To pravo koristim u svojoj privatnosti, ali kao narodni poslanik i za ovom govornicom želim da iskažem mišljenje, duboko sam uveren, velike većine građana, kada je u pitanju pozicija premijera i pozicija ove vlade, jer ako kažete da je budžet razvojni i štedljiv, da će biti u funkciji razvoja i štednje, a sada imamo ovakav rebalans koji nam zapravo govori koliko smo u finansijskom i ekonomskom smislu slaba država, koliko ova vlada, na čelu sa premijerom u pogrešnom pravcu vodi ovu državu, onda drugačiji komentar i ne mogu dati.
Premijer se, između ostalog, u više navrata hvalio kako je veliki uspeh postignuti dogovor sa MMF. Bio bih obazriv kada bih davao takve izjave. Svaka država koja je ušla u tako obimne aranžmane sa MMF nije izlazila sa pozitivnim saldom i ulazila je po pravilu u sve veće ekonomske probleme.
Vi se hvalite uspehom, tom preliminarnom emisijom obveznica na svetskom tržištu. Rekli ste da je to veliki uspeh. Pod kojom kamatom, 7,25? Hajde da to prevedemo da građani mogu da razumeju. Milijardu dolara po kamati od 7,25% godišnje, mi ćemo u narednih 10 godina pored tih milijardi da vratimo i 725 miliona dolara. Vi to smatrate uspehom. Pa, da uporedimo kako to rade druge države. Pod kojom
kamatom izdaju državne obveznice? Po znatno manjoj kamati. To je ono što je problem. Vi iz dana u dan zadužujete ovu državu i zadužujete građane.
Ekonomisti su izračunali da svaki dan između tri i 3,5 miliona evra vi zadužujete nas kao građane ove države. Da li je to odgovorna politika? Naravno da nije.
Kada govorimo o štednji, o kojoj ste govorili da će ovaj predlog budžeta promovisati, jedino na čemu se štedelo ne zakonski jesu transferi lokalnih samouprava. Za ove tri godine od kada ste vi premijer mimo Zakona o finansiranju lokalne samouprave uspeli ste da umanjite transferna sredstva lokalnim samoupravama u iznosu od 55 milijardi dinara.
Sada ovim rebalansom se ta sredstva umanjuju. Da kažem građanima i da im dam osnovnu informaciju – još se ne zna da li će ovaj budžet biti usvojen. Do početka ove rasprave otklonjena je velika opasnost da li će poslanici URS glasati, tako što su istrgovali sa vama, odnosno ucenili vas da neće ući u sali ako im ne ispunite određene zahteve i ne usvojite amandman koji se tiče utvrđivanja tačnih transfernih sredstava. Vi ste bili prinuđeni da to uradite. To govori koliko je vaša Vlada slaba i to govori koliko je ova koalicija, koja je trenutno na vlasti još vrlo kratak vremenski period, zapravo slaba koalicija i podložna različitim uticajima, odnosno ucenama unutar sebe.
Ono što želim da kažem i da informišem građane, mada oni to znaju, mislim da je dobro još jednom ponoviti, DSS je podnela krivičnu prijavu protiv vas u više od 100 gradova gde ste zakinuli sredstva mimo Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Predstavnici DSS podneli su krivičnu prijavu protiv vas i protiv tadašnje ministarke finansija Diane Dragutinović. Posledica umanjenja tih transfernih sredstava su katastrofalne. Vi ste primorali lokalne samouprave, gradove i opštine da uzimaju kredite, da pozajmljuju i da ono što je specifikum ove vlade, takođe ne isplaćuju izvršene radove koji su oni naručili od različitih firmi.
U čemu se sastoji ovaj rebalans budžeta? Tako što produbljujete i dalje deficit, a pri tom sami kažete da će rast BDP biti manji od projektovanog. I u tome se zapravo krije velika zamka i velika opasnost. Da je taj rast veći ili kada bi postojali preduslovi da budu veći, još bi sa ovim deficitom mogli možda i da se nosimo, ali ovako i u ovoj situaciji, sa ovom energijom ove vlade koji simbolizujete, jasno je da rast BDP ne može biti veći i zato će taj deficit koji sada usvajamo biti veliko opterećenje za građane u 2012. godine i u kasnijim godinama. Na čemu štedite? Štedite na kapitalnim rashodima.
Sa druge strane, kažete da ovaj budžet u funkciji privrednog razvoja, podsticanja privrednog razvoja, a za 8,4 milijarde smanjujete kapitalne rashode. Subvencije, takođe, smanjujete, a kažete da je ovaj budžet u funkciji podsticanja onih koji izvoze, koji proizvode, itd. Ono što je posebno opasno jeste da za 3,5 milijarde smanjujete rashode za otplatu kamata.
U ovom momentu, vi sa ovim rebalansom budžeta nama stavljate do znanja da niste u stanju da servisirate dugove koje ste napravili u protekle 3-4 godine. Kada ukalkulišemo procenu rasta BDP, industrijsku proizvodnju, itd. jasno se vidi da je 2012. godina godina u kojoj zaista nećemo moći da servisiramo te dugove. Poenta je, da zapravo vi pošto ste predsednik Vlade koja se ne bavi samo ekonomijom, već i drugim važnim državnim poslovima, ali kada govorimo o budžetu, finansijama i ekonomiji, ste u velikoj meri ugrozili ekonomski suverenitet ove države. Ono što mene posebno po kadkad čini besnim jeste što ste vi tako savršeno mirni, što je država ugrožena i ekonomski, ali ne samo ekonomski, već je ugrožena i teritorijalno. Dobro je da ste se sada, baš u ovom momentu nasmejali.
