Institut člana 286, kojim je omogućeno poslanicima da traže objašnjenja i obaveštenja da bi mogli da obavljaju poslaničku funkcija, predstavlja svojevrstan problem za predsedavajućeg.
Dakle, ako u izboru reči, rečenica, metafora ili argumentacije narodni poslanik odluči da napravi štetu sebi ili da napravi štetu instituciji u kojoj sedi, teško da predsedavajući ima mehanizme unutar Poslovnika Narodne skupštine da ga u tome spreči. To jeste rizik ovog instituta koji je ustanovljen članom 286.
Svaka intervencija predsedavajućeg, koja bi paradoksalno pomogla poslaniku koji čini štetu sebi ili instituciji, bila bi smatrana kršenjem prava na slobodu govora. Zbog toga je to vrlo tanka linija kojom, slušajući poslanike koji postavljaju pitanja ili traže obaveštenja, hodi svaki predsedavajući, pa tako i ja.
Ne možete nikoga sprečiti da kaže ono što misli. U slučajevima kada bude baš očitog kršenja Poslovnika i omalovažavanja ugleda Narodne skupštine, intervenisaću, kao što je i bilo, ali mislim da svi zajedno treba da učimo da stvarno koristimo pravo iz člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li još neko želi da koristi svoje pravo iz člana 286?
U svakom slučaju, dobacivanje je kršenje odredbi Poslovnika Narodne skupštine, i dok govori drugi narodni poslanik i dok predsedavajući odgovara na pitanje koje mu je postavljeno. Tu nema nikakve dileme.
Ako ima dileme oko toga kakvom metaforom škodite sebi, ili Skupštini, ili Srbiji, oko ovoga nema dileme, tako da vas molim bez dobacivanja iz poslaničke klupe.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Zoran Nikolić, Dragoljub Mićunović, Nataša Vučković, Branka Ljiljak, Marko Đurišić, Edip Šerifov, Konstantin Samofalov, Moma Čolaković i Đuro Perić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da je pored predstavnice predlagača Snežane Malović, ministarke pravde, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić Dejanović pozvala da sednici prisustvuju i Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, Jovan Ćosić, šef Odseka u Ministarstvu pravde i Zlatko Petković, viši savetnik u Ministarstvu pravde.
Pre nego što otvorim pretres o pojedinostima, podsećam narodne poslanike o vremenu koje im je na osnovu Poslovnika na raspolaganju tokom današnje rasprave, odnosno pretresa u pojedinostima.
Za predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa: PUPS ima na raspolaganju sve vreme i za ovlašćenog predstavnika i za poslaničku grupu, poslanička grupa manjina iskorišćeno vreme ovlašćenog predstavnika, a poslanička grupa ima na raspolaganju četiri minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Nova Srbija ovlašćeni predstavnik ima na raspolaganju osam minuta, a poslanička grupa 10 minuta, LDP ovlašćena predstavnica ima na raspolaganju dva minuta, a poslanička grupa pet minuta i 24 sekunde, poslanička grupa SPS - JS ima na raspolaganju svo vreme i ovlašćenog predstavnika i poslaničke grupe, poslanička grupa DSS – Vojislav Koštunica ovlašćena predstavnica ima na raspolaganju 10 minuta, a poslanička grupa osam minuta i 30 sekundi, poslanička grupa "Napred Srbijo" ovlašćena predstavnica je iskoristila vreme koje je na raspolaganju, a poslanička grupa ima 16 minuta i 30 sekundi, poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije ima na raspolaganju sve vreme i ovlašćenog predstavnika i poslaničke grupe, poslanička grupa SRS ovlašćeni predstavnik ima na raspolaganju pet minuta, a poslanička grupa devet minuta, poslanička grupa Za evropsku Srbiju predsednica poslaničke grupe ima na raspolaganju sve vreme, a poslanička grupa 24 minuta.
Na osnovu člana 158. stav 4, koji precizira koliko je vreme na raspolaganju kada Skupština radi sa više od određenog broja amandmana po pretresu u pojedinostima, dakle da je 10 sati za pretres o pojedinostima, kada je u pitanju pravo poslanika podnosilac amandmana može da koristi svoja dva minuta za obrazlaganje amandmana.
