Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade, kao što već znate, PUPS će podržati Predlog zakona o rebalansu budžeta. Međutim, moram da izrazim određeno svoje nezadovoljstvo, jer sam iskreno rečeno očekivao da će ovim rebalansom budžeta biti rešen bar deo problema duga prema korisnicima vojnih penzija, koji je nastao, vama je to već sigurno i poznato u periodu od avgusta 2004. do decembra 2007. godine.
O ovom problemu proteklom vremenu više puta sam postavljao pitanja i zahtev da se razreši nastali dug i postupi po odredbama iz člana 193. Zakona o vojsci Srbije, koji je usvojen januara 2008. godine, a podsetio bih vas da je tim članom Vlada bila u obavezi da u roku od 90 dana predloži rešenje za isplatu duga. Prethodna Vlada to nije odradila, a evo i ova na isteku mandata nije taj problem razrešila. Bilo je obećanja da će se pronaći rešenje i pokušaja da se predlože rešenja koja su na štetu korisnika vojnih penzija. Ćutanje je i dalje na sceni, problem i dalje stoji.
Podsetio bih vas da je početni dug iznosio oko 4,5 milijarde dinara, a s obzirom da nije bilo želje da se dug reši, pojedinci su pokrenuli sudske postupke, kako bi svoja prava ostvarili putem suda. Prema mojim raspoloživim podacima do sada je pokrenuto oko 32.500 tužbi, od kojih su 15.974 sudskih presuda postale izvršne. Znači, negde oko svega 13 hiljada korisnika vojnih penzija to nije učinilo, odnosno nije pokrenulo tužbu.
Takođe, prema onim podacima kojima raspolažem do sada je prinudno naplaćeno oko četiri milijarde dinara, znači skoro onaj osnovni dug od onoga što su tužbe postale izvršne, a očekujem da će do kraja godine još najmanje oko dve milijarde biti prinudno naplaćeno.
Interesantna je struktura isplaćenog duga. Ona zapravo iznosi - 39,5% je osnovni dug, 37,5% zaokružio bih, ima decimala tu još, su kamate. Znači, osnovni dug skoro je jednak, 20,75% su parnični troškovi, plus troškovi prinudne naplate oko 2%, znači, sve to skupa kad se sabere to je negde oko 23%. Dug se uvećava po osnovu kamata i sudskih troškova tako da on sada, računajući i isplaćena sredstva, iznosi između 11 i 12 milijardi, nemam tačan podatak. Znači, dug je povećan skoro tri puta i on će i dalje rasti s obzirom da nema rešenja.
Postavlja se pitanje - da li za ovo neko treba da odgovara, a i za mene je veoma interesantno iz kojih sredstava su isplaćena sredstva putem prinudnih naplata i ko je u stvari oštećen po tom osnovu? To ne znam. Očekivao sam, kao što sam i rekao, da će ovim rebalansom dug barem delimično biti razrešen. Međutim, o njemu se i dalje ćuti time stvara nezadovoljstvo kod penzionera koji i ovako veoma teško žive.
Ovaj problem potenciram da se razreši. Mislim da je on u interesu obostranom i Vlade i države. Znam da se radi o velikim sredstvima, ali se nije smelo dozvoliti da se dug utrostruči. Diskutujući o ovom problemu i s obzirom da sam nekoliko puta potencirao ovaj problem, iskreno rečeno, postajem i sam sebi dosadan. Ono što je možda još ružnije, stiče se utisak da vidim samo problem penzionera i da za ostalo nisam zainteresovan i da ne vidim druge probleme u zemlji. Želim da kažem, da to demantujem i da sam i te kako zainteresovan i za sve druge probleme i voleo bih da ova zemlja cveta.
Međutim, isto tako, dužan sam i da štitim interese onih ljudi koji su stvarno oštećeni. Takođe, moram da naglasim da su penzioneri bili spremni da prihvate bilo koju varijantu ...
(Predsednik: Vreme.)
... koja je po Vladu, da kažem, najpovoljnija da se ovaj dug razreši, bilo to kroz par godina, kroz određene nadoknade ili bilo koji drugi način ...
(Predsednik: Vreme. Završite rečenicu.)
Mislim jednostavno, mada sam imao još nešto, kada problem postoji da treba Vlada da stvarno reši ovaj problem, da razreši na zadovoljstvo pre svega penzionera, a sigurno i država da nema više tih obaveza prema penzionerima. Hvala.

Zahvaljujem.
Premijer ima reč. Izvolite.

