Dame i gospodo narodni poslanici, rebalans budžeta u ovom obliku u kome je danas pred nama pre svega oslikava katastrofalnu ekonomsku politiku koja se vodi poslednjih godina u Srbiji. Ono što zabrinjava je činjenica je da ni ovaj rebalans budžeta ne predstavlja nikakav zaokret po tom pitanju. Kao i ranije što se to dešavalo, najvažniji razlog za donošenja rebalansa budžeta se spominje dogovor sa MMF. Prema tom istom dogovoru, na koji je premijer Cvetković, kako je rekao, imao zadovoljstvo da nas podseti, deficit u ovoj godini biće povećan sa prvobitno planiranih 4,1% bruto domaćeg proizvoda, na čak 4,5%. Zaista, gospodine Cvetkoviću, ne možemo da budemo zadovoljni i zaista ne vidimo koje je to zadovoljstvo da nas podsećate na takav jedan sporazum koji povećava deficit.
Hvalite se smanjenjem javne potrošnje, a budžetski deficit ipak raste. Šta se finansira deficitom? Kažete – deficit predstavlja oruđe koje sve vlade primenjuju kada dođe do krize. Da li ste želeli da kažete da se deficitom možda finansira privredni rast? Pa, privredni rast se smanjuje i upravo je to jedan od razloga za smanjenja priliva novca u budžetu. To vi tvrdite.
Šta se finansira deficitom? Deficitom se, pre svega, finansiraju dospele obaveze po osnovu ranijih kreditnih zaduživanja. Sa druge strane, za pokrivanje tog istog deficita uzimaju se skupi krediti. Poslednje u nizu bilo je emitovanje evro obveznica od milijardu dolara uz kamatnu stopu od 7,5% i tako u krug. Ima li tome kraja, odnosno dokle budžet može da izdrži dodatna zaduživanja?
Ako se pogleda član 3. Predloga zakona o izmenama budžeta, spisak kredita koje je Vlada uzimala zaista je impozantan, a kamate neverovatne. Možemo li mi da govorimo o štedljivoj vladi, ako se pojedine kamatne stope kreću iznad 8%, 8,5%? Možemo li mi da govorimo da je u pitanju odgovorna vlada? Ne. Možemo li mi u ovom slučaju da govorimo da je u pitanju socijalno odgovorna vlada? Takođe ne, jer uzimanje kredita pod takvim uslovima, sa takvim kamatnim stopama, znači smanjivanje prostora za ostala davanja iz budžeta. U uspehu koji se ogleda u smanjenju udela javne potrošnje mogli bi da govorimo jedino ukoliko bi došlo do porasta prihoda, što ovde nije slučaj.
Zaista, Vlada ima veliki problem da objasni kakvu korist imaju građani Srbije od povećanja budžetskog deficita, ako je svima dobro poznata činjenica da manjak u državnoj kasi zapravo plaćaju na kraju građani Srbije.
Vlada je još jednom propustila šansu da promeni situaciju, da načini zaokret. Međutim, to nije ništa novo. O tim propuštenim šansama govorimo posle svakog budžeta, posle svakog rebalansa budžeta. U nedostatku političke hrabrosti, Vlada se drži već svog sigurnog terena koji je trasirao MMF.
Rebalans budžeta ne donosi program pomoći posebno privredi. Doduše, gospodine Cvetkoviću, vi ste o tome govorili u svom uvodnom izlaganju, ali o nečemu čega će biti u budućnosti. Kada? Ne znamo. Kada smo slušali premijera Cvetkovića na trenutak se stekao utisak da nije u pitanju Vlada koja se nalazi na kraju svog mandata, već pre svega Vlada na početku mandata, koja je odlučna da se uhvati u koštac sa svim problemima koji muče ovdašnju privredu i društvo.
Međutim, ova Vlada je na kraju mandata. Ovo je Vlada koja je za četiri godine propustila šansu da smanji broj nezaposlenih, da ojača domaću privredu, da poboljša konkurentnost na ovdašnjem tržištu.
