Dame i gospodo narodni poslanici, evo, pred nama se nalazi taj čuveni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu. Moram da se složim sa prethodnim govornikom, da čim je urađena rekonstrukcija Vlade, kada smo promenili Zakon o Vladi, bilo je potrebno da se uradi i budžet. Sada zbog MMF i tzv. kreditom iz predostrožnosti mi imamo konačno rebalans budžeta, da narodni poslanici budu upoznati kako izgleda, koliko toliko, ova fiskalna godina.
Mislim da sam premijer i ministar finansija nisu bili baš potpuno iskreni prema narodnim poslanicima kada su obrazlagali Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, a i vidi se jedan određen trud da se barem prva tabela, koja nam dosta toga govori, pronađe pred narodnim poslanicima u nekom drugom malo izmenjenom obliku, pa po onoj Dinkićevoj navici da pokušate da bar nešto od svega ovoga prikrijete, što se trenutno dešava.
Kaže se u obrazloženju da je jedan od razloga i taj što po novoj zakonskoj regulativi o prihodima lokalnih samouprava imamo manjak na prihodnoj strani budžeta Republike Srbije. U tom delu je premijer bio u pravu. Međutim, postoji i drugi manjak na prihodnoj strani budžeta, koji se izgleda krije. Ako se pogleda, prihodna strana budžeta je manja za nekih 20-ak milijardi dinara. Kada se pogleda struktura tamo gde je ostvareni višak i manjak, dolazimo do jedne situacije da se zapitamo dokle se misli da se ovako vodi država?
Nije u pitanju samo 20 milijardi, već postoje određeni indikatori koji nam govore da, ukoliko se nešto ozbiljno ne preduzme u nekom kraćem roku, da će biti sve gore i gore. Ne može predsedniku Vlade da bude obrazloženje za pad BDP kriza u EU. Kriza u EU traje još od 2008. godine, produbila se u prvoj polovini 2010. godine i bilo je očekivano da će ovakva biti i u 2011. godini, sve do 2013-2014, a možda čak i duže. Znači, takva obrazloženja ova vlada ne može da da pred narodnim poslanicima.
Ono što su indikatori da nešto ozbiljno nevalja u našem privrednom delu, u onom delu koji stvara realne prihode budžeta Republike Srbije, vidimo već u prihodima u vezi poreza na dodatu vrednost. Tu ne možemo da optužimo ni lokalne samouprave, niti bilo koga drugog. Ti prihodi su na nivou Republike manji za oko 15 milijardi dinara. Od toga PDV u zemlji, a ovo je izuzetno dobar pokazatelj, manji je za oko 13 milijardi dinara ili za oko 13-14% na planiran prihod. Sredstva iz uvoza, PDV iz uvoza manji je za nekih oko dve milijarde. Sad se postavlja pitanje, kako to predsednik Vlade kaže – da je nama uvoz trenutni najmanji od 2000. godina na ovamo.
Međutim, ne možemo da se složimo da su razlozi za smanjenje uvoza dobra poslovna politika Vlade Republike Srbije, već naprotiv, loša poslovna politika Vlade Republike Srbije. Smanjenje uvoza, a pogotovo poreza na prihode u zemlji, pokazuje nam jedan drastičan pad životnog standarda i kupovne moći stanovništva. Zato vam je i uvoz manji. Nemojte više sa tim da se hvalite.
Slažem se da je po pitanju izvoza nešto urađeno, ali hajde da pogledamo kakva je struktura našeg izvoza. Šta mi to izvozimo? Izvozimo poljoprivredne proizvode koji se mogu smatrati sirovinama. Ne treba biti nešto mnogo pametan i ne treba biti nešto mnogo sposoban da se ovakvo nešto postigne, treba biti samo dobra godina, sa dobrom vremenskom prognozom i napravićete jedan ovakav poslovni rezultat. Da ne pričam o blokadama puteva, štrajkovima malinara itd. Pričamo o onim tradicionalnim poljoprivrednim kulturama koje naš seljak najviše uzgaja.
Isto tako, ako se pogleda prihodna strana kada su u pitanju akcize, tu se u stvari i vidi jedan dobar razlog zašto i pored, na prvom mestu, pada evra u odnosu na dinara, u odnosu na prošlu godinu, pada cena sirove nafte. Još uvek na tržištu cene naftnih derivata su jedne od najvećih u ovom delu Evrope. Vlada pošto poto pokušava kroz akcize i PDV i carine na uvoz nafte i naftnih derivata da održi budžet likvidnim. Svoju nesposobnost na ovaj način iskazuje.
Možda će predsednik Vlade da kaže kako nije njegovo i nije Vlade Republike Srbije da određuje cene naftnih derivata. U tom delu mogu delimično da se složim.
Međutim, Vlada je ta koja je odgovorna za monopol na tržištu nafte i naftnih derivata i kroz taj monopol se na jedan veštački način održava ovako visoka cena. Kada Vlada bude na pravi način izvršila liberalizaciju uvoza naftnih derivata, onda možemo tek da očekujemo pojeftinjenje tih derivata na tržištu, a monopol se ogleda kroz uslove koji mogu da ispune samo tri ili četiri kompanije koje se bave prometom naftnih derivata na teritoriji čitave Republike. Tako što se određuju kontingenti za uvoz daleko, daleko veći nego što to može neko preduzeće čiji je kapacitet hiljadu ili dve hiljade tona nekog derivata da prihvati. Kroz taj veštački monopol mi našoj robi, našoj privredi i našoj poljoprivredi smanjujemo konkurentnost na tržištu i pogoršavamo životni standard naših građana.
Mislim da, ako hoćete nešto da uradite ozbiljno, na prvom mestu kroz sprečavanje takvog monopola, da omogućite da ovako ranjiva privreda pokuša da bar nešto uradi sama sa sobom, pošto vi sami niste u stanju da uradite nešto za nju.
Kada su u pitanju troškovi koji su predviđeni ovim budžetom, dotacije Republičkom fondu za PIO se opravdavaju sa tim da je potrebno povećanje zbog rasta inflacije za koje je naravno kriva Vlada. Ne kažem da ne treba dati penzionerima, treba im dati koliko god je to moguće, ali je to takođe jedan indikator da taj iznos koji nedostaje daleko veći od tih 2% razlike između planirane inflacije i ostvarene inflacije, što nam takođe govori da ili imamo veći broj nezaposlenih lica, odnosno manji broj zaposlenih lica ili da poslodavci zbog izuzetne teške ekonomske situacije nisu u stanju da uplaćuju sredstva u fondove. To je takođe problem ove vlade koji je prećutkivan kada smo slušali diskusiju i obrazloženje o rebalansu budžeta za 2011. godinu.
Mogu da kažem da dva dela samog Predloga budžeta su prilično sramotna za ovu vlada. Vlada je već, čini mi se, u prošli četvrtak podnela jedan amandman na Predlog zakona o budžetu i u samoj projekciji Predloga zakona predviđeno je 15 milijardi dinara za poboljšanje likvidnosti bankarskog sektora. Gospodine predsedniče Vlade, taj koji god da je to stavio u budžet treba da bude najuren iz ove vlade, a po meni bi čak trebalo i da odgovara. Likvidnost bankarskog sektora se smanjuje godinama, ali ne zato što bankarski sektor ima smanjene prihode po osnovu datim kreditima i državi i građanima i privredi, nego zato što se konstantno taj prihod iznosi iz države. Likvidnost bankarskog sektora septembra meseca 2008. godine je bila oko 20 milijardi dinara aktive, što u sredstvima na tekućim računima, što u depozitima kod NBS, što u državnim hartijama od vrednosti. U toku 2010. godine, gospodine predsedniče, strane banke su iz države iznele oko 240 milijardi dinara, odnosno isto toliko deviznih rezervi Republike Srbije. Devizne rezerve koje su stvarane izvozom, devizne rezerve koje su stvarane doznakama naših građana koji su svoje penzije stekli u inostranstvu. I dozvolili ste da u vremenu svetske ekonomske krize i krize EU taj novac izađe iz države.
