Reč ima narodni poslanik. Balint Pastor.

Hvala, gospođo predsedavajuća, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost kao posledica usporavanja privredne aktivnosti, rebalans budžeta predviđa manje javne prihode za 17 milijardi dinara, tj. za blizu 2,5%.
Uvećani su rashodi i izdaci budžeta, sa druge strane, za 5,2 milijarde dinara, a struktura rashoda i izdataka je sve nepovoljnija.
Prethodnih dana smo mogli čuti i to da je deficit u budžetu oko 142,8 milijardi dinara, kao i podatak da će se značajno, za oko 8 milijardi dinara, smanjiti kapitalni izdaci ovim rebalansom budžeta za 2011. godinu.
To su otprilike oni podaci koji su izneti i od strane, pre svega državnog sekretara u Ministarstvu finansija.
Uvek imam problem, gospodine predsedniče Vlade, kada donosimo budžet ili kada Skupština raspravlja o rebalansu budžeta zbog toga što se moramo fokusirati na jednu odredbu Ustava Republike Srbije, moramo se zadržati isključivo na tome, da li republička Vlada i parlament poštuju svoje ustavne obaveze u odnosu na finansiranje nadležnosti AP Vojvodine.
To nije dobro zbog toga što nemamo vremena, nemamo prostora, nemamo mogućnosti da iznesemo naše stavove vezane za položaj poljoprivrede, prosvete i nekih drugih delatnosti u Predlogu budžeta ili rebalansa.
Uvek se moramo zadržati na ovom nivou. Mislim da bi bilo dobro da se već jedno reši ovaj spor, ovo pitanje i da svima bude jasno šta je čija obaveza.
Gospodine predsedniče Vlade vi ste pre sat vremena, možda malo više na sednici Odbora za finansije Narodne skupštine rekli da je nesporno da u Ustavu Republike Srbije piše da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% republičkog budžeta i da 3/7 iz tih sredstava AP Vojvodina treba da potroši za finansiranje kapitalnih izdataka na teritoriji pokrajine. To je nesporno i to je tako.
Rekli ste i to, da u Ustavu ne piše da je obaveza isključivo Vlade Republike Srbije, odnosno Republike Srbije da obezbedi ta sredstva AP Vojvodini.
To je tačno, gospodine Cvetkoviću, to na takav način ne piše u Ustavu Republike Srbije. Sa druge strane, međutim, mi smo u stanju još uvek da Republička skupština nije donela zakon o izvornim prihodima AP Vojvodine. Vlada Republike Srbije nije predložila Skupštini zakon o izvornim prihodima AP Vojvodine. Vlada nije predložila na drugi način obezbeđivanje izvornih prihoda AP Vojvodine.
I pre godinu dana sam govorio o tome da teoretski postoje tri mogućnosti za obezbeđivanje izvornih prihoda AP Vojvodine. Jedan način je ovaj o kome sam malo pre govorio, donošenje posebnog zakona o finansiranju Vojvodine. Drugi način je izmena Zakona o budžetskom sistemu, gde zakon i sadržava u sebi teoretsku mogućnost da Pokrajina dobije sredstva iz drugih vidova poreza, a ne samo od ova dva vida poreza iz kojih dobija godinama unazad sredstva, a to je porez na dobit preduzeća i određeni procenat poreza na dohodak građana. Treća mogućnost bi bila da se budžetom iz godinu u godinu definiše koja su to sredstva kojima će AP Vojvodina raspolagati.
Vlada RS je propustila sve ove teoretske mogućnosti i zbog toga smo mi kod svakog rebalansa i kod svakog novog budžeta u poziciji da se moramo fokusirati na to da li se Ustav poštuje ili ne. Mi se dovodimo u pitanje da izigravamo ustavni sud, što naravno nismo. Zbog toga smatramo da treba staviti tačku na ovo pitanje i da se konačno treba dogovoriti o tome kako će se finansirati AP Vojvodina, kako će finansirati kapitalne investicije na teritoriji AP Vojvodine.
Što se tiče originalnog budžeta koji je donet krajem decembra prošle godine, mi smo tada rekli da je taj tekst u skladu sa Ustavom, zbog toga što je obezbeđeno 7%, a i tri sedmine. Izrazili smo nadu da ove godine neće doći do rebalansa budžeta, jer rebalans budžeta uvek u sebi sadržava opasnost da se ovo stanje pogorša na štetu AP Vojvodine. Mi smo, naravno, bili svesni mogućnosti da će se ipak raditi rebalans u toku ove godine, pošto se to radi skoro svake godine. Sad smo opet u strahu, moram da kažem, gledali, prelistavali ovaj predloge i gledali da li će nam biti omogućeno da podržimo rebalans ili ne.
Vi znate, gospodine Cvetkoviću, da smo mi prethodnih godina uvek imali problem što se ovog pitanja tiče. Do sada smo uvek uspeli da nađemo rešenje. Godine 2008. je rešenje bilo da su se i transferi lokalnim samoupravama na teritoriji AP Vojvodine uračunali u tih famoznih 7%. Sledeće godine smo se dogovorili o tome da će Vojvodini pripasti 90% prodajne cene NIS. Sada ide i drugo pitanje - da li je to na takav način regulisano i da li se to na takav način realizovalo? Godine 2010. nismo bili u mogućnosti da podržimo budžet, tj. budžet za 2010. godinu nismo mogli da podržimo zbog toga što je taj tekst bio protivustavan.
Moram da kažem i to, s obzirom na činjenicu da Vojvodina nema skoro nikakve izvorne prihode, reći ću vam samo jedan podatak, da pokrajinske takse, na primer, čine 0,005% budžeta AP Vojvodine. Malo pre sam govorio o tome da određeni procenat ta dva vida poreza pripada Vojvodini, ali to, naravno, nije dovoljno da bi se Ustav poštovao, da bi Pokrajina mogla da investira tri sedmine u kapitalne rashode na svojoj teritoriji.
Što se tiče budžeta za ovu godinu, koji je donet u decembru prošle godine, bilo je predviđeno devet milijardi dinara za Fond za kapitalne investicije na teritoriji AP Vojvodine. Devet milijardi koje po još uvek važećem budžetu, i republičkom i pokrajinskom, Republika treba da doznači AP Vojvodini tj. Fondu za kapitalne investicije Vojvodine.
Sad ću biti prinuđen da saopštim jedan poražavajući podatak, o kojem smo mi govorili i prethodnih meseci, nadajući se da će se ova situacija promeniti na bolje. Do dana današnjeg od tih devet milijardi, koliko Republika Srbija treba da
doznači AP Vojvodini za kapitalne rashode po važećem budžetu, od tih devet milijardi dinara do sada je doznačena svega jedna milijarda, i to 500 miliona dinara 2. marta i 500 miliona dinara 6. juna tekuće godine. To znači da je do kraja devetog meseca doznačena svega jedna devetina ovih iznosa koje Republika, po važećem budžetu, treba da doznači AP Vojvodini.
