Niste bili u stanju da kažete šta je vas opredelilo da predložite promenu ovog zakona. Vi zakon ne donosite da bi stajao u fioci, nego ga donosite da bi se primenjivao u praksi.
Pokazao sam vam, pošto vi očigledno ne znate i niste upućeni, do kakvih je štetnih posledica ova prethodna izmena Zakona dovela u praksi. Vi toga jednostavno niste bili svesni. Tražio sam od vas da vidim šta vas je opredelilo da sada dalje idete u izmene.
Vi morate odgovarati. To što kažete da će biti šest puta monitoring strožiji, to je potpuna besmislica. Vi nemate bilo kakvu mogućnost da ograničite lokalnu samoupravu koja se zadužuje, i to, za šta se do sada zaduživala lokalna samouprava, nije nikakav kapitalni projekat, kapitalna investicija. Zaduživali su se za krečenje vrtića, za kupovinu transportnih vozila i kojekakve druge budalaštine, koje se svakako ne mogu nazvati kapitalnim investicijama.
Kapitalna investicija je auto put, to je most i to su neke krupne saobraćajnice. Krečenje ili kupovina dva ili tri vozila, to nije kapitalna investicija za grad Beograd.

 Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo smo proučili rebalans, a posebno ovaj prateći memorandum koji je išao uz rebalans.
Moram priznati da nam nisu jasni podaci. Jer, sa jedne strane, a to smo videli i u uvodnoj reči premijera, ministra finansija, gde se tvrdi da postoji navodni umereni rast od 2%, da BDP raste, a sa druge strane, to piše u memorandumu rebalansa, se priznaje da je nezaposlenost u periodu od aprila 2010. godine do 2011. godine, porasla za nekoliko procenata i da je bila negde oko 19%, sada je 22%, da su realne zarade pale za jedan i nešto posto. Priznaje se i da je spoljnotrgovinski deficit veći, ako se ne varam, čak za 10%. Vi ste ovde u usmenom izlaganju tvrdili da je izvoz dostigao rekordan iznos, tako da su to protivurečni podaci koji se međusobno isključuju.
Smatramo da, a više puta ste rekli da mi koristimo političke termine, ali da budemo konkretni i da koristimo ekonomske termine, osim BDP, svi drugi ekonomski pokazatelji su negativni. To, pre svega pokazuje nezaposlenost i pad zarada, i da je životni standard gori za ovih godinu dana nego što je bio.
Što se tiče samog BDP, možemo da govorimo da li se on izražava u tekućim ili stalnim cenama. Možemo da tvrdimo da je on preveliki, jer je dinar precenjen u odnosu na evro. Hajde da se zadržimo samo na ovom zaduživanju i vašoj tvrdnji da Srbija nije visoko zadužena zemlja.
Mi tvrdimo da je suprotno. To i konkretni podaci i pokazuju. Da ne bude da je to naš izvor, nego je gospodin Mlađan Kovačević iz ekonomske struke to rekao, jednostavno, ako se uzme samo trenutni period, trenutni dug je 23-24 milijarde evra, prosečna kamatna stopa na 24 milijardi evra je 5%. Znači, samo za kamate u periodu od sledećih deset godina, otplatiće se 17 milijardi evra. Premijeru, 17 milijardi evra. Ili godišnje, na kamate za spoljni dug Republike Srbije, javni, privatni ili šta god hoćete, ide 1,7 milijardi evra. To su ogromne cifre, i to su cifre koje su uporedive sa 25% prihoda budžeta.
Srbija ne da nije srednje zadužena zemlja, Srbija ima veliki problem koji će eksplodirati i doći će se do situacije kao što je u Mađarskoj, da Vlada i društvo ne znaju šta će da rade sa ogromnim spoljnim dugom, koji faktički, uništava privredu. Naravno, smatramo da ste vi mogli da primenite mnogo ekonomskih mera koje bi sprečile taj rast, galopirajući rast spoljnog duga.