Slažem se da država treba da ima liberalni kapitalizam, ali ne kada su krize, čak i vodeće zemlje EU budno pod svojim okom prati šta se dešava na njihovom sistemskom tržištu, šta se dešava u njihovom bankarskom sektoru, da ne bi bilo koja od banaka zbog profita napravila štetu državi i merama to sprečavaju, da ne pričam i o Švajcarskoj. Mi smo dozvolili da jednostavno za samo sedam ili osam meseci devizne rezerve budu smanjene za dve milijarde i 400 miliona evra i da se za isto toliko smanji likvidnost bankarskog sektora i sada tim istim bankama treba da damo, da se zadužimo i da pokrivamo njihovu likvidnost sa 15 milijardi dinara.
Podneli ste amandman, pa ste podneli još jedan. Moraćemo dobro da pregledamo te vaše amandmane i da vidimo šta se tu u suštini dešava. Imali smo ove godine i Zakon o deviznom poslovanju. Tim zakonom, dok ste vi predsednik Vlade omogućeno je takođe da se novac iznosi iz zemlje. Razlog jeste, kažete, Svetska trgovinska organizacija. Samo da vas pitam kada budemo ušli u Svetsku trgovinsku organizaciju, sa čime ćemo mi to da trgujemo? Šta ćemo mi to da prodajemo, kad je sve uništeno? Kad ono što se ovde stvori u ovoj državi ne vrati se kroz neku novu investiciju ili neki novi prihod, nego završi na egzotičnim ostrvima: Sejšeli, Kajmanska ostrva, itd, da bi se ispunio zahtev STO, slažem se, ali hajde da prvo napravimo zdravu osnovu u privredi, a ne da u sistemu koji je pun korupcije, u kome skoro nema nikakve kontrole, potpuno sve otvorimo i liberalizujemo.
Kada je bila priča oko prodaje "Telekoma", predsednik Vlade nam reče da država nije poslodavac i ona može da ima zaposlene samo u organizacijama u kojima se vrše javna ovlašćenja, na tri mesta u budžetu RS. Vi imate dokapitalizaciju "Fijata", potrošićete od 12 do 15 milijardi za zajedničko preduzeće. Voleo bih, gospodine predsedniče, da nam kažete za taj projekat koji je nastao dok ste još bili ministar finansija u prethodnoj vladi, sada ste na završetku ovog mandata, taj projekat još nije zaživeo, još ne vidimo rezultate, potrošili smo preko dve milijarde evra, da nam odgovorite da li ta rupa ima konačno dno ili po inerciji da spašavamo šta se spasiti može?
U samom predlogu ima još jedan član koji pomalo zbunjuje, a to je da u ovoj godini javna preduzeća koja imaju sredstva mogu da isplate jubilarne nagrade za 2008, 2009. i 2010. godinu, znači, retroaktivno i u nazad. Meni to, gospodine predsedniče, liči na grčki sindrom, jedno takvo ponašanje. Liči mi zato što su tamo dobijali premije ako dolaze na posao na vreme. Dobijali su premije ako mašinovođa održava ruke čistim, kuriri su dobijali posao ako su dostavljali poštu na vreme, a u ovoj skupštini sekretarice su dobijale po dva miliona dinara za RIK zato što su se javljale na telefon. Ne znam šta je sve u tim organima državne uprave i šta se sve tamo dešava po javnim preduzećima, a siguran sam da je neka slična situacija, neki sličan scenario.
Ovde je Administrativni odbor doneo odluku da se za uštede koje su narodni poslanici ostvarili odredi određena povišica za zaposlene u Skupštini. Tada je rečeno da ne može, ne da nam to MMF, nećemo dobiti kredit. Šta je sad ovo? Možemo mi da raspravljamo o Konstantinovićevoj odluci, da li je to linearno za sve zaposlene, itd, ali to je neka druga priča.
Pošto predsednik Vlade izađe, prenesite mu u Predlogu Zakona o budžetu govori se o kreditu iz predostrožnosti. Znači, kredit koji treba da se koristi samo ukoliko prihodna strana budžeta Republike Srbije ne bude očekivana, odnosno dovede se u pitanje funkcionisanje čitavog finansijskog sistema po pitanju poreske politike i rashoda.
Kredit iznosi milijardu evra. Milijardu evra je po sadašnjem kursu negde oko 101, 102 milijarde dinara. Ako pogledamo budžet videćemo da su gospoda iz Vlade i gospodin predsednik Vlade Mirko Cvetković ovim rebalansom potrošili 130 miliona evra tog kredita iz predostrožnosti, i da nam je budžetski deficit u odnosu na osnovni Zakon o budžetu izmene i dopune veći taman za tih 130 miliona evra ili da prevedem u dinare negde oko 13 milijardi dinara. I sad postavlja se samo još jedno pitanje, hoće li ovaj ostatak od 870 miliona evra, odnosno 88 milijardi dinara, gospodin Cvetković da potroši u izbornoj kampanji. Ovo je samo jedan mali deo razloga koje smo za ovih 20 minuta mogli da obrazložimo pred narodnim poslanicima i Srpskoj javnosti zašto SNS u danu za glasanje neće podržati ovakav budžet Republike Srbije.

Iskorišćeno je 19 minuta od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim delegaciju Parlamentarnog instituta Republike Slovačke i Parlamentarnog instituta parlamenta Republike i Vestminsterske fondacije za demokratiju koja trenutno prati deo današnje sednice sa Galerije velike sale sa nama su: Lubomir Fajtak, Martin Korček, Katarina Kubišova i Jasminka Peruničić-Alen, dobro došli u Republiku Srbiju.
Nastavljamo rad, narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, znate kada Vlada pošalje u Skupštinu proceduru i na usvajanje rebalansa budžeta i kada glavni argument toj istoj Vladi bude da je usaglašen sa MMF, onda je to zaista još jedan poraz za Srbiju. Šta je to usaglašeno sa MMF? Sa MMF je usaglašeno da prihodi padaju, da rashodi rastu i da se sve to finansira iz novih zaduživanja, iako je moguće da nam ta nova zaduživanja obezbedi MMF. Na to pristaje naša Vlada, na to ćete za par dana pristati vi koji ćete dati podršku svemu ovome.
Za SRS ovaj rebalans budžeta je poraz fiskalne politike, ekonomije i svega onoga što bi trebalo da predstavlja ekonomski sistem ove države. Ovo treba otvoreno reći i vama koji ćete podržati ovo i javnosti koja nas danas gleda i koja će nas gledati u raspravi u pojedinostima. Ovo je politika koja je trasirala put bankrota Republici Srbiji i ukoliko ne daj Bože, dobijete još jednu šansu da vodite fiskalnu politiku, završićemo u bankrotu. To građanima Srbije treba otvoreno i jasno reći i sva je sreća što smo dobili vreme da se sa ovim rebalansom upoznamo, kako je to gospodin Cvetković, malopre rekao, i da u njemu pronađemo sav besmisao koji je na jedan lep i bajkovit način pokušao ovde da predstavi.