Najavljujete podršku izvoznim segmentima srpske privrede, obezbeđenje povoljnih kreditnih linija privredi, dok sa druge strane ta ista Vlada ne rešava problem ogromnog dugovanja države prema privredi. Šta reći o Vladi koja ne izmiruje svoja dugovanja, ali zato pomaže moćna i velika privilegovana preduzeća? Nije li u pitanju čista diskriminacija? Navešću samo nekoliko primera iz prakse. Preko Fonda za razvoj parama poreskih obveznika, parama osiromašenih građana Srbije, finansijski se pomaže, recimo, "Delta agrar" Miroslava Miškovića. Na osnovu podataka do kojih je došao naš kolega Ivan Minić u poslednje dve godine Republički fond za razvoj je "Delta agraru" odobrio četiri povoljna kredita u vrednosti od oko sedam miliona evra, sa kamatnom stopom koju mnogi priželjkuju u ovoj državi, ali nažalost za njih je nedostupna, od 2,5% do 4,5%.
Međutim, nije samo Fond za razvoj Republike Srbije taj koji je pomagao ovom preduzeću, već je to činila i državna Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza. Iz dokumentacije Uprave za trezor, pošto Agencija nije želela da nam ustupi dokumentaciju, jasno se vidi da je Agencija u protekle dve godine na račun preduzeća "Delta agrar" uplatila oko 3,5 miliona evra. Nakon ovoga možemo da se složimo da niko ne može da kaže da država nije pomagala domaću privredu. Međutim, postavlja se pitanje – kome je ona pomagala? Pomagala je odabranim i privilegovanim preduzećima, a da pri tome, da vas podsetim samo na jedan segment, na malinare, recimo oni protestuju nekoliko meseci, tražeći veću otkupnu cenu.
Možda bi upravo Fond i Agencija bili dobri pokazatelji zbog čega treba ukinuti ove paralelne državne organe, pošto već obavljaju posao koji je u nadležnosti resornih ministara, a možda baš tu leži ušteda. Tu leži novac koji je preko potreban privredi.
Međutim, želimo da se osvrnemo na još jedan segment. Šta reći o Vladi, o njenoj politici, ako većina građana Srbije jedva preživljava, a ona osmišljava razne programe pomoći tom osiromašenom stanovništvu, a pri tome najveću korist od tih programa imaju strane banke. Naravno, strane banke su negovane od ovog režima i na ovaj prostor su privučene uništavanjem, odnosno zatvaranjem većine srpskih banaka.
Ako se Vlada već odlučila za subvencionisane stambene kredite, što nije donela odluku da se ti krediti plasiraju isključivo preko domaćih banaka, pa tako da pomogne malo i domaće banke? Međutim, ne.
Takođe, ministar Dulić je, recimo, krajem 2010. godine izjavio da će u Srbiju vrlo brzo doći strani investitori koji su spremni da ponude kvalitetne stanove po istim cenama po kojima ih nudi država. On je tada rekao – oni traže brzo izdavanje dozvola i siguran sam da za tako velike investitore lokalne samouprave to mogu da garantuju. Što se niko u Vladi nije založio za domaća preduzeća? Zašto oni ne mogu brzo da dobiju dozvole? Ne, u pitanju je jedna diskriminatorska politika prema domaćim firmama.
Istinsko povećanje standarda ne može imati uporište u veštački podgrejanoj potrošnji, nego isključivo u investicijama i otvaranju novih randih mesta. Zašto ovoj Vladi nije u interesu da štiti domaću proizvodnju, domaću privredu, poljoprivredu? Ukidanjem carina, odnosno primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma ova država je izgubila nekoliko stotina miliona evra, samo u ovoj godini po osnovu carina oko 130 miliona. Dalje urušavanje naše poljoprivrede se tek očekuje.
