Dva minuta vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Milica Radović, Jovan Palalić i Miloš Aligrudić. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Sreto Perić.

Gospođo ministar, imam jedno pitanje lično za vas. Zbog čega prihvatate da predloge zakona piše neko drugi ili ovde po nalogu nekog drugog. Evo, potpuno realna tvrdnja gospođe Vjerice Radete.
Jeste neko od koleginica rekao, mi imamo različit pristup. Naravno da imamo različit pristup. Evo, ovde ću vam pokazati, kad kažem i zbog čega prihvatate. I vi i ja znamo kakve imamo vrsne profesore na pravnom fakultetu i u Beogradu i u drugim mestima, izvanredno dobre sudije i druge ljude koji se bave pravnom naukom, i oni mogu daleko bolji predlog da urade od onog koji mi ovde imamo.
Vi ste u članu 5. predvideli da izvršni postupak u prvom stepenu i odluke donosi sudija pojedinac, a u drugom stepenu veće sastavljeno od jednog sudije i dvoje sudija porotnika. Mi smo predložili da se to menja.
U prvom stepenu da, sudija pojedinac, u drugom stepenu veće od tri sudije. Uvažavamo mi princip zbornosti, uvažavamo mi princip javnosti u sudskom postupku, ali nije moguće da u drugom postupku odlučuju, odnosno u donošenju odluka učestvuju sudije porotnici, za koje vi dobro znate da najčešće nemaju pravnu kvalifikaciju, odnosno nisu diplomirani pravnici.
Prihvatili ste vi amandman nekih drugih narodnih poslanika. U redu, on će u dobroj meri popraviti tekst ovog predloga zakona, odnosno člana 5, ali ste dalje rekli da je to preciznije i bolje, i potvrdili ono što smo mi predložili iz SRS, ali je prihvaćen amandman gde se kaže – ako zakonom nije nešto drugo regulisano.
Nemojte stalno izazivati da bude nešto drugo regulisano. Naši zakoni moraju da budu precizni. Ne možemo u jednoj odredbi reći na ovakav način, a u drugoj tamo negde pričati nešto drugo. Znači, pojedini članovi u okviru istog zakona su suprotni sami sebi.
Nažalost neko od kolega kaže, mi radimo po želji građana. Mogu samo da postavim pitanje da li su građani želeli da budu nezaposleni? Da li su građani želeli da sporo dolaze do pravde? Da li ste u toku da je predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ujedno i predsednik Visokog saveta sudstva, izjavila da će vama predložiti, odnosno Ministarstvu pravde predložiti da preispita odluku o sudskoj mreži sudova.
Mi smo o tome pričali i 2009. godine i 2010. godine. Sad se vraća na ono što smo mi ukazivali. Neko nije hteo da sluša ili nije mogao to dovoljno i dobro da razume. Zalažu se neki, nečija politika je za ravnopravnost građana. Kako mogu biti ravnopravni oni koji su dobili otkaze sa onima koji su ostali da rade ili nanovo primljeni? Razlika među njima je samo politička pripadnost i ništa drugo. Je l' to ravnopravnost?
Gospođo Kolundžija, ako mi dozvoli predsedavajuća, moram da se obratim direktno vama. Naravno da Boris Tadić krši Ustav jer je nespojivo da bude i predsednik stranke i da bude predsednik države Srbije. To vam kažu pravnici ustavnog prava. Pogledajte malo, pa ćete videti da nijedan drugi princip ustavni ne krši, dovoljno je to, pa da se duboko zapitate o čemu se tu radi.

Jedan minut i 15 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Mirko Munjić.

