Gospodine Markićeviću, da je jutros predsednik vaše poslaničke grupe ili vi  da ste bili na Kolegijumu  koji je bio regularno sazvan osetili biste iskrenu atmosferu razgovora na to pitanje među članovima Kolegijuma.
Na predlog gospodina Jovanovića ocenili smo, dakle na Kolegijumu, da je potrebno sazvati sednicu Odbora za bezbednost i u tom smislu su i gospodin Jovanović i gospodin predsednik Odbora dobili odgovarajuće zadatke vezane za sazivanje te sednice. To je atmosfera sa jutrašnjeg sastanka na kome smo vas očekivali. Biće sednice, a ocena o tome da li će ona biti otvorena ili zatvorena naravno da će zavisiti od sadržaja onoga što bude tema rada ove sednice.
Narodni poslanik Miloš Aligurdić ima reč, izvolite.

Pitanje je vrlo zanimljivo, a pre pitanja kraći uvod koji je direktno u vezi sa pitanjem.
Prošle nedelje bila je parlamentarna skupština Saveta Evrope i iznenada su nam ubacili tačku koja se zove situacija na Balkanu, a ne zbog situacije na Balkanu nego da bi se raspravljalo o KiM. Naravno, sa ciljem administracije u Savetu Evrope da donese još jednu rezoluciju u nizu koja treba da omogući lakši prodor ka definitivnoj nezavisnosti naše južne pokrajine. Mi kao članovi delegacije svako je na svoj način nešto učinio da ublaži taj tekst ili da ga promeni da ne bi imao konotaciju kakvu je imala u startu. U načelnoj raspravi, u debati povodom te rezolucije šef naše delegacije Dragoljub Mićunović u svom izlaganju izneo je stav o potrebi održavanja međunarodne konferencije pod pokroviteljstvom EU koja bi na kraju rešila pitanje KiM.
Kada sam ga pitao – odakle to, pošto to nije bilo do sada u našoj utvrđenoj državnoj politici, niti je takav stav provejavao kroz bilo kakve odluke Narodne skupštine, dobio sam objašnjenje da je u pitanju lični stav i ako je lični stav ja to naravno poštujem. Jedino što nisam siguran da oni koji slušaju ono što se tamo govori ili oni koji to prenesu, s obzirom da nije ove eksplicitne ograde u izlaganju to doživljavaju kao lični stav.
Međutim, moje pitanje nije usmereno na gospodina Dragoljuba Mićunovića, samo sam objasnio kako je to tamo išlo. Moje pitanje je vezano direktno za samu ideju koja se nije prvi put čula tada od strane našeg kolege u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Ona se čula i sa drugih mesta, čula se od pojedinih pripadnika nevladinih organizacija, ona se tu i tamo protura. Moram da kažem šta u toj ideji jeste veoma problematično i iz toga će moje pitanje Vladi uslediti.
Dakle, do sada u formalnom smislu jedini ugaoni kamen oslonca za nas kao državu, kada je reč o zaštiti integriteta države u formalnom smislu, su bile UN i uloga koje pojedine stalne članice Saveta bezbednosti u UN imaju. Ako je to Rusija, Rusija je stalno bila u prvom redu kada je reč o toj odbrani, onda smo svedoci toga da u samim UN, kao međunarodnoj instituciji, ideja nezavisnog Kosova do sada nije našla nikakvog utemeljenja. Prema tome, mi smo sa punim pravom poštujući međunarodna pravila igre tražili da to bude u UN, da UN budu oslonac za tu čitavu priču i naravno tamo postoji neko ko štiti interese Srbije. Ako se ta priča izmesti iz okvira UN i napravi bilo kakav dogovor uz pristanak Srbije za međunarodnu konferenciju, koja se ima održati na drugom mestu, pod pokroviteljstvom druge organizacije u kojoj ne postoje faktori koji bi štitili naš interes samim tim je to osuđeno na propast, pa makar i pod idejom revizije Ahtisarijevog plana ili ne znam čega još.
