Poslanička grupa SRS je iskoristila sve vreme koje joj je na raspolaganju kao poslaničkoj grupi, sa minutom koji je iskoristio narodni poslanik Zoran Krasić, tako da sada svi podnosioci amandmana imaju po dva minuta, a ovlašćeni predstavnik još pet minuta.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop Lazić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Naravno, ovaj zakon je pravno nemoguć zato što je loš.
Amandman na član 20. stav 6. Član 20. reguliše subjekte – sud, izvršitelj i govori se o poveriocu. Mi predlažemo da se stav 6. ovog zakona briše, jer u njemu kaže – preduzimanje radnji iz st. 4. i 5. ovog člana izvršni poverilac može usloviti svojim posebnim odobrenjem.
Stav 4. je rekao – izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovnim sredstvima i predmetima izvršenja koji su navedeni u rešenju izvršenja. Stav 5. kaže – radi namirenja istog potraživanja šta može sve da se uradi.
U stavu 6. ostavlja se mogućnost izvršnom poveriocu da on predlaže neke nove predmete za izvršenje, što izvršitelj ne može da prihvati i onda to postaje besmisleno, bez obzira šta neke akademije misle, makar to bila i uvažena akademija Čikiriz.
Mislim da je ovaj amandman sasvim logičan i treba da bude prihvaćen, jer ničemu to ne vodi. Ne može se na licu mesta odreagovati po zahtevu izvršnog poverioca, jer sudski izvršilac nema ta ovlaštenja koja bi trebalo da ima da bi mogao da izađe u susret izvršnom poveriocu.

Narodni poslanik  Srđan Milivojević ima reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarko, više puta smo u današnjim izlaganjima naših kolega čuli da vladajuća većina, a pogotovo DS, donosi zakone koji nisu primenljivi u praksi, a istovremeno se čuje da donosimo zakone koji ne mogu da zažive i koji će biti imaginacija, koji neće moći da ostvare svoju praktičnu primenu u svakodnevnom životu.
To je jedna teza vrlo opasna od ljudi koji stalno imputiraju da sve što ovde donosimo, u stvari donosimo neka mrtva slova na papiru, jer ti zakoni uopšte ne žive, da se ne primenjuju, da nemaju svoj rok trajanja i svoju primenljivost u praksi.
Zbog tih i takvih ću pročitati samo dva odlomka iz knjige "Parlamentarno procesno pravo", a tiču se, između ostalog, i načina na koji se donose zakoni i dobro je da se ljudi edukuju kada je reč o pravnoj nauci. Nije dobro da kao diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo držim predavanja iz pravne nauke, ali ću zbog onih koji nas stalno optužuju da donosimo zakone koji nisu primenjivi u praksi, pročitati samo dve rečenice.
"Zakon više vodi računa o stvarnosti nego o željama i idealima pojedinaca. Zakon je stav zakonodavca iznikao iz žive stvarnosti društvenog stanja i ljudskih odnosa. Stav zakonodavca je veran stvarnosti. Njegova opravdanost je u cilju istinitosti i opravdanosti, stvara garant i oni su stvarni garant životnosti zakona. Zakon sadrži ideju odnosno stav o svetu i životu težeći usavršavanju ljudskog društva i ljudskog odnosa."
Na kraju se kaže da svaki zakon ima početak i kraj. Početak ovog zakona je u tekućem životu, a njegov kraj je svakako u budućem životu, ali taj budući život neće biti s bilo kakvim promenama na izborima.
Ovo će biti zakon koji će se primenjivati i posle mnogih izbora jer mi donosimo kvalitetne zakone koji su, pre svega, okrenuti budućnosti i koji žive u praksi uprkos kukumavkama pojedinaca, uprkos kritikama pojedinaca i uprkos želji da ti zakoni budu samo mrtvo slovo na papiru.
Dakle, donosimo one zakone i onakve zakone koji su po meri našeg društva, koji su potreba naših građana i koji, između ostalog, imaju stvarnu potrebu u svakodnevnom životu, a ne u ispraznim pričama ljudi koji na svaki način pokušavaju da kritikuju sve ono što radi vladajuća većina.

Dva minuta i 45 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Mirko Čikiriz, ima reč.