Tražio sam da se u članu 5. stav 3. briše. Zarad javnosti ću samo pročitati ovaj stav 3. u kome kaže – sudski pomoćnik može obavljati poslove sudskog izvršitelja u postupku sprovođenja izvršenja po nalogu sudije.
Nama je potpuno jasno da čim ste vi dali mogućnost da odnosno privatni izvršitelj da nalog nekim trećim licima, koja često mogu biti i lica sumnjive, da kažem i prošlosti i svega, da mogu oni učestvovati u izvršenju, da je ovo jedan niži stepen. Međutim, naravno da mi moramo reagovati na ovo jer iz ovoga može biti naneta višestruka šteta.
Prvo, ovde se unosi zabuna, zatim narušava se jedan sistemski rad suda, narušava se isključiva nadležnost suda. I na kraju time se remeti na neki način i podela na onu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. U postupku izvršenja, dakle, daju se ovlašćenja sudskom pomoćniku.
Gospođo ministre, ovde je posebno interesantno obrazloženje. U obrazloženju se kaže da sudski pomoćnici imaju veću stručnu spremu od sudskog izvršitelja. Izvinite, molim vas, znam mnoge sekretarice koje imaju veću stručnu spremu i od ovog sudskog pomoćnika. Zašto ne bismo i njima dali da vrše neke poslove izvršenja, kad već možemo dati onome ko ima veću stručnu spremu, a dajmo i ko ima veću stručnu spremu sad i od ovoga.
Zašto onda tako radite? Bez želje da umanjujem stručnost i znanje sudskog pomoćnika, to mi je najmanje nešto što bih želeo, ali nemojte obesmišljavati sve poslove, nemojte obesmišljavati sve državne funkcije, pa i mnoge poslove, i sve ove stvari svoditi prosto na ono, kad se kaže, u odsustvu komandira dužnost vrši kaplar Ćira. Nije to dobro za ovu državu. Nije to dobro za ove građane. Mislim da treba da se dobro porazmislite o ovome.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman, sa ispravkom od 17. aprila 2011. godine, na papiru stvarno piše 17. april, tehnička je greška, verovatno je 11. april, kog god aprila bilo na vreme je, dakle, amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Milica Radović, Jovan Palalić i Miloš Aligrudić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Jovan Palalić.

Evo, mi smo u ovom amandmanu želeli da istaknemo problem koji će se pojaviti u postupku izvršenja ako se usvoji koncept koji je predložen u ovom zakonu da rokovi za sve izvršne radnje budu pet radnih dana.
Mi smo čuli u uvodnom delu izlaganja da će ovaj zakon sigurno doprineti ubrzanju izvršnog postupka, a to je činjenica, jer veliki broj izvršnih postupaka u Srbiji jako dugo traje. Pretpostavka je bila da će se uvesti instrumenti, instituti koji će to ubrzanje i da sprovedu.
Međutim, teško da može da se brani stav da ovaj zakon doprinosi ubrzanju izvršnog postupka ako donosimo rešenje koje je lošije od postojećeg rešenja. Pet radnih dana za sprovođenje izvršnog postupka će se u praksi pretvoriti u sedam radnih dana, ako računamo vikende ili praznike još više. Prosto ne vidimo zašto je uveden pojam "radni dan". Manje-više taj pojam je u procesnom pravu izašao već iz upotrebe.
Svi znaju koji učestvuju u bilo kom postupku, parničnom, izvršnom, krivičnom, da je efikasnije da se ti rokovi postave u punom danu, kao što je, recimo, tri radna dana, što smo mi predložili i verujemo da će to, sasvim sigurno, ubrzati izvršni postupak. Ne vidimo nigde drugde, imate rokove od devedeset dana, nigde se ne kaže 90 radnih dana ili 30 radnih dana. Po prvi put se pojavljuju radni dani kao pojam u izvršnom postupku.
Znači, puno je kontradiktornih rešenja u ovom zakonu koja navodno treba da ubrzaju izvršni postupak. Mi smatramo da je rok od tri dana primeren, da on može da doprinese da se reše problemi koji se tiču samog izvršnog postupka. U obrazloženju odbijanja amandmana kažete da je teško ostvariv rok od tri dana u praksi, pa da dobijemo informaciju kako je to dosad trajalo. Mislimo da nismo dobili nijedno pravilno objašnjenje ili procenu Ministarstva ili Vlade zašto pet radnih dana. To je ono što je ostalo kao nedorečeno.

Stenograma radi, samo da dam informaciju, amandmane sa ispravkom narodni poslanici su podneli 7. aprila 2011. godine. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Milovan Radovanović. Izvolite.