Takođe, treba očekivati urušavanje poljoprivrede i na osnovu CEFTA sporazuma. Iduće godine ovaj uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Hrvatske po osnovu CEFTA sporazuma će biti oslobođen carina. Uostalom, to je učinjeno sa drugim članicama CEFTA. Prosto, država gubi, a naši domaći proizvođači, odnosno domaća proizvodnja se izlažu jednoj krajnje nelojalnoj konkurenciji.
Kada kažete – pomoći ćete privredu, postavlja se pitanje koju privredu? Srpsku privredu sigurno ne. Kada kažete – pomoći ćemo srpsku poljoprivredu, agrar. Koju poljoprivredu? Da li poljoprivredu EU? Kada kažete – pomoći ćete stanovništvu. Kom stanovništvu? Da li stanovništvu države Srbije.
To su neki od razloga, a moje kolege će govoriti i o drugima, zbog kojih SRS nikako ne može da podrži ovaj rebalans budžeta.

Gospodin Cvetković ima reč.

Poštovana narodna poslanice, vaše istupanje je u većem delu bilo političko. Ja sam pokušao da slušam onaj deo koji se tiče budžeta i da na to eventualno odgovorim, međutim, na politički deo nemam nameru da odgovaram, jer vi imate pravo na to. Ali, ono što ste govorili o budžetu, u dobroj meri ja mislim da niste razumeli. Navešću vam samo jedan primer.
Vi tvrdite da je depozit nastao kao rezultat pokrivanja ranije uzetih obaveza po kreditima. Dakle, to je potpuno netačno, ni knjigovodstveno ni suštinski, i zato prosto ne bih želeo da ulazim u druge detalje.
Što se tiče Fonda za razvoj, samo da kažem, vi ste čuli da je ideja koja je danas ovde prezentirana da se stvori jedna drugačija institucija, sa više transparentnosti, koja će se zvati razvojna banka i u tom kontekstu će se odrediti i sudbina Fonda za razvoj u narednim mesecima koji su pred nama. Hvala.

Zahvaljujem.
Nema osnova za repliku.
Reč ima narodni poslanik Milan Vučković. Izvolite.

Uvaženi predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj rebalans budžeta za 2011. godinu apsolutno treba podržati, zato što on čuva standard naših građana, pre svega onih najugroženijih, zato što plasira sredstva u najvažnije infrastrukturne projekte, zato što ne opterećuje dodatno privredu, zato što ne ugrožava makroekonomsku stabilnost, zato što drži deficit u zakonski predviđenim okvirima.
Kada smo krajem prošle godine donosili Zakon o budžetu, definisali smo na osnovu nekih projekcija planirane rashode i prihode. Naravno, ekonomija nije egzaktna nauka poput matematike da možemo svaku veličinu da predvidimo u potpunosti, pa se u međuvremenu dešavaju izmene. Praksa je većine država sveta, pa i Srbije, da izvrši određena usklađivanja, u skladu sa novim okolnostima.
Koje su nove okolnosti u Srbije i zašto danas raspravljamo o rebalansu? Imali smo povećana izdavanja u odnosu na planirana za plate oko devet milijardi dinara, za penzije oko sedam milijardi dinara, za socijalna davanja 3,3 milijarde dinara. Pored toga, u ovoj godini obezbeđena su sredstva za isplatu jubilarnih nagrada za 2008, 2009. i 2010. godinu, što su bili zahtevi brojnih sindikata i što treba pohvaliti.
Dakle, reč je o primanjima koja se tiču velikog broja naših građana i njihovih porodica. Reč je o milionima ljudi. I ako je neko protiv ovog rebalansa, treba jasno da kaže da li je i protiv dodatnih izdavanja za ove namene. Ta sredstva su tu jer direktno štite standard naših građana. Inflacija u drugoj polovini godine više nije problem u Srbiji. Stavili smo tu temu makar privremeno ad akta. Čak smo imali i deflaciju u periodu letnjih meseci. Ali, početkom godine, svi se toga sećamo, inflacija je bila veća nego što smo planirali i zbog toga je bilo potrebno očuvati standard naših građana, penzionera, onih koji primaju socijalnu zaštitu, naših radnika, dakle, niže i srednje klase ovog društva. Zbog toga je bilo logično da se plate, penzije i socijalna davanja usklađuju sa povećanom inflacijom, da bi se sačuvala kupovna moć i očuvao standard građana. To nije opravdano samo sa moralne tačke. To je opravdano i sa ekonomske tačke.