Smatramo da ste u okviru budžeta, u okviru poreskih zakona i u okviru vaših nadležnosti, kao premijer, kao ministar finansija mogli da uvedete, kao vaš španski kolega, u stvari španska koleginica, gospođa ministar finansija, porez za najbogatije delove stanovništva. To bi bio jedan tranzicioni porez koji bi bio u periodu od godinu – dve, isto kao što je uradio vaš mađarski kolega Orban. Smatramo da bi upravo taj deficit koji nas brine, koji je sve veći i veći, bio smanjen na taj način.
Međutim, očigledno za to ne postoji ni ekonomska, ni politička hrabrost, jer ništa se nije uradilo. Mi smo samo dobili danas obećanja da će se stvoriti razvojna banka, da će se oni koji duguju porez prinuditi da uplaćuju. Međutim, mi još nismo videli ono što je rekao vaš državni sekretar, gospodin Đidić, da će se promeniti Zakon o porezima i da ćemo videti ko su najveći dužnici poreza u Republici Srbiji, jer pominje se neka lista od njih stotinu i oni ukupno duguju 3,5 milijardi evra. To su neke smernice koje su realne u smislu smanjivanja deficita budžeta, koji je sve veći i veći.
Takođe, nas zabrinjava i mi smo protiv, i kao stranka, i kao ljudi koji se ozbiljno bave ovim poslom, protiv smo tog glorifikovanja MMF. Vi ste danas u vašem usmenom izlaganju rekli da je to divno, maltene da ste prezadovoljni što ste zaključili novi aranžman sa MMF. Mi smatramo da je to katastrofalno za našu zemlju, za našu ekonomiju, za naše društvo, jer jednostavno, ovde je jedan uvaženi kolega citirao neke nobelovce, mi ćemo citirati gospodina Stiglica i reći da ni jedna kriza u nijednoj državi, ni tranzicionoj, ni bilo kojoj, nije rešeno uz pomoć MMF, čak, šta više, one su sve produbljene i došlo se do ekonomskog kraha u Argentini itd. To su već poznati slučajevi.
U prilog ove tvrdnje navešću samo jednu tezu gospodina koji faktički vodi ekonomsku politiku u ovoj zemlji, a to je gospodin Bogdan Lisovik, predstavnik MMF u Republici Srbiji. On tvrdi da je divno stanje u ekonomiji Republike Srbije i da je najbolji deo bankarski sektor. Čak, neverovatna tvrdnja, da marže, koje su ogromne, koje su visoke u Republici Srbiji, u stvari ne donose do većih prihoda u tom sektoru. Ja vam sada kažem, odgovorno, da upravo taj rast BDP, na koji se vi pozivate, potiče od kamata, od tih prihoda koji se zasnivaju na parazitskim i lihvarskim kamatama stranog bankarskog sektora u Republici Srbiji, tačnije bankarskog sektora iz EU, koji ima dve trećine ili monopol na finansijskom tržištu Republike Srbije. To je glavni problem naše ekonomije. Nisu glavni problem penzije, nisu glavni problem subvencije ili deficit, već monopol stranih banaka na tržištu Republike Srbije.
Molim vas, mi slušamo od vlasti, od guvernera, od predstavnika, da te banke navodno nemaju veze sa matičnim bankama u zapadnoj Evropi, jer su to pravna lica koja posluju na teritoriji Republike Srbije. Ipak, priznaćete kao ekonomista da se radi o jednoj besmislenoj tezi, jer su to banke koje su u suakcionarskom vlasništvu matičnih banaka iz zapadne Evrope.