Vlada koja nijedno svoje predizborno obećanje nije ispunila, Vlada za čijeg je mandata bez posla ostalo između 300 i 400 hiljada ljudi, Vlada koja 3,5 miliona evra zadužuje ove građane je Vlada koja ima samo jedan cilj, a to je da što duže ostane na vlasti.
Sada vam kažem, vi imate tu mogućnost da ostanete na vlasti ali ne još dugo, još par meseci. Građani će, kada prođe tih par meseci, na sledećim izborima reći šta misle o vašoj vladi, o vama lično, o predsedniku Tadiću i o svim ministrima ove koalicije, koja je sasvim sigurno ovu državu do te mere ponizila i svoje sopstvene građene, uništila im dostojanstvo, da zapravo zaslužuje da bude, kako je jedan kolega iz jedne sada odmetnute stranke rekao – đubre naravno ide na đubrište. Zahvaljujem.

Zaista je terminologija koju ste koristili neprimerena, ali je to stvar koju ćete vi ocenjivati i oni koji su do sada glasali za vas.
Reč ima premijer.
Izvolite, gospodine Cvetkoviću.

Poštovani narodni poslaniče, neću da se osvrćem na vašu terminologiju a ni na političke vaše poruke, to je vaše pravo, u svakom slučaju, to nije moj nivo, da razgovaram na taj način.
Hteo sam da se osvrnem na dve stvari koje ste spomenuli a koje su u domenu stručnog pitanja, pitanja ovog budžeta. To je pitanje odnosa deficita i privrednog rasta i pitanje nivoa kamata u ovom budžetu.
Apelovao bih na vas da pročitate malo literaturu, iz koje ćete saznati, da kada se radi o odnosu između deficita i privrednog rasta, da postoji obrnuta koleracija – što je privredni rast viši, deficit treba da bude manji. Čak, treba te stvarati suficite pri visokom privrednom rastu i obrnuto, kako vam pada privredni rast, morate ići na veći deficit. To je prosto jedna zakonitost. Deficit u situaciji niskog privrednog rasta jeste jedan od instrumenata ekonomske politike za podsticaj privrednog rasta.
Prema tome, vaša ideja da sa visokim rastom se ostvaruju visoki deficiti, to je nešto što prvi put čujem i nadam se da to ekonomisti neće uzeti kao preporuku, već više kao politički stav.
Drugo, kada se radi o kamatama i razlozima zbog čega su kamate smanjene, želeo bih da kažem da se trezorski papiri koje je Ministarstvo finansija izdavalo već dve godine i koji su služili za finansiranje likvidnosti budžeta, da su se izdavali na relativno kratak rok. Prvo je bilo mesec dana, tri, pa šest, svejedno, pošto su se oni pojavili kao paralelni papiri sa papirima iz repo operacija koje je plasirala NBS i da je za njih plaćala tzv. repo stopu, a inače su repo papiri dvonedeljni, potpuno su likvidni, da bi Ministarstvo finansija moglo da obezbedi zainteresovane da kupe njegove papire, ona je morala da ide sa stopom koja je iznad repo stope.
Ta razlika nekada nije bila velika – pola do jedan posto, ali setite se da je naša repo stopa prošle godine bila i 13%, 12%, a sada smo je smanjili na 11%. Očekuje se da sa sniženjem inflacije ona ide na dole. Sa smanjivanjem repo stope, smanjuje se i naša stopa koju mi plaćamo za naše trezorske papire. Samim tim, kamata koja je u sumi obračunata i projektovana na nivo iks koji ste videli, novi obračuni su pokazali da pri nižim stopama, a koje smo već počeli da ostvarujemo, će i ta isplatna kamata biti niža. Tu nema nikakve priče o tome da smo smanjili kamatu zbog toga što ne možemo da vraćamo dugove, to je potpuno besmisleno. Ako to stvarno mislite, tvrdim vam da ste u potpunoj zabludi. Hvala.

Zahvaljujem.
Potpredsednica Gordana Čomić ima reč. Izvolite.

 Dame i gospodo narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o budžetu se u svakoj državi donose u nekoliko situacija. Jedna od čestih je, da se tokom mandata jedne Vlade promeni broj ministarstava i nadležnosti pojedinih ministarstava i da je tada neophodno doneti izmene i dopune Zakona o budžetu. Druga znatno ređa situacija je kada imamo na dnevnom redu, nakon usvojenog budžeta, izmene i dopune Zakona o budžetu, kada imamo potcenjen privredni rast te godine, pa imamo visok privredni rast i tada treba ili menjati metodologiju ili unositi Zakon o budžetu ponovo u Skupštinu, da bi se ono što se u stvarnosti uskladilo sa pozicijama na prihodnoj i na rashodnoj strani.
