi ovde nisu najjasnije, jer upravo je vlada Vojislava Koštunice, iz čije stranke dolazite, odvela Srbiju u Partnerstvo za mir 2006. godine. Danas se zalažete za to da umanjujemo učešće u Partnerstvu za mir. To mi nije jasno, jer upravo naziv ove organizacije govori i o njenoj ambiciji, a to je da se u svetu osigurava mir. Dakle, ne znam u čemu treba da učestvujemo, ako ne treba u tome.
Pominjano je i da možda narušavamo koncept neutralnosti, koji je definisan u jednoj rezoluciji, učešćem u ovim mirovnim misijama. Pa, mi učestvujemo i u mirovnim misijama UN. Da li je onda predlog da mi napustimo i UN i da ne učestvujemo ni u čemu gde sve druge civilizovane zemlje i te kako daju svoj doprinos?
Ono o čemu su govorili i gospodin Nikolić i ponovo kolege iz DSS, ovde se govorilo o tome da je naša glavna obaveza, kada se radi o odbrani, da čuvamo sopstveni integritet. To je tačno i to jeste jedna od dve ključne misije Vojske Srbije. Možda je razlika u nekim shvatanjima između nas koji predstavljamo možda neku mlađu generaciju i ljudi koji su možda i dalje u vremenu nekakvih blokovskih podela. Razlika u razmišljanju je u tome što sam ubeđen da mi i bezbednost naših građana, naše države i bezbednost naše dece apsolutno branimo i van granica naše zemlje. O tome svedoče i ovi teroristički napadi koji se dešavaju u najrazličitijim gradovima u svetu, i u Moskvi na aerodromu, i u Njujorku, i u Madridu, i u Londonu. Jednostavno, takve pretnje nemaju granice i upravo zbog toga Srbija i svoju bezbednost štiti učešćem u ovim operacijama.
Posebno je interesantno čuti kritike od predstavnika stranaka za čije je vladavine ili učešća u vlasti Vojska Srbije dovedena na marginu našeg društva, a vojna industrija u potpunosti razorena. Gde se danas nalaze i vojska i ta vojna industrija, dovoljno svedoče stavovi naših građana, gde je upravo Vojska Srbije, kada se radi o ispitivanjima javnog mnjenja, najcenjenija institucija u našem društvu. Vojna industrija je nedavno dostigla tih milijardu dolara, što već odrađenih poslova izvoza, što zaključenih. Hiljade ljudi su zaposleni, a za hiljade ljudi za koje nije bilo posla u propalim fabrikama, dok su neki od ovih poslanika bili na vlasti, oni su konačno uposleni i imaju mogućnost da prehrane svoje porodice, a danas ti gradovi mahom i preživljavaju zahvaljujući pogonima namenske industrije.
Možemo govoriti o profesionalizaciji vojske, koja je možda i najveće postignuće ovog ministarstva odbrane i ove vlade, kada govorimo o oblasti odbrane, jer će upravo profesionalizacija vojske omogućiti da Srbija na jedan ozbiljniji način učestvuje u ovim multinacionalnim operacijama, jer ćemo imati veliki broj sposobnih i obučenih ljudi, mnogo sposobnijih od običnih regruta, koji, kada se radi o odbrani naše zemlje, odavde sigurno mogu bolje da odgovore na izazove koji ugrožavaju našu bezbednost. Koliki ugled uživa Vojska Srbije najbolje svedoči činjenica da se za dobrovoljno služenje vojnog roka prijavilo, za prvu martovsku klasu, duplo više ljudi nego što Vojska Srbije može da primi.
Naravno, kada se radi o mirovnim misijama Ujedinjenih nacija da je to naša obaveza i kamo sreće da smo u decenijama iza nas kada smo bili izolovani umesto te izolacije imali neki drugačiji pristup, možda bismo lakše branili neke naše interese i lakše rešavali naše probleme umesto što smo sebično razmišljali gledajući samo svoje probleme, misleći da svet oko nas uopšte ne postoji.
Kada se govori o troškovima, mislim da su troškovi ovih operacija mali u odnosu na ono što Srbija može da dobije. Pitanje učešća u misijama EU mislim da u potpunosti odgovara većinskom opredeljenju i raspoloženju građana Srbije koji većinom podržavaju ulazak Srbije u EU i, naravno, da doprinos zajedničkoj bezbednosno odbrambenoj politici EU jeste jedan važan elemenat u toj saradnji sa zemljama Evrope. Ne možemo mi u Evropu da ulazimo pod našim uslovima, postoje nekakva prava i obaveze, ali, ponavljam, uveren sam da učestvujući u ovakvim operacijama mi na kraju mnogo više dobijamo nego što možda u nekom trenutku dajemo. Takođe, mislim da na ovaj način pokazujemo da smo jedna ozbiljna država koja je spremna da sa našim partnerima podeli teret odgovornosti, ne samo za bezbednost u našem regionu, gde je Srbija definitivno jedan od najznačajnijih faktora stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi, nego da smo spremni da delimo teret i za globalni mir i da tako pokažemo da smo jedna ozbiljna država, potpuno drugačija od one nesrećne zemlje iz vremena devedesetih godina.
Mi smo na Odboru za odbranu i bezbednost juče doneli odluku da predložimo Skupštini da usvoji ovaj godišnji plan. Ja ću sigurno za njega glasati, siguran sam da će to uraditi i moje kolege iz DS, i ono za šta ću se lično zalagati jeste ne da zamrzavamo učešće u Partnerstvu za mir i drugim mehanizmima, već da ga dodatno uvećavamo u budućnosti u skladu sa svojim mogućnostima i tako pokažemo da smo zaista jedna ozbiljna evropska država. HVALA. (Aplauz)