U tom smislu, i time ću završiti, vi morate da pokažete jednu vrstu ekonomske i političke hrabrosti, da će se teret krize, o kojoj ste pričali danas, da će se pojaviti drugi talas krize, prevaliti na one koji imaju najviše para i koji imaju monopolski položaj u Republici Srbiji, a to su strane banke. To je naša konstruktivna kritika ovog budžeta, koju ćemo nastaviti u amandmanima. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Vladan Jeremić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se neslavan kraj priče danas u Skupštini praktično nazirao još tokom 2010. godine, kada je republička Vlada, naravno, uz blagoslov neizbežnog MMF, započela pripreme za prodaju Telekoma Srbije i onda kada je pokušaj prodaje ovog giganta propao, a, naravno, apetiti ovako sastavljene Vlade se povećali, bilo je jasno da će postojeći manjak u budžetu biti još više produbljen.
Naravno, jedino rešenje koje imam u takvim situacijama jeste pribegavanje novim zaduženjima kod domaćih i stranih poverilaca, a i ovo nedavno emitovanje misije državnih obveznica ukupne vrednosti 750 miliona evra, i to prvi put na evropskom tržištu, je, naravno, svakako učinjeno uz blagoslov MMF, ali nije saopšteno ko će sve i po kakvoj kamatnoj stopi, zahvaljujući tim evro obveznicama, da se obogati. A, preko koga bi drugog, nego preko grbače građana Srbije.
Naravno, teza premijera Mirka Cvetkovića i njegovih najbližih saradnika, da se od MMF očekuje nadzorna i kontrolna uloga, kao i da saradnja sa tom finansijskom institucijom šalje nekakav pozitivan signal stranim poveriocima i investitorima da su njihova ulaganja u Srbiji sigurna, čak je i najbliži saradnik premijera i državni sekretar u Ministarstvu finansija, gospodin Nikezić, izjavio na početku pregovora sa MMF da je budžetska politika usklađena sa fiskalnim pravilima i da država ima plan da deficit zadrži u propisanim okvirima. Međutim, pošto su pregovori okončani ispostavilo se da će deficit iskočiti iz prvobitno propisanih okvira i da suštinski plan države znači veće rupa u budžetu, kao što smo čuli, za čak 22 milijarde dinara u 2011. godini.
Dakle, opet neizbežni MMF odlučio je da umanji preambiciozno projektovanu stopu rasta BDP sa 3% na 2% u 2011. godini, sa 4,5% na 3% u 2012. godini, a najznačajniji dogovor jeste svakako to da se deficit u budžetu u 2011. godini sa 4,1% poveća na 4,5%, što u prevodu znači to povećanje sa 120 na 142 milijarde dinara. Isto tako je redefinisana i projekcija deficita u 2012. godini, pa je on sa planiranih povećan sa 3,5 na 4% BDP, odnosno na nivou projekcije biće predviđen za dodatnih 90 milijardi dinara. Meni zaista nije jasno otkud onda razlog za optimizam, zadovoljstvo ili ne znam šta već u situaciji koju činjenice potkrepljuju na ovaj način.
Kaže se, dakle, da je, kako je lepo primećeno, minus u ovoj prekrojenoj državnoj kasi, naravno, u skladu sa dogovorom Vlade i MMF. Međutim, jedina je nepoznanica kako se i kojom računicom se zapravo do toga stiglo. Mogli smo da čujemo da je najveća ušteda od nekih 8,4 milijarde dinara napravljena na kapitalnim rashodima, ali tako što nijedna investicija nije ugrožena, već je samo došlo do promene u dinamici plaćanja. Istini za volju, to je moje skromno mišljenje, mislim da tu nije reč o suštinskoj uštedi, već je praktično došlo samo do nivelisanja onog jaza od tih deset milijardi dinara, koji je nastao nakon usvajanja Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, pa su opštine, sa jedne strane dobile, a sa druge praktično izgubile novac.
Dakle, evidentno je da se umesto reformi problemi rešavaju zaduživanjem. Sve dok je tako, neće biti motiva, naravno, ni za štednju, ni za reforme. Ova vlada je za vreme svog mandata javni dug uvećala za oko pet milijardi evra. Tek kada cena zaduživanja bude previsoka i kada država sve teže bude dolazila do novca za svoje rashode, naravno, počeće se valjda sa reformama, ali to je očigledno posao za neku drugu vladu. Naravno, sve dok bude državne imovine koja može da se prodaje poput Telekoma, Elektroprivrede, državnog zemljišta itd.