Mislim da je ovaj podatak zaista poražavajući i da govori o tome da se budžet ne realizuje, sa jedne strane, a sa druge strane, da se Ustav ne poštuje. Mi još imamo skoro tri meseca iz ove godine i još uvek postoji šansa da Vlada realizuje svoje obaveze, samo je pitanje da li za to postoji politička volja i da li za to postoji mogućnosti? Mi se nadamo da politička volja postoji, jer u suprotnom ovo ne bi bilo na ovakav način planirano i projektovano ni krajem prošle godine. Ukoliko politička volja postoji, meni stvarno nije jasno zašto se AP Vojvodina dovodi u ovakvu situaciju.
Mi smo više puta rekli da je pokrajina, tačnije građevinska operativa na teritoriji AP Vojvodine na ivici bankrota. To je tako zbog toga što Fond za kapitalne investicije AP Vojvodine ne može da realizuje svoje obaveze. Drugačije formulisano, Fond nije u mogućnosti da izmiruje obaveze prema izvođačima radova. To ne zbog toga što su pokrajinski organi neodgovorni ili zbog toga što nisu dorasli zadatka koji treba da obavljaju, nego je to zbog toga što Vojvodina nema ili skoro nema nikakve izvorne prihode, a Republika ne realizuje svoje obaveze koje su predviđene budžetom za tekuću godinu.
Što se tiče dugova, ti dugovi iznose najmanje četiri milijarde dinara danas, ako treba da uzmemo u obzir činjenicu da ti dugovi iz meseca u mesec treba da budu isplaćivani. Sa druge strane, postoje građevinske firme na teritoriji AP Vojvodine kojima Fond duguje više od 300 miliona dinara.
Mislim da je ovaj podatak zaista poražavajući i jednostavno dovodi u nemoguću situaciju one firme koje žele da pomognu, koje investiraju umesto države svoja sredstva u određene kapitalne investicije, koje uzimaju kredite zbog toga da bi mogli da izvršavaju svoje obaveze, a Republika ne servisira, jednostavno, svoje dugove.
Mi smo pre nešto više od godinu dana imali polemiku sa gospođom Dragutinović, bivšom ministarkom finansija u Vladi Republike Srbije, kada je ona tvrdila isto ovo, gospodine predsedniče Vlade, što se i vi malopre tvrdili na sednici Odbora za finansije. Praktično je ona rekla da je na Vojvodini da se snađe, jednostavno Republika nije u mogućnosti da ta sredstva označava. Jednostavno, nigde u Ustavu ne piše da Republika treba da prebacuje ta sredstva, nek se Vojvodina snađe. Mislim da u ovom trenutku, dok se ne donese zakon o izvornim prihodima AP Vojvodine, postoje samo tri mogućnosti: ili će Republika poštovati svoje obaveze, ili će se AP Vojvodina zaduživati, što je omogućeno ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, ali mislim da na to ne bi ni Međunarodni monetarni fond gledao blagonaklono a, sa druge strane, ne mislim da je to u interesu ni Republike Srbije da se Vojvodina pretežno zadužuje a, sa treće strane, postoji teoretska mogućnost da se u Vojvodini izmisle neke nove dažbine. Mislim da ni to nije moguće, moguće je sa pravne tačke gledišta, naravno, ali mislim da nije ne bi bilo celishodno, ne bi bilo svrsishodno. Zbog toga mislimo da je jedina mogućnost da Republika izvršava svoje obaveze.
Probaću da na jednom plastičnom primeru dokažem vama zašto Vlada nije u pravu kada kaže da nije obaveza Republike da se bavi ovim pitanjima i da Vojvodina treba da se snalazi kako god može. Znate, mogao bih reći da se npr. iz mlevenog mesa ne mogu napraviti tulumbe. Može se reći da je kriv poslastičar ako ne može iz mlevenog mesa napraviti tulumbe, ali mislim da bi to bio ciničan stav, da bi to bila cinična rečenica i da se na takav način ne bi trebalo ophoditi prema obavezama koje su definisane i Ustavom i važećim budžetom Republike Srbije, pošto nema drugih mogućnosti, jer još uvek nije donet zakon o izvornim prihodima AP Vojvodine, jednostavno nema drugih mogućnosti za izvršavanje ovih obaveza.
Na kraju bih želeo da kažem, ovom prilikom ne bih želeo da se upustim u raspravu o dejstvima izmena i dopuna Zakona o finansiranju lokalne samouprave, mi smo rekli i pre nekoliko meseci, kada je Skupština raspravljala o tom predlogu, da je taj zakon marketinški, da će dovesti u opasnost mogućnost Vlade Republike Srbije da izvršava svoje obaveze prema Vojvodini, mislim da će sve teže i teže biti da se ova ustavna odredba poštuje, ali mislim da u državi koja sebe želi da definiše kao pravnu državu, u državi koja sadrži vladavine prava, jednostavno, ne postoji druga mogućnost nego da se najviši pravni akt poštuje.
Na samom kraju bih želeo da vam predstavim amandman o kojem sam govorio vrlo kratko i na sednici Odbora za finansije. Ovaj amandman je, gospodine Cvetkoviću, istovetan amandmanu koji ste vi predložili 2007. godine, kada ste prvi put bili ministar finansija. Tada je bilo predviđeno članom 3. stav 6. Zakona o budžetu za 2007. godinu da će se preostali iznos sredstava do najmanje 7% budžeta Republike Srbije, a do projektovanog odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2007. godinu, transferisaće se budžetu AP Vojvodine.
Tada je još bilo sporno da li se poštuje ta odredba u vezi 7%. Srećom, to više nije pitanje. Pitanje je sada da li se poštuje drugi stav Ustava o tri sedmine. Zbog toga smo mi predložili rešenje prema kojem će se na isti ovaj način kao što je to bilo regulisano 2007. godine, preostali iznos sredstava za finansiranje kapitalnih rashoda budžeta AP Vojvodine, a do projektovanog pokrajinskom skupštinskom odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2011. godinu, transferisaće se budžetu Vojvodine u tri jednake rate: 01. novembra, 15. novembra i 01. decembra 2011. godine.
Gospodine Cvetkoviću, želim da kažem da ovo ne treba da shvatite kao ucenu. Nismo mi ona vladajuća poslanička grupa koja je rekla pre neki dan da neće da uđe u salu danas ako se ne prihvati njihov amandman. To nismo bili mi. Mi smo i danas dali kvorum za početak sednice, mi smo konstruktivni, želimo da se dogovorimo o poštovanju Ustava, želimo da se dogovorimo o ovom pitanju.
