Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.
Narodni poslanik Jovan Palalić je prijavljen.
(Narodni poslanik Jovan Palalić, sa mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku. Molim narodnog poslanika Milana Lapčevića da ne dobacuje. Pravo na repliku je pravo o kojem odlučuje predsedavajući.
Narodni poslanik Jovan Palalić je najveći deo između 16 i 18 minuta svoje diskusije govorio van dnevnog reda, postavljajući pitanje ministru. Mogu da vam citiram šta je sve bilo potpuno van teme dnevnog reda o kojoj raspravljamo, a ministar je odgovorio, što smatram potrebnim, jer sam dopustila da govorite van teme dnevnog reda.
Narodni poslanik Željko Tomić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite, prijavite se. Zgodnije je kad imate karticu u poslaničkoj jedinici, onda je mnogo lakše da se prijavite u elektronski sistem. Moguće je da ta poslanička jedinica ne radi, pošto niste bili prijavljeni u sistemu, a bili ste prisutni u sali.
(Narodni poslanik Dragan Todorović, sa mesta: Uključite mu struju.)
Molim vas da opaske sa strujom zadržite za sebe.
Strpljivo ćemo sačekati, pošto sam potpuno sigurna da narodni poslanik Željko Tomić zna kako je povređen Poslovnik. Izvolite.

Član 27, gospođo predsedavajuća, vi ste sada priznali da vi ne poštujete Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Vi ste rekli da poslanik nije govorio o temi, a niste našli za shodno da ga upozorite, prekinete itd. Dakle, vi ste prekršili Poslovnik i sami ste to priznali. I u danu za glasanje možemo da se izjasnimo da je preko dana svetlo, preko noći mračno i da je Gordana Čomić danas prekršila Poslovnik. To je evidentno, jer ste sami i priznali. Samo toliko. Hvala.

Narodni poslaniče, nepotrebno je potvrđivati očigledno. Dakle, rekla sam da je narodni poslanik Jovan Palalić govorio van teme dnevnog reda i da je postavljao pitanje, i da je zbog toga ministar, u okviru istog načina primene Poslovnika, dobio pravo da mu odgovori.
Vama zahvaljujem na opaski da je time prekršen Poslovnik, jer jeste. I od ovog trenutka, svaki predstavnik i predsednik poslaničke grupe moći će da govori isključivo o temi dnevnog reda.
Narodni poslanik Tomislav Nikolić dobacuje: "Ali ste prekršili Poslovnik". Rekla sam kako i zašto sam dopustila da narodni poslanik Jovan Palalić govori van teme dnevnog reda, smatrajući da je tačka dnevnog reda takva da je dobro za Skupštinu da se dopusti da se iznose neistine o tome da postoji ''deklaracija o vojnoj neutralnosti'', da je sve neistina. Taj dokument nikada nije donesen i ne postoji ''deklaracija o vojnoj neutralnosti''.
Dozvolila sam da se govori o NATO-u, mada nije tema dnevnog reda, jer smatram da je važno da se o tome stvori dijalog. Dozvolila sam da se govori i o stanju bezbednosti na Kosovu i Metohiji, mada nije tema dnevnog reda, jer smatram da je važno da se o tome govori. Dozvolila sam da narodni poslanik Jovan Palalić govori i o potrebi da se mnogo više govori o temama koje on pokreće u svojih 20 minuta, a potpuno van dnevnog reda, zato što smatram da je to dobra primena Poslovnika.
Pravo na repliku niste dobili zato što je, takođe, dobra primena Poslovnika da, ipak, ostanemo u okviru dnevnog reda. Vi ste pitali, ministar vam je odgovorio.
Ako, s pravom, narodni poslanik Željko Tomić smatra da takav način vođenja sednice ne odgovara ovoj sednici, ja ću mu zahvaliti. O ovome će se izjasniti Skupština u danu za glasanje, a svi koji posle vas imaju reč moraće da govore isključivo i striktno o temi dnevnog reda, jer narodni poslanici smatraju da to kako sam smatrala da se primenjuje član 27. nije dobro za sednicu Narodne skupštine.
Narodni poslanik Jovan Palalić želi da govori o povredi Poslovnika.

Gospođo Čomić, povredili ste član 103. Poslovnika, koji kaže da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine.
Član 104. stav 2. kaže da ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno na političku stranku, pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe.