Ona treća vrsta, najnepopularnija i najneomiljenija, je obaveza da se donose izmene i dopune Zakona o budžetu u vremenima ekonomskih kriza, i to je vreme koje se, manje više, poklapa do sada sa mandtom Vlade koju vodi predsednik Vlade, gospodin Mirko Cvetković, a morate da donosite izmene i dopune Zakona o budžetu, jer izazvano evropskim kretanjima na evropskim i svetskim finansijskim tržištima morate da donosite odluke o merama štednje različitog upravljanja u fiskalnoj politici, da bi budžet ostao održiv i da bi odgovorili izazovima ekonomske krize na koju, naravno, utičemo i sami mi, ali mnogo više deo globalnog finansijskog i ekonomskog tržišta, kojem smo na kraju ipak neraskidivi deo.
Kada pogledate u poslednjih tri i po godine, od jula 2008. godine, kada je formirana Vlada koju vodi gospodin Mirko Cvetković, mi smo imali osam budžeta i rebalansa budžeta, tako da nam se praktično ono što se zove fiskalne period jedno budžeta sažima na neka četiri meseca. To je upravljanje javnim finansijama. Zašto ovakav uvod, bez ikakve sumnje da mi prisutni u sali znamo te podatke, mada se ponekad stidimo da pokažemo svoje znanje, više volimo da budemo ponosni na sopstveno neznanje i na stavove koji su ničim utemeljeni, jer smatramo da to zabavlja, da li javnost ili nas u sali, ali dobro, to je pitanje karaktera i potpuno prirodno za parlamente? Zbog toga što ljudi u Srbiji treba da znaju zašto uopšte raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o budžetu.
Još jednu važnu stvar želim da podelim sa svima nama i sa građanima Srbije, a to je da u susretima sa predstavnicima EU, sa predstavnicima razvijenih zemalja, Rusije, Amerike, ne retko čujem rečenicu – zašto vi u Srbiji o sebi govorite lošije nego što se o Srbiji govori van Srbije? Ja nemam da dam pravi odgovor, ja o Srbiji ne govorim loše. Mogu samo da kažem da je to jedna navika u Srbiji, da postoji jedna loša mentalitetska navika da se govori – sve je loše i sve je bez veze i da se to smatra kritikom. To s kritikom veze nema, kritika je dobra vest, ali postoji jedna sklonost raznih krugova u Srbiji, koji bez ikakve potrebe i tako, nažalost, krijući ono što je stvarno loše u Srbiji, prečesto upotrebljavaju rečenicu – sve je loše i sve je bez veze i ništa ne valja, i to smatraju kritikom. To nije kritika, to je otmenost cinizma i pesimizma, koji je u stvari bežanje od svake vrste odgovornosti.
Zašto ja smatram da je Vlada koju vodi gospodin Mirko Cvetković odgovorna Vlada? Kada pogledate, bez obzira koliko kratak bio fiskalni period između dva budžeta, bez obzira da li je donet na godišnjem nivou ili kao predlog izmena i dopuna, onda će te videti jasnu liniju strateškog upravljanja javnim finansijama i videćete da se jasno vidi da se zna zanat kada je u pitanju fiskalna politika. U jednoj rečenici, samo opet mnogo više zbog onih koji nas prate, nego zbog nas koji bi to morali da znamo, a to je da se fiskalnom politikom, da se porezima, raznim vrstama poreza skuplja novac praktično od svih, sasvim sigurno od svih, jer svi smo poreski obveznici neke vrste poreza, a da se rashodnom stranom budžeta, opet na zakonom utvrđenom osnovu, taj novac troši samo na neke ili samo na nešto. To je ključ dobrog budžeta. Da li najbolje moguće trošite taj novac, kada smo zakonom već odredili šta je to ili ko je to na koga će se trošiti sa rashodne strane.
Kada smo govorili o budžetima tokom ove prethodne tri i po godine, govorili smo o donošenju budžeta Republike Srbije u jednom posebnom vremenu, u kome su zemlje EU, razvijene zemlje, ono što Englezi rado zovu "lands of plenty", zemlje izobilja, zemlje dobrog standarda, kada su stupale u vreme oskudice. Po onome što se trenutno dešava i u SAD, delimično čak i u Rusiji, koja je ostala malo manje taknuta svetskim ekonomskim krizama, najmanje u Kini, ali jasno se vidi da nailazi vreme oskudice za razvijene. Zašto je to važno za Srbiju? Zato što posledično za nas to znači sporije vreme izlaska iz oskudice u kojoj živimo prilično dugo vremena.
Na jedan vickast i duhovit način, kada je u ono prvo vreme saopštena vest, koja je bila očita, o finansijskoj krizi sveta 2008. godine, jedan od duhovitih ljudi je rekao – u Srbiji je takvo raspoloženje i Srbija je takvo mesto da čak ni kriza neće uspeti. Moram da kažem, nažalost, uspela je, osetili smo udare ekonomske i finansijske krize. Vreme u kojem posmatramo kako razvijene zemlje tek stupaju u vremena oskudica, sve zemlje EU i razvijeni svet, je ono vreme koje za nas treba da merimo koliko će nam sporije ili koliko ćemo ukupno više vremena trošiti na izlazak iz dosadašnje oskudice.