Vrlo kratko bih se osvrnuo na ovo što ste rekli, ne znam koliko ste informisani. Međutim, mi smo razmotrili to pitanje. Naravno, problem jeste što je dug nastao u vreme prosperiteta između 2004. i 2007. godine, a moramo ga vraćati u trenutku kada imamo krizu.
Sa druge strane, mi smo svesni da tu mora nešto da se uradi i u tom kontekstu je formirana radna grupa koja će napraviti zakon i ona je krenula da radi. Izrada zakona je u toku i na osnovu tog zakona definisaće se vraćanje tog duga na sličan način kao što je to bilo i u nekim drugim slučajevima, kada smo preuzimali obaveze koje su stvorene u prethodnom periodu. Tako da, možete vašim glasačima, penzionerima vojnim reći da to više ne stoji u fioci, da je izvučeno iz fioke, da se ozbiljno razmatra i da će taj predlog zakona, verujem, u dogledno vreme, a svakako za mandata ove vlade i to relativno brzo uvideti svetlost dana.

Zahvaljujem premijeru.
Dajem reč narodnom poslaniku Rizi Halimi.

Hvala, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, kao i prošle godine i u ovoj godini rebalansom se smanjuju budžetska sredstva namenjena koordinacionom telu za Preševo, Bujanovac i Medveđu.
Međutim, opet kažem, kao i prošle godine i ove godine očekujem da će biti dodatnog smanjenja preko poznatog neiskorišćavanja sredstava i vraćanja na kraju godine sredstava državnom budžetu. Nažalost, takva nam je situacija u nekoliko poslednjih godina.
Gospodine predsedniče, odlučili ste da štedite upravo na sredstvima koordinacionog tela i na sredstvima Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja. Ništa novo, i vaši prethodnici su isto radili, pa imamo ogromno zaostajanje nerazvijenih područja i u primeru opštine Preševo znamo, koliko puta to već iznosim, kroz koje prolazi Koridor 10, a imamo veoma prometan granični prelaz prema Makedoniji, a i prema Kosovu, a situacija je takva da imamo sedam puta niži narodni dohodak po stanovniku u odnosu na državni prosek, a stopa nezaposlenosti znate da je više od 70%.
Veoma teška ekonomska situacija, uz dodatna zatvaranja vrata i državnih javnih institucija, za mlade Albance koji diplomiraju u Univerzitetima Prištine, Tirane i Tetova, uz prateću diskriminatornu projekciju i u drugim životnim oblastima, stimuliše masovni odlazak Albanaca iz Preševske doline, koje je rezultiralo i sa aktuelnim problemom sa velikim brojem naših stanovnika iz tog područja koji traže azil u Belgiji i drugim Evropskim državama.
Zapravo, zatvaranje svih perspektiva za normalan život, uz nespremnost Vlade da bar stvori minimalne uslove za povratak izbeglog stanovništva iz perioda 1999. do 2001. godine, vreme vanrednog i ratnog stanja, dovelo je do katastrofalne situacije, da se upravo sada opština Medveđa nalazi pred završnom fazom potpunog etničkog čišćenja - od ranije 5.500 Albanaca, ostalo je svega 500 u ovoj opštini.
Na sva moja pitanja ove prirode, ja olako dobijam površne odgovore, ili ponekad netačne. Pošto sam ovih dana dobio pismeni odgovor za privrednu problematiku od strane ministra unutrašnjih poslova, koji u nastojanju da demantuje moje tvrdnje da je stopa nezaposlenosti preko 70%, iznosi i da se procenjuje da ta stopa u opštinama Preševo, Bujanovci, Medveđa se kreće između 24% i 25% prema statističkim podacima, odnosno između 32% i 44% prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje. Ja čitavo vreme iznosim službene podatke i jedne i druge institucije. Oni su jedinstveni, podudaraju se. I šta može drugačije da se kaže u opštini od 35.000 stanovnika, kada ima oko 9.000 nezaposlenih, prijavljenih u nadležnoj službi, a svega oko 3.000 zaposlenih, i onda ako smo ozbiljni, ne može se ni u kom slučaju ova katastrofalna situacija sakriti od javnosti preko igre šiframa, ili lepim rečima.
Gospodine predsedniče, totalno su kontraproduktivne obmane u stilu, da koordinaciono telo radi odlično, a sa druge strane, situacija na ovom području je sve teža.
Pozicija za plate u službi koordinacionog tela porasla je u toku jedne godine od 2010. u 2011. oko tri puta, jer sigurno, otprilike, toliko je porastao i broj zaposlenih u ovoj službi u Beogradu. Sa druge strane, ostaju neiskorišćena veoma značajna sredstva koja su i te kako neophodna za socio ekonomski razvoj ovog područja. Umesto da se pojača kapacitet lokalnih samouprava najnerazvijenih opština, da se one osposobe, da se uspešnije nose sa veoma teškim životnim problemima i da se nadležna ministarstva konkretnije angažuju u privrednom razvoju ovih opština, Vlada je stvorila novu državnu birokratsku strukturu koja iz distance nameće arbitrarne mere, koje očigledno ne daju rezultate.
U situaciji kada Republička agencija za privatizaciju prodaje čak i zaštitno preduzeće za svega 2.500 evra, da bi preko 30 radnika ostalo bez posla, u situaciji kada se čak i prodavnice trgovinskog preduzeća ne mogu kupovati od strane lokalnih biznismena, nego se nameću sumnjivi biznismeni iz Vranja i Budve, koji sada imaju sudske procedure, a znamo i zbog čega, u situaciji kada lokalni biznismeni nemaju pristupa u korišćenju privrednih kapaciteta Koridora 10 i graničnih prelaza, u situaciji kada deonica auto puta između Preševa i Bujanovca, koja je svečano otvorena pre dve i po godine, cela Vlada je bila na tom svečanom otvaranju, još uvek nije završena i saobraćaj se još uvek vrlo otežano odvija zbog radnih prepreka koje su tu postavljene pre mnogo godina, takođe, u situaciji kada je više sredstava potrošeno za vojnu bazu nego za socijalno ekonomske projekte, pogotovo u situaciji da još uvek nije obezbeđena sloboda kretanja, normalni protok robe i proizvoda, onda je stvarno teško napraviti neki pomak u ekonomskom razvoju.
Zato je tu, ne zanemarujući ulogu lokalnih vlasti, neophodna dominantna uloga Vlade da reši ove probleme, da se time ostvari neki neophodni minimum za ekonomski razvoj, za normalan život ljudi i tek bi onda bi mogli u tom pravcu da govorimo o odgovornosti koju imaju lokalne vlasti za stvaranje i ove strane ambijenta za pogodan privredni razvoj.
Ove stvari koje sam ovde naveo, isključivo su iz domena oblasti kompetencija centralne vlasti. Ne možemo mi rešavati probleme koji se tiču kretanja trgovine i u pravcu Makedonije, i u pravcu Kosova. Bez toga nema. Koji će biznismen, koji lud čovek će da investira na tom području, kada ne može svoje proizvode da proda? To je ono što može Vlada da uradi, da obezbedi novi i ozbiljniji pristup, da bi se konačno krenulo da se i na tom području, kažem i ponavljam, normalno živelo i da imamo perspektivu za neki razvoj. Opet ponavljam, a i sa time završavam, dajmo mogućnost da ljudi tamo normalno žive. Hvala vam.