Gospodin ministar je rekao…. (Isključen mikrofon)

Narodni poslaniče, pravo na repliku ne može biti povreda Poslovnika. O tome nema pregovora. Zahvaljujem.
Narodni poslanik Zoran Ostojić ima reč. Izvolite.

Hvala. Koleginice i kolege, da se vratimo na temu koja je interesantna. Ovde ćemo čuti razna mišljenja ''za'' i ''protiv''. Ona koja su ''za'', a moje će biti ''za'', biće argumentovana, a ona koja su ''protiv'', biće, takođe, argumentovana, ali mislim da tih mišljenja – ''protiv'' ima dve vrste ili dve grupe razmišljanja. Jedno je zaista političko mišljenje koje ne želi integracije Srbije ni u Evropu ni u NATO pakt, odnosno ne želi uopšte integracije Srbije na tu, da kažem, zapadnu stranu. Ne kažem da ta vrsta mišljenja nije protiv integracije Srbije, ali na neku drugu stranu. Takvih je bilo u istoriji Srbije, bilo ih je i 1948. godine. A, druga grupa mišljenja koja je protiv ovog plana, ona je, recimo, više zbog toga jer ne shvata da integracija, solidarnost i odgovornost doprinose, na kraju krajeva, i imidžu zemlje, koje objektivno može i da se materijalizuje.
Na kraju ću samo dotaći te dve grupe mišljenja. Ipak bih želeo da većinu vremena posvetim argumentima zašto treba usvojiti ovaj plan i zašto će LDP ovo podržati.
Elem, globalni svet u kome živimo, koliko god da se nekima ne dopada, ali on je činjenica, a onaj ko to negira ponaša se kao čovek koji negira da pada kiša i ide bez kišobrana, to može činiti samo na svoju štetu, tako i neprihvatanje činjenice globalizacije i globalnog sveta može biti samo na štetu onih koji to odbijaju. Nije dobro kada su oni na čelu nekih država, jer je onda ta činjenica loša po državu i po građane. Srećom, 2008. godine kurtalisali smo se takvih.
Solidarnost i odgovornost su dve vrednosti koje proizilaze iz globalnog sveta. A, zašto solidarnost i odgovornost? Pa, zato što biti odgovoran prema sebi i prema drugima podrazumeva u mnogim situacijama da pokažeš solidarnost i obrnuto, ko je u stanju da pokaže solidarnost, taj pokazuje i odgovornost. I, to se kad-tad vrati.
Dakle, ova zemlja koja je bila deo jedne veće zemlje ima istoriju, tradiciju učešća u multinacionalnim operacijama. Tada je to za većinu, i onih koji su sada protiv, bilo dobro, podizalo ugled zemlje, kakva god da je ta zemlja bila, kako god da se završio njen život. Svi se sećamo, ili bar mi stariji, tog vremena. Niko tada nije imao nikakav problem da jugoslovenski vojnici, a među njima i vojnici iz Srbije, idu u mirovne misije, tamo gde je trebalo uspostaviti mir, tamo gde je trebalo stabilizovati prilike, jer smo svi bili svesni da to diže ugled tadašnje zemlje i da je to u principu jedan doprinos i solidarnost nekim drugima koji su se zavadili, zakrvili, počeli da se kolju, da to prestanu da rade i da rešavaju svoje probleme mirnim sredstvima.
Ti koji su najviše voleli i bili deo tog sistema, oni su verovatno sada protiv iz nekih drugih razloga. Ne govorim o onima iz 1948, godine, koji su bili za neke druge integracije, a ne za nezavisnost ove zemlje. Od pet vojnih misija i jedne policijske, mi ćemo dobiti u ovom planu, ove godine, još nekoliko misija.
'Ajde da na primeru Somalije, koja se ovde pomenuta, dam nekoliko argumenata šta znači solidarnost i odgovornost. U Somaliji postoje pirati koji otimaju brodove i zarobljavaju ljude, vrše otmicu, svih nacionalnosti. Svedoci ste da se često dešavalo, unazad nekoliko meseci, da su na nekim stranim brodovima pirati otimali i naše državljane koji su tamo radili.
Da budemo pošteni, šta je sporno pomoći svetu, somalijskoj vladi da povrati kontrolu nad svojom teritorijom, da se obračuna sa tim piratima, koji su, objektivno, u ovom trenutku prilična pošast za pomorski saobraćaj?