Za SRS ovo je promašaj iz mnogo, mnogo razloga i mi danas želimo, i vama koji ćete glasati za ovo, a pre svega građanima Srbije da poručimo i da kažemo, Srbija može da vodi i da ima drugačiju fiskalnu politiku. Srbija može da ima veće prihode, Srbija može da ima strukturno kvalitetne i manje rashode, Srbija može da ima manji deficit i Srbija može da prestane da se zadužuje bez ikakve kontrole i bez ikakvog smisla. Srbija to može, samo trebaju odgovorni politički ljudi da sede u institucijama koje o tome donose odluke.
Vi, koji odnos prema Srbiji imate, takav kakav imate, i pokazali ste ga u poslednjih 10 godina, niste ni bili kadri da drugačiji rebalans podnesete. Neću govoriti u ovom smislu, o ljudima koji su ga pisali i sastavljali, neću govoriti o onima koji su zaduženi za tehniku pisanja budžeta, ali političke odluke izražene u ovom dokumentu koji je danas pred nama i o kom raspravljamo, su zaista na granici sa patologijom, sa političkom patologijom. Srbija ima jednu obavezu, sa tim mora da se raskine i to mora da se prekine.
Mi smo od premijera ove vlade, pazite, od premijera Vlade koja predlaže zakone čuli da smo usvojili Zakon o decentralizaciji. Molim vas, koji ćete podržati, prenesite mu da takav dokument, on kao premijer Vlade nikada nije potpisao i nikada nije poslao u ovu skupštinu. Tako nešto ne postoji. Pa nam je onda gospodin Cvetković rekao, da smo mi lider u investicijama, pa nam je premijer Cvetković rekao da imamo umereni privredni oporavak. Kako je moguće, da u Srbiji postoji umereni privredni oporavak i da istovremeno verifikujete svojim glasovima pad poreskih prihoda. Kako to privreda cveta, sve raste, sve je dobro i šareno, a prihodi nam padaju. Pada PDV, porez na dohodak građana, padaju carine, jedino što nam raste, rastu akcize. Ali akcize vam ne rastu, gospodo što vam raste opšta potrošnja nego zato što glasate da budu veće. Zato što vam je jedini stabilan izvor prihoda, akciza.
Da se vratimo, na dokument o kome danas raspravljamo. Šta je ovde sporno? Ovo je dokaz da ste potpuno neodgovorno planirali budžet za 2011. godinu. To smo vam rekli u postupku donošenja budžeta za 2011. godinu. Vi ste sada priznali, znate kad neko projektuje budžet na pojedinoj poziciji aproprijaciji, on može da se pređe za 100.000, da ga pogrešno proceni za milion, ali kako je moguće, da recimo na jednoj poziciji napravite promašaj 150 miliona? Kako je moguće da na početku godine DRI ima 420, a sad ima 270 miliona? Kako je to moguće, da li je to greška? To nije greška, to je politički nerazum, na početku godine sada ove. Kako je moguće da na pojedinim pozicijama koji se odnose na diskreciona prava ministara, rashod umanjite za 50 miliona, evo vam Ministarstvo infrastrukture, da li je to promašaj u planiranju? Promašaj, ali vrlo tendenciozan promašaj na početku godine, a na sve to vam je SRS ukazivala.
Mi smo vam predlagali na početku godine da smanjite budžetski deficit za 30 milijardi, za 30 milijardi dinara smanjujući diskreciona prava ministara i umanjujući neke pozicije za koje se sad vidi da ste mogli da ih umanjite, jer ili niste utrošili sredstva, niti ste započeli te projekte, čekali su određene političke odluke kako bi se pojedini u Vladi promovisali sa njima. Tada to nije moglo, a sada ste mogli da nas obavestite u rebalansu budžeta da ćete smanjiti diskrecione rashode ministrima u 75 institucija koje se finansiraju iz budžeta. Kako je to sad moguće?
To je dokaz da ste javnost obmanjivali na početku godine, da budžet nije morao da bude onakav kakav ste usvojili, odnosno da ste komotno mogli da prihvatite predlog SRS i fiskalnu politiku ove države počnete konačno da vodite drugačije i odgovornije. Na pojedinim pozicijama na kojima smanjujete diskrecione rashode, vaša smanjenja su sada veća nego što smo mi predložili. To ukazuje na političku podlost onih koji su slali zahteve u Ministarstvo finansija da im se odobravaju budžeti kakvi su bili odobreni po pojedinim korisnicima.
O kakvoj fiskalnoj odgovornosti ovde pričate? Šta je ovde fiskalna? Koji se to principi ovde poštuju? Ne mogu se fiskalni principi poštovani selektivno, ne mogu biti selektivni, pa ćemo fiskalne principe poštovati samo gde treba da se troši, ali kada treba država da prihoduje i ulaže novac u pametne stvari, e tu nećemo da poštujemo fiskalne principe. Sada ćete vi da dođete u Skupštinu da predstavljate vaše povećanje rashoda kao da vi nekom dobro mislite, poštujete fiskalna pravila.
Koga obmanjujete? Koliko će biti prosečno povećanje i penzija i plata i socijalnih davanja? Mislite da će to i ovaj put da vam prođe, izbori su, predvečerje je izbora, pa ćemo i ovaj put tako da se igramo sa građanima i sa javnosti, pa će za isti vremenski period potrošačka korpa da poraste za pet hiljada dinara, a penzije i plate ćete da povećate za svega 200 ili 300 dinara i sada ste vi veliki, sad ste vi socijalno odgovorna Vlada, vi se brinete o našim penzionerima, vi se brinete o socijalno ugroženima, vi se brinete o zaposlenima u javnom sektoru?
Ne povećava se javna potrošnja samo tako, gomila drugih mehanizama postoji koje ste morali do sada da koristite da biste opštu potrošnju u državi povećali, a to znači da podignete životni standard našim građanima.
Kako je moguće da poštujete fiskalna pravila kada vam je budžetski deficit sada 4,8 odnosno 4,5%, a u skladu sa tim vašim proklamovanim fiskalnim pravima morao je da bude 3,6%, u ovom trenutku i manji. Koga obmanjujete? Zašto je to tako? Zaista verujem da nećete samo političku odgovornost zbog svega toga da snosite, oni koji su za tako nešto odgovorni.
SRS vam obećava, ukoliko bude u prilici kroz vreme, zaista će se pozivati na jedan član ovog zakona o budžetskom sistemu gde se govori o odgovornosti rukovodilaca javnim sektorom. Kako taj princip ne poštujete? Kako se tu neki ne pozivaju na odgovornost? Kako vam taj princip fiskalne odgovornosti nije drag nego samo tamo gde možete da povećate rashode i da ih finansirate iz dugova?
Vi ste Vlada i vi ste skupštinska većina koja je tekuću potrošnju ove države finansirala novcem naših unuka i svako ko je takav zakon slao u Skupštinu treba da se zamisli. Ako nema grižu savesti, ne znam šta je to što bi ga nateralo na grižu savesti kada su u pitanju finansije ove države.
Takođe želimo da vas pitamo kako je moguće da u martu mesecu ukinete ministarstva koja i danas vodite na pozicijama u budžetu? Ne samo što ste opredelili plate, vi ste opredelili i diskrecione rashode i gomilu drugih rashoda za ministarstva u ovom budžetu koja više ne postoje, koja ste zakonom ukinuli. U tom zakonu ste napisali da su preuzeti radnici, plate, doprinosi, imovine, prava i obaveze tih ministarstava kako biste ih ukinuli i sada ste u ovom budžetu opredelili nova sredstva za ta ministarstva. Mi smo jedina država sa dva ministarstva trgovine. Kod nas je i to moguće. Vi ste ultraevropejci. Sve je u Srbiji danas moguće.