Zbog toga očekujemo odgovor Vlade u vezi ovog amandmana i nadamo se da, ako ovo nije bilo sporno Vladi u decembru prošle godine, onda neće biti ni sada, da će se ispunjavati obaveze prema Vojvodini, a Vojvodina će biti u mogućnosti da ispunjava obaveze prema građevinskoj operativi i da će se obezbediti mogućnost SVM da podrži ovaj rebalans budžeta. Hvala.

 Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, danas razgovaramo o rebalansu budžeta za 2011. godinu. Predlog zakona je pred nama. Mislim da su razlozi koje je premijer izneo u vezi sa rebalansom budžeta prihvatljivi. Mi smo u našoj grupi konstatovali da te razloge uvažimo i da pružimo odgovarajuću podršku i Predlogu zakona i sa svim predlozima i sugestijama popravimo neke stavke koje su ovde predložene.
Naša poslanička grupa misli da su posebni razlozi u tome što ovaj budžet ostaje kao razvojni, a posebnu pažnju posvećuje, kako je i predsednik Vlade rekao, socijalnim dimenzijama i socijalnom karakteru socijalno odgovorne Vlade i države. Rekao bih i to da se u jednom delu izlaganja koji su prethodili mom istupu ne bih složio, o tome ću nešto kasnije reći.
PUPS će u načelu podržati zakon. Svojim amandmanima i sugestijama će pokušati da doprinese da on bude još bolji. Cenimo pozitivnim što je pre rasprave u parlamentu vođena rasprava u odborima, stručnoj javnosti i u Vladi i da je postignut određen stepen saglasnosti u vezi sa tim. Isto tako, mislimo da je jako dobro što je MMF dao podršku rebalansu budžeta i u tom pogledu ističemo tu veoma značajnu ulogu.
Kad je u pitanju Predlog zakona o rebalansu budžeta, mislimo da je on veoma značajan. S jedne strane, ostavlja mogućnost daljem ekonomskom razvoju i posebno podsticajima malim i srednjim preduzećima, a posebno to ističem i u oblasti poljoprivrede.
Treba pomenuti da se i dalje podstiču podsticaji vezano za bankarski sistem i u tom pogledu podržavam amandman koji je Vlada naknadno uputila na razmatranje.
Ono što može da brine i nas u našoj poslaničkoj grupi je porast budžetskog deficita sa cirka od 120 na 142 milijarde dinara. Ocenjujemo da se ne sme dozvoliti dalje zaduživanje i u tom pogledu dalje probijanje budžetskog deficita. U svakom slučaju, dalje treba tražiti određene rezerve kojih ima. Mi smo na to ukazivali u nekoliko navrata kada su u pitanju javne nabavke. Mislimo da ima još uvek prostora u tom sektoru za određene uštede i isto tako insistiramo na doslednoj primeni Zakona o racionalizaciji javnog sektora, Zakona o smanjivanju broja zaposlenih i posebno vezano za smanjivanje i racionalizaciju državnih i paradržavnih organa i institucija. U tom pogledu mi smatramo da još uvek ima prostora.
Za nas je značajno što Zakon o rebalansu budžeta, kao što je i premijer istakao, ne menja se odnos prema socijalnim dimenzijama i funkcijama države. Ona je u ovom trenutku, po našoj proceni, potrebna i više nego što je bila do sada. Predlogom se predviđa povećanje izdataka za omogućavanje i poštovanje Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju i Zakona o socijalnoj zaštiti. Za nas je to veoma bitno i prihvatljivo. To je obaveza koja je i utvrđena u prioritetima ove Vlade, kao odgovorne Vlade i u tom pogledu mi to podržavamo.
Posebno insistiramo da pored ekonomskih i razvojnih mera, većoj brizi treba posvetiti problemima zapošljavanja, pre svega mladih ljudi, školovanih i obrazovanih. Mora se posvetiti posebna pažnja onima koji su najugroženiji i koji nemaju uslove za pristojniji i dostojanstveniji život.
U vezi sa odlukom o davanju saglasnosti na finansijske planove Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje, takođe imamo pozitivno mišljenje i mi ćemo dati podršku tim projektima.
Značajno je istaći ovde, u ovom trenutku, kada je u pitanju Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju da se on dosledno primenjuje. U tom pogledu ne bih se složio sa jednim od prethodnih diskutanata, da je haos u penzijsko-invalidskom Fondu. To nije tačno, zakon se primenjuje, tri osnovna principa za koja smo se opredelili, zakon je usvojen. Zakon o centralnom registru takođe i Služba penzijsko-invalidskog fonda se sređuje. Lično mislim da takve ocene ne bi mogle da stoje. Takođe, mislim da nije prihvatljiva ocena kada se ovde samo iz konteksta izvuče – zalaže za povećanje granice pri odlasku u penziju, starosne granice. U ovim uslovima i po proceni koju smo imali nedavno, prilikom usvajanja tog zakona, ocena je bila da se to u ovom trenutku ne može prihvatiti. Mi dalje stojimo na tom stanovištu.
Kada je u pitanju isplata penzija, one su redovne, isplaćuju se svakog 10. i 25, izuzev današnjeg dana, za jedan je pomereno, i to u celini pozdravljamo. Cenimo da se penzije usklađuju u skladu sa Zakonom, u skladu sa rastom plata u javnom sektoru. Samo ću podsetiti šta se desilo u toku ove godine. Najniže penzije i penzije poljoprivrednika u decembru mesecu 2010. godine su vanredno povećane za 1, odnosno za 5,2%, zatim da su sve penzije u januaru mesecu takođe vanredno povećane za 2% da bi u skladu sa Zakonom u aprilu mesecu penzije bile takođe usklađene sa rastom plana, odnosno 5,5%. I sada se očekuje da u skladu sa zakonskim propisima i rastom plata penzije budu usklađene i u oktobru mesecu. Za nas je to prihvatljivo, bez obzira na komentare koje smo ovde danas čuli da PUPS nema rešenje za one koji ne mogu kraj sa krajem da sastave. Mi smo se za to opredelili, zakonski propisi se poštuju i u tom pogledu dajemo podršku.
Pokazujemo na potrebu preduzimanja dodatnih mera od strane drugih delova države, pre svega mislimo na opštine, gradove i pokrajine. Svako mora da vodi računa o svojim građanima i dodatnim merama, pre svega socijalnog karaktera treba obezbediti da oni koji imaju niske penzije, oni koji ne rade, oni koji su socijalno ugroženi, koji ne mogu da privređuju da i opština i grad i pokrajina moraju dodatnim merama kao što to radi državna administracija, pre svega ministarstva i Vlada, da pomaže onima koji ne mogu da žive pristojnije od svojih primanja, bilo socijalnih ili od penzija.
Imamo jako dobrih primera kao što je Beograd, Novi Sad, Jagodina i neke druge opštine i gradovi koji u tom pogledu poklanjaju posebnu pažnju ovim problemima. U ovom trenutku veliki broj građana to očekuje i ne sme se ispustiti iz vida da je to obaveza i lokalnih i drugih samouprava.