Ne možemo mi da imamo stopu rasta od svega 1% ili 2%, a da se zadužujemo posle odbitka inflacije po 6,7 ili 8%. To jednostavno nije održivo. Time se samo dodatno stvara problem za sve slabiju privredu Srbije. Naravno, pitanje koje je pitanje svih pitanja je – iz kojih izvora će se narastajući deficit finansirati? Dakle, da se razumemo, javni i državni dug je ništa drugo do obaveza koju moraju da plate i njeni građani, na ovaj ili onaj način, a to se naravno ostvaruje kroz veće poreze.
Ono što bih još ovom prilikom hteo da istaknem, jeste da je, naravno, za ekonomsku politiku potreban jedan potpuno novi koncept razvoja, jer ono o čemu bih ovom prilikom hteo još malo da kažem, to je, dakle, ovo što se tiče poreske politike, izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu, jer teoretski se polazi od toga da je imovina izraz jedne postojeće ekonomske snage pojedinca, te da iz prihoda kojima raspolaže može da izmiruje svoju poresku obavezu. Izuzetak od ovog teoretskog pravila je svaki prosečan poreski obveznik u Srbiji.
Samo ukratko, ako govorimo o našim poreskim principima i sadašnjim izmenama, prvo bi trebalo krenuti od stope godišnje amortizacije.
Stari zakon je predviđao da kako vaša nekretnina stari, njena vrednost se svake godine po osnovu amortizacije umanjuje po stopi od 1,5% primenom proporcionalne metode, pa smo došli do izmena koja donosi umanjenje po osnovu amortizacije po stopi od 0,8% i sve ono što je rezultat toga, jeste da će poreski obveznici biti elegantno prebačeni na lokalne samouprave, s obzirom da je skupštini svake lokalne samouprave data ta mogućnost da u roku od 90 dana od stupanja na snagu ovog zakona i utvrdi niže poreske stope od propisanih.
Naravno, problem je i taj što je ostala jedna odredba tog starog zakona po kojoj preduzeća porez na imovinu plaćaju na knjigovodstvenu vrednost imovine, građani na amortizovanu tržišnu vrednost. Ono što je veliki problem je samo ovog poreskog zakona jeste ta efikasnost naplate propisanog poreza.
Sve u svemu, da završavam polako, dakle, jasno je, s obzirom da nas od izbora deli svega nekoliko meseci i da oni, koji očigledno vode ekonomsku politiku u Srbiji, a to je naravno MMF, će nove zadatke dostaviti tek u nekom narednom periodu. To se, pre svega, odnosi na neke reforme penzionog sistema, zdravstva i prosvete i da možemo svašta očekivati ukoliko se nešto radikalno ne promeni u državi Srbiji.
N kraju, ne bi bilo fer kada ne bih priznao da je ova vlada, dakle Vlada gospodina Mirka Cvetkovića i zabeležila određeni rast, povećani rast javnog duga države, povećani rast nezaposlenosti i povećana je stopa siromaštva građana. To je račun za koji ćete cenu platiti građanima. Zahvaljujem se.

Narodni poslanik Lidija Dimitrijević ima reč.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, na samom kraju današnje diskusije želim da ponovim stav SRS da rebalans budžeta koji se usvaja predstavlja ogledalo vlasti u Republici Srbiji.
Sve što je uradila ova Vlada od svog formiranja 2008. godine pa do danas, verno je naslikano na ovim stranicama. Žao mi je što premijerova želja da se vodi rasprava isključivo sa ekonomskog aspekta ne može biti uslišena, jer i sam zna da takvom svojom željom vređa narodne poslanike opozicije, jer je budžet dokument ekonomske politike, ali sa dobrom političkom pozadinom i tiče se svih građana.