Kako je moguće da se hvalite privrednim rastom u državi u kojoj padaju prihodi? Kako je to moguće? Kako je moguće da država ne ubire prihode koji su potrebni i koji su planirani? Petsto milijardi dinara državi Srbiji duguju po raznim osnovama sto najvećih dužnika u Srbiji, među kojima je prvih deset najvećih srpskih tajkuna, oni što sa vama sede na ekonomskim forumima, duguju 300 milijardi dinara i procena je stručne javnosti da je 300 milijardi dinara njihovog duga naplativo. Gospodo koja ćete dići ruku za ovo, to su dva deficita ovog budžeta. Niste morali sve da naplatite u ovoj godini, mogli ste pola i da budemo na nuli. Da li je tako, gospodine Vlahoviću? Tako je, ali nema političke volje da se to uradi zato što vam zakone pišu ljudi koji žive na grbači države i naroda. Trista milijardi dinara 10 odnosno 100 njih duguje, a dve trećine tog duga pripada na njih 10. Vrlo dobro znate koji su to. Šta je, nemate mehanizme da to naplatite, nema institucije, ne postoje? Ne postoje zato što oni u njima postavljaju i nameštaju ljude, svoje ljude koji manipulišu i vama, a žrtve smo svi mi danas u Srbiji.
SRS je vrlo jasno rekla šta hoće. Kroz svoje amandmane tražimo od vas da 10 milijardi dinara opredelite i da se iz budžeta Republike Srbije do kraja godine izmire obaveze prema domaćim proizvođačima roba i usluga kojima duguje budžet Republike Srbije. ukupan dug opšte države je 110 milijardi. O tome je danas neko govorio. Deset milijardi duguje realno sektoru republički budžet. Sredstva u ovom budžetu postoje i SRS će od vas da traži u raspravi u pojedinostima da se taj novac izmirenjem vaših obaveza prema realnom sektoru izmiri do kraja ove godine. Čak smo bili korektni politički i rekli da akt na osnovu kog će se to uraditi predloži Vlada, da se u njemu utvrde principi, ali da saglasnost na taj akt da Odbor za finansije Republike Srbije. verujemo da tu ničiji interesi ne bi mogli da budu dominantni, pa čak i ako bi bili, obezbeđena bi bila javnost da čuje šta se dešava, da li se i taj mehanizam koji bi definitivno uticao na smanjenje nelikvidnosti zloupotrebljava? Ne postoji bolji način da pokažete za 10 godina jedanput dobru volju i korektan odnos prema realnom sektoru.
Pošto brinete o javnom sektoru, kome je prepušten realni sektor? Čiji su oni briga? Nemate pojma koliko se radnici "Ikarbusa" raduju ovom budžetu, pošto smo sinoć sa njima bili i pošto ih izdržavaju roditelji, ovo povećanje od 200 ili 300 dinara njihovih penzija će tim obespravljenim radnicima isteranim sa posla da obezbede potrošačku korpu za mesec dana, koja je 55 hiljada. Vi ovde pričate bajke o umerenom privrednom rastu. Čija su briga ljudi iz realnog sektora? Ko će o njima da vodi računa? Evo vam mehanizam da zaista pomognete i na neki način olakšate pritisak nelikvidnosti srpskoj privredi, onima koji vas trpe, onima koji vam finansiraju PDV za račune koje nikad ne naplate. Pokažite dobru volju malo i prema njima, a ne prema javnim agencijama, prema javnim preduzećima u kojima će vaši direktori, vaši izabranci da prave gubitke, da prave pljačke, da zloupotrebljavaju javne nabavke, a onda će oni, isti ti direktori da predlažu da gubici u preduzećima koja su napravili pretvorimo u javni dug. Zamislite, molim vas, da gubici javnih preduzeća sada pređu u javni dug? Genijalna ideja i to predlažu oni koji su unesrećili javni sektor, opljačkali i doveli ga na grane na koje jesu, da od 700 preduzeća u javnom sektoru dva posluju pozitivno. Genijalac do genijalca. Sve ovo što ste predložili, finansirate isključivo iz zaduživanja. Zaduživanjima ni u ovoj godini nije kraj. Prodali ste obveznice na početku godine, prodali ste obveznice sada, milijardu dolara.
Za nekoliko dana, gospodo draga, u proceduru će da uđe zakon kojim ćete preuzeti milijardu dolara duga javnih preduzeća, javnih ustanova. Znate li šta ste napisali u obrazloženju? Nisu sposobni da prave novac, da zarađuju i da otplaćuju svoje dugove i kredite. A vi, umesto da ih zbog toga sankcionišete, znate šta radite? U ovom budžetu im predviđate nove garancije i nova zaduživanja. Pa, ko je ovde lud? Na šta liči ova država u ovakvom ambijentu? Ima li malo političke odgovornosti?
Vi najavljujete, premijer najavljuje formiranje razvojne banke. Što ne kaže građanima koliko novca treba da se to napravi? Odakle milijarde dolara za razvojnu banku? Da ne govorimo o zakonu koji je, takođe, u raspravi, o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu. Ko će posle ovoga kontrolisati javni dug u Srbiji, kad date opštinama mogućnost da se zadužuje kako hoće?
Izmene javnog duga su tačka na jednu vrlo malicioznu i perfidnu nameru, koja je počela sa obezbeđivanjem više novca lokalnim samoupravama. Dali ste im više novca, dali ste im imovinu, sada im dajete pravni osnov da se zadužuju i kad to krene, jedine u toj priči su sigurne banke, jer su za sebe obezbedile sredstva, ili investicioni fondovi koji će da im kupuju obveznice, ili da im daju kredite.
To je dokaz da u prljavoj nameri da se novac na takav način da lokalnim samoupravama nisu učestvovali samo ljudi iz jedne stranke. To je politički koncept Vlade.
Poštovana gospodo, SRS nema nameru ovo da podržava. Građanima smo dužni da kažemo da ste državu doveli na ivicu prezaduženosti, državu ste doveli pred vrata bankrota. Još jednom vas pozivamo da se preispitate. Ukoliko ne, crna je sudbina fiskalne Srbije. Hvala.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč?
Narodni poslanik Aleksandar Vlahović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, na početku želim da kažem da je rebalans budžeta, svakog budžeta, pa i ovog budžeta zapravo tehnički dokument i da on u mnogome ne odstupa od memoranduma o ekonomskoj i fiskalnoj politici, koji se usvaja na kraju svake fiskalne godine za narednu godinu.
Drugim rečima, ovde u rebalansu budžeta za 2011. godinu nema značajnijih izmena u odnosu na budžet koji smo u ovoj Narodnoj skupštini usvojili prošle godine. Dakle, rebalans budžeta bih posmatrao, pre svega, kao jedan tehnički dokument, što on u suštini to i jeste, jer prepoznaje neke činjenice i neke promene u makroekonomskim agregatima koje su se desile od momenta planiranja budžeta za 2011. godinu.
Sa druge strane, rebalans budžeta se ne može posmatrati izolovano od memoranduma o ekonomskoj i fiskalnoj politici, odnosno budžeta koji smo usvajali protekle tri godine, jer tek ako u tom kontinuitetu posmatramo, onda možemo zaključiti o kakvoj fiskalnoj i ekonomskoj politici Vlade mi govorimo. To zapravo znači, ako se zna da je Vlada od samog formiranja pristupila fiskalnoj konsolidaciji, što se ogledalo još privremenim finansiranjem iz, ako se ne varam juna 2008. godine, zatim restriktivnim budžetom već donetim za 2008. godinu, još restriktivnijim budžetom i nastavkom finansijske konsolidacije u 2009. godini, 2010. godini i 2011. godini, možemo da zaključimo da rebalans budžeta zapravo prati tu liniju i predstavlja deo tog kontinuiteta finansijske konsolidacije javnih finansija Republike Srbije.