Zbog toga poslanička grupa podržava predlog da se u Zakonu o rebalansu budžeta obezbede dodatna sredstva, kako je to predviđeno ovde, od 7,2 milijarde dinara za redovnu isplatu penzija do kraja 2011. godine, koji je takođe u skladu sa zakonom.
Ono što brine, tu bih zamolio premijera da prokomentariše, ne stoji nigde obaveza da će se isplatiti zaostali dug penzionerima poljoprivrednicima.
Mislimo da bi jako dobro bilo da ta obaveza se realizuje, imajući u vidu nagoveštaj koji je bio u toku ove i prošle godine, da se prema penzionerima, prema kojima nije izmiren dug, da se to i ostvari. To je veliki broj penzionera, nešto preko 200 hiljada. Takođe, mislimo u našoj poslaničkoj grupi da je ozbiljan problem u vezi ogromnog duga privrednih subjekata, prema Fondu PIO. Ta cifra sada je enormna i ona dostiže cifru od, cirka 233 milijardi dinara. Taj problem se mora rešavati ozbiljnije i u tom pogledu podržavamo ovaj predlog koji je premijer ovde izneo da se utvrdi ta obaveza koja je postojala u neko vreme i ranije.
Želeo bih da još kažem sledeće. Reforma PIO je započeta. Neke odrednice da, od 2013. godine, one će se primenjivati od 2013. godine. Ali, reforma podrazumeva to što je utvrđeno, da se ova ideja reforme ostvari do 2021. godine i tu ništa nije sporno. Takođe, mislimo da invalidske penzije i to se može pokazati sada, ja tu imam precizne pokazatelje, ne stoji ova činjenica o kojoj je jedan diskutant ovde govorio, da se ne radi ništa kada je u pitanju odlazak invalida u penziju, odnosno invalidske penzije.
Došlo je do blage stagnacije broja invalidskih penzionera i u tom pogledu se ostvaruje zakon koji je usvojen pred kraj prošle godine. U svakom slučaju, moram da kažem da mi posebno insistiramo i tražimo da, i to nije partijska stvar kako je ovde rečeno, da PUPS ne može da pomogne onima koji ne mogu da sastave, kako je rečeno, kraj sa krajem.
To je, pre svega, državni interes i mi unosimo svoju politiku i svoj program u vezi sa tim i tražimo od drugih da se tako ponašaju, u skladu sa onim što su obećanja svih političkih partija i grupacija koje su danas u parlamentu.
Na kraju, u načelu i u pojedinostima ćemo dati svoj doprinos u raspravi o zakonu. U danu za glasanje ćemo podržati rebalans budžeta sa odlukama o podršci ova tri budžeta.
Takođe, dajemo podršku i Predlogu izmena i dopuna ova tri zakona i u tom pogledu, takođe ćemo dati podršku i glasati za njih.
Ostatak vremena ću iskoristiti u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine. Zahvaljujem na pažnji.

Četrnaest minuta iskorišćeno od vremena predsednika poslaničke grupe. Ovim završavamo prepodnevni deo našeg rada. Na osnovu člana 90. i člana 87. obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i  posle 18,00 časova. Sada određujem pauzu i rad ćemo nastaviti u 15,00 časova, tako što će pravo na reč, kao predstavnik poslaničke grupe imati narodni poslanik Zoran Kasalović. Hvala vam.
(Posle pauze)

Nastavljamo rad u popodnevnom delu, a po Poslovniku, tokom sednice u kojoj pravo na reč imaju predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa.
Narodni poslanik Zoran Kasalović, ovlašćeni poslaničke grupe SPS-JS ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu zaokružuje se politika i mere Vlade Republike Srbije u oblasti javnog bilansa Republike Srbije.
Smatram da je Predlog rebalansa u svojoj suštini refleksija trenutne ekonomske situacije u kojoj se nalazi naša država, suočena sa realnim problemima naše privrede koji se direktno odražavaju na punjenje budžeta Republike Srbije, autonomnih pokrajina, gradova i opština i svakako da je logično da se rebalansom budžeta mora uskladiti nivo javne potrošnje sa novonastalom situacijom, pogotovo u uslovima neizvesnosti oporavka privreda, pre svega naših najznačajnijih partnera u EU i svetu.
Ovaj predlog rebalansa budžeta, uostalom kao i svaki budžet, moguće je kritikovati iz više razloga i uglova. Opozicija je to već činila i činiće. I mi takođe, poslanički klub SPS-JS imamo dva amandmana koja smo podneli i želimo da utičemo da ovaj predlog rebalansa bude nešto bolji. Imali bi prostora i neka druga rešenja da ponudimo, međutim, smatram da moramo biti politički odgovorni ljudi i poći pre svega od realne procene situacije u ovom trenutku, a ona nam govori da je činjenica da je fiskalni okvir promenjen i za nivo države i za druge nivoe vlasti i da je on u ovom trenutku za nas dogovoren, što je veoma bitno, sa MMF, Memorandumom o ekonomskoj i finansijskoj politici između Vlade Republike Srbije i MMF.
Takođe, ono što bih rekao da je ključno za naš poslanički klub zbog čega mislimo da je ovaj rebalans budžeta prihvatljiv, jeste da je nesumnjivo jasna namera Vlade Republike Srbije da se kroz predlog ovog rebalansa dosledno poštuju i ugrade fiskalna pravila propisana Zakonom o budžetskom sistemu, pre svega koja se tiču deficita, usklađivanja plata i penzija, javnog duga, što nam sigurno, kada smo usvajali ova pravila, nam obezbeđuje pouzdanije planiranje javne potrošnje, vođenje ozbiljnije i socijalno održive politike, vođenje anticiklične fiskalne politike. Dokle god ovakvi predlozi koji dolaze u ovaj parlament budu usklađeni sa zakonskim okvirima, odnosno predviđenim fiskalnim pravilima, imaće podršku poslaničkog kluba SPS-JS.
Uostalom, kao posledica takve zakonske odredbe ovakve reakcije Vlade u ovom rebalansu mi smo po prvi put imali prilike da pročitamo i da se upoznamo sa ocenama i procenama rizika pojedinih odredbi ovog rebalansa od strane Fiskalnog saveta i treba konstatovati da je u dobrom delu on veoma pozitivan, a da u jednom delu ima i određenih rizika na koje svakako moramo obratiti pažnju i voditi računa da se oni ne aktiviraju.
Predlog zakona predviđa smanjenje budžetskih prihoda sa 726 na 707 milijardi dinara. Rashodna strana gotovo ostaje nepromenjena, odnosno, uvećava se sa nekih 847 na 850 milijardi, što u računu pokazuje da se budžetski deficit povećava sa nekih 120 milijardi dinara na nepunih 143 milijardi dinara.