S druge strane, da li doprinosi ugledu zemlje da molimo druge i da očekujemo od drugih da nam oslobode naše državljane koje zarobe pirati? Idem, sada, kontra. Zar nismo svi osećali neki stepen zadovoljstva kada je pre nekoliko nedelja naš avion iz Egipta, osim naših građana, izbavio i građane BiH i Makedonije? Da li je to podiglo ugled Srbije, bar u tim zemljama? Siguran sam da jeste. Da li je ugled Srbije u tim zemljama do tada bio veliki, pa sad već, nije? Nije. Do tada nije bio veliki, ali je sada svakako veći.
To je ono što pokušavam da objasnim govoreći o odgovornosti i solidarnosti. Živeti izolovano kao Kastrova Kuba,, kao Enver Hodžina Albanija može nekome da bude prihvatljivo; nigde ne moramo da idemo, ni sa kim ne moramo da se družimo, sami sebi smo dovoljni, ''ješćemo korenje'', kada već nema jagnjetine, ali taj svet je završen.
Neko možda želi takvu zemlju, ali, prosto, mi iz LDP želimo evroatlantske integracije Srbije i pokazati da si sposoban da se integrišeš možeš na nekoliko načina. U ekonomiji, evo, Sporazumom CEFTA. Ako ćemo ući u jednu veliku integraciju, onda bar možemo da pokažemo da možemo da sarađujemo sa našim komšijama, kada je u pitanju integracija u vojnobezbednosne strukture do koje će kad-tad doći i za koju ćete svi vi biti kada za to dođe vreme, bar vi koji ćete dobiti poverenje građana i sedeti ovde.
Učešće u multinacionalnim operacijama je taj put, put u kome se usvajaju nekakvi zajednički standardi, u kome se uči da se koristi nekakva oprema koja se ne koristi, sistem veza, procedure itd. i tu ništa nije sporno. Otuda pozdravljamo što ćemo najzad učestvovati i u misijama EU, a ne samo u misijama UN, jer od 28 zemalja EU većina jesu članice NATO. Mislimo da će učešće u misijama EU biti korisno za naše buduće članstvo u NATO savezu. Da budemo pošteni, i evropske snage poštuju standarde NATO, zato što većina članica EU jesu članice NATO, pa čak i one koje to nisu i one poštuju NATO standarde, ne zato što je to NATO silom nametnuo, nego, zato što su ti standardi trenutno najbolji u svetu. Možda su izraelski njima ravni, pa, ako neko zagovara da ne poštujemo NATO standarde nego da poštujemo izraelske standarde, onda neka kaže kakva je to integracija.
Sa druge strane, buduće mirovne snage EU na neki način jesu deo NATO snaga, jer, da budemo pošteni, učešće u mirovnim operacijama EU biće dobra priprema za buduće učešće u NATO operacijama, pošto je ipak NATO širi i veći za EU za SAD, Kanadu, Tursku, hajde da budem ciničan, u ovom trenutku za Hrvatsku i Albaniju, ali će i Hrvatska i Albanija uskoro, pre ili kasnije, nadam se ne mnogo pre nego mi, biti članice i EU. Zato budimo otvoreni, pošteni i recimo, ako je u pitanju politika, ko je protiv evroatlanskih integracija taj objektivno ima politički stav koji uvažavam iako se sa time ne slažem, ali ubacivanje Kosova kao argumente za to, zaista, nije u redu.
Ovde se radi o ugledu zemlje. Ovde se radi o solidarnosti i odgovornosti, ako mi nekome pomažemo sutra možemo da očekujemo i nama neko da pomogne. Oni koji se pozivaju na svetlu srpsku ratničku tradiciju verujem da nisu, baš, srećni što su u Avganistanu: i Slovenci, i Makedonci, i Crnogorci, i Bosanci, samo nas, Srba, nema, a već se sprema nekakva zajednička jedinica od snaga država nastalih raspadom Jugoslavije. Samo nas, po našem mišljenju najvećih boraca i ratnika, tamo nema.