O čemu se ovde zapravo radi? Neću puno ponavljati, pošto je i gospodin premijer na samom početku, a i neki poslanici su rekli da se ovde radi o izmenjenim makroagregatima, prvenstveno u delu koji se odnosi na projekciju rasta BDP. Došlo je do smanjenja projekcije BDP na 2% kao posledica novog talasa svetske ekonomske krize. Srbija nije izolovano ostrvo. Predstavlja deo evropske i svetske ekonomije i sasvim je logično da problemi koji postoje u okruženju se prenose i na našu zemlju.
Kao posledica smanjenja stope rasta BDP očekuje se smanjenje prihoda ili javnih priliva po osnovu poreza na dodatu vrednost u iznosu od 14,5 milijardi. Sa druge strane, imali smo u ovom visokom domu nedavno usvojeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koji je drugačije preraspodelio porez na dohodak građana, umesto dotadašnjih 60-40% u korist centralnog budžeta, mi ćemo u narednom periodu imati mnogo izdašnije finansiranje iz ovog poreskog instrumenta lokalnih samouprava i to u iznosu od 80%.
Sve u svemu, konstatujemo da su javni prihodi smanjeni za 19 milijardi dinara i 19 milijardi dinara ne predstavljaju ovaj zbir smanjenja prihoda od PDV i smanjenog zahvatanja kod poreza, jer se planiraju i neka povećanja kod nekih drugih poreskih instrumenata.
Više puta je ovde u raspravi istaknuto da su javni rashodi ostali potpuno nepromenjeni, tačnije za manje od 0,5% su uvećani, za tri milijarde oni iznose 850 milijardi, ali upravo zbog promene tih makroagregata bilo je neophodno promeniti strukturu javnih rashoda. Ovde bih istakao prvu, odnosno pored kontinuiteta drugu ključnu karakteristiku koja odlikuje ekonomsku i fiskalnu politiku ove vlade za sve vreme njenog trajanja, a to je jedna visoka socijalna odgovornost.
Dakle, zbog toga što je inflacija bila veća od planirane, za šta ne možemo direktno kriviti Vladu i njenu ekonomsku politiku, znamo vrlo dobro da je inflacija posledica skoka cena hrane, što je karakteristika ne za našu zemlju, nego za čitavo okruženje, došlo je do prilagođavanja rasta plata i penzija umesto 2,9% na 5,5%. Zato je neophodno izvršiti restrukturiranje javnih rashoda da bi se ovi izdaci koji su veći od 12 milijardi dinara pokrili kroz uštede na drugim pojedinačnim pozicijama. Te druge pozicije su smanjeni transferi za 1,7 milijardi, pozicija koju danas niko nije pominjao, to su smanjenja kamata. Šta nam ovo govori? Smanjenje kamata su posledica apresijacije dinara, znači, bolje, odnosno jače domaće valute. To smanjenje kamate iznosi oko 2,8 milijardi na godišnjem nivou. U tom delu je takođe pronađen prostor za pokriće ovih novih neplaniranih rashoda u delu izdataka, odnosno transfera ka Fondu PIO.
Dolazimo do kapitalnih izdataka. Ova cifra od osam milijardi naizgled deluje da je vrlo visoka, imajući u vidu da Vlada paralelno sa socijalno odgovornim budžetom i ekonomskom i fiskalnom politikom vodi sve vreme anticikličnu politiku, pošto je imala tu nesreću da se nađe u sred nezapamćene svetske ekonomske krize i da mora da proaktivno deluje na podizanje privredne aktivnosti. Ona naizgled deluje da je visoka. Međutim, ako se zna da je deo sredstava iz poreza na dohodak građana prepušten lokalnim samoupravama, sasvim je logično bilo da se jedan deo kapitalnih izdataka transferiše kao odgovornost lokalnih samouprava. Ako se ne varam, to je tih pet ili 5,5 milijardi dinara koje su transferisane ka lokalnim samoupravama. Ostatak od osam milijardi je pronađen u kapitalnim projektima koji se i dalje nalaze na nivou centralnog budžeta sa aspekta njihovog finansiranja.
Međutim, ono što je važno, nisu ugroženi centralni kapitalni projekti. Drugim rečima, anticikličnost u ekonomskoj i fiskalnoj politici Vlade i dalje nastavlja da se u kontinuitetu primenjuje, kapitalni projekti poput Koridora 10, most Zemun – Borča, izgradnja stanova itd, da ih ne nabrajam, i dalje nastavljaju da se u punom intenzitetu finansiraju iz budžeta u skladu sa prethodno predviđenim sredstvima, a to finansiranje će pozitivno uticati na sveopštu privrednu aktivnost, pre svega na aktivnost u građevinarstvu, kako niskom, tako i visokom građevinarstvu.
Sa druge strane, želeo bih da kažem nekoliko rečenica o deficitu, poštujući vaše vreme i poštujući sve ono što su do sada moje uvažene kolege poslanici govorili i, naravno, ono o čemu je govorio gospodin premijer, gospodin Cvetković, na početku, u svom ekspozeu.
Prvo i osnovno, deficit u svakoj zemlji, pa i u našoj, treba da bude instrument za realizaciju ekonomske politike. Bila su neka vremena kad su mnogi govorili kako deficit treba da bude na nuli i da je to vrhunski domet. Nije tačno. Deficit mora da postoji. Što je veći deficit, naravno, u granicama koje su definisane pre svega Zakonom o fiskalnoj odgovornosti, ima više prostora da se anticiklično deluje u periodu kada usled ekonomske krize dolazi do privrednog zaostajanja, odnosno dolazi do smanjenja sveukupne privredne aktivnosti. On je ovim predlogom povećan sa 4,1 na 4,5%.
Međutim, treba razlikovati različite nivoe deficita, i to je gospodin premijer na početku objasnio. Imamo deficit u užem smislu reči, deficit centralnog budžeta i imamo deficit u širem smislu reči, deficit takođe centralnog budžeta. Ako se posmatra deficit centralnog budžeta u širem smislu te reči, on je manji za devet milijardi, jer se ostvaruju uštede na pojedinim pozicijama koje nisu obuhvaćene, govorim o sopstvenim prihodima budžetskih korisnika, drugim rečima, na računu u trezoru će biti više u iznosu od devet milijardi koje se svakako mogu interventno koristiti, ukoliko je to neophodno, za pokriće postojećeg deficita, a videćete kasnije da nije neophodno, pošto je deficit već u ovom trenutku u potpunosti pokriven iz realnih izvora.
To upravo dovodi do jednog naizgled paradoksa, a suštinski vrlo lako objašnjive situacije – da je deficit opšte države, kada se uključe sada i budžeti AP i budžeti lokalnih samouprava i preduzeće Javnog preduzeća "Putevi Srbije", da deficit opšte države manje raste nego što raste deficit centralnog budžeta. Možda je ovo malo komplikovano za objašnjenje, ali, šta sam ovim hteo da kažem? Pronađeni su i drugi prostori za nove uštede kojima se obezbeđuje realizacija ovakvog budžeta koji je definisan rebalansom budžeta. Dakle, ti drugi prostori su, kao što sam pomenuo, smanjenje rashoda i to u onom delu bilansa budžetskih korisnika na poziciji sopstvenih prihoda.