Jedan od osnovnih postulata ekonomske nauke jeste da kada je kriza na delu, kada je spor oporavak, kada je recesija, treba povećavati u umerenoj meri, u umerenoj veličini potrošnju, jer se na taj način stimuliše ekonomija. To nam je rekao i Fiskalni savet, to nam je rekao MMF, to je, na kraju krajeva, osnova svake ekonomske literature. Šteta što nismo vodili anticikličnu politiku i u vreme prethodnih vlada, sada bi nam sigurno bilo lakše.
Vlada je predlogom ovog rebalansa pokazala i odgovornost da se vodi opštim dugoročnim interesima društva i u predizbornoj godini ne povećava rashode, već traži načina da postojeće rashode smanji. Dakle, rashodi se smanjuju, ali ono što je jako bitno i što vredi istaći, najvažniji infrastrukturni projekti poput Koridora 10, neće biti ugroženi. Meni, kao Kragujevčaninu je jako bitno što neće biti ugrožena zajednička ulaganja sa "Fijatom", kao ni završetak auto-puta Kragujevac-Batočina, jer je to nešto što će sigurno poboljšati performanse naše čitave ekonomije i naročito naš izvoz.
Sa druge strane, predviđanja ekonomskog rasta u Evropi za ovu godinu su sada sigurno drugačija nego što su to bila krajem prošle godine. Imamo slučaj Italije i Nemačke, gde u drugom kvartalu ove godine privredni rast praktično ne postoji, od 0,1 do 0,3%. Zbog toga, a naročito imajući u vidu naše bliže i šire okruženje, nemoguće je očekivati od Srbije, od naše privrede, da skačemo po tri stepenice, dok čitavo naše okruženje stagnira.
Mi imamo respektabilan rast po 2%. Nažalost, to je manje nego što smo predvideli, a predvideli smo oko 3%, ali, to je realnost i teško da je moglo bolje. Zbog manjeg rasta od predviđenog, između ostalog, imali smo i manje prihode od poreza na dodatu vrednost, ali, u velikoj meri i zbog rasta povraćaja od PDV-a. Naime, rast izvoza u prvih sedam meseci iznosi 21,6%, dakle, više od petine u odnosu na prošlu godinu. Pošto naš fiskalni sistem stimuliše izvoz kroz povraćaj PDV-a za izvezenu robu, nominalni rast povraćaja PDV-a je oko 29,5% i to je takođe uticalo na smanjenje PDV-a. Sada, manje novca ulazi od poreza na dodatu vrednost i šta Vlada, odnosno šta država može da uradi?
Pošto nije ekonomski opravdano smanjiti rashode, to smo već rekli zbog čega, onda je jedna od opcija povećanje poreza. Ako možemo da povećamo porez na dodatu vrednost na 20%, recimo, i da na taj način napunimo državnu kasu dodatno. Međutim, to je neodgovorno, jer bi to bilo dodatno opterećenje privrede.
S druge strane, ostaje nam druga opcija, a to je povećanje fiskalnog deficita. To povećanje ukupno iznosi 13 milijardi dinara i nije veliko, oko 0,4% bruto domaćeg proizvoda, ukupno, 4,5, što je manje od većine zemalja u Evropi. Da je to opravdano govori nam Zakon o budžetskom sistemu koji smo doneli prošle godine, koji upravo predviđa ovakva povećanja, ali i Fiskalni savet i MMF.