Činjenica je kada je politika u pitanju legitimno je braniti taj stav i zagovarati neku drugu integraciju, zagovarati izolovanu zemlju, ali kada je u pitanju neznanje i argumenti koji ne dolaze do građana, ovo pričam zbog građana, a ne zbog kolega koji se protive Predlogu, moramo biti svesni da je ovo korisno. Često nismo bili u stanju tokom devedesetih godina da shvatimo šta je to korisno za nas, a radili smo nešto što je bilo za druge. Nikada nismo uspeli naš interes da prikažemo i pokažemo tako da ubedimo one koji odlučuju da je to njihov interes, nego smo naš interes pokušavali da ostvarimo mimo njihovog interesa, protivno njihovom interesu i zato se nije ni ostvario naš državni i nacionalni interes. Međutim, neki drugi su bili pametni pa su uspeli da prikažu svoje interese onima koji su moćni tako što su ih ubedili i objasnili da su to i njihovi interesi, pa su se ti interesi zato i ostvarili. Ovde mislim, konkretno, na kosovske Albance.
Prema tome, daj bože da učestvujemo u Misiji Euleksa, jer to što se desilo na Kosovu to je realnost. Čak je i Međunarodni sud pravde rekao da je kosovska nezavisnost u skladu sa Rezolucijom 1244, a mi to prihvatili u Generalnoj skupštini. Da li treba da budemo srećni da u Misiji Euleks nema nikog iz Srbije, nema srpskih policajaca?! Po nama – ne treba da budemo srećni. Po nekima drugim – treba da budemo srećni.
Sa druge strane, da li će ikada u budućnosti srpski vojnik, odnosno vojnik Vojske Srbije, jer to nije srpska vojska, nego Vojska Srbije, biti na KiM? Mi iz LDP mislimo da će biti, tada, kada budemo u NATO. Dakle, kada budemo u NATO imaćemo pravo da budemo na Kosovu, možda Srbin neće komandovati, komandovaće možda Slovenac ili Slovak, svejedno, ali pokušavam da vam objasnim, raspravljajući o ovoj tački dnevnog reda, da argumenti koje koristite da ovo osporavate nemaju veze sa suštinom, pa vam se sve vraća u lice, jer nisu argumenti nego je politikantstvo.
To govorim o onima koji nemaju hrabrosti da otvoreno zastupaju svoju politiku, nego muljaju i sakrivaju se iza nekakvih argumenata, onima koji se plaše da će učešće dovesti do pogibije, do nesreće, da će ovde neko nama da se revanšira, a ja kažem da ekonomska, politička i bezbednosna budućnost ove zemlje zavisi od brzine evropskih i atlantskih integracija Srbije. Radna mesta zavise od toga da li će neko ko ima para i hoće da uloži želeti ovde da dođe, da li će se plašiti ovde da uloži ili se neće plašiti. Manje će se plašiti kada mi budemo kao i svi oko nas. Dok god bismo drugačiji izazivamo podozrenje, pa i u običnom životu ljudi koji su drugačiji od svih nas, koji se razlikuju, izazivaju podozrenje svih drugih. Ne možemo reći da mi ne izazivamo podozrenje ako svi idu jednim putem a samo mi izmišljamo neutralnost i skoro da ćemo, po nekima, da obnavljamo Pokret nesvrstanih, mada, čini mi se da Gadafi u tome neće učestvovati.
Toliko za ovu priliku. Hoću da čujem još neke argumente onih koji ili ne shvataju o čemu pričaju ili neće da kažu zašto su protiv da mi bi, eventualno, dali priliku da im odgovorim. Hvala.

Od vremena ovlašćenog predstavnika iskorišćeno je 15 minuta i 30 sekundi.
Narodni poslanik Tomislav Nikolić želi da govori o povredi Poslovnika. Imao je pravo da reč dobije pre narodnog poslanika Zorana Ostojića. Moje izvinjenje, razumela sam da se javljate kao predsednik poslaničke grupe. Izvolite.

Molim vas, rekao sam povreda Poslovnika. Na osnovu člana 103. ukazujem da ste povredili član 107. i sada biste mogli da kažete da je kasno pošto je već neko govorio, ali vi ćete da povredite Poslovnik i da mi date reč.
Mene zabrinjava to što ste rekli dozvolila sam ovo, dozvolila sam ono, dozvolila sam ovo, dozvolila sam ono, a na kraju ste rekli – sad više neću to da dozvoljavam.