Tu je vreme za par dobrih vesti koje smo čuli danas kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama budžeta, ne samo od gospodina Mirka Cvetkovića, predsednika Vlade, nego i od mog kolege narodnog poslanika Radeta Obradovića. On je imao ideju o donošenju jednog predloga zakona kojim bi se oročilo plaćanje, jedno od najvećih problema koje imamo u Srbiji, a to je da se tzv. poslovni običaj u Srbiji zove – ne plaća niko nikome. Podržala sam ideju da se o tom zakonu razgovara i podržala bih ideju da zajedno sa gospodinom Radetom Obradovićem o tome razgovaramo i na Odboru za finansije, a ako treba i javno slušanje, baš zato što je Vlada, odnosno gospodin Mirko Cvetković najavio da razmišljaju potpuno strateški identično, kada je u pitanju ograničenje roka plaćanja.
Dakle, rečeno je da što se tiče ne samo malih i srednjih preduzeća, o njima ću još jedan deo svog vremena potrošiti, ali podsticaj predviđenim rebalansom budžeta Vlade podrazumeva i niz dodatnih mera u postkriznom periodu, što bi trebalo da omogući dinamičan rast srpske privrede, a to je ograničenje roka plaćanja za republičke i lokalne organe vlasti na 60 dana.
Važna stvar, volela bih da je moj kolega Vlajko Senić tu, s obzirom da predstavlja promotera posebne vrste fiskalne decentralizacije, premeštanjem novca sa jedne pozicije na drugu, je da sve te lokalne samouprave koje će biti ojačane, kojima će biti olakšano tim dodatnim novcem u sledećoj godini, da ih podsete da postoje mala i srednja preduzeća. Ono što čujemo od vlasnika malih i srednjih preduzeća, od ljudi koji zapošljavaju od dvoje-troje, do 80 ljudi, je da ih u organima lokalnih samouprava, čak i u poreskim upravama, na svakom susretu sa nekom javnom službom doživljavaju kao neprijatelje, da umesto da im olakšaju posao, da im stavljaju prepreke, potpuno nepotrebne. Mislim da je to tema koju bi zajedno sa kolegom Radetom Obradovićem volela da uvedem u debatu u našoj skupštini, sa eventualnim dogovorom o zakonu, kada je u pitanju ograničenje roka plaćanja.
Duga dobra vest, osim ove da se ograniči rok plaćanja za 60 dana, je obezbeđenje povoljnih kreditnih linija. Jedna je već raspoloživa, kako je rekao predsednik Vlade, a odnosi se na apeks kreditne linije Evropske investicione banke, namenjena za mala i srednja preduzeća i izvoznike od ukupne vrednosti od 250 miliona evra, uz kamatu od 5,5%, tri godine grejs perioda, plus devet godina otplate.
Zašto smatram da su ovo ključne mere, za mene, ključne vesti koje je sa nama podelio predsednik Vlade? Zato što samo zemlje koje imaju još uvek i sada i nakon vremena oskudice, u kojoj su inače stupile razvijene zemlje, koje imaju i energiju i hranu, naftu, gas, dijamante, šta god hoćete, mogu sebi da priušte lakoću da ne obrate pažnju na razvoj malih i srednjih preduzeća u svojoj državi. Srbija nema te vrste resursa, a mala i srednja preduzeća su ono što predstavlja kičmu razvoja jedne uspešne ekonomije koja se u Srbiji evidentno gradi. Volela bih da to bude mnogo značajnija, mnogo vidljivija tema i da se mnogo više čuju ljudi koji rade u svojim malim i srednjim preduzećima, jer će nam svima u tom slučaj biti mnogo teže da budemo ponosni na sopstveno neznanje, jer ćemo razgovarati o činjenicama sa njima.
Najava osnivanja razvojne banke koja zaista predstavlja novi kvalitet u pružanju podrške izvoznom segmentu srpske privrede, takođe dobra vest. I najava da ćemo imati i izmene Zakona o poreskom postupku kojima će biti uvedena obaveznost otplate doprinosa zaposlenih prilikom isplate neto zarada, a time će se obezbediti ne samo urednija uplata prava zaposlenih, već i viši nivo konkurentnosti na tržištu.
Mi smo u ovoj Skupštini nekoliko puta imali, praktično, zakone kojima smo iz svih prikupljenih sredstava isplaćivali samodoprinose zaposlenima kojima to nije uradio njihov poslodavac, bez obzira da li je poslodavac bio iz javnog sektora ili iz privatnog sektora. Ako to nije dokaz da je ovo socijalno odgovorna Vlada i budžet, onda ne znam šta bi drugo bilo slično, kao što samo ću vas podsetiti kada se proizvoljno i manipulativno govori o javnom dugu ili kada se govorio o nevoljnosti Vlade da se zaista uhvati u koštac sa finansijskom stabilnošću, da smo 2001. godine imali 143%, predsednik Vlade će me ispraviti ako se ne sećam dobro brojke kada je u pitanju javni dug i da su sve vlade, bez obzira da li sam ja lično i ili DS kojoj pripadam neku vladu podržavali ili ne, ali radili na stabilizaciji, odnosno na smanjenju javnog duga, na fiskalnoj disciplini i na uvođenju propisa koji inače važe u normalnim zemljama.