Kada su u pitanju budžetski prihodi, opšta ocena je da je razlog smanjenja budžetskih prihoda pre svega dominantno posledica usporavanja privrednog rasta u drugoj polovini godine. Procene smanjenja realnog rasta bruto društvenog proizvoda sa planiranih 3% na 2%, što je uostalom karakteristika i svih zemalja, nažalost, u Jugoistočnoj Evropi i povećani rizici, takođe, oporavka privrednih aktivnosti u toku 2012. godine, s čim se u načelu mogu složiti. Uostalom, egzaktni podaci to pokazuju.
Međutim, sa druge strane, želim ponovo da istaknem i da ponovim – ja sam kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba više puta koristio priliku da kada su ovakvi predlozi zakona na dnevnom redu da iskažem i našu želju i naše zalaganje da stalan zadatak države treba da bude i poboljšanje, utvrđivanje i naplate poreza uopšte, što znači da jednom značajnijom podrškom u materijalnom, finansijskom, organizacionom smislu, svaki dinar uložen u poresku upravu svakako bi se vratio u budžet povećanim prihodom i siguran sam da bi ovoga puta ovaj pad budžetskih prihoda bio znatno manji ukoliko bi poreska uprava došla do izražaja na jedan bolji način i naplata utvrđivanja poreza dostigla jedan potreban i zavidan nivo. Nadam se da će verovatnom u nekom budućem datumu možda doći do određene poreske reforme, ali da poreske uprava svakako zaslužuje ovu vrstu podrške.
Sa druge strane, budžetski rashodi, kao što sam rekao i više puta se ovde čulo, ostaju nepromenjeni u nominalnom iznosu, odnosno uvećavaju se neznatno za 3,2 milijarde dinara, ali, zbog toga se znatno drugačije planira izmenjena struktura i određene uštede koje su moguće i koje se moraju ostvariti da bi ovaj budžet zadržao jednu svoju osnovnu nit i svoju osnovnu poruku.
Zbog svega toga se poslanički klub može složiti i prihvatljiv nam je predlog povećanja planiranog deficita sa 4,1% na 4,5% bruto društvenog proizvoda jer on, pre svega, nije posledica povećane javne potrošnje u odnosu na budžetske rashode. On je dozvoljen u ovim uslovima fiskalnim pravilima, što je za nas ključno, jer dolazi do smanjenja i planirano je smanjenje bruto društvenog proizvoda sa tri na dva procenta i on ide u cilju izbegavanja dodatnih pogoršanja ekonomskih prilika.
Struktura budžetskih rashoda se menja, a mislimo da je vrlo dobro i značajno što se u okvirima fiskalnih pravila, pre svega, planiraju dodatno izdvajanja za socijalnu pomoć od 3,4 milijarde.
Mislim da jako bitno da pomene da, kada se pogleda funkcionalna struktura budžeta, se oko 40% budžeta izdvaja za socijalnu zaštitu, što u ovim uslovima u kojima se nalazi naša zemlja svakako je dobro i predstavlja jednu vrstu brige za sve one socijalno najugroženije. Ova sredstva se izdvajaju za boračku-invalidsku zaštitu, isplatu naknada zarada porodiljama, roditeljski i dečji dodatak i za sve one koji su socijalno ugroženi.
Takođe, dodatno se izdvaja 7,2 milijarde dinara za redovnu isplatu penzija, što je posledica izmenjenih parametara za propisano usklađivanje penzija sa propisanim fiskalnim pravilima. Smatramo da su ta sredstva potrebna i neophodna kako bi se obezbedila redovan isplata penzija i da takvu jednu poruku našim najstarijim sugrađanima svakako treba da pošaljemo, da i u ovim teškim uslovima će država uspeti da redovno izmiri penzije.
Pre ostali potreban deo je izdvojen za plate i jubilarne nagrade. Za nas je takođe bitno da će se ovim rebalansom obezbediti sredstva za realizaciju sporazuma sa sindikatima zaposlenih u oblasti prosvete koji je Vlada zaključila, a ministar Obradović, zajedno sa predstavnicima sindikata, vodio duge pregovore u želji da oni budu uspešni i ta dodatna sredstva obezbediće da se izvrši isplata jubilarnih nagrada, a takođe otpremnina zbog odlaska u penziju.
Kada su u pitanju drugi budžetski korisnici po pitanju plata i jubilarnih nagrada, oni idu u pravcu kod Ministarstva pravde, pravosudnim organima, BIA, MUP, kod kojih su već delom potrošena ta sredstva namenjena za plate. Ovoga puta se samo vraćaju na tu aproprijaciju, ali mislim da je bitno reći da MUP, koje zaista na čelu sa ministrem Dačićem ima zavidne rezultate i u situaciji kada pripadnici MUP, radeći veoma odgovorne poslove, često se izlažu i riziku za svoje živote i zdravlje i zbog toga takođe apelujem i smatram da Vlada Republike Srbije mora iznaći način da se značajno poboljša materijalni status pripadnika MUP.
Sa druge strane, ovaj predlog rebalansa na jedan način afirmiše štednju i, kao što sam rekao, sa manje ili više rizika naša je želja da se ono što je predviđeno ovim rebalansom budžeta dosledno i sprovede jer smatramo da je to potreban i dobar uvid u plan budžeta za 2012. godinu, koji po najavama neće biti nimalo lak, a sa druge strane mislimo da je takav dosledan pristup potreban da bi se održao jedan trend smanjenja učešća javne potrošnje u BDP i dobar je indikator da ove godine za 1% smanjeno učešće javne potrošnje u BDP iznosi negde oko 44, 8% odnosno 45%. Značajne uštede sa određenim rizikom, o čemu govori izveštaj fiskalnog saveta, se predviđaju za kupovinu roba i usluga od 12 milijardi dinara i svakako da je tu potrebno značajno prilagođavanje, a smanjenje izdataka za kamate od oko tri milijarde dinara izgleda realno i izvodljivo.
Tačno je da je predviđeno, o tome je bilo reči u diskusijama, smanjenje kapitalnih rashoda Republike u iznosu od 8,1 milijarde dinara. Postoje određeni kriterijumi na osnovu kojih je izvršena ova racionalizacija, pre svega kod onih kapitalnih investicija kod kojih se predviđena aproprijacija neće do kraja godine ostvariti ili nije dokazana i utvrđena potpuna ekonomska isplativost tih projekata, što znači da ukoliko je ovaj kriterijum dosledno i do kraja ispoštovan praktično će se postići ušteda, ali se neće postići veća šteta u nesprovođenju određenih kapitalnih projekata, jer oni sami svojim činom ne bi bili ni realizovani.