Dakle, moje pitanje za Vladu Republike Srbije je vrlo prosto, s obzirom na sve što smo do sada videli da se ne ponavljam naša priča je tu vrlo konzistentna, jasna da se radi o odlasku od naših standardnih prijatelja kada je reč o zaštiti integriteta, ulasku u okrilje EU koja očigledno kao entitet nema izjašnjavanja formalno o ovom pitanju, ali kao entitet koji ima svoje subjekte, članove, čija većina je priznala nezavisno Kosovo, očigledno se vidi u kom pravcu sve to ide. I moje pitanje je vrlo prosto – da li će Vlada Republike Srbije imati konzistentnu politiku po ovom pitanju? Koji je njihov konkretan odnos prema EU, UN? Da li su ovakve ideje koje su se čule za nju prihvatljive, da bi mi znali kakav stav prema Vladi Republike Srbije da zauzmemo po tom pitanju i da znamo šta da pričamo?
Na kraju krajeva, ovo kako se do sada radi sve liči na to, a to je praktično onaj poslednji ekser koji se stavlja u mrtvački kovčeg priče sa Kosovom. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gojko Radić.

Zamoljen sam od grupe roditelja da postavim pitanje gospodinu Žarku Obradoviću, ministru prosvete, i pitam se da li je Subotica prvi grad u Srbiji u kojoj učenici prvih razreda osnovne škole pohađaju bilingviranu nastavu, dvojezičnu nastavu na srpskom-nemačkom i mađarskom-nemačkom jeziku?
Tim povodom naglašavam da su roditelji upisali svoju decu 21. juna 2011. godine u prvi razred da prate nastavu na srpskom jeziku. Deo roditelja je pod pritiskom i na prevaren način dao saglasnost da deca pohađaju dvojezičnu nastavu, a deo roditelja do danas nije dao saglasnost i ne želi da im deca pohađaju deo nastave na nemačkom jeziku. Sada ta deca koja su upisana u prvi razred na srpskom jeziku, za vreme održavanja časova na nemačkom jeziku koji se održavaju, sede u boravku i verovatno neće biti ocenjeni iz tih predmeta. Roditelji su uslovljavani od 1. septembra 2011.
godine da daju pismenu saglasnost za dvojezičnu nastavu ili da prepišu decu u drugu školu, kilometar dalje, pri čemu bi deca prelazila magistralni put Subotica – Novi Sad.
Na ovaj način se postupilo suprotno članu 9. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji kaže u stavu 1: "da se obrazovanje i vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku". Član 98. koji kaže: "svaka škola je dužna da upiše svako dete sa područja škole" i član 19. Zakona o zabrani diskriminacije koji u stavu 1. kaže: "da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima u skladu sa zakonom".
Pitanje – da li je u Srbiji dozvoljeno da se deca koja su upisana u prvi razred osnovne škole na srpskom maternjem jeziku i školuju na istom, a da pri tom ne budu diskriminisana? Da li je osnovna škola "10. oktobar" u Subotici uopšte dobila saglasnost od Ministarstva prosvete i kada za sprovođenje ovog pilot projekta u pogledu bilingvirane nastave, dvojezične nastave na srpskom-nemačkom, odnosno na mađarskom-nemačkom jeziku ili je to neko samoinicijativno u Subotici uveo? Da li ste upoznati da pored svih naših nastavnih kadrova, među kojima ima puno nezaposlenih, deci koja pohađaju dvojezičnu nastavu u Subotici predaju nastavnici iz Nemačke? Po kojem to nastavnom planu i programu rade bilingvirana odeljenja osnovne škole "10. oktobar" u Subotici?
I imam još jedno pitanje za ministarku pravde. Godine 2003 u Subotici je uvedena hipoteka na stadion "Spartaka", da bi sada nakon osam godina hipoteka brisana. Nije problem što je hipoteka brisana, problem je, da li je to uvedeno, reforma u pravosuđu gde se određene sudije uslovljavaju da bi završavali određene predmete protiv zakonito, da bi ostale na radnom mestu. Ovde ovaj slučaj je zanimljiv i po tome, zato što je tadašnji postupajući sudija uveo hipoteku, a tadašnji postupajući sudija sada je zamenik republičkog javnog pravobranioca koji je uložio zahtev za brisanje hipoteke. Jedan te isti sudija je doneo uvođenje hipoteke, jedan te isti sudija je u drugom svojstvu traži brisanje iz hipoteke. Postavlja se pitanje, ako je to sve po zakonu kako to onda, ako postoji pet hipoteka na stadionu "Crvene zvezde", da nijedna nije izbrisana. Ili to ajde možete da tučete i mlatite po Srbiji, gradovima Srbije kako hoćete, tamo se zakoni ne primenjuju i nisu potrebni da se primenjuju, ali u Beogradu najverovatnije, neko je veoma moćan, veoma je tvrdo i tamo ne sme da se ide u brisanje hipoteke. Hvala.