U ovom trenutku za obrazlaganje amandmana, znači dva minuta za svakog podnosioca, na raspolaganju je svim podnosiocima amandmana šest časova i 46 minuta. Onog trenutka kada se iskoristi to vreme, tog trenutka se zatvara rasprava o amandmanima, a sa dva minuta vremena koje ima pojedini podnosilac.
Na osnovu člana 90. i člana 87. obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi do okončanja pretresa o pojedinostima tačaka iz zajedničkog načelnog pretresa, ukoliko bude trebalo da radimo i posle 18.00 časova da bi se završila rasprava o pojedinostima po svim tačkama iz zajedničkog načelnog pretresa, onda ćemo raditi, a do okončanja. U utorak ćemo nastaviti naš rad dalje nastavkom pretresa u pojedinostima, tačkama iz dnevnog reda sledećeg zajedničkog načelnog pretresa.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZVRŠENjU I OBEZBEĐENjU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Petar Jojić, Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz, Gordana Pop Lazić, zatim zajedno narodni poslanici Miroslav Petković, Milica Radović, Jovan Palalić, Miloš Aligrudić, narodna poslanica Vjerica Radeta, narodni poslanik Sreto Perić, Mirko Munjić, Boris Aleksić, Nemanja Šarović, Milovan Radovanović, Nenad Konstantinović, Dejan Mirović, zajedno narodni poslanici Srđan Spasojević, Miroslav Markićević, Zlata Đerić i Aleksandra Ilić, narodni poslanik Milan Nikolić, Dragan Stevanović, Srboljub Živanović, Vitomir Plužarević, Jadranko Vuković, Milorad Krstin, Milorad Buha, Milan Škrbić, Slađan Mijaljević, Nataša Jovanović, Bojan Mladenović, zajedno narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond, zatim narodni poslanik Dragan Živkov, Vladan Jeremić, Milan Avramović i narodna poslanica Dušanka Plećević, kao i amandmane Odbora za pravosuđe i upravu.
Primili ste mišljenje Vlade. Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Na osnovu člana 163. stav 2. Poslovnika, Zakonodavni odbor je odbacio kao nepotpune amandmane grupe od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo na član 21. i amandman koji su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Milica Radović, Jovan Palalić i Miloš Aligrudić, a na član 92.
Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa na osnovu člana 163. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, kada je u pitanju Zakon o izvršenju krivičnih sankcija i Zakon o izvršnom postupku, moram reći da je odredba Zakona o izvršnom postupku koja se predlaže ovoj skupštini krajnje neprihvatljiva i krajnje je nerazumljivo da se brisanje zakona dozvoli ljudima koji apsolutno nisu u nekoj dubljoj praksi da bi se zakon mogao naći pred Narodnom skupštinom i pred narodnim poslanicima.
Zakon o izvršnom postupku je zakon koji predstavlja jedan sistemski zakon, koji treba da omogući da građani ostvare svoja osnovna ljudska prava i treba da finalizuju izvršnu sudsku presudu. Predložio sam amandman na član 1, kod koga ostajem i predlažem da bude usvojen, a u pojedinostima u nastavku biće više reči.

Da li još neko želi reč?
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Krasić.

Ova prva dva amandmana praktično izražavaju naš stav prema celom novom predlogu zakona  o izvršenju i obezbeđenju. Ali, pre nego što konkretno neke stvari objasnim, moram da nastavim onu raspravu od juče.
Vidite, kada nešto nije u redu s onima što pišu o nekom diktatu zakon kakve stvari prolaze. Sinoć je javni beležnik bio čovek od javnog poverenja. Prvi put smo čuli tu kategoriju, a sada u svojevrsnoj dijalektici ubacujete izvršitelja kao preduzetnika i šta kažete za njega? Izvršitelj vrši javna ovlašćenja koja mu se povere ovim zakonom.