Dame i gospodo narodni poslanici, zbog toga poslanici SPS-JS smatraju da treba konstatovati da je obaveza Vlade Republike Srbije da permanentno usklađuje stepen i mogućnost finansiranja aktuelnih projekata sa potrebama države i njenih građana, bez obzira na limitirana sredstva.
U Srbiji se pravilo i gradilo i u mnogo težim uslovima nego današnjim i uspevalo se u tome kada je postojao jedan sistematičan pristup, kadrovska baza i operativa. Srbija i to danas ima i apsolutno podržavamo opredeljenje koje je iskazano u ovom rebalansu da se stepen realizacije projekata, poput Koridora 10, izgradnje mosta Zemun-Borča, obilaznice oko Beograda, nastavak izgradnje stanova na mestu nekadašnje kasarne "Stepa Stepanović", dovedu do svog maksimuma jer smatramo da to može predstavljati značajan zamajac u bržem oporavku naše privrede i uposlenosti naših građana.
S tim u vezi, s obzirom da će opštine i gradovi u procesu decentralizacije, a po osnovu zakona o finansiranju lokalnih samouprava, dodatno prihodovati oko 8 milijardi dinara. Zakonom o javnoj svojini postaće vlasnici svojine, što nudi svako određene nove potencijale za razvoj i sredina.
Smatramo da je jako bitno da gro tih sredstava se usmeri i potroši na realizaciju značajnih kapitalnih investicija u tim sredinama, a ne nikako u tekuću potrošnju. Želim da kažem ovom prilikom da će SPS i naši koalicioni partneri u svim sredinama gde učestvujemo u vlasti, participiramo ili odlučujemo, zalagati se da se ta sredstva pre svega potroše u kapitalne investicije, nešto što će biti zalog i budućim generacijama i to će svakako biti dobro za sve građane. Naravno da takvim jednim pristupom i načinom dovešće i do opšteg boljeg pokazatelja učešća potrošnje, odnosno učešća kapitalnih investicija u potrošnji Republike Srbije.
Dobro je što je rebalans usklađen sa dogovorom Vlade i MMF i što će, prema procenama, a i samoj oceni stručnjaka, stručne javnosti, fiskalnog saveta, javni dug do kraja godine ostati ispod zakonskog ograničenja od 45% BDP i što procene govore i da zakon o restituciji ga neće ugroziti, ali naravno, da bi se to desilo, još jednom kažem, biće neophodno da se uvek i na svakom mestu poštuju fiskalna pravila, što se odredbama ovog rebalansa čini.
S obzirom na iznete karakteristike ovog predloga rebalansa, poslanički klub SPS-JS u načelu će podržati ovaj predlog rebalansa, svakako i sa pratećim predlozima odluka o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2011. godinu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje.
Obzirom da smo danas u prilici da razmatramo nova tri zakonska predloga koja se tiču javnog duga, poreza na imovinu i obaveznog osiguranja u saobraćaju, samo ću kratko reći o svakom po nešto.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, za nas su uvek prihvatljive odredbe svih zakona koje idu u prilog u građanima, a ovog puta ovaj zakon ide u prilog poreskim obveznicima, jer obezbeđuje da se, pre svega onim obveznicima koji ne vode poslovne knjige, ne može utvrditi veća obaveza u 2012. godini nego što je u 2011. godini.
Oslobađaju se od dostavljanja nove poreske prijave do kraja godine. Evo, ima i jedna vest, obzirom da sam govorio o poreskoj upravi i njenom značaju, ovim odredbama obavezuju se javni beležnici da sve one ugovore na kojima su overili potpise dostave i Poreskoj upravi, uz kaznene mere, što će sigurno doprineti boljoj obaveštenosti Poreske uprave i smanjenju poreskih utaja, kada su u pitanju ugovori koji podležu utvrđivanju poreske obaveze.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu cenim da je zakon koji je u duhu već postojećih zakonskih rešenja koja idu u prilog stvaranja većih mogućnosti lokalnim autonomijama i lokalnim vlastima. Ovde se obezbeđuje mogućnost ostvarivanja dodatnih sredstava zaduživanjem. Bitna je ova zakonska odredba koja obavezuje te organe, odnosno lokalne samouprave i lokalne autonomije da izveštaje ne šalju više u roku od šest meseci, nego u roku od jednog meseca, što će svakako pospešiti bolju kontrolu Vlade kada je u pitanju zaduživanje ovih organa.
Zakon o obaveznom osiguranju pomera samo rokove kada stupa garantni fond i zbog toga su i sva ova tri pomenuta zakona u načelu prihvatljiva za SPS i mi želimo da i svojim aktivnim učešćem, kada bude rasprava u pojedinostima, damo doprinos da se ovaj rebalans i prateći zakoni usvoje u što boljoj formi. Zahvaljujem.

Devetnaest minuta je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Narodni poslanik Velimir Ilić ima reč. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, konačno je došao na dnevni red zakon o rebalansu budžeta. Ovaj zakon je trebalo da bude znatno ranije i nije bilo moguće da se uradi rekonstrukcija Vlade, da se ugase određena ministarstva, a da nema rebalansa budžeta i da ovoliko dug period radimo bez Zakona o budžetu. Kako ćete to pokriti, gospodine predsedniče, to ne znam, jer ministarstva koja ste podelili ili koja su ugašena, ostala su neka sredstva, ostale su budžetske pozicije na mnogim investicijama koje su bile planirane.
Sećam se da su i neki putevi bili planirani, neka infrastruktura i evo, sad, u rebalansu budžeta to sve treba da se jednostavno ugasi, da nema sredstava i u dogovoru sa MMF, znači, Srbija je bila preinvestirala i moraju da se umanje investicije.
Vi se dobro sećate da se u jednoj prethodnoj vladi, u kojoj smo bili zajedno, isto to dogodilo. Isto je tako ukinuto i vi ste, gospodine predsedniče, lično mene pozvali i rekli da ćete dati protiv direktora puteva krivičnu prijavu zato što je probijen budžet i fakturisano u narednoj godini. Bila je i odluka Vlade da se to tako uradi, jer i sada su radovi izvedeni velikim delom za ove investicije, jer je kraj građevinske sezone. Sada se izvođači nalaze u teškoj situaciji. Kako će da fakturišu radove za koje nema para? Čim fakturišu moraju da uplate PDV. Ako isto bude kao ona prethodna Vlada što je donela odluku, pa lepo kaže - prebacite tamo posle Nove godine, pa onda direktor dobije krivičnu prijavu i dve godine zatvora zato što je falš dokumentacija, ispada sad da se betoniralo, asfaltiralo, šišala trava u januaru i februaru, a napolju bilo minus 15, minus 20.
Prema tome, sve se ponavlja ono što ste vi sprečavali, suzbijali, gde su se pojavile i krivične prijave, evo, to je isto uradila ova vlada, to će i da radi ova vlada.