Ono što je važno to je da je pokriće deficita u potpunosti obezbeđeno iz realnih izvora i da je obezbeđeno odmah sada. Ono što je još važnije, u ovom trenutku država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije ima u potpunosti obezbeđen budžetski deficit i za prvu polovinu cele naredne godine. Drugim rečima, ova vlada ne vodi računa samo o periodu, ono za šta je mnogi optužuju, od danas do sutra, nego ima i taj srednjoročni pogled, razmišljajući o tome kako će se deficit budžeta za 2012. godinu pokrivati, a kao što sam rekao, on je obezbeđen iz realnih izvora. Ti realni izvori ne ugrožavaju domaću likvidnost.
Svedoci smo da svi govore o tome da je likvidnost privrede Srbije najveći problem. Ja bih se usudio da se složim sa mnogim kritičarima, međutim, Vlada je emitovanjem evro-obveznica na međunarodnom tržištu zapravo pokazala kako jedna odgovorna vlada može da se odnosi upravo prema vlastitom privrednom ambijentu. I mislim da su tu postignuti višestruki pozitivni efekti. Prvo, likvidnost unutrašnja nije ispumpana. Svakako da bi bilo mnogo lakše da se zadužuje kod domaćih banaka, možda bi mogli da se ostvare povoljniji uslovi u pogledu cene, ne i u pogledu ročnosti, ali bi to direktno uticalo na sveukupnu privrednu likvidnost, banke bi radile sa državom a ne sa privredom, što je njihov primarni zadatak. Ja to ocenjujem kao jedan izuzetno dobar i kvalitetan potez koji je Vlada napravila.
Sa druge strane, emisija međunarodnih obveznica je pokazala nivo kredibiliteta naše države, a on se ogleda u činjenici da je zainteresovanost za kupovinu evro-obveznica bila dva puta veća od nominalne vrednosti emisije, da su u tome učestvovali više od 80 investitora iz više od 16 zemalja, i to ne samo investicioni fondovi nego i drugi pravi investicioni fondovi. Šta hoću da kažem? Emisijom evro-obveznica smo zapravo pokazali da svet i te kako ima veliko poverenje u ono što država Srbija radi, odnosno u ekonomsku i socijalnu politiku koju Vlada Republike Srbije radi.
Mi smo u proteklih nekoliko meseci imali prilike da ugostimo dva nobelovca i jednog, možda najpoznatijeg u ovom trenutku, profesora ekonomije u SAD. Imali smo Roberta Mandela koji je rekao da je zadivljen kako je Srbija bez posledica prošla kroz svetsku ekonomsku krizu. On je, gospodo, nobelovac i ako ga vi ne cenite, ja ga poštujem i cenim. Imali smo pre toga Stiva Henkea, čuvenog profesora sa Univerziteta "Džons Hopkins", koji je takođe konstatovao da su makroekonomski agregati tokom krize sačuvani, da je Vlada imala pametnu ekonomsku politiku koja se pre svega ogledala u toj anticikličnosti u delu fiskalne politike i da zahvaljujući tome mi danas imamo vrlo jak finansijski sektor i relativno očuvan realni sektor.
Želim još nešto da vam kažem. Naravno, iskoristiću vreme do kraja, ali sada, u ovom delu, želim da vam kažem da je deficit koji država Srbija ima u budžetu, govorim o budžetskom deficitu, najmanji u odnosu na deficite svih drugih zemalja u okruženju, izuzev Rumunije, koja je ušla u strukturnu fiskalnu konsolidaciju. Ako se ne varam, danas je deficit u Grčkoj 8. Hrvatska ima veći deficit od nas, BiH, Crna Gora, Makedonija, Bugarska, sve zemlje u okruženju, uključujući i Mađarsku. To takođe svedoči o činjenici da su makroekonomski agregati i makroekonomska stabilnost očuvana, zahvaljujući jednoj pametnoj politici koju je Vlada Republike Srbije vodila, a to je politika koja se ogledala u visokoj fiskalnoj odgovornosti, nastavku fiskalne konsolidacije i politika koja je i te kako imala svoj anticiklični karakter sa idejom da se maksimalno pomogne domaćoj privredi da prebrodi teške trenutke u kojima smo se nalazili u protekle dve odnosno tri godine i, naravno, ono što nas očekuje u narednom periodu.
Danas sam čuo mnogo što-šta od poslanika i to neću komentarisati, nije moj posao. Ali, često pominjanje da se mora izvršiti uticaj na centralnu banku da ona nešto uradi, mene iskreno zabrinjava, pošto to znači da mi ovde koji smo predstavnici političkih stranaka koje su parlamentarne stranke zapravo ne poštujemo nezavisnost dve institucije – instituciju centralne banke koja ima vrlo jasan zadatak da očuva makroekonomsku stabilnost i Vlade Republike Srbije, čiji je zadatak da realizuje ekonomsku politiku i naravno fiskalnu politiku. Pominju se neke repo-operacije za koje, ja iskreno, nemam pojma kakve veze imaju repo-operacije sa budžetom Republike Srbije, jer te repo-operacije upravo radi centralna banka da bi na taj način ispumpala likvidnost i smanjila inflacioni pritisak. To je poenta repo-operacija.
Ono što želim još da kažem, to je nekoliko rečenica o javnom dugu. Ima dosta ekonomskih analitičara, ili nazovi analitičara, koji vrlo dramatično projektuju nastupajući period, govoreći o tome kako je javni dug dotakao gornju granicu i kako nas čeka neki apokaliptični period u narednom periodu.
Gospodo, pošto su relativni podaci jedini podaci koji su relevantni, jer ne možemo govoriti o apsolutnoj visini javnog duga, ja želim da vam kažem da je u ovom trenutku javni dug tačno tamo gde je bio 2006. godine. Javni dug je 2006. godine bio negde na nivou oko 46,47% u odnosu na bruto društveni proizvod, a danas je taj javni dug manji. Danas je javni dug 44%, to kad se uključe emisije evro-obveznica, a sa apricijacijom dinara verovatno je i niži u ovom trenutku, nemam baš današnje, najnovije rezultate. Siguran sam da će do kraja godine javni dug biti na nivou od 42%.
Javni dug se sve ovo vreme, od 2007. godine, kretao ispod 45%. To je period za koji je odgovorna ova vlada. Period za koji su odgovorne neke druge vlade se odlikuje drugačijim podacima. Mi smo imali od 2003, odnosno od 2002. godine, da ne zaboravim i tu prethodnu vladu, kada je izvršen otpis, odnosno uspešni pregovori sa Pariskim i Londonskim klubom, imali smo smanjenje ukupnog javnog zaduženja, koje je iznosilo na nivou od oko 70%. Kasnije dolazi do smanjenja, ali to smanjenje je bilo na nivou od 60%. Tek dolaskom gospodina Cvetkovića za ministra finansija, kasnije za premijera, dolazi do obaranja, ne kažem da je to isključivo njegovom zaslugom, ali kažem da se to poklapa sa prirodom kad je neko odgovoran za tako nešto, dolazi do obaranja javnog duga ispod nivoa od 50%.
Istina, ne treba zaboraviti, i ja želim to da kažem, da je privatni dug, takođe, vrlo visok, ali isto tako ne treba zaboraviti da je taj privatni dug nastao do 2008. godine. Nije nastao u mandatu Vlade Republike Srbije. Ono što se desilo u mandatu Vlade Republike Srbije, to je da je zahvaljujući jednoj vrlo uspešnoj inicijativi, zajedno sa Centralnom bankom, ostvaren taj tzv. Bečki dogovor, gde su se banke obavezale da drže nivo izloženosti, onaj koji je zatečen pre 2008. godine.