Premijer i kolege poslanici su već ukazali da će budžet imati manje prihode i zbog dejstva Zakona o finansiranju lokalne samouprave, pošto se porez na dohodak građana koji se do 1. oktobra ove godine delio između republike i lokalnih samouprava u odnosu 60:40, sada se deli u odnosu 20:80 a to su značajno veća sredstva u kasama lokalnih samouprava i to izađe oko 10 milijardi evra, 10 i po milijardi dinara minus dve i po milijarde smanjenje transfera, to je ukupno oko osam milijardi manje u republičkom budžetu a više u lokalnim budžetima. To je dobro i to je nešto što bih podržao. Moramo ovde da naglasimo naše očekivanje da lokalne samouprave ta sredstva pre svega potroše na kapitalne investicije, da se ne bi povećala opšta tekuća potrošnja u Srbiji.
Pošto je ovo danas bila prilika da se ukaže na različite ekonomske parametre kojima je kritikovana Vlada, ja ću reći nešto što su činjenice, statistički potvrđene. Ako grešim, ispravite me. Pošto je pominjana zaduženost, ona će i posle prodaje evro-obveznica biti manja od 44%, a postavili smo gornji limit na 45%, što je od strane vrhunskih svetskih ekonomista pohvaljeno kao redak primer koji treba
slediti. Učešće javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu iznosilo je u 2010. godini 45,5%, u 2011. će biti 43,8%, dakle, relaksiramo privredu i to je moj kolega Aleksandar Vlahović na jedan profesorski način objasnio.
Nominalna apresijacija kursa je 4% a realna 14%. Dakle, dinar više nije nestabilan, dinar je snažan i to je trend čitave ove godine i krajem prošle godine. Imamo blagi rast privrede ove godine i to je statistička činjenica. U drugoj polovini godine imali smo jako nisku inflaciju. Zaduženost je među najmanjima u okruženju. Prodaja evro-obveznica – komplimenti našoj zemlji koja govori o poverenju koje Evropa ima prema nama. Kurs je stabilan. Izvoz raste, veći je nego 2008. godine, to smo danas čuli od premijera.
Znam da sve ovo izaziva mnogo skepse i znam da je mnogo problema u Srbiji. Ja živim sa tim ljudima koji su u Srbiji u problemima. Velika je nezaposlenost i dalje. Ali, recite mi da li su ovo netačni podaci i recite mi koja je Vlada u vreme svetske ekonomske krize uradila više reformi nego ova vlada, na osnovu ovih podataka?
Nešto što se retko čulo u ovoj sali ovih dana i prethodnih godina, ja bih čestitao premijeru Cvetkoviću i celoj Vladi na sjajnim rezultatima u vođenju ekonomske politike, u najtežem periodu moderne svetske ekonomije. To je stvarno za pohvalu. Dakle, premijeru, imate naše poverenje.
Rebalans treba podržati. On čuva standard najugroženijih građana, on drži deficit u planiranim okvirima, on ne opterećuje dodatno privredu i on plasira sredstva u najvažnije infrastrukturne projekte. Hvala.

Narodni poslanik Miroslav Petković ima reč.

Hvala, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, zaista nemam na čemu da vam čestitam. Recite vi nama, na početku, kada ćemo mi da usvojimo stvarni budžet Republike Srbije? Ovo je budžet, odnosno rebalans za laganje naroda. Ovoj državi treba realan dokument, na osnovu koga ćemo moći da isfinansira sve potrebe i ispuni sve obaveze.
U ovom budžetu, odnosno njegovom predlogu rebalansa vi predviđate i rast plata i rast penzija, nove investicije, nova radna mesta i bolju socijalnu zaštitu. Ali, od 2008. godine, od kada vi vodite Vladu Republike Srbije, u ovoj zemlji jedino je porastao javni dug države, porasle su cene, porasla je nezaposlenost i porasla je stopa siromaštva. Svi mi ovde znamo da je i budžet i rebalans budžeta izraz ekonomske politike Vlade. Kakva je ekonomska politika ove vlade? Presipanje iz šupljeg u prazno. Ovde postoji niz brojeva, klasifikacija i rubrika i kada se sve sabere Predlog ovog rebalansa predviđa deficit od milijardu i 400 miliona evra. Znači, predstavlja još jednu veliku obmanu građana Srbije.