Kako vi mislite da platite izvedene radove, ako je neko na kraju godine, u oktobru mesecu, sada donosimo odluku da se smanjuju investicije za neke silne milijarde, a investicije, sada imamo novembar i decembar, investicije su već maltene i urađene i obaveze stečene prema izvođačima, jer niko neće raditi u novembru i decembru na tim investicijama. Prema tome, to će biti problem.
Ponavljam, nije moglo da se radi sa ovakvim načinom finansiranja određenih ministarstava, da se krši Zakon o budžetu. Sećam se kada se usvajao budžet da je rečeno da će se početi autoput Beograd-Čačak, da bi se zadovoljilo da se krene ovo kroz Vojvodinu itd. Nije početo ništa, nije urađeno ništa. Šta više, rečeno je da će se početi i Pojate-Preljina, ne jedan, četiri autoputa, Makedonska granica i sve ostalo, Grdelička klisura, tunel, sve će početi da se radi, Niš-Dimitrovrgrad. I šta je bilo danas, na kraju godine? Ništa.
U rebalansu toga nema. Ovde se pojavljuju neke stavke, čisto da se pokrije ovo sve što se radilo s koca, s konopca, i sada vladajuća većina treba to da pokrije sve i da jednostavno kaže da je bilo sve u redu i da blagoslovi da to tako prođe. To se događa na kraju godine, kada je prosto nemoguće dati blagoslov za nešto što se događalo u toku čitave godine kada je trebalo da se usvaja rebalans budžeta i kada je to trebalo da se prihvati.
Mi sada imamo izuzetno velike probleme u državi. Vi ste morali da ne padne Vlada da usvojite ove predloge regiona i da date neka sredstva tamo opštinama. Šta ćete sad? Porez na lična primanja treba da ide opštini. Šta će sada opštine koje nemaju taj porez ili gde je minimalan, a smanjuju im se transferi od kojih su živeli, pa će nešto do kraja godine da pokrije Grad Beograd? Šta će tu biti, Bog će sveti znati.
Prema tome, taj način rada i takva neozbiljnost sada na kraju godine, treba ove opštine da prežive u grejnoj sezoni, da ogreju škole, obdaništa, da zbrinu narod, da očiste ulice, da bace so itd, velike troškove imaju. Od čega?
Naravno, vi ste sve radili na svoju ruku u Vladi. Vi ste usvajali i donosili odluke van ovog parlamenta, raspisali tamo obveznice, uradili, milijardu dobili. Hvalite se po medijima svi sa time. Ko vam je to odobrio da zadužite neke buduće vlade, da im prenesete obavezu? Ova vlada je zadužila šest milijardi Republiku Srbiju. Koje su to obaveze za neke naredne vlade? Gospodine predsedniče, kada ste vi došli za premijera od prethodne vlade ste nasledili dve milijarde i 300 miliona evra. Dobro znate, bili ste ministar finansija, da je naplaćen "Mobtel", a da nije potrošen. Tek je bio naplaćen, i onda je bila tehnička vlada i nije se trošio. Naplaćene RK "Beograd". Prodat "VIP", treći operater i sve to ukupno je bilo negde oko dve milijarde i 300 miliona evra, miraz ovoj vladi koja je primila u budžetu.
Više sam puta postavljao pitanje – kako je to potrošeno? Od toga je rečeno da se grade ovi autoputevi, da se investira, radi itd. Sve je to potrošeno u kampanji, vi ste bili ministar finansija i odgovorni za kasu.
Naravno, velike investicije koje su išle u Vojvodinu, da biste dobili biračko telo. To ste i uradili. Dobili ste glasove. Ali, šta je ostalo Šumadiji, zapadnoj Srbiji, centralnoj Srbiji? Da li su oni dobili jedan autoput, a obećali ste dva? Nisu. Nijedan metar autoputa. A prihvataju kredite da plaćaju drugima, da bi vi kupovali vladajuću većinu i da bi Vlada opstala.
Sada se u ovom rebalansu, u situaciji da kupite vladajuću većinu. Ako ne kupite, Vlada pada. Vi morate da nađete sredstva, ako mislite da Vlada opstane, inače više nema Vlade, nema ko da glasa rebalans. Čuli ste šta vam sve treba da učinite, opet istoj grupaciji da kupite još koji mesec vlasti i da kaznite ovaj poslušni deo Srbije, koji će, opet, to sve progutati, primiti po stoti put i neće dobiti ništa.
Prema tome, ovaj rebalans nije dobar i nije dobar u ovom momentu i sada. Znali ste dobro da će biti problema sa rebalansom budžeta, zato ste gurali dokle god je moglo, da biste pokušali da ova vlada što duže traje. Sada, ako prihvatite određene amandmane i date određena sredstva, napravite nove ustupke onima kojima stalno pravite ustupke da bi trajali još mesec, dva ili tri, a kažnjavate čitavu Srbiju koja nema ništa od investicija, koja nije dobila ništa jer se radnici otpuštaju, jer su data prazna obećanja.
Da li će neko od vas objasniti, kako ćete sada reći zašto ste ugasili koncesiju? Pitam vas, gospodine predsedniče, koncesija je izglasana u ovom parlamentu i koncesija je prihvaćena, ja sam je branio u parlamentu kao ministar, prihvaćena je i prošla je. Vi ste skupštinsku odluku ovog parlamenta poništili sa nekim savetom za infrastrukturu. Gde je predsednik saveta koji je izašao i rekao – kakva koncesija? Nama ne treba koncesija. Mi imamo naša sredstva. Mi ćemo napraviti četiri autoputa. Nabrojao ih je sve. Posle je rekao da nema dokumentacije, nema papirologije. Nije tačno.
Kako su mogli da budu tenderi raspisani za koncesiju, a da nema papira? Znate li da je tender Niš – Dimitrovgrad bio raspisan isto za koncesiju i prošao je parlament, ali se niko nije javio na tender jer je put neprofitabilan, nema dovoljno saobraćaja. Znate li da je put prema makedonskoj granici neprofitabilan? Najprofitabilnija u Srbiji je Ibarska magistrala.
Vi ste stornirali, platićete sigurno odštetu "Alpini". Rekli ste da je to loš izvođač. Sada kada su oni napravili most Beška i kada ste ga otvorili i svi potrčali tamo na otvaranje, on je odličan izvođač. To je ta ista "Alpina" koja je trebala da nastavi da radi koncesiju.
Nije tačno da nijedna banka nije htela da prati koncesiju. Naravno, nije htela kada je predsednik izašao i rekao – koncesija neće da se radi. Dojče banka, sve je bilo završeno da se proprati koncesija i trebala je da počne za mesec dana da se radi.