Član 9. stav 3. Predloga zakona glasi: ''Založno pravo izvršni poverilac stiče upisom u javnu knjigu, odnosno  u odgovarajući javni registar, osim ako je drugačije određeno ovim zakonom.'' Poslanička grupa SRS je podnela amandman kojim se predlaže da se reči: "osim ako je drugačije određeno ovim zakonom" brišu. Zašto?
Koji su to razlozi zbog kojih je poslanička grupa SRS podnela ovaj amandman? Mi se slažemo u principu sa ispravnošću odredaba člana 9, gde se predviđa redosled postupanja i redosled namirenja potraživanja izvršnog poverioca. Da bi se sprečile zloupotrebe, da bi se izvršni postupak vodio što efikasnije, smatramo da ne treba davati mogućnost drugačijeg rešenja, osim onoga kako je predviđeno odredbama član 9, pa i u stavu 3. ovog člana.
Više izvršnih poverilaca ima potraživanja prema jednom izvršnom dužniku, a što treba sprovesti do kraja. Ovaj amandman, koji sam podneo na član 9, upravo potvrđuje pravilo, zato što sprečava drugačija rešenja u redosledu namirenja izvršnih poverilaca.
Amandmanom se striktno upućuje poštovanje ovog pravila i redosled namirenja prema vremenu nastale obaveze, odnosno podnetom predlogu. Stav 3, ako se izuzmu ove reči, za koje se amandmanom traži da ne budu u ovom stavu, znači, da se brišu, jeste i bez ovoga precizan i konkretan.
U pojedinim slučajevima, u različitim mestima u Srbiji, recimo u Aleksincu, pitanje je redosleda namirenja potraživanja nekoliko odbornika, koji imaju prema izvršnim dužnicima i dužnicima iz političkih stranaka opozicije u lokalnom parlamentu, koja su usledila nakon bezbroj uslovljavanja, ucenjivanja, pretnji, pa i zlostavljanja na poslu, što mi u svakodnevnom životu kažemo da je mobing, od strane onih koji žele da dođu na vlast u lokalnoj samoupravi u Aleksincu, i to po svaku cenu, ne birajući sredstva za to.
O tome treba vodite računa. Naravno, to je jedna paradigma, ali, nažalost, postoji u svakodnevnom životu, bar u poslednje vreme, kada je u pitanju Aleksinac.

Iskorišćen je jedan minut vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Milica Radović, Jovan Palalić i Miloš Aligrudić. Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Zaista mi nije jasno zašto ovaj amandman nije prihvaćen. Sve vreme govorimo o potrebi da se uspostavi jedna pravičnost u izvršenjima, da jednostavno svi oni koji su u danu i času bili prvi koji su podneli predlog za izvršenje dođu u mogućnost da se njihov predmet tako i tretira, kao prvi, da nema zloupotreba, da izvršitelji mogu sami da odlučuju po rođačkim, po prijateljskim linijama, čiji će se predmet brže uzeti u rad, a to danas imamo kao veliki problem, što pretpostavljam da i vi znate.
Hteli smo da izbegnemo ovim amandmanom bilo kakve široke norme i mogućnosti da izvršitelj dođe u poziciju da zloupotrebi situaciju u kojoj se našao. Želeli smo da izbrišemo u članu 9. stav 3, pojam posebnih okolnosti. Mi mislimo da je, takođe, širok standard privrednih potraživanja sasvim dovoljan da napravi taj izuzetak, ako je on neophodan da bi se predmet uzeo ranije u rad, mimo redosleda koji utvrđuje dan i čas predaje podneska sudu.
Posebne okolnosti upravo mogu da doprinesu nastavku ove loše prakse koja postoji sada u sudovima, da se predmeti uzimaju mimo redosleda koji je utvrđen datumom i časom podnošenja sudu. To se radi, a pazite kakva će tek situacija biti nakon usvajanja ovog zakona.
Molim vas, ako se žele otkloniti problemi koji su postojali u prethodnom zakonodavstvu, da ih otklonimo tako što ćemo čisto i jasno staviti nadležnosti i obaveze svih onih koji postupaju u izvršnom postupku. Bojim se, ukoliko ovo ostane, da će to doprineti daljim zloupotrebama u izvršnom postupku i da će mnogi oni koji nemaju veze, nemaju uticaj, nemaju mogućnost da dođu do suda da svoja potraživanja ostvare, biti na repu i čekati godinama da se njihov predmet uzme u rad.