ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 23.05.2011.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

8. dan rada

23.05.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 17:30

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Zahvaljujem. Na član 45. amandman je podnela narodna poslanica Marina Toman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Sreto Perić.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šoškiću imajući u vidu značaj Narodne banke Srbije, za nju se kaže da je centralna banka i da je njeno postojanje određeno Ustavom, pa i neka vaša lična stručna svojstva, očekivali smo daleko kvalitetniji zakon. Evo, na osnovu člana 45, i samo pominjući član 50. ovog zakona, pokazaću da čak ni prosečno poznavanje pisanja pravnih akata nije bilo zastupljeno prilikom izrade ovog zakona.
Mi smo podneli amandman na član 45. stav 4: „Novčana kazna iz ovog člana uplaćuje se na račun Narodne banke Srbije.“ Naš predlog je da stoji: „Novčana kazna iz ovog člana uplaćuje se na račun budžeta Republike Srbije.“
Zašto ste ovde želeli da sačuvate za sebe i kaznenu politiku? Naravno, da bi taj priliv sredstava umesto u budžet Republike Srbije išao u NBS. Ukoliko prihvatite ovaj amandman pokazaćete da vam je stalo da zaštitite ne samo korisnike finansijskih usluga, nego da na taj način posredno štitite i budžet Republike Srbije, što svakako mora da bude cilj Narodne banke Srbije.
Vrlo često su kolege iz SRS pominjale negativan odnos stranih banaka u Srbiji. Moram da vam kažem da načelno nemamo ništa protiv stranih banaka nego protiv politike koju oni ovde vode. To nije odnos da se pomogne građanima Srbije, odnosno korisnicima finansijskih usluga, nego se jednostavno favorizuju te banke. Neko je pre vas uništio domaće banke, koje su vodile mnogo računa o razvoju realnog privrednog sektora, o razvoju proizvodnje u Srbiji, da bi doveo strane banke koje treba da imaju direktno korist, i možda neki pojedinci.
I do sada je Narodna banka Srbije kontrolisala poslovanje banaka i samo u nekoj grešci na relaciji komercijalna banka, odnosno poslovna banka – NBS možda su bili izricane neke kaznene mere, ali prvi put sada pokušavate Predlogom zakona da zaštitite korisnike finansijskih usluga. Da se možda niste obuli u obuću od sedam milja u kojoj se korača užurbano prema EU, da nije bilo Direktive 2008/48, možda ni dan-danas ne bi bio predložen ovaj Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Ovim se ne postiže ništa posebno, ne štite se prava korisnika finansijskih usluga. Da jeste tako, mi bismo imali analizu u kakvom stanju su sad korisnici finansijskih usluga, pa bismo onda mogli da se koncentrišemo na to u kojem pravcu ide ovaj predlog zakona. Ako se on po svom nazivu definiše i predstavlja, ne narodnim poslanicima, nego onome ko je iole pismen i ume da čita, onda se od takvog zakona očekuje zaštita, pre svega, korisnika finansijskih usluga.
Ne može uopšte ni iz jedne odredbe ovog zakona da se vidi na koji način će biti štićeni korisnici finansijskih usluga koji imaju tekuće račune kod banaka i koji prilikom podizanja gotovine, da li su to njihove zarade ili penzije, preko određenog iznosa... Naravno, kada im se skrene pažnja na to, oni kažu – da, pogrešili smo. Ako preko određenog iznosa dižu u jednom danu, kod matične banke, oni im naplate proviziju za takvu vrstu usluge. Iz ovog zakona ne možemo da prepoznamo da li će oni biti zaštićeni.