Narodna poslanica Miroslava Pejica ima reč.

Zahvaljujem. Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ovim putem želim da ukažem na probleme sa kojima se suočava grad Loznica, kao lokalna samouprava.
Naime, više puta u prethodnom periodu je naša javnost bila obaveštavana, putem štampanih i elektronskih medija o problemima koji su nastali u centru za azil, smešteni u turističkom mestu Banja Koviljača. Naime, kapacitet ovog azila je 80 azilanata, a ovoga momenta u Banji Koviljači se nalazi 2500 azilanata, što ćete priznati svaki treći stanovnik Banje Koviljače je azilant. Ovo su zvanični podaci policijske stanice u Loznici.
Moram da kažem da je sinoć u vestima B92, u vremenu od 18,30 časova se oglasio načelnik Uprave granične policije, gospodin Nenad Banović, demantujući ove podatke i rekao je da je broj azilanata na područuju Banje Koviljače deset puta manji, a da se ovaj podatak koristi u političke svrhe, pa bih iskoristila ovu priliku i pozvala ga da dođe u grad Loznicu da proveri ove podatke jer nemoguće je da dva policijska zvaničnika daju potpuno oprečne informacije i time zbunjuju javnost.
Sa željom da poštovanjem Zakona o azilu, kao i svih ratifikacija koje je usvojila ova skupština i prethodni sazivi skupština, posebno onih koji se odnose na poštovanje ljudskih prava i sloboda, saosećamo se sa svim tim ljudima koje sigurno muka i nesreća naterala da naposte svoj dom i zemlju i da se privremeno nastane kod nas.
Međutim, osećamo obavezu i odgovornost i prema svom stanovništvu, građanima Banje Koviljače i Loznice koji su tradicionalno gostoprimljivi i ljubazni, što mnogi od vas to sigurno znaju, ali u poslednje vreme sve češće osećaju strah, bojaznost i nesigurnost u svome gradu i svojim dvorištima. Narušen je turistički imidž ovog lečilišta i Banje Koviljače i mnogi gosti su ove godine otkazali svoj dolazak jer se pojavio ogroman broj pridošlica sa nepoznatom kulturom, ponašanjem i običajima.
Moram, takođe, reći da ovi ljudi u azilu, samo njih 80 živi u prihvatilištu, a ostali spavaju u parku, u napuštenim kućama, u napuštenim vagonima na železničkim stanicama, žive u veoma nepovoljnim uslovima, na nekoliko kvadrata spava njih desetine, tako da žive u nehigijenskim uslovima.
Lokalna samouprava je nekoliko puta obaveštavala nadležne o ovom problemu, međutim odgovora nije bilo.
Stanovništvo je od prošle nedelje još više uznemireno i uplašeno, jer su se dve grupe azilanata sukobile i pripadnici MUP su na vreme reagovali i sprečene su neželjene posledice.
Takođe, krajem nedelje još jednom je došlo do narušavanja javnog reda i mira i samopovređivanja i povređivanja nekog od azilanata, tako da ovog momenta koristim svoju priliku kao poslanika i da kažem da je situacija veoma alarmantna, da uputim pitanje najpre Vladi, premijeru gospodinu Mirku Cvetkoviću, zatim potpredsedniku Vlade koji je zadužen za azilante i izbeglice, gospodinu Jovanu Krkobabiću i potpresedniku Vlade, ministru policije gospodinu Ivici Dačiću i da ih pitam šta će i u kom roku oni kao nadležni za ovakve situacije preduzeti u skladu sa svojim odgovornostima i ovlašćenjima da ne bi došlo do nepoželjnih situacija, da bi se one predupredile i postojeći problemi na jedan efikasan način rešili. Zahvaljujem.

 Zahvaljujem.       
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću, da javno izađe i kaže šta je politika Vlade odnosno politika DS kada je u pitanju Kosovo i Metohija.
Očigledno je da se ove protekle tri godine građani Srbije obmanjuju i očigledno je da se ispod žita dešava nešto što će kao finale imati priznavanje Kosova i Metohije, samo se traži način kako bi se to uradilo a da se ne snosi odgovornost.