Vi ste u ovoj sali, kada ste predstavljali svoj novi kabinet, prilikom rekonstrukcije Vlade, obećali stabilnu finansijsku situaciju, podršku privredi, stabilan devizni kurs i nisku inflaciju. Danas smo čuli da deficit jeste veliki, ali da se on polako smanjuje i da u doglednom periodu možemo očekivati i suficit. Taj suficit će biti očigledno upotrebljen da se vrate svi ovi krediti koje ste vi za ove četiri godine podigli. Koliko se sećam, suficit je bio samo u jednom periodu Vlade Vojislava Koštunice, i siguran sam da vi to dobro znate.
Takođe ste obećali da je Srbija lider u privlačenju stranih investitora. Znači, sve ove izveštaje koje smo dobijali, da smo poslednji u regionu po svim parametrima, to možemo da bacimo u vodu i verujemo vama na reč. Vi ste rekli da Srbija ima umeren period oporavka. To bi značilo da u ovoj zemlji građani sjajno žive, da vlada jedno opšte blagostanje, sreća i zadovoljstvo. Ali, verujte mi, gospodine Cvetkoviću, što kaže jedan moj kolega, ujutru, kad građani otvore frižider, oni vide samo rešetke.
U stvari, šta ste vi, reformatori, vi licencirani promoteri Evropske unije za Srbiju, uspeli da uradite u prethodnom periodu? Rasprodaja imovine, beskrajno zaduživanje i velika potrošnja i onda od koga pravite iluziju boljeg života. Jedino što je jasno građanina, svakom građaninu ove zemlje, je da je ova vlada nekompetentna, neefikasna i neodgovorna. Ne može se ništa pretvoriti u nešto, gospodine Cvetkoviću. Vi ste problematični. Vi ste se prvo upetljali u problem, a onda se problem upetljao u vas. Vi ste prvo bili predsednik Vlade, onda ste prihvatili na sebe da vodite i Ministarstvo finansija. Praktično prvi put od kada ste preuzeli tu ulogu mi imamo priliku da sa vama razgovaramo o oblasti i resoru koji vi vodite. Zaista, mene oduševljava ta vaša energija da već četiri godine tražite neka kreativna rešenja, ali problem je što ih očigledno ne nalazite.
Ovaj dokument predstavlja klasično prepakivanje državne kase. Kao da su u pitanju drva za ogradu. Milijarde se prebacuju sa jedne na drugu stranu, iz ove u sledeću godinu. Manjak u kasi je veći za 22 milijarde od predviđenog. To je iznos od preko 200 miliona evra. Uprkos tome, vi, bez da se nešto uzbudite ili pocrvenite, najavljujete povećanje plata, penzija i socijalnih davanja. Kažete - neće biti odlaganja ili ukidanja bilo kojeg značajnog infrastrukturnog projekta, a ušteda na kapitalnim izdacima će biti osam milijardi i 400 miliona dinara. Kako, gospodine Cvetkoviću? Nama to apsolutno nije jasno, da u jednoj siromašnoj zemlji, sa rasipničkim državnim aparatom, tako nešto može da se sprovede.
U realnim životima ljudi ništa se ni tako brzo, ni na kratak rok neće popraviti i poboljšati i nema zaista razloga, nijedan ne postoji, za taj vaš bezbrižan izraz lica i ležeran stav koji danas demonstrirate ovde. Jer, prosečna primanja građana u ovoj zemlji iznose 38.400 dinara, a potrošačka korpa je 56.000 dinara. Stopa rasta cena u julu ove godine je porasla za 12% u odnosu na jul iz prethodne godine, a cene osnovnih prehrambenih proizvoda za više od 30%. Ako nije tako, evo, vi me demantujte. Recite mi, kolika je bila cena brašna 2008. godine, a koliko je danas? Kolika je bila cena šećera, ulja ili bilo kog prehrambenog proizvoda, pa da napravimo poređenje i izračunamo koliko je u odnosu na tu godinu, a koliko na prošlu godinu porasla stopa cena?