Sve ste pobrkali. Onda imate svojevrsnu dijalektiku u članu 11. gde dajete pojmove, pa je neko pokušao da demonstrira blistavi um, tačka 7. sudski izvršitelj, tačka 8. izvršitelj. Manje-više radnje izvršenja i mere obezbeđenja su nešto tradicionalno, poznato. Mi smo sve amandmane skoncentrisali na ovu vašu ideju da izvornu nadležnost države prebacujete na fizička lica, na reketaše.
Zašto? Pa kada ste krenuli s transformacijom pravosuđa, vi ste rekli da su neka manja mesta su izgubili svoje sudove, pa ste sedišta osnovnih sudova sa 162 sveli na 30 i nešto. Sada vam se i fizički pojavio problem izvršenja, pa ćete verovatno u mesto gde je sedište osnovnog suda izvršenje da sprovodi sud i izvršni sudija, a u onim mestima gde nije sedište osnovnog suda, u onim opštinama, ajde privatni preduzetnici.
U sledećoj etapi imaćete privatne zatvore, pošto već imamo i privatna obezbeđenja sa 64.000 naoružanih. Oni jači nego vojska i policija zajedno. To što vi pričate, ne sporim da mnogo lepo zvuči, ali slaba vajda od toga.
Ovde uništavate strukturu državne vlasti. Zašto? Zato što stranci žele da imaju pravosuđe u svojim rukama i pod kontrolom sve, jer preko pravosuđa se kontroliše zakonitost svakog i upravnog akta i svega. Oni žele preko pravosuđa da ostvare svoje interese i zato vas vode na ekskurzije po inostranstvu, saopštavaju neka svoja epohalna saznanja.
To je osnovni problem ovog zakona, što vi privatizujete funkcije države. Legalno funkciju države dajete u ruku nekom pojedincu, pa vršite transformaciju i racionalizaciju države. Sada ćemo da imamo komoru za izvršioce, juče ste pričali o komori za beležnike, pa je juče bila komora za advokate, pa ćemo sad po mesnim zajednicama da krenemo.
Znači, kada završimo sa sedištima osnovnih sudova, onda idemo na opštine, pa idemo na mesne zajednice, pa na ulice, pa onda jedino u kuću da nam upadate još. U svakom stanu po jedna institucija države, poluprivatna. To je nešto epohalno. Kome bre vi to pričate da je nešto epohalno? Znam da vam skače popularnost, neverovatno vam skače popularnost, ali ta vaša popularnost ne ulazi na usta. Ljudi, to je problem. Kako će ta popularnost da uđe na usta?
Nego vi lepo sad 16. izađite ovde svi koji ste za Evropsku uniju, za NATO, da uplašite Evropsku uniju koliko veliki broj ljudi jedva čeka da dođete u Evropsku uniju. Možda ih uplašite zajedno sa maratoncima i oni reše u oktobru da potpišu. Pa, može i u novembru. Ako ne u novembru, onda u decembru. I tako.
To je naš problem – u oktobru, u novembru, u decembru. To je naš problem što se bezglavo srlja prema Briselu, prema Evropskoj uniji i NATO paktu. Bežte dalje od zapada. Ne sporim da zapad voli Borisa Tadića, ali ne voli srpski narod.
Hvala što me niste kaznili, gospođo Čomić.

Tri minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Gordana Pop Lazić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Da.) Narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, problem sa ovim predlogom zakona o izvršenju i obezbeđenju je nastavak problema sa takozvanom reformom pravosuđa. Sve ono što smo vam govorili kada smo pričali o mreži sudova i o Zakonu o sudovima itd, ispostavlja se iz dana u dan da smo bili u pravu i sada u ovom delu, videćemo konkretno kroz sve ove amandmane, koliko smo u pravu i koliko će praksa pokazati da smo u pravu.
Suštinski problem svih ovih zakona koji nam se predstavljaju u Skupštini jeste da se svi ovi zakoni pišu negde drugde i da se donose po nalogu Evropske komisije. To je ono što vladajuća većina želi da sakrije od građana Srbije.