Osnovni prigovor prethodnom zakonu o izvršenju i svim prethodnim da su pravosudna vlast i država štitili više dužnike nego poverioce. Drugi prigovor, koji je malopre ministarka pojasnila, jeste sporost izvršenja, dugo trajanje izvršenja. Treći prigovor je imovina izvršnog dužnika i sve mogućnosti za manipulaciju da se izvršenje ne sprovede.

Sada ću, samo zbog javnosti, pročitati stav 4. člana 20. Predloga zakona o izvršenju – izvršitelj sprovodi izvršenje na onim sredstvima i predmetima izvršenja koji su navedeni u rešenju o izvršenju, a kad sredstva i predmet izvršenja nisu navedeni izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu sopstvenog zaključka na sredstvima i predmetima izvršenja kojim se najpovoljnije ostvaruje namirenje izvršnog poverioca.

Ovo je sve u svrhu da se namirenje ostvari, da se izvršenje sprovede, a uvažene kolege uporno žele ovim amandmanima da uspore izvršni postupak i da oduzmu ovlašćenja izvršitelju koja im se ovim zakonom daju, pa da se ponovo vraća na sud, da sud posebnim nekim svojim postupkom, zaključkom, naravno u posebnom postupku, odobri izvršenje na nekim drugim sredstvima, umesto onih koji su navedeni u predlogu za izvršenje.

Tako da mislim da je zaista ova odredba dobra, da je u svrhu zaštite poverilaca i u svrhu što brže i efikasnije naplate potraživanja.

Minut i 45 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić, koji ima reč. Izvolite.

Ovde sam tražio da se u članu 20. stav 8. briše. Taj stav 8. kaže – prilikom određivanja sredstava i predmeta izvršenja, odnosno obezbeđenja, sud, odnosno izvršitelj je dužan da vodi računa o srazmernosti između visine obaveza izvršnog dužnika i sredstava i predmeta izvršenja, odnosno obezbeđenja.
U obrazloženju Vlada kaže da se ne prihvata, imajući u vidu da je neophodno propisati obavezu da se prilikom određivanja sredstava i predmeta izvršenja vodi računa o srazmernosti između visine obaveza izvršnog dužnika i sredstava i predmeta izvršenja u cilju zaštite prava izvršnog dužnika, posebno prava na imovinu.
Dakle, ovo obrazloženje neodoljivo podseća na ono da bude vuk sit, a ovce na broju. Da li to može ovde? Može li se dužniku oduzeti imovina, a da on bude zadovoljan? Poverilac će ovde biti zadovoljan, jasno je to, a. hoće li to biti i dužnik? To je osnovno pitanje koje se ovde postavlja.
Vlada bi ne samo u ovom zakonu, već i u drugim zakonima, na neki način, da bude i baba i devojka. Ne može to tako. Ovde, da se razumemo, dužnik treba da plati dug i niko ne spori tu činjenicu, da onaj koji duguje treba da plati dug. Ali, posebna je činjenica što je država te iste ljude svojim činjenjem, nečinjenjem itd. u ovom nizu od 10-11 godina navela da budu dužnici u mnogim slučajevima. Navela da duguju ne samo državi, već i da duguju jedni drugima.
Dakle, ovo su pitanja koja treba sistemski rešiti, a ne samo pojedinačno ili ad hok.

Narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Opet se ne slažem ni s ovim amandmanom. Zbog čega? Naravno da je prioritetno zaštiti interese poverioca, ali takođe izvršitelj mora da vodi računa i o izvršnom dužniku.
Primera radi, u praksi se sprovodi izvršenje. Izvršenje može da se sprovede na osnovnim sredstvima za rad s kojima neko hrani svoju porodicu, bavi se proizvodnjom, a može da se sprovede i na nekim luksuznim stvarima - nameštajem, luksuznim automobilima itd.
Sigurno je da neće biti pravično prema izvršnom dužniku ako mu se oduzmu sredstva za rad, a ostavi se luksuzni automobil. Znači, prvo treba oduzeti luksuzni automobil, a ostaviti ono čime čovek radi i hrani sebe i svoju porodicu. Mislim da je ova odredba zaista izvanredna i, kažem, ako se vodi računa o izvršnom poveriocu prioritetno treba u sprovođenju izvršenja ne biti bahat i voditi računa o interesima izvršnog dužnika.