Šta je sa obećanjima da se novac neće trošiti na tekuću potrošnju, već na ulaganje u infrastrukturu, koja treba da obezbede nova radna mesta, veće plate i veće penzije? Kada uporedimo predlog ovog rebalansa budžeta sa budžetom, odmah se vidi da su prihodi značajno podbacili. Zašto? Meni zaista iz vašeg jutrašnjeg izlaganja to baš i nije jasno, jer ste sami rekli – zahvaljujući Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava i zahvaljujući tome što rast koji smo predvideli na 3% se nije ostvario, već je za trećinu manji i iznosi 2%.
Vi rebalansom predviđate da uštede u infrastrukturi ostvarite promenom dinamike plaćanja, jer je reč o radovima koji treba da se naplate u toku iduće godine. Iduća godina je za dva i po meseca, gospodine Cvetkoviću. Pola oktobra je prošlo, novembar, decembar, prvi januar će vrlo brzo. Privredi se duguje više od milijardu evra, pri tom država je najveći dužnik, a ova vlada pokušava da knjigovodstveno smanji deficit tako što će plaćanja za izvedene radove prebaciti u 2012. godinu. U svakoj firmi za tako nešto se ide u zatvor, ali vas to izgleda ne interesuje, jer ste svesni da ćete osvojiti na izborima plafon 15%, da nećete biti na čelu Vlade, niti ćete voditi ovu zemlju i onda ćete to prebaciti nekoj drugoj vladi, da se ona bori i rešava sve ove probleme. Hajde lepo vi da isplatite ovo do decembra, pa da mi onda vidimo šta ćemo da radimo iduće godine.
Gde je ušteda koju pokušavate da nam ovde obrazložite tokom današnjeg dana? Vi peglate jaz od deset milijardi dinara, koji je nastao usvajanjem Zakona o finansiranju lokalnih samouprava. Čuli smo različite diskusije ovde, da će lokalne samouprave time nešto dobiti. Zaista se slažem i podržavam da lokalne samouprave dobiju mnogo veći iznos novca, nego što je to do sada bilo, ali šta će izgubiti, gospodine Cvetkoviću? Da li će izgubiti sredstva za sve lokalne projekte iz nacionalnog investicionog plana?
Malopre je neko pominjao da će moj grad, iz koga dolazim, Čačak dobiti na osnovu ovog predloga sto miliona više. Da, ali za ove četiri godine preko 500 miliona dinara je zakinuto gradu Čačku na osnovu transfernih sredstava. Zbog toga smo podneli krivičnu prijavu protiv vas i bivše ministarke finansija, ali reformisano pravosuđe, nažalost, još uvek nije reagovalo na to.
Ovakav način finansiranja lokalne samouprave samo do kraja ove godine u poslednjem kvartalu stvara budžetski deficit za deset milijardi, povećava. Koliko će on iznositi u narednoj godini? Ako posmatramo ovu projekciju, znači, najmanje 40 milijardi dinara. Ne znam zaista odakle mislite da stvorite taj novac i pokrijete sve te izdatke.
Kažete da je motiv Vlade za predlog ovakvog rebalansa što treba da omogući veću aktivnost privrede i zapošljavanje u zemlji. To je najveća prevara, jer upravo za tekuće rashode, za zaposlene predviđa se izdvajanje od 7,5 milijardi dinara. Ali, za koje zaposlene? Gde ti ljudi rade? Da li je smanjen broj zaposlenih u javnom sektoru? Svaki dan gledamo konkurse koje raspisuju pojedina ministarstva i zapošljavaju nove ljude. Ovaj novac će pojesti parazitska infrastruktura koju, nažalost, stvaramo svakog dana ovde usvajajući zakone koji predviđaju nove direkcije, nove agencije, nova specijalizovana tela.