Imali smo jednu tzv. rekonstrukciju Vlade u martu. Zaista smo se tada naslušali fraza i lepih reči. Rebalans, o kome danas raspravljamo, još jedan je u nizu dokaza koliko je tom farsom izvređana inteligencija građana Srbije. Ovo je jedan od pisanih dokaza, a nepisanih ima mnogo i njih građani svakog dana osećaju na svojoj koži.
Nabrojao je tom prilikom premijer prioritete nove Vlade, ne mogu sada da ih sve ponavljam, samo ću podsetiti na ono što je rekao u vezi sa ekonomskim ciljevima, i to samo jedan deo – da će Vlada Srbije u narednim mesecima sprovesti mere ekonomske politike koje će omogućiti bolji životni standard građana, a te mere podrazumevaju povećanje zaposlenosti, smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita, dinamičan rast privredne aktivnosti na bazi proizvodnje razmenjivih dobara, kao i veća ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju. Ovo i još mnogo toga rekao je gospodin Cvetković 14. marta ovog marta.
Ove godine 23. septembra stavio je svoj potpis na Predlog rebalansa, koji je dostavljen Narodnoj skupštini. Citirajući deo premijerovog ekspozea koji se odnosi na ekonomske ciljeve, naglasila sam smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita. Vlada je u tom periodu zaključila da je preglomazna i mislili su da će, ako budu malo manje glomazni, biti i efikasniji i jeftiniji. Rezultati te obećane efikasnosti su u ovom predlog rebalansa. Deficit budžeta je veći za 22,2 milijarde, ukupno 142,7 milijarde.
Sledeće obećanje koje je, ne trepnuvši, u ime te nove a stare vlade, premijer izrekao u vezi sa ekonomskim ciljevima, dinamičan rast privredne aktivnosti na bazi proizvodnje razmenjivih dobara. Na prvoj strani ocene koju je dao Fiskalni savet povodom rebalansa budžeta Republike Srbije, a dostavljen je članovima Odbora za finansije, u prvom pasusu napisano je: "Tokom 2011. godine dolazi do usporavanja privredne aktivnosti tako da je procena rasta BDP smanjena sa 3 na 2% za ovu godinu". Još jedno obećanje odnosilo se na smanjenje javne potrošnje. U to se od početka ova Vlada zaklinjala, a radila je sve suprotno svojoj zakletvi. Argument za ovu tvrdnju takođe je na prvoj strani ove ocene Fiskalnog saveta i tu piše: "Negativno ocenjujemo činjenicu da je struktura rashoda promenjena u korist tekuće potrošnje".
Kao što sam na početku već rekla, kada govorimo o rebalansu budžeta za ovu godinu, ne možemo da posmatramo samo sadašnji momenat, moramo da uzmemo u obzir sve što je Vlada učinila u toku svog mandata. U prevelikoj želji da se dodvori svojim navodnim evropskim prijateljima, počela je sa jednostranom primenom SSP od januara 2009. godine.
Kada pogledamo prihode od carina u budžetu Republike Srbije, od tada imamo i te kako značajan pad učešća carina u ukupnim poreskim prihodima. Ekonomski tim SRS napravio je jedno poređenje od 2006. do 2011. godine. Stvari stoje ovako: od 2006. do 2008. godine učešće carina kretalo se od 10,09 do 11,62%, u 2009. bilo je 8,32%, u 2010. godini 7,06%, a budžetom za ovu godinu planirano je 5,45%, da bi plan bio promenjen na 5,62%.
Ovo neznatno povećanje posledica je većeg pada drugih poreskih prihoda, poreza na dohodak građana i PDV, a ne neznatnog rasta prihoda od carina. Istovremeno kada ste počeli sa jednostranom primenom SSP, povećali ste akcize da biste nadomestili izgubljene prihode od carina, pa su u 2008. godine akcize učestvovale sa 16,87%, u 2009. godini sa 20,56%. Sada je ovim rebalansom predviđeno da akcize učestvuju sa 22,84%. Ovo je samo mali delić argumenata da SSP, tj. njegova jednostrana primena sa srpske strane, građanima nije donela bolji životni standard koji je obećan.