Ovaj član 45. na koji smo podneli amandman i želeli da se otkloni ova nejasnoća – to nije samo nejasnoća, nego smo želeli da zaštitimo deo sredstava koja se mogu prikupiti zbog nesavesnog poslovanja poslovnih banaka – vezan je za član 42. Predloga zakona. Kaže, ukoliko su oštećena ili nisu na dobar način zaštićena prava korisnika ovih usluga, korisnik usluge najpre ima pravo da podnese prigovor svojoj banci i da čeka rok od 30 dana, pa ukoliko mu se ne odgovori pozitivno ili se uopšte ne odgovori u tom roku, ima pravo da se žali Narodnoj banci. Onda će Narodna banka da izvrši kažnjavanje. Kaže se da će to biti i duplo i dobijena sredstva će ići na račun NBS. Mi smo predložili da to ide u budžet Republike Srbije. Mislim da je to svrsishodnije i daleko bolje.
Sada je nama potpuno jasno zbog čega su onako visoke plate, neću da govorim o plati guvernera NBS, ali, recimo, činovnici u Narodnoj banci Srbije imaju plate koje nadmašuju plate lekara, hirurga, univerzitetskih profesora. Onda vi kažete, i vaš prethodnik je govorio – pa, mi smo profitna organizacija, mi smo komercijalna organizacija, stvaramo novac. Ovako je lako stvarati: znači, Narodna banka Srbije, predviđena Ustavom, zaštićena, ima određenu nadzornu funkciju nad komercijalnim bankama; onda ih zbog nepoštovanja nekih relacija, nekih dobrih poslovnih običaja kazni i sredstva koja naplati nameni sebi. To meni izgleda isto kao kada bi policajac nesavesnog vozača zaustavio i neću da kažem on lično naplatio tu kaznu, nego kad bi kazna išla na račun MUP-a. Mislim da to nije u redu i da ćete morati da povedete računa o tome.
Mislim da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti. Pokazali biste, pored onog „pismeno“ ili „pisano“, da to nije šminkanje, nego da zaista postoji ozbiljna namera da se banke, kad postoje uslovi za to, kad ne posluju savesno, kazne i da ta sredstva idu u budžet Republike Srbije.
Ali, zbog čega su ovako visoke kamate? Kada govorimo o stranim bankama, najveća zamerka poslanika SRS je to što su kamate, tzv. aktivne kamate, sa aspekta banaka izuzetno visoke, nekoliko puta veće nego što su u domicilnim državama. Ako vrlo često izjavljujete da smo mi kreditno sposobna država, da je naš bonitet dobar, a tako visoke kamate pravdate rizikom, otkud onda razlog za tako visoke kamate? Nema ga, ne postoji, nego je u pitanju ovo o čemu je govorio i kolega Krasić – verovatno se neko obavezao (naravno pre vas, Šoškiću, a ne znači da vi sada pružate neki otpor tome) da će banke koje budu došle u Srbiju dobro poslovati, da nemaju nikakav rizik, nijedan privredni subjekt. Banke su takođe privredni subjekti. Niko ne snosi odgovornost i rizike. U takvim uslovima je lako poslovati. U takvim uslovima može svako da posluje, ali mi moramo da vodimo računa pre svega o našim građanima.
Pomenuo sam član 50. i sa jednom ili dve rečenice ću vam to objasniti. Predviđena je kazna od 500.000 dinara za bilo koji prekršaj odredaba ovog zakona. To znači da je određen zakonski minimum. Zakonski minimum je 500.000, a zakonski maksimum nije propisan i on može da bude onoliki koliki je najveći predviđen za bilo koje krivično delo. Ako je određen samo zakonski minimum, onda zakonski maksimum treba da bude onoliki koliki je najviši za bilo koje krivično delo. Vi ste sada podneli, čini mi se, Narodna banka je podnela amandman kojim će se ovo ispraviti. Kaže se da će biti kažnjen od 500.000. Ako je od, mora da bude ograničeno i do, da bude bar do 500.001 dinar. Vi to niste uradili.
Očekujem da posle ove diskusije, mislim da sam, gospodine Šoškiću, dao dosta argumenta, ovaj amandman bude prihvaćen, jer ne možete raditi samo u interesu NBS.
Usput da vam kažem, Narodna banka ima obavezu da vodi računa i o cenovnoj stabilnosti. U slučaju da dinar raste u odnosu na evro, šta se dešava sa cenama? Mislim da bi Savet guvernera NBS trebalo što hitnije da napravi jednu analizu i da vidimo da li će cene ostati na tom nivou na kojem su bile kada je za jedan evro trebalo izdvojiti 106 ili 110 dinara. Trebalo bi na vreme da se bavite time.