Pre neki dan smo imali sastanak ove komisije koja treba da pripremi već pripremljen zakon o izboru narodnih poslanika i na tom sastanku, gde je inače isključena javnost, odnosno medijima nije bilo dozvoljeno da prisustvuju, od strane predstavnika vladajuće većine je rečeno da nije dobro da javnosti pričamo da ovo radimo po nalogu Evropske komisije, jer to stvara negativni odijum u javnosti protiv EU.
Dakle, građani moraju da znaju da sve ovo što dobijamo od Vlade i da ovo što se ovde izglasava s moćnih 126 zelenih dugmića je samo ono što moramo da radimo zato što to od Srbije traži EU. Verujte, građani Srbije to ne žele i pokazaće vam to na izborima, budite sigurni.
Nadležnost izvršitelja koja je predviđena u članu 4, gde mi u drugom stavu tražimo da se briše taj stav koji kaže da izvršitelj kada preduzima radnje sprovođenja izvršenja na osnovu rešenja suda iz stava 1. ovog člana izvan područja za koje je imenovan, ove radnje može preduzeti lično ili preko izvršitelja sa drugog područja.
Dakle, pričali smo i u načelnoj raspravi da vi umesto sudskih izvršitelja uvodite uterivače dugova, pa onda da vidimo ko će smeti da se suprotstavi uterivaču duga. Suština je da ovim potvrđujete da smo bili u pravu, gospođo Malović, kada smo upozoravali da vam mreža suda ne valja. Tada smo, između ostalog, pitali ko će snositi troškove odlaska izvršitelja, na primer, iz Tutina u Novi Pazar, odnosno iz Novog Pazara u Tutin jer Tutin nema više sud, mnogo je Tutina u Srbiji koji nemaju sud.
Tada ste nas uveravali da će ipak ostati neke funkcije u tim mestima, a mi smo tvrdili da to iz zakona ne proizilazi. Evo sada jednog od dokaza da smo i tada bili u pravu i sada smo u pravu.
Dakle, ovaj stav mora da se briše i vaše obrazloženje zbog čega to ne prihvatate je apsolutno neprihvatljivo jer kažete da Predlog zakona, iz razloga efikasnosti sprovođenja izvršenja, daje mogućnost izvršitelju da određene poslove sprovođenja izvršenja na teritoriji drugog suda obavi sam ili preko drugog izvršitelja.
Upozoravali smo vas na efikasnost sudova koje ste potpuno u ovoj takozvanoj reformi izbrisali. Upozoravali smo vas da ako hoćete ravnomeran regionalni razvoj u koji se zaklinjete, ne smete da u manjim mestima ukidate sudove jer ćete posle toga da im ukinete i zdravstvene centre i škole itd. Naravno, sve privredne aktivnosti ste im odavno ukinuli. Dakle, potpuno pogrešan koncept i sve što radite po nalogu EU je apsolutno na štetu svih građana države Srbije.

Iskorišćeno je dva minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Narodna poslanica Nada Kolundžija, pravo na repliku.

Koristiću vreme poslaničke grupe da govorim o amandmanu.
Dakle, apsolutno nije sporno da na različite načine posmatramo koncept pravosudnog sistema i ono što podrazumevamo kao neophodno potrebno da se taj sistem reformiše. Postoje suštinske duboke razlike između nas i to je legitimno.
Ono što mislim da je sporno u celoj toj priči jeste da nikada nismo negirali da hoćemo da primenimo standarde modernih, razvijenih demokratskih društava, da hoćemo Srbiju i srpsko društvo da reformišemo po dubini, pre svega u najboljem interesu njenih građana.
Mogu uzori nekome biti i neke druge zemlje i neki drugi autokratski ili ne znam kakvi diktatorski režimi, ali ono što je potreba građana za koju su oni dali svoju podršku na izborima, jeste da se Srbija reformiše u skladu s demokratskim vrednostima i standardima.