Reč ima premijer.

Poštovani narodni poslaničke, ako sam dobro razumeo vašu diskusiju, vi smatrate da su rebalansom budžeta smanjena sredstva za ove namene o kojima ste govorili.
Moram da kažem da to u suštini nije tačno. Zapravo, radi se o sledećem. Pregledom vaših pozicija, znači ove dve pozicije na koordinacionom telu i na Fondu za razvoj nedovoljno razvijenih područja, došli do zaključka, da je zaključno sa 31. avgustom ove godine utrošak budžetiranih sredstava iznosio između 14% - 17%. Drugim rečima, za osam meseci vi ste potrošili, odnosno, ne vi, nego je utrošak bio ispod 20%, a planirano je da onda ostane za naredni period od četiri meseca i da se utroši više od 80%.
Pošto se radi, uglavnom, o građevinskim radovima za koje je potrebno da se prođu određene procedure javnih nabavki, da se izabere podizvođač i da on izvrši radove, da da fakturu, da se ta faktura overi itd. Došli smo do zaključka da nije moguće da vi do kraja godine potrošite planirani iznos.
Iz tog razloga smo vam skratili te pozicije, uz obavezu koju smo preuzeli, a sada je i ja javno preuzimam, ukoliko smo napravili grešku pa vi uspete da potrošite više nego što je ovaj skraćeni iznos, spremni smo da iz tekuće budžetske rezerve nadoknadimo taj deo koji budete mogli da potrošite više, od iznosa koji vam je trenutno u budžetu.
Ne radi se o bilo kakvoj želji da se to skrati, već se radi o tome da uđemo u jedno realno planiranje i to je razlog zašto je ovakvo budžetirano na tim pozicijama.

Zahvaljujem.
Nema razloga za repliku gospodine Halimi.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine premijeru ili ministre finansija, mislim da ste ipak u ovom trenutku ministar finansija, poštovani građani Srbije.
U trenutku kada imamo nešto više od 30 dana zakonskog roka da nam stigne budžet za 2012. godinu, raspravljamo o rebalansu budžeta za neke pare koje su već potrošene, u trenutku kada se najavljuju mogući izbori do kraja godine i kada poslanici vladajuće koalicije kritikuju, mislim na vas gospodine predsedniče, za ono i za šta i za šta niste krivi, vaš je problem, a možda i problem Srbije što to prihvatate, ali ste imali tri i po godine da kažete javnosti i građanima Srbije zašto to prihvatate.
Dakle, kada kolege poslanici iz vladajuće koalicije kritikuju Predlog rebalansa budžeta, a istovremeno kažu da će da ga glasaju, postavlja se elementarna logika - zašto glasati nešto sa čim se ne slažete i zašta mislite da nije u redu? U znak protesta zbog takvog načina vođenja kampanje, gospodine predsedniče, koristim priliku da vas zamolim da prihvatite amandman koji sam podneo, a radi se o bolesnoj deci u gradu Čačku i okolini. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Dejan Radenković ima reč.