Nekoliko kolega iz Srpske radikalne stranke je reklo da se ovaj zakon kasno donosi. Nije prekasno, ali je kasno. Zato na vreme intervenišite kao NBS, vezano za cene, jer to je, po Zakonu o Narodnoj banci, obaveza Narodne banke. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je sedam minuta i trideset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? Guverner Narodne banke Dejan Šoškić.

Dejan Šoškić

Hvala lepo. Ako mi dozvolite, kratko bih se osvrnuo na neke od argumenata koje smo čuli.
Jedan od argumenata se neposredno tiče ovog amandmana na član 45. stav 4. u kome se kaže da NBS naplaćuje kazne. To jeste jedno načelo koje postoji u Zakonu o bankama, dakle, Narodna banka se kao supervizor na taj način ponaša i u normalnom procesu supervizije nad bankama. Ono što ne smemo da izgubimo iz vida je činjenica da taj novac, naravno, ne ide Narodnoj banci Srbije kao Narodnoj banci Srbije. Veza između ostvarene dobiti Narodne banke Srbije i budžeta Republike Srbije je vrlo jasna. Zakon o Narodnoj banci Srbije, član 77. stav 6, vrlo jasno kaže – dobit koja nije proistekla iz kursnih razlika i revalorizacionih rezervi Narodne banke Srbije raspoređuje se na način da 70% te dobiti ide u budžet Republike Srbije.
Podsetiću vas da ste svakako imali prilike da kao narodni poslanici dobijete finansijski izveštaj za 2009. godinu po kome je oko 2,5 milijardi dinara preneto iz Narodne banke Srbije budžetu Republike Srbije; za 2010. godinu to iznosi nešto preko 4,1 milijardu dinara. Drugim rečima, ta veza između sredstava Narodne banke Srbije i budžeta je prilično direktna i aktivna.
Vezano za više puta pomenutu tezu o visini kamatnih stopa, podsećam vas samo, bez obzira na to što nije vezano za našu današnju raspravu, visina kamatnih stopa u jednom monetarnom sistemu zavisi od više faktora. Jedan jeste onaj koji se često spominje u javnosti, a to je percepcija rizika davanja finansijskih usluga u jednoj zemlji. Međutim, ne smemo da zaboravimo jednu mnogo direktniju i jasniju vezu, da mi kao građani kada odlazimo u banke da deponujemo sredstva takođe dobijamo znatno veću kamatnu stopu nego što dobijaju građani drugih zemalja. Ta pasivna kamatna stopa jeste, pored ostalog, jedna od bitnih cenovnih komponenata u određivanju aktivne kamatne stope, dakle, one koju nam banke naplaćuju kada se javljamo kao korisnici finansijskih usluga sa druge strane tog procesa.
S druge strane, ne smemo zaboraviti da je cena kapitala cena koja se formira na bazi ponude i tražnje. Srbija, kao relativno siromašna zemlja, i dalje ima oskudni resurs, kapital, i otuda je njegova cena po pravilu viša nego u zemljama u kojima je kapital obilan resurs. Svakako da to ne znači da nisu mogući pozitivni koraci u pravcu analize strukture te cene kapitala u našoj zemlji. Mislim da je u tom domenu moguće napraviti neke korake napred. Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanici Sreto Perić i Milorad Buha.
Narodni poslaniče Milorade Buha, imate dva minuta od vremena ovlašćenog predstavnika, a vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je trinaest minuta i trideset sekundi. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka
Evo, guverner je rekao da 30% sredstava naplaćenih, da kažemo, iz kazni, da bi nas razumeli oni koji prate ovaj prenos, ostaje Narodnoj banci Srbije. Mi smo ovim amandmanom želeli da postignemo da sredstva do kojih Narodna banka Srbije dođe na takav način u celosti pripadaju budžetu Republike Srbije, i tu je tačka.