Mi nikada nismo krili da usklađujući i reformišući srpsko društvo i sve segmente tog društva sa najvišim standardima koje je moderna civilizacija dostigla, mi želimo takođe da postanemo i deo tog modernog razvijenog sveta, da postanemo deo EU. Ako hoćemo da postanemo deo najrazvijenijeg dela civilizacije, onda mi kažemo – mi hoćemo da primenimo i te standarde. Na to nas niko ne tera. Nema nikakvog diktata, nema nikakvog uslova, mi smo se opredelili da to radimo jer je to u najboljem interesu građana Srbije.
Očigledno da postoji duboka razlika između toga da li država treba sebe da razvlašćuje ili ne treba da razvlašćuje. To su dva potpuno različita koncepta uređenja društva: da li ono što se zove vlast treba da grabi što više vlasti, ili treba društvo što više da preuzima odgovornosti i upravljanja samim sobom u odnosu na neke centre vlasti.
Možda su do pre nekoliko desetina godina neki standardi bili nezamislivi. Bilo je nezamislivo da se društvo bori za ravnopravnost ljudi koji su decenijama i vekovima bili sakriveni negde od očiju javnosti, bili sramota tih istih društava. Mi se danas zalažemo za ravnopravnost svakog čoveka u našem društvu, bez obzira da li pripada bilo kojoj manjinskoj grupi.
Ne krijemo da uzore i modele tražimo tamo gde su ti standardi dali najbolje rezultate. Ako neko pokušava to da nam prigovori i da kaže da mi to skrivamo, bezbroj puta ponavljam – mi smo odlučili da se ugledamo na one koji su pokazali da znaju da su se ti standardi i vrednosti potvrdili kroz praksu i da oni jesu u najboljem interesu građana tih zemalja.
Ako je to naš greh, onda će građani na izborima pokazati da smo mi pogrešili, pa će birati one koji misle da nekakvi diktatorski režimi, nekakvi otuđeni centri moći i vlasti treba i dalje da se drže, da građani ne treba da se pitaju o mnogim stvarima, da ne treba da budu svi ravnopravni, da treba negde da skrivamo invalide, ljude sa posebnim potrebama, ljude manjinske seksualne orijentacije itd.
Mi mislimo da društvo koje želimo da gradimo treba da bude društvo ravnopravnih ljudi, jednakih šansi i društvo u kome će državni centri moći biti stavljeni pod kontrolu javnosti i biti razvlašćeni u onoj meri koja, s jedne strane, neće onemogućiti funkcionisanje društva i države, a s druge strane omogućiće da građani utiču i pitaju se o sopstvenoj sudbini.

Iskorišćeno je četiri minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima poslanica Vjerica Radeta.

Koleginica Kolundžija očigledno nije dobro razumela ono što sam rekla. Tačno je da mi govorimo o različitim konceptima. To sam sama rekla. Naravno da imamo dijametralno različit koncept mi, srpski radikali, u odnosu na koncept DS.
Govorite da prihvatate standarde modernih zemalja. Rekla sam i tvrdim da vi prihvatate naloge Evropske komisije, EU i to nije nikakvo prihvatanje standarda niti neke modernizacije, već prihvatanje naloga po sistemu – uzmi ili ostavi.
Gospođa Kolundžija je sama, evo sada, kada insistira, da kažem ko je to rekao, ona je sama rekla na sastanku te komisije, vezano za izmene zakona o izboru narodnih poslanika – nemojte, molim vas, da pričamo da nam ovo nalaže EU, jer to stvara negativan odijum građana prema EU. Dakle, to je činjenica. O tome vam mi govorimo.
Kaže gospođa Kolundžija – ako neko hoće da se ugleda na neke autokratske režime, neke diktatorske režime itd, da vi nemate ništa protiv toga. Ljudi moji, postoji li diktatorskiji režim od režima Borisa Tadića? U šta sve Boris Tadić nije sebe umešao? Čega sve nije predsednik? Šta sve u ovoj zemlji on ne određuje? Koga sve ne bira?
Naravno, ne govorim o onome što može na osnovu Ustava. Govorim o njegovom svakodnevnom kršenju Ustava Republike Srbije. Dakle, najpre ako hoćete da se ne ugledate na diktatorske režime, naučite Borisa Tadića da prestane više sa diktaturom koju je uveo u Srbiji.