Dakle, želim da kažem da je priča oko javnog duga neretko populistički korišćena, da se neretko koristi za samoreklamerstvo i promociju tzv. analitičara i da te apokaliptične priče najčešće nisu tačne, na svu sreću.
Da rezimiram ono o čemu sam govorio. Rebalans budžeta jeste tehnički dokument i on sledi memorandum o ekonomskoj i fiskalnoj politici. Za njega će, naravno, poslanici poslaničke grupe ZES glasati. On predstavlja nastavak fiskalnog prilagođavanja jedne odgovorne politike Vlade, u skladu sa definisanim memorandumom o ekonomskoj i fiskalnoj politici. On predstavlja rezultat balansa socijalnog i razvojnog uticaja. Videli ste, socijalna funkcija se pojačava restrukturiranjem rashoda, ali ne na uštrb ključnih kapitalnih izdataka. Predstavlja poštovanje, striktno pridržavanje Zakona o fiskalnoj odgovornosti.
Moram samo da kažem da se radi takođe i o planiranju unapred. Ono što nas čeka u narednom periodu, to je suštinsko strukturno fiskalno prilagođavanjem.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno.)
Jednu rečenicu, ako mogu samo da završim, gospođo predsedavajuća, ako se kolege narodni poslanici ne ljute. Hvala.
Dakle, ono što želim da kažem, očekuje nas u narednom periodu svakako suštinsko strukturno fiskalno prilagođavanje i bilo bi dobro da mi ovde u parlamentu imamo konsenzus oko tog neophodnog koraka, koji će zaista obezbediti trajnu samoodrživu stabilnost javnih finansija Republike Srbije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Rade Obradović.

Gospođo Čomić, gospodine Cvetkoviću, dame i gospodo narodni poslanici, rebalans budžeta i budžet svake vlade, pa i naše, je daleko od toga da bude tehnički dokument, to je suštinski i najvažniji dokument koji se donosi svake godine. Budžet treba da definiše politiku vlade i da definiše šta vlada radi, jer reči su reči, obećanja su obećanja, a tek kada se to pretvori u budžet, u prihode i u rashode, onda možemo da vidimo šta je realna slika.
Vaše uvodno izlaganje, gospodine Cvetkoviću, je bilo veoma inspirativno. Sve teče po planu, nema nikakvih problema, očekuje nas rast, očekuje nas napredak. Očigledno, ne očekuju nas nikakvi rizici. Prema tome, građani Srbije, život nije onakav kao što vidite svakoga dana na ulici, u stvari, sve je mnogo bolje nego što vidite. To vrlo podseća na ono što ste nam pričali pre nešto malo manje od godinu dana, kada je usvajan budžet za 2011. godinu. Tada ste rekli da budžet predstavlja odraz ekonomske snage, da je realan, da je to jedan od stubova ekonomske politike zemlje, da je stabilan, da je 2011. godina godina šansi i godina realizacije novog ekonomskog modela razvoja.
Ako je budžet, taj koji je tada usvojen i ovaj sad, stub naše zemlje i svega ovoga što imamo, onda i te kako imamo razloga za brigu i imamo razloga za strah. Ovaj budžet očekuje milion i 700 hiljada penzionera, očekuje 750 hiljada nezaposlenih, očekuje 550 hiljada zaposlenih u javnoj službi. Od ovog budžeta zavisi život svih građana Srbije, direktno i indirektno. Građani ne očekuju od nas prazne reči, očekuju da čuju da li problemi postoje. Oni su birali poslanike, poslanici su birali Vladu, oni koji su za nju glasali, da dobiju rešenje za probleme, da čuju šta je to realno, šta nas očekuje. Niko nema koristi od iskrivljene slike i od zatvaranja očiju.
Ostavili ste nam tri nedelje da analiziramo budžet, to je tačno, ali nam niste dali nikakve podatke na osnovu kojih bi mogli da analiziramo budžet. Budžet za 2010. godinu je izgledao ovako. Rebalans je nekoliko puta tanji. Naravno da su sve one stavke ostale iste, nedostaju obrazloženja. Za razliku od vas, mislim da budžet koji ste nam predložili, odnosno rebalans budžeta ima tri karakteristike, potpuno drugačije nego što su vaše tri. Prva je da budžet, odnosno rebalans dokazuje da Vlada nema nikakvu politiku. Druga karakteristika je da ovaj rebalans predstavlja potpuno zatvaranje očiju pred realnošću. Treća karakteristika je da se nastavlja nerazumno trošenje daleko iznad mogućnosti. To su tri karakteristike ovog budžeta.
Rebalans mu dođe kao prolazno vreme u nekoj trci, vi krenete u trku, planirate vreme kada ćete stići na cilj, a rebalans vam predstavlja prolazno vreme. Tu vidite kakve su vam bile projekcije i kako stoje vaši planovi. Što se tiče našeg rebalansa, nema nikakvih analiza i potpuno je jasno da je izostao novi model rasta i da su planovi bili potpuno nerealni.
Kada pogledamo smanjenje projekcija rasta za ovu godinu sa 3% na 2%, 1% nije mnogo, ali sa 3% na 2%, složićete se, to je 1/3 smanjenog rasta, kao što je i za 2012. godinu smanjena projekcija. Kada pogledamo zemlje u okruženju, uključujući i članice EU, a to su Mađarska, Hrvatska, Rumunija, Hrvatska nije članica, nego Mađarska, Bugarska, Rumunija, uključujući i Hrvatsku, zemlje u okruženju, Albaniju, prema Izveštaju Fiskalnog saveta, naše projekcije su otišle najviše na dole. Da li vam to nešto govori? Očigledno da su naše projekcije najlošije i očigledno je da su naša predviđanja najdalja od realnosti.
Ako postoji ekonomska kriza, ona pogađa sve zemlje, pa i našu. Ali, kako to da su sve druge vlade, osim naše, imale mnogo realnije procene? Kako to da su svi mogli da predvide da postoje problemi, osim naše vlade? Vi ni danas ne priznajete da postoje problemi. Deficit je povećan sa 4,1% na 4,5%. To može da se komentariše na različite načine. Prethodnici su to komentarisali, svako na svoj način. Činjenica je da su prihodi manji nego što je bilo predviđeno, a rashodi su nešto povećani.
Obrazloženje za povećanje deficita je da će se time uticati na povećanje privredne aktivnosti i da će se time uticati na povećanje privredne aktivnosti i da će se time uticati na ne pogoršavanje ekonomskih aktivnosti. Zašto u Predlogu zakona ne postoji ni jedna analiza koja bi ovo potvrdila? To može da bude tako, a ne mora da bude tako. Vi ste u ove tri i po godine dokazali da nijedna vaša procena nije bila takva kao što ste nam govorili. Nijedna. Sve procene su bile na gore.
Uvek ste nam dolazili i govorili o tome kako će sve biti idealno, kako nas nijedna kriza neće pogoditi, a bilo nam je iz dana u dan sve gore i gore. To dokazuje da su vam procene potpuno pogrešne.
Ako hoćemo da pomognemo privredi, ako hoćemo da pomognemo privrednu aktivnost, zašto se onda budžetom najviše smanjuju kapitalni izdaci? Valjda se tako pomaže privredi? Na koji način drugačije možemo da pomognemo privredi, ako te investicije ne idu u privredu?
Praktično su sve stavke u budžetu smanjene. Prihod od PDV je drastično smanjen. Prihod od poreza, prihodi od doprinosa su takođe smanjeni. Samo trgovina na malo je 15% manja nego prošle godine. To dovoljno govori koliko je za godinu dana opao standard i koliko je opala kupovna moć, ako su prihodi od trgovine na malo toliko opali.