Za kraj samo jedna opaska koja se često čuje kada se govori o tome da li saradnja sa EU išta dobro znači za Srbiju danas ili Srbiju sledeće godine ili u godinama pred nama. Kada se to argumentuje vremenom oskudice u kojoj su ustupile neke od zemalja EU više, neko od zemalja EU manje, ali u svakom slučaju sve znatno promenjenih strahove ili strepnji oko svog stanovništva, sada u odnosu na 2007. godinu kada je kriza bila tek u najavi. Ovde je spomenut primer Grčke, kao dokaz da se modernizacija i da se zakoni kojima primenjenim jednom zaista menjate strukturu svog društva, da ne znači ništa i da je Grčka sada ista kao i pre 35 godina, ali ni nalik. Ko je išao u Grčku pre 35 godina i ko je danas bio u Grčkoj, Grčka nije ni nalik na sebe od pre 35 godina i ne treba to gubiti iz vida, ako zaista hoćemo da govorimo o lošim i dobrim osobinama onoga što su svakoj od zemalja članica EU donele evropske integracije.
Potpuno sigurna da će predsednik Vlade gospodin Cvetković predložiti i u ovoj skupštini Predlog zakona o budžetu za 2012. godinu, a sa nadom da neće imati potrebe da predlaže izmene i dopune Zakona o budžetu tokom 2012. godine, osim u slučaju suficita, zahvaljujem vam se na ovim dobrim vestima koje se tiču, pre svega malih i srednjih preduzeća i zahvaljujem se kolegama iz vladajuće većine i iz opozicije koji su spremni da se na osnovu činjenice i znanja i dobre političke volje potrudimo da u ovoj skupštini otvorimo i držimo stalno otvorenu temu kako poboljšati uslove u kojima u Srbiji danas posluju mala i srednja preduzeća. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Dajem reč narodnom poslaniku Zoranu Mašiću, a neka se pripremi narodni poslanik Marina Toman.

Gospođo predsednice Skupštine, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, govoriću večeras o nečemu što dosadašnjoj raspravi nije spomenuo ni gospodin predsednik Vlade, niti jedan narodni poslanik koji je uzeo aktivno učešće u raspravi. Moja diskusija će se odnositi, pre svega, na rebalans budžeta i agrarni budžet i to, pre svega, iz razloga da o tome koliko će ova država opredeliti u agrarni budžet i te kako se interesuje najmanje 500, 600 hiljada ljudi u ovoj državi koji rade i žive od poljoprivredne proizvodnje ili najmanje 350, 400 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava ili u krajnjem onih 80, 90 hiljada gazdinstava koje redovno i dobijaju, znači, ostvaruju prava na subvencije ili subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje.
Prosto mi je neshvatljivo, ceneći da je ovde predsednik Vlade, kao najodgovorniji u Vladi, a u isto vreme i ministar finansija, da ni rečju ne spomene šta je ova država kroz rebalans budžeta omogućila ili koliko povećanje, a svakako su očekivanja poljoprivrednih proizvođača da ova država opredeli veći deo sredstava u agrarni budžet i obezbedi veće subvencije za poljoprivrednu proizvodnju, jer smo imali i proteste poljoprivrednih proizvođača, upravo zbog neispunjavanja obaveze Vlade RS i Ministarstva poljoprivrede prema poljoprivrednim proizvođačima, u delu subvencija.
Međutim, kao što se moglo čuti, oni građani koji su, ako ih ima takvih, od početka pratili ovu raspravu, ni rečju nije spomenut ni agrarni budžet, ni naša poljoprivreda, ni naši poljoprivrednici. Ova država i ovaj narod živi ovako, ima ovakav standard i ovakve cene velikim delom upravo od te poljoprivredne proizvodnje. Na kraju, ova država i ovaj narod je imao i imaće i ove godine, a nadamo se i u narednim godinama kada se promeni ova vlast, da će imati mnogo veći devizni prihod upravo iz poljoprivrede i od izvoza i prodaje hrane, jer je ona i te kako danas značajna na svetskom tržištu.
Moram razočarati naše poljoprivredne proizvođače da i ovaj put, nažalost, ova vlada je izneverila dato poverenje poljoprivrednih proizvođača i nije ni za dinar povećala subvencije u oblasti poljoprivrede. Ne da nije povećala, nego je čak smanjen iznos subvencija. Ako se pogleda doneti budžet za 2011. godinu, na drugoj strani se može videti da stoji iznos od 20 milijardi dinara za subvencije u poljoprivedi. Ako se pogleda rebalans budžeta, na trećoj strani, EK 45 – subvencije za poljoprivredu, predlažu se rebalansom budžeta u iznosu od 19.785.378.000. Znači, za nekih cirka 215 miliona manje.
Da li je to stvarno ono što vi permanentno obećavate poljoprivrednim proizvođačima i govorite da je poljoprivreda strateška grana i da ova država i te kako brine o toj privrednoj grani i poljoprivrednim proizvođačima. Mislim da ste i ovaj put izneverili njihovo poverenje i da će, nadamo se, vrlo uskoro na izborima i to procenjivati i okvalifikovati na pravi način.
Želim i ovog puta da podsetim, mada sam u nekoliko navrata tokom ove dve, tri godine iznosio, da ste upravo u vreme kampanje pred izbore, kada ste dobili ovu vlast i poverenje građana, obećali građanima da će agrarni budžet kada vi dođete na vlast biti 400 miliona evra, znači negde oko 40 milijardi dinara. Za sve ove godine niste došli ni blizu tog iznosa, nego su se iznosi subvencija uglavnom kretali negde ispod 20 milijardi dinara ili ovoga puta negde oko 20 milijardi dinara.