Kad je u pitanju odnos između pasivne i aktivne kamate, vi ste u pravu da je u našoj državi nešto veća i pasivna kamata, sa aspekta banaka, ali zaboravljate da se u ovom momentu ovde mnogo više uzimaju krediti nego što građani Srbije imaju mogućnosti da štede.
Kad kažete da nije tačno sigurno imate u vidu one koji rade u Narodnoj banci Srbije, oni sigurno mogu nešto da uštede, ali oni koji rade za 10.000 - 15.000 na mesečnom nivou, ili blizu milion ljudi koji su nezaposleni, ne mogu da štede, oni moraju da se zadužuju. To nam sad izgleda kao, otprilike, kad dovedemo u vezu podatak da jedan artikal koji nije prisutan u svakodnevnoj ljudskoj ishrani ima nisku cenu, a hleb, recimo, poskupi, pa vi kažete – pa, jeste, hleb je poskupeo, ali nam je zato pojeftinilo meso. Pa, ne možemo na takav način da dovodimo neke stvari koje međusobno ne da nemaju nikakve veze, ali nisu...
Evo, kolege kažu šta je možda pojeftinilo. Nemojte tako gledati, ipak bismo morali više vremena i pažnje posvetiti građanima koji se zadužuju, jer i sam zakon kaže – zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ne odnosi se na mali broj onih koji su u prilici da nešto i uštede. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dva minuta su iskorišćena od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Milorad Buha

Srpska radikalna stranka
Gospodine Šoškiću, mislim da se možemo složiti sa vašim rečima vezanim za visinu kamatne stope, da je ona uslovljena raznim elementima, pa i rizikom koji donosi poslovanje u našoj državi. Da kažemo da je to opravdano, nije opravdano, ali vi to tako obrazlažete. Ali, postoje određene takse i naknade koje banke naplaćuju, koje nisu vezane za razna stanja, pa ni za rizik države. To se naplaćuje pa se naplaćuje. Bankarska usluga, u vidu određene naknade koju naplaćuje banka, ista je ovde, u Mađarskoj, Engleskoj, SAD.
Podsetiću vas na jednu izjavu našeg premijera Cvetkovića. U Njujorku, na jednoj plenarnoj sednici u organizaciji UN, vezano za strategiju izlaska iz krize, on je napomenuo da imamo šest-sedam puta veće naknade, veće takse nego banke u matičnim državama. Je lʼ to nije bilo dovoljno da se nešto preduzme i da se ograniči?
Vlada kaže da je rizik velik u našoj državi, ali ovde nema rizika. To je posao, pa je posao, pa se radi. Zašto je to šest do sedam puta više nego u Nemačkoj, Mađarskoj itd? Uzmimo region, pa, naše kamate su duplo veće nego u BiH. Naše naknade su tri, četiri, pet puta veće nego u BiH. Zašto to? Zašto to ne komparirate?
Kada nam obrazlažete ovaj zakon, to je obaveza, gde su vam efekti zakona? Šta ćemo dobiti sa ovim zakonom? Koliko će se smanjiti naknade, takse i cene usluga bankarskog sistema? Niko ne zna. Znaju samo banke, one diktiraju uslove. To je vama jasno, vi ste eksponent te politike.
Vodite računa o građanima Srbije; ne mogu, nema više odakle. Videćete šta će biti za godinu dana, za dve godine, s obzirom na teško ekonomsko stanje, na socijalnu bedu, nemogućnost povratka. Sada korigujete minimalno zaduživanje, dižete; građani će se moći zadužiti za otprilike celu platu, sem malog procenta. To je smrt za građane, jer nema druge, sporedne linije koja će zaštititi građanstvo od zloupotreba, zelenašenja i drugih stvari koje čini bankarski sistem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe i četrdeset pet sekundi od vremena poslaničke grupe. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Pre nego što pređemo na amandman koji je sledeći po redosledu samo da vas obavestim, na osnovu člana 87, da će pauza biti određena kada završimo pretres u pojedinostima o zakonu koji je u toku, dakle o 3. tački dnevnog reda. Kada okončamo pretres biće određena pauza od sat vremena i posle toga ćemo preći na pretres u pojedinostima o 4. tački dnevnog reda.