Molim vas da sednicu Narodne skupštine vodite tako da ne zavisi od toga da li ćete da dozvolite ili nećete. Ako je predsednik Narodne skupštine pre neki dan u jednom intervjuu rekla da ona voli da malo dozvoli rasprave između poslanika, pošto Skupština ne postoji ako se u njoj ne raspravlja i ne raspravi sve, onda vas molim da zadržite manir ili bar kada ukidate taj dobri manir da čovek može da malo izađe iz dnevnog reda da to ukinete svima. Nemoguće je da sada birate čija vam diskusija politički odgovara, čija ne odgovara, pa da onoga čija vam diskusija odgovara, kao što je to bio prethodnik, pustite da govori i o 1948, i o Titu, i o Gadafiju, o bogzna čemu, a da mu ne kažete da to uopšte nije tema dnevnog reda i da se te mirovne operacije ne odnose na 1948. godinu, a drugom poslaniku, koji pripada opoziciji, čija vam se diskusija ne sviđa, njemu da kažete – e, od sada ću da budem ''Bič Božiji'', imam korbač, od sada više nećete nijednu reč da kažete mimo dnevnog reda.
Molim vas da imamo ovde, neki, dogovor. Ako poslanik ima na raspolaganju pet, 10, 15, 20 minuta, da ne morate sto puta da mu kažete – dnevni red, dnevni red. Šta to znači? Uzmite mu reč. Onda ćete brže da sprovedete i sednice Narodne skupštine i da donesete odluke.
Dakle, ako zaista u duši imate demokratiju, izbegavajte reč – ''dozvolila sam''. Nemojte vi ovde ništa da dozvoljavate! Radite po Poslovniku, to je demokratija. Čim počne da zavisi od vaše dozvole, onda sumnjam da tu postoji demokratija.
I, hteo sam da vam ukažem na to da postoje ovde velike povrede Poslovnika na koje ne ukazujete. Pretpostavljam da postoje politički momenti u kojima nekim ljudima svašta dozvoljavate, ali vas samo molim da uvek imate isti princip.

Dva minuta.
Član 27. podrazumeva staranje o dnevnom redu. Pošto sam upozorena da nisam nijednog trenutka prekinula narodnog poslanika Jovana Palalića tokom obrazlaganja povrede Poslovnika, od strane narodnog poslanika Željka Tomića, imala sam obavezu da obrazložim zašto je dozvoljeno da narodni poslanik Jovan Palalić krši Poslovnik. I, to je isto staranje o redu na sednici u okviru člana 27. Ista prava koja je imao narodni poslanik Jovan Palalić, imao je i narodni poslanik Zoran Ostojić, a imaće i bilo ko drugi.
Ukoliko sam se neprecizno izrazila kao u odgovoru i u obrazloženju narodnom poslaniku Željku Tomiću, izvinjavam se i vama i svima. Staranje o dnevnom redu u okviru ovakve tačke dnevnog reda podrazumeva da preuzmete na sebe odgovornost da poslanici govore i van, striktno, tačke dnevnog reda, jer je to dobro za raspravu, ali podrazumeva i obavezu da se rasprava nakon debate između poslanika i predstavnika Vlade ili poslanika posebice, ipak vrati na dnevni red, tako da mislim da nećemo imati nikakvog nesporazuma. U ovoj skupštini je dijalog odavno počeo i to zaslugom i radom svih narodnih poslanika, narodnih poslanika iz opozicionih stranaka prevashodno, ali i narodnih poslanika vladajuće većine.
Da li još neko od narodnih poslanika ili predsednika poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Narodni poslanik Dragan Todorović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, razmatramo Predlog godišnje upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2011. godini. Ovim planom je predviđeno devet tačaka, odnosno devet angažovanja Ministarstva odbrane i dve tačke vezano za angažovanje MUP.
U ime SRS predlažem da Skupština ne usvoji 7. i 8. tačku Predloga, da Multinacionalna vojna operacija EU za obuku bezbednosnih snaga Somalijske Republike u Ugandi i Multinacionalna vojna operacija pomorskih snaga EU u Somalijskoj Republici.
Zbog čega je ovo? Pre svega, kada pogledate sve ove druge tačke, vidite da su sve ove druge operacije, odnosno angažovanje naših vojnih snaga i policijskih snaga, vezane u okviru operacije koje izvode UN. U ovoj situaciji mi treba da budemo u vojnim operacijama koje izvode snage EU.
Sada bi trebalo razmotriti zbog čega prvi put treba da napravimo presedan i da učestvujemo u operacijama koje nisu pod nadležnošću UN. Pre svega, treba da vidimo ko su snage EU ili, kako se zovu, borbene grupe EU? Zbog čega Srbija treba da učestvuje u ovim operacijama?