Istine radi, hoću da kažem da i ona sredstva koja su izdvojena iz budžeta u Razdelu 19, povećana za nekih 500 miliona dinara, ali ona se u ovom pregledu ne kvalifikuju u EK 45. Prema tome, ne možete ni reći da su subvencije povećane, iako je bilo i takvih informacija kada je objavljeno da je rebalans budžeta ušao u skupštinsku proceduru, nego je istina da onako kako je to projektovano i kako će sutra i revizor ocenjivati. Nadam se da je taj ukupan iznos subvencija smanjen.
Upravo očekivanja poljoprivrednih proizvođača su bila drugačija i pre tri dana smo imali proteste malinara i pre ne znam koliko, takođe proteste malinara i malo ću kasnije govoriti šta malina u ovoj državi znači i da li ova Vlada i Ministarstvo poljoprivrede treba da ima snage da proglasi tu voćarsku kulturu, čak i strateškom u odnosu na to koliki devizni prihod se ostvaruje upravo od prodaje i proizvodnje i prodaje malina.
Pre svega, želim da građanima kažem da ovakvom politikom kakvu ova vlast vodi u agraru mi imamo permanentno sniženje poljoprivredne proizvodnje, pre svega obima poljoprivredne proizvodnje i samim tim mesto da ostvarujemo mnogo veći devizni prihod od prodaje poljoprivrednih proizvoda, mi tapkamo u mesto, imamo nekakva mala povećanja tog izvoza, što znači da je to izuzetno vitalan sektor, privredni i da ako bi na pravi način se pomagalo, barem približno kako se poljoprivreda pomaže u zemljama koje su u tranziciji, u zemljama koje su u stanju kandidata za prijem u EU, kako ćemo nadam se i mi možda već od sutra biti. Poljoprivredna proizvodnja u ovoj državi bi bila daleko kvalitetnija, daleko obimnija i ova država bi daleko veća devizna sredstva ostvarivala od izvoza poljoprivrede.
Svakako poljoprivredna proizvodnja je pod značajnim uticajem atmosferskih uslova, pre svega biljna proizvodnja, tako da u ovoj godini mi imamo evidentno smanjenje obima proizvodnje kukuruza iako je zasejano više od dva procenta površine nego 2010. godine, procene su da će ukupan obim proizvodnje biti oko šest miliona i 300 tona, što predstavlja manjak proizvodnje kukuruza za nekih 13 – 15% u odnosu na prošlu godinu.
Što se tiče soje, nje je zasejano za nekih 14% manje nego u 2010. godini i smanjena je proizvodnja za preko 20%, negde oko 23,1%. Dalje, šećerna repa takođe je zasejana na manjim površinama nego prošle godine, za nekih 9%, otprilike smanjen obim proizvodnje za oko 10%. Ovi podaci koje iznosim su apsolutno verodostojni i oni su iz izveštaja Privredne komore Srbije iz septembra 2011. godine. Tako da se ne postavlja sumnja u verodostojnost ovih podataka.
Takođe, želim da ovde istaknem i koliko se neodgovoran odnos ima prema organskoj poljoprivrednoj proizvodnji koja je sve značajnija na svetskom tržištu, znači organski poljoprivredni proizvodi iz organske proizvodnje su za 50 – 100%, a neki čak preko 100% veći po ceni koštanja nego iz konvencijalne proizvodnje, da u našoj zemlji gde imamo mogućnosti i resurse trenutno je pod organskom poljoprivrednom proizvodnjom negde 2.876 hektara, a 90% proizvedenih poljoprivrednih proizvoda se izvoze na tržište EU, SAD i Japana i gde svega oko 80 poljoprivrednih proizvođača se bave tom proizvodnjom, svakako sa podsticajem od svega 10 miliona dinara koliko se iz tog agrarnog budžeta izdvaja za organsku poljoprivrednu proizvodnju nemoguće je i zasnovati veći obim proizvodnje, ali da ova vlast ima odgovorniji odnos prema poljoprivrednoj proizvodnji onda bi sigurno te površine trebale da budu najmanje udesetostručene , a objektivno mogle bi biti i više.
Koliko je ovaj sektor vitalan, takođe želim da istaknem ceneći da su to ostvarili pre svega poljoprivredni proizvođači i prerađivači, tako da za sedam meseci, znači od januara do jula ove godine, izvozom poljoprivrednih proizvoda na tržišta van naše zemlje ostvaren je devizni prihod od dve milijarde 147 miliona dolara. Uvoz u istom periodu poljoprivrednih proizvoda je na nivou 662 miliona dolara. Znači, ostvaren je neto suficit u spoljno trgovinskom prometu od 822 miliona dolara. To za ovakvu privredu i za ovakvo stanje u državi i te kako je značajan, ali da imate ozbiljniji odnos prema tom sektoru to je najmanje moglo biti udvostručeno u ovih prvih šest meseci.