Umesto smanjenja nezaposlenosti i povećanja životnog standarda građana iz godine u godinu, mi imamo sve veći broj onih koji ne mogu da prežive, pa su povećana davanja iz budžeta za socijalnu zaštitu. Jedna vlada koja sebe naziva socijalno odgovornom, svoje delovanje zasniva na tome da socijalna zaštita bude obezbeđena onima koji ne mogu da rade zbog bolesti, invalidnosti, zbog gajenja dece i ostalih stvari koje potpadaju pod socijalnu zaštitu. Ostalima se obezbeđuje posao, da rade i da zarade. To je stav SRS i mi ćemo ga uvek iznositi jer se sa njime slaže ogromna većina građana Srbije.
Sada se ponašate kao lekar koji leči posledicu bolesti, a ne uzrok koji opet izaziva bolest i sve tako u krug. Šta je u stvari urađeno? Stvorena je armija nezaposlenih tako što su zaposleni ostali bez posla, mlade generacije koje završavaju školovanje nemaju gde da rade. To liči kao da vam je to u interesu, jer mislite da ćete sa takvom grupacijom lakše manipulisati. Ne, sigurno nećete.
Mi u SRS smo sigurni da na predstojećim izborima građani Srbije neće izabrati svoju budućnost sa primanjima iz socijalne zaštite nego će birati da rade i da zarade, da svako ko radi bude plaćen prema svojim kvalifikacijama, obrazovanju i prema sposobnostima koje iskaže.
Govorili ste da je priča sa višim iznosom sredstava za socijalnu zaštitu način da se pruži prilika da određene kategorije korisnika prežive ovo vreme krize, da je to pravednija raspodela. Ako neko želi da stvori pravednije društvo, trebalo je da se potrudi da stvori ambijent u kome će se otvarati nova radna mesta, pokrenuti proizvodnja, obezbediti sigurnost radnika, a ne da neko radi 12 sati dnevno za 12.000 mesečno. Jedna vlada koja sebe naziva socijalno odgovornom ne može se ponositi svojim radom kada zna da je zdravstvena situacija građana Srbije katastrofalna, a zakida na bolovanjima.
Jedanaest godina nakon političkih promena u Srbiji je smrtnost građana među najvećom u svetu, zbog umiranja pre vremena od kardiovaskularnih i malignih bolesti, a od 2008. godine u porastu je i smrtnost odojčadi. Vlast jednostavno ne prepoznaje biološku ugroženost građana Srbije.
Rebalansom budžeta nije učinjeno ništa na unapređenju zdravstvene zaštite. Apsurd je to što iz plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje vidimo da u okviru rashoda za zdravstvenu zaštitu najveće smanjenje se beleži kod naknada zarada usled bolovanja, i to za milijardu i 300 miliona, pa će se to odraziti na rast neizmirenih obaveza korisnicima po ovom osnovu. Kako će biti obolelima od teških bolesti bez tih 65% od zarade, to je pitanje o kome treba da razmišlja vlast koja je ovako prekrajala rashode u budžetu.
Očekujete kandidaturu za članstvo u EU. Verovatno ćete dobiti. Ali, kada pogledaju zvanične podatke koji govore da su među siromašnima u Srbiji najugroženija deca do 13 godina, 9,8%, a od 14 do 18 godina 8,4%, što kada se pretvori u cifre iznosi oko 120 hiljada siromašne dece, znate šta će reći? Reći će – šta će nam ovi, nisu sposobni da spreče siromaštvo među decom, otkidaju bolesnima od bolovanja i ne vole da čuju kada im se to kaže. Zahvaljujem.

Na listi prijavljenih više nema poslanika.