Da li ste čitali možda u novinama šta se dešava u "Nuklearni otpadi Srbije" ili tako nešto, kako se zove ono preduzeće? Direktor je kupio vozni park od više stotina hiljada evra, stavio na registraciju imena svoga grada iz koga dolazi, da ga to podseća, da zna odakle je došao. On će u tim kolima da beži kada bude nuklearni udar na Srbiju. Da li je za to potrebno da se troše milioni, desetine miliona dinara koje građani izdvajaju?
Takođe, kažete – uvećana su dotiranja i za Fond penzijskog i invalidskog osiguranja i iznos je sedam milijardi i 200 miliona. Meni je žao što nisu ovde predstavnici PUPS, da nam objasne to predizborno obećanje da će prosečna penzija biti 70% od prosečne zarade. Prosečna penzija u Srbiji danas iznosi 23.000 dinara, što znači, poštovani građani Srbije penzioneri, vaše povećanje će biti 300 dinara u proseku. Može da se kupi dva kilograma banana, nešto brašna, nešto ulja, ali to nije ono od čega može da se živi.
Slažem se da penzije trebaju da budu veće, ali sva usklađivanja koja ste sproveli u 2011. godini pojela je inflacija. Šta imamo kao odgovor sa druge strane? Krkobabić poziva da se izađe na crtu. Da li je ovo život ili je atletika? Da li se mi bavimo nekim trkama ili zaista treba da rešavamo probleme milionskog življa koji upravo živi od te crkavice? Njih trista sam jutros video pred poštom u pola osam da čekaju u redu, ko zna kad su došli, da bi primili svoju penziju.
Rekli ste da je rebalans u skladu sa dogovorom sa MMF, ali se ja zaista plašim da nije u skladu sa zdravim razumom. Jer nas je, gospodin Mlađan Dinkić, kada smo bili zajedno u Vladi, učio da se prihodi povećavaju tako što se proširi poreska osnovica, što se poreske stope smanje i onda se puni budžet. A mi smo izgleda sada, odnosno vaša vlada, primenili neke druge metode. Pa ste uzeli od MMF za svaki slučaj milijardu evra, pa ste prodali evroobveznice u iznosu od milijardu dolara i još kažete – to ne ulazi u javni dug jer ta sredstva nisu potrošena. Pa, znamo da će biti potrošena u kampanji. Pa zato ova država i duguje Bogu tamjana.
Posledica ovakve politike Vlade i ovakvog predsednika Vlade je da je Srbija kolonizovana država. Vi za reforme i suštinske promene treba da tražite podršku svog naroda, podršku za građane Srbije, a ne za kvazireformsku elitu na čijem čelu se nalazite. Vama su građani poverili ove četiri godine da rešite njihove probleme, a ne da očajavate zbog toga što osećate jak bol dok to radite. To ne može, to nije rešenje i nema odgovora realnim potrebama građana Srbije. Očigledno da vas je sve progutala fotelja, da građani sve teže žive, da se država raspada a vi, izgleda, nemate nikakvo rešenje za to, a i mnogo se ne uzbuđujete. Očigledno da se komedija koja je počela sa vašim izborom predsednika Vlade polako pretvara u dramu i ja mislim da je bolje da što pre okončamo. Hvala vam najlepše.

Izvolite, gospodine predsedniče.

Hteo sam samo da dam informaciju oko pšenice, pošto je nisam imao u datom trenutku. Dakle, pšenica je plaćena u celini, plaćena je u iznosu od 700 miliona sa direktnog razdela robnih rezervi i 1,3 milijarde od sopstvenih prihoda. Pogledajte razdeo 56, a ne 56k.

Zahvaljujem. Dajem reč narodnom poslaniku Zoranu Antiću.