Šta predstavljaju glavne stavke u izvozu na svetska tržišta ili da kažem na tržišta u okruženju i evropskom, pre svega to su žitarice. Nažalost, ovde je neko i konstatovao već ranije da izvozimo najvećim delom sirovine žitarice i ukupnom izvozu čine oko 30%, zatim čini voće i povrće sa nekih 23%, šećer sa nekih pet procenata, a znamo da imamo pravo preferencionalnog izvoza u EU, negde oko 180 hiljada tona šećera. Ali ono što je porazno da u ukupnom izvozu poljoprivrednih proizvoda meso čini svega dva procenta, a nekada je Srbija na Evropska i svetska tržišta izvozila i za 50 i 70 tona mesa i različitih proizvoda od mesa, a sada ne možemo ni 1000 tona junećeg mesa, a imamo preferencijalni izvoz preko 8000 tona, ne možemo ni 1000 tona da izvezemo na Evropsko tržište.
Što se tiče voća i povrća, što se tiče malina, želim da kažem da prvo rod maline ove godine je oko 85.000 tona, a ukupno od izvoza maline je u ovom deviznom prihodu, ili deviznom skoru izvezeno negde oko 96 miliona dolara. Znači, samo od maline rolen, smrznute, 63, 64 miliona dolara i maline griz, smrznute 32,6 miliona. Mislim da malinari zaslužuju da im se izađe u susret ako se izlaze i namiruju zahtevi raznih stranaka kroz budžet, onda imaju i ovi ozbiljni poljoprivredni proizvođači pravo da traže da im se pomogne u ceni koja je niža na svetskom tržištu nego što je bila u proteklom periodu, ali da barem cenom pokriju ukupne troškove i nadam se dolaskom ozbiljne vlasti, a mislim da će to biti stranka kojoj ja pripadam, da će se drugačiji odnos imati i prema ukupnom poljoprivrednoj proizvodnji gde će ona apsolutno biti strateška grana, a isto tako i prema malinarima i svim drugim koji svojim radom doprinose značajnom deviznom prihodu u ovom sektoru, sektoru poljoprivredne proizvodnje.
Ono što želim još kratko da kažem, a što opet neodgovornom politikom je dovedena naša poljoprivreda, a to je da je ona nepripremljena, potpuno nepripremljena za dobijanje statusa kandidata u EU gde nam se daje mogućnost, tj. gde se daje mogućnost poljoprivrednim proizvođačima i korišćenje pristupnih fondova, pa naročito te pete komponente koja se odnosi na ruralni razvoj, znači za pomoć poljoprivrednim proizvođačima u tim ruralnim sredinama, gde jednostavno nismo ni edukovali poljoprivredne proizvođače, niti stvorili mnoge druge tehničke preduslove da bi sutra kada dobijemo taj status mogli da koristimo u potpunosti ta podsticajna sredstva, koja, procene su bi trebale da budu čak do 200 miliona evra.
Takođe, naša poljoprivreda nije pripremljena za stanje i situaciju koja nas čeka 2014. godine, kada ističe Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i kada se ukidaju carine na poljoprivredne proizvode gde će ostati samo sezonski i ukupne carine će biti negde na nivou 2,5-3%.
Naša poljoprivredna proizvodnja je potpuno nekonkurentna ili najvećim delom nekonkurentna sa poljoprivrednom proizvodnjom u EU. Imaćemo poplavu raznih poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji i teško će se naši poljoprivredni proizvođači odbraniti, a samo neodgovornošću nismo učinili napore, prvo, kod pregovaranja da se taj rok ili neke carine zadrže ili taj rok drugačije precizira ili u krajnjem, što je možda još više moglo da se učini, da se naši poljoprivredni proizvođači podsticajima pripreme da budu konkurentni na tom tržištu.
Na kraju, ceneći da treba još kolega iz moje posleničke grupe će da govori, želim vas, gospodine predsedniče Vlade da pitam, ove godine Vlada je donela odluku, tj. na predlog Ministarstva poljoprivrede da se otkupi 100 hiljada tona pšenice za republičke robne rezerve i to je bio sasvim dobar potez i Ministarstva poljoprivrede i Vlade, da se pomogne u kampanji žetve poljoprivrednim proizvođačima i da se na neki način stabilizuje tržište sa nekom cenom od 20 dinara sa PDV i to je i pozdravljeno i na Odboru za poljoprivredu. Međutim, ono što je nejasno, u ovom rebalansu budžeta nigde niste iskazali iz kojih je sredstava plaćena ta pšenica, jer je rečeno, iskreno se nadam da je i svim onima od koga je uzeta pšenica, tj. oni koji su prodali robnim rezervama, da su izmireni dugovi. To je iznos od 2 milijarde dinara. Budžetom to nije predviđeno bilo u poziciji u razdelu Ministarstva poljoprivrede, a nije takođe predviđeno ni u razdelu Republičkih robnih rezervi koje su bile tada u Ministarstvu trgovine, pa vas molim, radi javnosti, radi nas poslanika i svih da objasnite i da kažete iz kojih sredstava je isplaćena, otkupljena cena pšenice za republičke robne rezerve, da li su to budžetske rezerve. U krajnjem, vi najbolje znate. Ono što sam ja i moje kolege na Odboru za poljoprivredu primetili to je da u ovom predlogu rebalansa nema takve pozicije koja jasno ukazuje na utrošena sredstva za otkup pšenice za republičke robne rezerve. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Gorica Mojović.