Gospodin Momo Čolaković nije iskoristio pravo iz člana 96. Poslovnika, pa mu dajem reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade, uvaženi narodni poslanici, imam potrebu da dodatno nešto kažem u vezi sa Predlogom zakona o rebalansu budžeta, a ponukan sam izlaganjem narodnog poslanika DSS.
Pre svega, zahvalio bih se predsedniku Vlade na odgovoru u vezi sa isplatom duga poljoprivrednim penzionerima. Ja sam u međuvremenu dobio bar desetak poziva i zahvalnost prenosim predsedniku Vlade.
Drugo, bilo je ovde reči da PUPS-ovci nisu na crti. Mi smo na crti ovde i sa svojim argumentima pokušavamo da branimo svoje stavove, a oni koji nemaju argumenata, nema ih u sali. U izlaganju sam rekao da je Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju, u periodu od ovih devet meseci potvrdio svoje postojanje i u tom smislu da je jedan od najmanje restriktivnih zakona u oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja u Evropi, a posebno u našem okruženju, posebno u zemljama u tranziciji. U tom pogledu je obezbedio jednu sigurnost i redovnost u isplati penzija. Penzioneri su danas u našoj državi najsigurniji i najredovniji u svojim primanjima. Zbog toga ne stoji argumenti o kojima je bilo ovde reči u pojedinim diskusijama.
Pomenuću samo da zakon obezbeđuje sva ona prava koja su bila do sada, izuzev nekoliko stvari o kojima neću govoriti, ali, isto tako, obezbeđuje i budućim generacijama koje će nas zameniti približno iste uslove za odlazak u penziju. U tom pogledu, argumenti koji su ovde izneti ne stoje.
Drugo, mi smo davno napustili formulu i zakonom utvrdili kako se usklađuju penzije. Mislim da je to najpravednije i to je potvrđeno u isplati penzija i usklađivanju penzija u ovoj godini. Onako kako su rasle plate u javnom sektoru, tako su rasle i penzije. Otkud sada vraćanje i insistiranje sa 70 ili 60%? Samo ću podsetiti da prilikom konstituisanja ove vlasti, vladajuće koalicije i Vlade, mi smo zatekli prosečnu penziju odnosno prosečnu platu ispod 50%. Ona je danas 61%. Argument jači nije potreban.
Isto tako, u ovoj godini, da ponovim, penzije su usklađene tri puta, dva puta vanredno za najniže penzije, za poljoprivrednike, za sve penzionere i dva puta redovno. To je ukupno 8,9% za sve. Za najniže penzije 9,5% i za poljoprivredne penzije 12,5%. U nekim podacima sam naišao da je rast plata u javnom sektoru realno porastao za nepuna 3%.
Sledeća stvar koju želim da kažem – šta je sa merama za kojima se mi zalažemo kad su u pitanju oni koji ne mogu da ostvare dostojanstven život? Ne mislim tu samo na penzionere nego i na druge građane. Naša je obaveza da širimo misiju, da njima omogućimo da mogu pristojnije da žive. U tom pogledu smo saglasni sa merama koje su Zakonom o rebalansu budžeta utvrđene. To se lako može videti iz podataka koji stoje.
Na samom kraju, rečeno je da dr Vojić poziva na crtu. Sve što je dr Jovan Krkobabić obećao u ovom periodu on je i izvršio. Tu nema nijedne dileme. Neka neko dokaže da to nije tačno.
Još jednom, zahvaljujem predsedniku Vlade i ponavljam da će naša poslanička grupa u danu za glasanje ovaj zakon podržati. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Da li još neko ko nije iskoristio pravo želi da govori? (Ne)
Zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, sa predlozima odluke o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2011. godinu Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, RZZO i Nacionalne službe za zapošljavanje, zatim, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu i Predlogu zakona o izmeni Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.
Gospodine predsedniče, vama i vašim saradnicima zahvaljujem na učešću, kao i vama, poštovane dame i gospodo narodni poslanici.
Nastavljamo sa radom sutra u 10,00 časova.