Sada vi objasnite Srbiji zašto ste ugasili autoput i na Ibarskoj magistrali se svaki dan gine? Tehnički tamo ne može da se odvija saobraćaj, ja skoro svaki dan putujem, i svi poslanici koji putuju Ibarskom magistralom. Vi ste rekli da će biti urađen autoput. Predsednik je rekao da će biti urađen autoput prema Čačku i dali ste dokle – do Ljiga, do Mionice i šta je bilo? Ništa. U rebalansu toga nema.
Prema tome, mnoge investicije su uskraćene tamo gde su bile neophodne, a izvedene tamo gde nisu bile neophodne, a zato, da bi ova vlada opstala. Vas 15 u ovoj koaliciji ima raznih partnera i uvek su bili dilovi, to je interesna Vlada, tu su uvek dogovori i pregovori, glasanja, ustupci itd, da bi se glasalo. Svako glasanje je ovu Srbiju koštalo i svako glasanje i davanje tih sredstava je išlo iz budžeta i van Zakona o budžetu.
Ovih dana sam posetio neke gradove. Vi da biste kupili neko novo biračko telo za izbore, jer je kampanja uveliko počela i zahuktava se, u jednom gradu sam video da se radi 30 ulica. Sada forsirate i sada je bitka za biračko telo, na primer, u Novom Pazaru, za biračko telo u Loznici. Tamo se ne pita šta košta i koliko košta, a neke gradove gde nemate poziciju, potpuno ste anulirali, izbrisali, izbacili i nema ih u rebalansu. Sve one investicije koje su trebale da budu su nestale.
Prema tome, kako će Srbija preživeti ovu zimu? Kako će proći, videćemo. Crvena linija je dotaknuta sa zaduženjima. Ponavljam, vi ste, plus, primili dve milijarde i 300 miliona koje ste bahato potrošili u kampanji za prošle izbore. potpuno nenamenski i van svake kontrole.
Vi Pajtiću ne smete da kažete ništa. On radi šta hoće, uzima koliko hoće.
Šta je bilo sa pančevačkim mostom, zašto nije završen, kada su sredstva odvojena? Šta je bilo sa mnogim investicijama? Prebačeni su Vojvodini, jer je rečeno da će oni to da urade. Zašto mnogi poslovi kasne?
Šta je bilo sa čišćenjem kanala u Vojvodini? Sredstva su prebačena. Šta je bilo sa plovnim putem reke Save, koja je bila i nametnuta od EU da se to mora završiti? Ništa. Nije urađeno ništa. Tamo nema plovnosti. Hrvati već rade projekat. Spajaju Dunav i Savu, potpuno obilaze Srbiju, od Vukovara rade kanal i spajaju Savu, i potpuno nas izbacuju iz igre.
Da li razmišljate o utvrdi koja može da odnese, u slučaju velikog vodostaja, Apatin? Ona je bila u projektu. Rečeno je da će od sredstava od prodaje "Mobtela", svega, da će se izdvojiti pare. Ništa. Samo šminka, gospodine predsedniče. Samo se šminka pred izbore.
Uređuje se krug dvojke, centar Novog Sada se uređuje i šminkaju se u velike konferencije za novinare razne priče.
Neki dan sam bio u Sremskoj Mitrovici. Gospodo, ne radi ništa. Tamo ne radi ništa. Šta ste uradili u Sremu? Da li je Vojvodina Novi Sad? Vi više gledate raznorazne konferencije za novinare – sve je završeno.
Gde su sredstva namenjena za vodotoke reka, koje su trebale da se srede? Rečeno je od prodaje "Mobtela", od prodaje Robnih kuća, od prodaje trećeg operatere, da li će se to završiti. Ništa nije urađeno. Setićete se kada nadođe Dunav, Tisa i kada ponovo počnu rušenja poplave, onda ćete se toga svega setiti.
Prema tome, u ovoj Srbiji, u vreme mandata ove vlade, a posebno u ovoj godini nije bilo investicija. Nemojte pričate o Avalskom tornju, to je projekat koji je započet u prethodnoj Vladi i urađen je velikim delom. Nemojte pričate o Beškoj i da je početa da se radi 2008. godine. Znam odlično, jer sam otvorio radove, kada je počela. Vi ste rekli da ćete 2009. godine da je završite, pa je dokumentacija kasnila.
Prema tome, sve su to stari projekti. Gazela je stari projekat. Jedino ste pobili onaj kamen temeljac za kineski most, koji će da spoji Zemun i Borču, a vama 30% Beograda nema kanalizaciju, gospodine predsedniče.
Gde su ti stanovi? Pet hiljada stanova rekli ste da ćete dati da se urade. Nema ništa o toga. Zašto nije završeno ovo od zemljotresa što je počelo u Mioničkoj opštini? To nije završeno. Nije završeno niz projekata koji su započeti i mi sada imamo velike probleme u Srbiji, jer Srbija je prosto sada u jednom mrtvilu i čeka izbore. Zašto se plašite? Raspišite već jednom te izbore. Nemojte, gospodine predsedniče, više da dozvolite te ucene, Pera, Žika, Mika, ova politička opcija, ovi traže ovo, ovi ono. Lupite šakom od sto, kao što je prethodna Vlada, i recite – gospodo, imate izbore. Izvolite na izbore, pa da vidimo kolko ko vredi. A ne ovako, mučenje, natezanje i jednostavno gubljenje vremena.
Prema tome, molim vas da sa ovim rebalansom, tj. upozoravam vladajuću većinu, nemojte ovo podržati, jer ovo je pokrivanje nečega što se radilo, zaduživalo, a nikakvih pozitivnih efekata nije bilo. Nema. Kažite, koje su to investicije, gospodo? Pokažite, gde su te investicije izvedene? Nemojte pričati o Beškoj. Ponavljam, ta investicija je počela u prethodnoj vladi. Obezbeđena su sredstva, urađeni, otvoreni radovi, a vi ste tu statisti bili. Trčkarali tamo u onaj restoran, sedeli, cevčili, obilazili nešto itd. Nećemo to. Gledajte šta ste radili.
Evo, Gazela, zagužvali ste ovaj most na Adi, nek vam je bog u pomoći. Gde će to izaći, na koju cifru, dokle će to doći i ko će to platiti, to niko ne zna. Svi kažete ovde - to nije naše pitanje, to je pitanje grada Beograda. Pa, je li grad Beograd u Srbiji, gospodo, ili je u nekoj drugoj državi? Prema tome, molim vas, nemate ingerencije, gospodine predsedniče, u gradu Beogradu, rade šta hoće. Nemate ingerencije u Vojvodini, rade šta hoće. Našli ste da ubijate na nama dole, Šumadincima, Moravcima, Zapadnoj Srbiji, Južnoj Srbiji, na nama ubijate ….
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju iskorišćeno je.)
…mi se, evo, nalazimo u jednoj teškoj situaciji, baš zbog toga što je Vlada bila neozbiljna i nije poštovala Zakon o budžetu koji je usvojen.

 Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.