Poštovani gospodine predsedniče Vlade, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću i ovu diskusiju da kažem nekoliko rečenica i iskažem svoje zadovoljstvo budžetom za kulturu, ali pre nego što o tome kažem nekoliko reči i malo više rečenica, ne mogu da ne prokomentarišem malopređašnju diskusiju kolege iz DSS, neprimereno izražavanje, prosto zato što smo u ovom parlamentu jako dugo navikli na jedan pristojan, civilizovan način razgovora o zakonima uz sve političke razlike i stranačke razlike. Prosto mi se čini da takav način govora zaslužuje opomenu ali šta da radimo, neko kada nema jake argumente koristi teške uvrede.
Vratila bih se sada na glavnu temu moje diskusije, a tiče se kulture, ovog rebalansa i izražavanja zadovoljstva jer kultura je, zahvaljujući ovom rebalansu, bogatija za 303 miliona dinara.
Obično se očekuje da se potvrdi ona narodna – gde je tanko, tu se kida ili otkida. Kultura zauzima taj jedan manji procenat, nešto manje od 1% budžeta, pa se uvek moglo očekivati, a moram da kažem da je to bila praksa i prethodnih godina, da se upravo u tim resorima smanjuju sredstva. Ovog puta se desilo nešto drugačije i nešto sasvim pozitivno. To je jedna pozitivna stvar.
Druga pozitivna stvar, ovih 303 miliona za kulturu nije iz drugih resora, nego jedan od prvih pozitivnih efekata objedinjavanja ministarstava. Pošto je to sada Ministarstvo za informaciono društvo, kulturu i informisanje, komunikaciju, nisu ostvarile jedan deo projekata i zahvaljujući toj unutrašnjoj preraspodeli kultura je najbolje prošla. U odnosu na nekih pet milijardi i 800, posle ovog rebalansa, koji se nadam da ćemo usvojiti, kada je kultura u pitanju, raspolažemo sa sredstvima od 6.116.959.000 dinara.
Ovde bih mogla da završim svoju diskusiju i da kažem da je to baš lepo, da je baš dobro, da je to jedan od boljih budžeta koji je kultura imala u prethodnih desetak godina, jedino što mi malo smeta to je obrazloženje koje je dato uz ovaj budžet u kome stoji da su sva ova sredstva namenjena kulturi na ekonomskoj klasifikaciji 424 specijalizovane usluge, negde odmah nakon što je Vlada usvojila rebalans budžeta Ministarstvo kulture je imalo konferenciju za štampu. Govorilo je o ulaganjima za film, pa da se ne bi pogrešno protumačilo da će najveći deo sredstava koji će biti rebalansom dodeljena kulturi, otići upravo na ovu poziciju i to za film.
Htela bih da kažem da će na ovu ekonomsku klasifikaciju na film, na međunarodnu saradnju, na manifestacije, dakle na tu 424 poziciju otići 144 miliona, a ne 303.
Ono što jeste pohvalno to je da će ostatak sredstava, 67 miliona, na primer, biti transferisano organima lokalne samouprave, za biblioteke, za domove kulture, za zaštitu kulturnog nasleđa. Takođe, 81 milion dinara za investiciju Narodni muzej, Narodno pozorište odnosno scenu "Raša Pavlović", Muzej savremene umetnosti i odmah da kažem da će otići i na ekonomsku klasifikaciju 511 i da pohvalim Ministarstvo kulture jer konačno završava neke kapitalne projekte u kulturi kao što su nedavno otvorena Narodna biblioteka. Pitanje je dana odnosno dopremanja opreme kada će se otvoriti Jugoslovenska kinoteka. Evo sada zahvaljujući ovim sredstvima iz rebalansa krenuće i radovi na Narodnom muzeju. Ono što mi se čini takođe veoma pozitivnim i dobrim i ukazuje na način na koji treba da se radi, to je saradnja između kulture i turizma čiji je najbolji primer Lepenski vir i upravo to arheološko nalazište u koje su zajednički uložili sredstava turizam i kultura.
Jeste ovo jedan od najboljih budžeta, ali moram da kažem da još uvek nismo dostigli onaj budžet iz 2006. godine koji je bio preko 7 milijardi dinara. Jeste da je značajno popravio tada RTS sa onih 500 miliona koji su iz budžeta za kulturu i informisanje dati za "Eurosong", ali sve jedno i dalje treba reći da tih ciljanih 1% republičkog budžeta ostaje neka nada i vera da ćemo kada dostignemo tih 1%, kada je kultura u pitanju, zaista moći da budemo zadovoljni sredstvima za ovu oblast, ali ono što isto tako treba reći to je da na Ministarstvo kulture, na korisnicima odnosno ustanovama, organizacijama, institucijama jeste da se sada jako brzo i efikasno organizuju i da ova sredstva do kraja godine i potroše, jer to po nekad bude i problem. Premijer je o tome govorio, naročito kada su u pitanju investicije, da se zbog loše organizacije ili različitih drugih problema sredstva do kraja godine ne realizuju i u tom smislu bih pozvala svoje kolege poslanike da svi mi zajedno damo svoj doprinos što bržem usvajanju ovog rebalansa budžeta kako bi smo korisnicima budžeta ostavili malo više vremena da mogu taj budžet da realizuju i u tom smislu i da kažem da će poslanici moje poslaničke grupe ZES, DS svakako glasati za ovaj rebalans. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Marina Toman.