Kada pogledate malo istoriju, ne treba ništa da vas čudi. Ovo nije izmišljeno juče. Nekada su se oni u istoriji zvali vazali. Oni su bili obavezni da u određenom trenutku, za potrebe onih čiji su vazali bili, isporuče određen broj vojnika ''o svome ruvu i kruvu'' i da ratuju za njihove potrebe. Ovim mi bukvalno priznajemo vazalni odnos prema EU.
Ono što bi za nas trebalo posebno da bude važno to je da znamo koji su ciljevi i na osnovu kojih principa deluju ove evropske snage, da bismo bili sigurni da li je to ispravno ili nije ispravno. Ko odlučuje o njihovim akcijama? Da li o njihovim akcijama odlučuju UN, Savet bezbednosti? Ne, o njihovim akcijama odlučuje Savet EU. A, njihovi ciljevi su sprovođenje zajedničke spoljne i odbrambene politike. Druga stvar, prvenstveno, ali ne isključivo, angažuju se pod pokroviteljstvom UN .
I to je problem. To je problem zato što, nažalost, živimo u svetu dvostrukih standarda. Ono što bi svi trebalo da znamo, vojno angažovanje, u skladu sa Poveljom UN, može biti isključivo po odobrenju Saveta bezbednosti ili po članu 51, ukoliko je u pitanju odbrambeni rat. drugačije upotrebi vojsku.
Još jedna stvar koju bi trebalo da imamo na umu kada je ovo u pitanju, a to je da bismo mi na ovaj način opravdali agresiju 1999. godine na Saveznu Republiku od strane NATO pakta, istih ovih sa kojima treba da idemo u mirovne misije. Jer, ako prihvatamo da se naši vojnici angažuju bez odluke Saveta bezbednosti, onda, na neki način, dajemo blagoslov ili pristanak na to što nam se desilo 1999. godine.
Druga stvar o kojoj bismo morali da vodimo računa, jeste gde se to angažuju, pre svega, pripadnici, oružanih snaga EU? Manje-više, ovde je pomenuto da su to skoro uvek operacije koje su vezane za angažovanje NATO pakta. Ovo je na neki način, čak na mala vrata, ulazak Srbije u NATO pakt. Sada nam to više odgovara ovako, a posle određenog vremena ministar će verovatno, koji to i ne krije, uložiti svu svoju snagu da Srbija postane članica NATO pakta.
Postavljamo vrlo jednostavno pitanje – šta je to NATO pakt, odnosno Amerika uradila do sada, recimo, od 1945. do 2009. godine? Kažu da je, po procenama, od 1945. godine do 2009. godine Amerika učestvovala u 29 operacija širom sveta. Između ostalog, i u ovim državama u koje treba da šaljemo naše vojnike, Somalija i Kongo, kao i da su u tim operacijama poginule desetine miliona ljudi, da je bio najveći broj civilnih žrtava. To je ono što za nas treba da bude jedan od najvećih problema. Ne bismo smeli da dozvolimo da naši vojnici pokrivaju zločine koje su započeli Amerikanci.
Danas odlučujemo o Somaliji i Kongu. Za neko vreme, čuju se ovde i naznake, verovatno ćemo odlučivati i o Avganistanu. Kada kažem odlučivati, u našem slučaju već zvuči rogobatno. Jednostavno, mi ćemo morati da izvršavamo naloge koji nam stižu iz Vašingtona i iz Brisela. Zbog toga Srbija ni u kom slučaju ne bi trebalo da prihvati ni jednu jedinu operaciju koja je van okvira UN. Nažalost, imamo jako loše iskustvo.
Da li treba da vas podsetim šta se desilo 1999. godine, koliko je hiljada tona bombi sa osiromašenim uranijumom izručeno na SRJ? A, između ostalog, ta se operacija zvala "Milosrdni anđeo". Koliko će desetina ili stotina godina biti potrebno da se područje Srbije očisti od osiromašenog uranijuma?
Da vas podsetim šta se desilo kada je NATO pakt, i sve ove države sa čijim vojnicima mi treba da idemo u mirovne misije, i šta su sve uradili od onog momenta kada su ušli na KiM. Da li treba da vas podsetim da je preko 350.000 Srba moralo da izbegne pod terorom sa KiM? Da li treba da vas podsetim na Izveštaj Dika Martija o trgovini ljudski organima?