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić. Izvolite.

Mirko Munjić

Srpska radikalna stranka
Gospodine Šoškiću, ovim amandmanom je traženo da je u slučaju kada neki od davalaca finansijskih usluga ne postupa u skladu sa zakonom, dakle kada je evidentno da krši zakon, Narodna banka Srbije u obavezi da to javno žigoše, da to javno objavi. Da vas podsetim, u predlogu člana 45. stav 5. ste propisali da Narodna banka Srbije može javno objaviti. Ovim amandmanom tražim da ona to mora javno objaviti.
Gospodine Šoškiću, siguran sam da se možemo složiti u jednome, a to je da smo svi svedoci da u gotovo svim sferama društvenog, ekonomskog i javnog života dolazi do drastičnog kršenja zakona od strane mnogih učesnika u ovom javnom, društvenom i ekonomskom životu. No, neka od ovih kršenja zakona su sankcionisana, a neka bogami i ne, s nekima to nije slučaj i neki prolaze apsolutno nekažnjeno.
Kažem da je jedna vrsta sankcije i ovo javno objavljivanje da neko krši zakon. Zbog čega? Zato što sutra korisnici finansijskih usluga, u svakom slučaju, kada oslušnu koja to banka, koji davalac finansijskih usluga najviše krši zakon, neće odlučiti da budu klijenti takve banke, takvog davaoca finansijskih usluga. Upravo zbog toga je vrlo bitno da NBS obavezno objavi koji su to davaoci finansijskih usluga koji krše zakon. Smatram da je to najnormalnije i najmanje što NBS može da uradi u ovakvom slučaju jeste da javno objavi koja to banka krši zakon. Jednostavno, ako želite da zaštitite građane, ako želite da zaštitite one koji su korisnici finansijskih usluga, jasno je da to treba javno i da objavite.
Zanimljivo je da Narodna banka u obrazloženju neprihvatanja ovog amandmana kaže – Narodna banka procenjuje da može doći do negativnih posledica po finansijski sistem, te da može doći do nepoverenja građana u davaoce finansijskih usluga. Izvinite, gospodine Šoškiću, da li vi zaista mislite da građani Srbije imaju tako veliko poverenje u sadašnje davaoce finansijskih usluga, dakle, u ove banke? Da li smatrate da građani Srbije imaju neograničeno poverenje u ove banke, ili tamo idu zato što zaista moraju, u najvećem broju slučajeva, zato što im je to nužno da bi zaštitili golu egzistenciju?
Vi, u stvari, ostavljate diskreciono pravo Narodnoj banci da ona može, a ne mora, da objavi ko krši zakon. Objasnite mi, voleo bih da čujem konkretno od vas, kako to štitite građane time što nekog davaoca finansijskih usluga štitite kad on krši zakon? Kako vi to štitite građane u tom slučaju? Mislim da je to sasvim obratno. Time se, u stvari, samo produbljuje nepoverenje u te banke. Ako vi nekog štitite i postoji opravdana sumnja da je neko kršio zakon, a vi to javno ne objavite, izvinite, molim vas, kako građani mogu da imaju poverenja u tu banku?
Na kraju, koje su to banke koje vi želite da zaštitite ovim članom? Zašto? Da li pravite neke banke prvog, drugog reda, ili su vam neke simpatičnije ili ne, ili šta znam? Zašto štitite neke banke, a ne želite da objavite koje sve banke krše zakon? Objavite to. Građanima će onda biti u potpunosti jasno sa kojim bankama ne treba da posluju, kojim bankama ne treba da pruže svoje poverenje. Jasno je da ćete time u potpunosti opravdati i sam naziv ovog zakona. Ovako kako ste uradili, postoji opravdana sumnja da ste vi, u stvari, hteli da neke banke zaštitite svesno, a neke da protežirate. Ako ste to hteli, onda je jasno zašto ovaj amandman niste prihvatili. Hvala.