Da je to tačno pokazao je i predsednik političkog saveta DS, Dragoljub Mićunović u Savetu Evrope, koji je rekao da smatra da se rešenje Kosova može naći samo na međunarodnoj konferencije. Po kom osnovu? Po kom pravu predsednik političkog saveta DS i, nažalost, šef delegacije Srbije u Savetu Evrope iznosi ovakve trvrdnje i ovakve činjenice? To su oni takozvani prvi koraci koji će omogućiti da se ovakva stvar desi i to je očigledno jer tu apsolutno nema nikakve dileme jer, nastavlja gospodin Mićunović, kaže – rešenje kosovskog problema može da se nađe samo na međunarodnoj konferenciji ukoliko se želi stabilan mir.
Pa, ko daje pravo vama da izlazite iz okvira UN i Rezolucije 1244 jer to je jedina stvar koja omogućava da KiM ostane u okviru Srbije? Vi po svaku cenu, po nalogu Brisela i Vašingtona, hoćete da izađete iz UN, hoćete neku međunarodnu konferenciju i to pod pokroviteljstvom Brisela.
Ko normalan može da pomisli da bi mi na toj konferenciji dobili bilo šta? U Briselu su svi za nezavisnost KiM. Mi to izručujemo bez ikakvih problema.
Ono što je posebno zapanjujuće, ovde se upotrebljava već dosta duže termin da je realno stanje na KiM. Znate, realno je ako neko vama otme deo imovine, ali to ne znači da mi treba to da prihvatimo i da priznamo. KiM je nasilno oteto od strane KFOR i predato Albancima. Mi na to nikad ne možemo i ne smemo da pristanemo, ali vi na ovakav način hoćete.
Pazite, vrhunac poimanja međunarodnog prava, demokratije je u ovoj rečenici koju izgovara Dragoljub Mićunović u Savetu Evrope, kaže – činjenica je da je dva miliona ljudi izabralo svoje predstavnike i proglasilo svoju državu, ali uz protivljenje jednog manjeg broja stanovnika. Ljudi moji, da li je ovo moguće – u Srbiji, na KiM, Srbi su manjina? Po kom to pravu? Valjda u jednoj državi mogu da odlučuju svi stanovnici, ali to je ono što dovodi ovu situaciju sa KiM na finale koje priželjkuje Brisel i koje priželjkuje Vašington. Vi tome idete na ruku.
Mi smo, između ostalog, 21. septembra zatražili sednicu Skupštine Republike Srbije gde bi Vlada podnela izveštaj, a ima obavezu da u roku od tri meseca podnese izveštaj vezan za situaciju na KiM, posebno vezano za situaciju na administrativnim prelazima. Vi ste se obavezali u toj deklaraciji, to tamo piše, ali ta sednica još uvek nije zakazana, kao što nije zakazana ni ona od 2008. godine, kada su sednicu tražili 108 poslanika. To je najočigledniji način da varate građane Srbije, hoćete da izručite KiM.
Još jedna činjenica koja mislim da je takođe važna, u Strazburu je podneta deklaracija o osudi upotrebe sile od strane KFOR nad nenaoružanim civilima. Tu deklaraciju, između ostalog potpisalo je 13 Rusa, Martin Graf, potpredsednik austrijskog parlamenta, poslanik iz Jermenije i iz Malte. Potpisali su svi poslanici iz Republike Srpske, ali Dragoljub Mićunović je odbio da potpiše tu deklaraciju. Po Dragoljubu Mićunoviću, nije upotrebljena sila na Jarinju, kada je ranjeno šest civila. To je suština i to pokazuje vaš odnos prema Srbima na KiM i prema KiM. Hvala vam.

 Hvala.
Reč ima narodna poslanica Smiljana Milisavljević.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću postaviti neka pitanja jer sam zabrinuta zbog pokušaja kriminalizacije, širenja neistine i hajke koja se danima sprovodi nad Srbima sa severa KiM i u kojoj učestvuju, nažalost, poslanici ne albanskog, već Parlamenta Republike Srbije i čije izjave nekritički prenose i neki mediji u Srbiji.