Znam da ne volite ovu temu i da bi najradije da se o tome ne govori, ali to je u okviru operacija koje je tada izvodio NATO pakt. Otkud ste sigurni da neke sledeće operacije u nekim drugim državama, takođe, neće da doprinesu da se iste stvari događaju? Evo, Izveštaj o Kongu govori o nezapamćenim zločinima koji se vrše u Kongu i ništa se ne dešava. Da li mi treba da odemo tamo, pa da posle nekoliko godina čitamo šta je radila neka od grupacija, i to grupacija koje podržavaju SAD, jer tamo su dvostruki aršini, jedni se podržavaju, kao i u pitanju KiM, odnosno Srbije, postoje dobri i loši momci. Kada su u pitanju dobri momci, mogu da vrše kakve god hoće i koliko god hoće zločina, Amerika ne samo da neće uraditi ništa, nego će i sprečiti da UN intervenišu, a to su pokazali na KiM. Valjda nema nikoga ko ne veruje u to da su sve države koje su bile na KiM, njihove službe, imale podatke o tome šta se dešavalo na KiM vezano za trgovinu ljudskim organima.
Postoje i izveštaji u UN. I, šta je urađeno? Urađeno je! Pokušali su na sve moguće načine da zataškaju te zločine, jer im to politički odgovara. Zato što im politički odgovara, ne treba istraživati zločine, a zločince, iako se zna ko su, treba pustiti da dođu i na najviše moguće položaje u toj državi.
Da li treba da vas podsećam ko je Hašim Tači? On je 1994. godine ubio četiri policajca na kružnom prelazu, pravosnažno osuđen 1997. godine, dva puta hapšen, ali je puštan na slobodu, iako postoji crvena Interpolova poternica, ne znam da li je uz pomoć naših organa, neću u to da ulazim, ali, verujem, ako su tražili, da su tu pomoć dobili. Taj čovek je predsednik vlade. Taj čovek će verovatno biti ponovo predsednik vlade. On se dovodi u vezu kao jedan od vođa tog kriminalnog zločina vezano za trgovinu ljudskim organima, a mi preko toga treba da pređemo. I, mi sada treba da učestvujemo sa tim zemljama koje su to omogućile u nekim mirovnim operacijama?! Pa, to je ponovni zločin nad našim žrtvama i ne samo našim, nego i Albancima, a verovatno i nad državljanima nekih drugih država istočne Evrope.
Vidite šta se dešava. U Srbiji se ćuti, mada zapadna štampa bruji o tome i o činjenicama šta se dešavalo na KiM do 2003, 2004. godine, jer mi ne smemo da branimo naše interese, nama se to nalaže i to je problem sa kojim se mi suočavamo. Zbog toga Srbija ne treba da učestvuje u ovakvim operacijama. Trebalo bi da pogleda i da vidi gde postoje okviri gde bi, eventualno, u nekim misijama srpska vojska mogla da učestvuje.
Oni koji se zalažu za poštovanje Povelje UN, oni koji se zalažu za međunarodno pravo, oni koji se zalažu za poštovanje integriteta i suvereniteta svih država u svetu, sa takvim organizacijama mi bismo mogli da sarađujemo. Oni koji su svoje saveze stvorili isključivo za odbranu svojih teritorija, odbranu svojih članica, nama odgovara. Oni nemaju nameru da idu na bilo koju drugu državu, bilo gde u svetu, oni koji se bore protiv terorizma, koji se bore protiv trgovine narkoticima, koji se bore protiv trgovine ljudima, takve organizacije bi nama odgovarale. Jedna od takvih organizacija je i ODKB.
Ali, vi očigledno nemate mogućnosti da odlučujete o onome što bi za Srbiju bilo korisno, nego odlučujete o onome što vam se nameće. Tu, apsolutno, mislim da nema niko dilemu da je ovo pokušaj da se na svaki mogući način Srbija uvuče u NATO pakt. Ukoliko usvojimo ovo što danas razmatramo, i ove dve tačke predloga o angažovanju naših vojnih snaga, to će, praktično, biti ulazak na mala vrata u NATO pakt. Zato predlažem poslanicima Skupštine Republike Srbije da ne usvoje ovaj plan. Hvala vam veliko. (Aplauz)