Prisustvovala sam sednici Odbora za odbranu i bezbednost o KiM koja je bila zatvorena za javnost, a koja je izazvala brojne kontraverze, pre svega zbog naknadnih interpretacija i komentara, interesantno političara koji uopšte nisu bili na toj sednici.
Mišljenja sam da netačnim informisanjem javnosti o događajima na Jarinju šteta nije naneta samo Srbima sa KiM, pregovaračkom procesu Srbije pred dolazak Roberta Kupera u Srbiju, šteta je naneta i evropskom putu Srbije, a i te kako je naneta i parlamentu Srbije.
Gospodo narodni poslanici, kakvu poruku neki poslanici šalju građanima iz ovog doma? Da li je to poruka da pošto donosimo odluke, budemo prvi i u njihovom kršenju? Da li to šaljemo građanima Srbije? Pošto poštujem i Narodnu skupštinu i zakone koje donosimo, neću govoriti o detaljima sa te sednice, ali ću naravno postaviti neka pitanja.
Prvo pitanje postavljam predsednici Skupštine Slavici Đukić-Dejanović - kako je moguće da političari koji uopšte nisu bili prisutni na sednici koja je bila zatvorena za javnost informišu javnost o istoj sednici? Da li postoji mogućnost da su navodne podatke dobili od poslanika, naglašavam od poslanika koji su dobili svoj potpis da o detaljima neće izlaziti u javnost?
Kada već insistiramo i gospodin Jovanić i ja, da javnost sve sazna, ja ih pozivam da kažu od koga su dobili te podatke, ako su u pitanju poslanici, da pre svih poslanici snose zakonske konsekvence zbog odavanje državne tajne. Svi tražimo nezavisnu istragu o dešavanjima na Jarinju i pre svega predsednici opštine i načelnik okruga severnog Kosova i Vlada Republike Srbije i Savet Evrope, samo neki domaći političari koji bi trebalo da brane domaće boje, podvlačim istinom ne lažima, navodno znaju šta se dešavalo na Kosovu, iako nisu bili ni na Kosovu ni na sednici Odbora.
Danima slušamo njihove izjave kako je navodno Zvonko Veselinović sa svojom grupom koja broji 20 članova izazvao incidente. Nameću se neka pitanja - kako je moguće da baš niko od pripadnika ove grupe nije povređen, a ima ih 20, a rečeno je da su oni pucali na KFOR, a KFOR je u samoodbrani upotrebio prekomernu silu?
Drugo pitanje, kako je moguće da je većina povređenih Srba pogođena u leđa, a rečeno je da su pogođeni u napadu? Podsetiću javnost da je KFOR nakon incidenta na Jarinju demantovao da je korišćena bojeva municija, tek pod pritiskom dokaza iz bolnice u Kosovskoj Mitrovici KFOR priznaje da je u napadima koristio bojevu municiju.
Pridružujem se zahtevu gospodina Čedomira Jovanovića za sazivanje nove sednice Odbora za odbranu i bezbednost i tražim da sednica bude otvorena za javnost, ali pod uslovom, da pored narodnih poslanika policijskog i vojnog vrha prisustvuju i predsednici opština sa KiM i načelnik okruga da čujemo šta oni imaju da nam kažu. Oni su svakodnevno na barikadama i najbolje poznaju situaciju na terenu. Sigurna sam da imaju šta da kažu i interesantno će biti da i narodni poslanici i građani saznaju šta im je rekao komandant KFOR-a na sastanku posle incidenta na Jarinju, kada su mu pokazali Ženevsku konvenciju, da je strogo zabranjeno pucanje na civile, na zdravstvene radnike i na sanitet. Rekao im je, citiram – vojnici KFOR su imali percepciju da je neku pucao na njih, zato su zapucali. Gospodo narodni poslanici, vojnici KFOR-a su imali percepciju da je neko pucao na njih i zato su zapucali.
Pozivam i srpske službe bezbednosti da od Euleksa zatraže snimke o ovom događaju, Srbi sa KiM su veoma zainteresovani da ih cela javnost i ceo svet vidi, da se emituju i na medijima koji su trijumfalno počeli da ovde jednosmernu istragu o ovom događaju, a bojim se da ćemo se namučiti da dobijemo ove snimke zato što prema informacijama kojima raspolažem, neki međunarodni zvaničnici ozbiljno lobiraju da se ceo slučaj zataška i da uopšte ne dođe do nezavisne istrage. Zahvaljujem.