Naravno da raste rast nenaplativih potraživanja, jer više niko ne može da vraća kredite. To je realnost. Broj zaposlenih je samo u poslednjih godinu dana, prema zvaničnim Vladinim podacima, smanjen za 55.000. To je 55.000 novih ljudi koji ne rade u Srbiji. To su podaci koji treba da zabrinu svakoga od nas. To je daleko od toga da nema problema. Kada se ne prihvati ta činjenica, ako izostaju predlozi rešenja, onda možemo da očekujemo da će biti gore nego što je danas. Broj penzionera u Srbiji raste po stopi od 1-1,5% godišnje. Taj trend će se nastaviti.
Najveći uspeh ovog rebalansa, to piše i u Izveštaju Fiskalnog saveta i u budžetu, smanjena je masa penzija. Izabrali smo odličan model koji će penzije iz godine u godinu smanjivati i one će vremenom pasti ispod bilo kakvog ekonomski opravdanog nivoa i to je uspeh. Kakav je to uspeh? Sad vidimo zašto je brisana u zakonu odredba da penzije ne smeju da budu manje od 60% plate. Zato što su danas manje od 60% plate, sa tendencijom daljeg smanjenja. Kad odbijemo inflaciju, za koliko se povećavaju penzije? Kada odbijemo inflaciju, koja pojede sve, pa i rast penzija, penzije će ove godine realno da porastu za 1%. Morate priznati, drastično povećanje.
Naravno da je do kraja godine ostalo svega dva i po meseca. Mi sada raspravljamo o rebalansu, a za 15 dana treba da nam stigne budžet koji, naravno, neće stići ni ovoga puta na vreme. Šta možemo da očekujemo do kraja godine? Prihodi od PDV su i u ovom rebalansu precenjeni. Oni će biti manji nego što postoje. Prihod od akciza je precenjen. Videlo se u junu i julu da prihodi od akciza padaju, i na gorivo i na sve druge akcizne proizvode. To je takav proizvod da povećanjem cene ne možete da dobijete povećanje prihoda koje ide proporcionalno. Procene su da će to biti bar pet milijardi manje nego što procenjujete. Napravili ste uštede kojima hoćete da rešite problem. To samo pokazuje kakav je to nedostatak politike. Ad hok uštede neće dati nikakav rezultat. Na stavci na kojoj ne sme da se štedi, a to su kapitalne investicije, štedi se osam milijardi dinara. To se zove ušteda. Lokalna samouprava koja je, po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, dobila sredstva, opet je oštećena za dve i po milijarde od onoga što ste planirali pre godinu dana.
Ne može Zakon o budžetu da menja druge zakone. Za šta će nam onda drugi zakoni? Ajmo da se Skupština skupi jednom godišnje, to je najveća ušteda za državu, usvoji samo zakon o budžetu, tim zakonom se promene svi potrebni zakoni i onda nam ne treba ni jedan drugi zakon osim budžeta. Kako možete Zakonom o budžetu da menjate Zakon o finansiranju lokalne samouprave, pa onda važi član zakona koji je predložio vaš koalicioni partner, a ne važi drugi član zakona koji stoji u zakonu, pa sad kao lokalna samouprava dobija, a u stvari gubi? Da nismo menjali Zakon o finansiranju lokalne samouprave, samo da smo primenili 1,7% od BDP, lokalna samouprava bi imala više sredstava nego što dobija ovim zakonom.
S druge strane, znate da je samo za mandata ove vlade lokalna samouprava oštećena za 55 milijardi, osim onih privilegovanih koji dobijaju pare iz budžetske rezerve, ne plaćaju struju, vodu, sve druge dažbine. Sad kad dobiju povećana sredstva, koliko će ovih sredstava koje se prebacuju lokalnim samoupravama otići u kapitalne investicije? Vrlo malo, tako da će kapitalne investicije, koje se više ne finansiraju sa republičkog nivoa, vrlo malo biti finansirane i sa lokalnog nivoa, jer lokalna samouprava nema sredstava da to finansira.
Sopstveni prihodi su smanjeni za devet milijardi. To se predstavlja kao odlična stvar. Ne da nije odlična, to je izuzetno loša stvar. Zašto je loša? To govori samo o dve stvari: da su svi budžetski korisnici, koji imaju pravo na sopstvene prihode, očigledno planirali i dali velike namete privredi, da su ti prihodi nerealno visoki i da imaju višak sredstava. To može da bude jedno tumačenje. Drugo tumačenje je da oni, ako im oduzmete tih devet milijardi, neće moći da rade posao koji im je predviđen po zakonu. Kako će moći ako nemaju pare? Znači, ili je jedno ili je drugo, ali u svakom slučaju pokazuje da nema politike. Ako su dobili zadatak po nekom zakonu, moraju da ga sprovedu. Taj zadatak zahteva određena sredstva, ta sredstva moraju da budu u budžetu.
Vaša vlada je pokušala 2009. godine da uzme sopstvene prihode. Tada je bila ministarka finansija gospođa Dragutinović, ali budžet nije budžet ministarke finansija nego cele Vlade. Sećate se kako je prošao projekat uzimanja sopstvenih prihoda budžetskim korisnicima. Tu je gospođa Stojiljković, ona jako dobro zna kako je neslavno prošao taj projekat. Tako će proći i sada.
Što se tiče ovih stvari sa planom ušteda, ad hok preko noći odlučite da će to da bude štednja i to zovete efikasnom politikom. To nije efikasna politika, to je nedostatak bilo kakve politike. U budžetu počinju da egzistiraju agencije koje su ranije tretirane kao agencije koje se samofinansiraju, npr. Agencija za privatizaciju. Agencija za privatizaciju više nije u stanju da se finansira iz privatizacionih prihoda i Agencija za privatizaciju je sada deo budžeta. Trista miliona dinara ide za plate u Agenciji za privatizaciju.
Ono što jedan od najvećih uspeha vaše vlade, to je bujanje agencija, to su stotine agencija i direkcija. Njih nema u budžetu, jer svaka ima mogućnost da preko javnih ovlašćenja diktira namete privredi i građanima. To je jedino zapošljavanje koje postoji u Srbiji. dokle će to tako da traje, to ćemo videti.
Vaša vlada je, osim agencijama, obeležena zaduživanjem. Prema zvaničnim podacima vašeg ministarstva, pošto ste vi i ministar finansija, naš dug u trenutku kada ste preuzeli Vladu je bio oko 8,8 milijardi dinara. Danas je on pet milijardi veći. Za tri godine i četiri meseca – pet milijardi samo što se tretira kao dug, što hoćete da priznate da je dug. Ovde nema tri milijarde koje smo uzeli od MMF, ovde nema milijardu od obveznica, ovde nema novih kredita o kojima čujemo da pregovarate svakog dana, ovde nema seta kredita o kojima ćemo raspravljati sutra.
Osnovno je pitanje – ako je rezultat ovakvog zaduživanja ovako porazna ekonomska situacija u kojoj se nalazimo, onda je osnovno pitanje šta će uraditi sledeća vlada, koja više nema sposobnost da se zadužuje a kojoj ćete ostaviti probleme na svakom koraku? Samo ove godine Srbiji je bilo potrebno, da bi držala glavu iznad vode, da se ne bi udavili svi zajedno kao država, 550 milijardi raznih kredita, da budemo glavom iznad vode. Naravno da to nije kompletan dug, ali je bilo potrebno zadužiti se na raznim tržištima, skupljajući pare gde god stignemo, da bi preživeli. Zato banke nemaju želju da investiraju u privredu. Zašto bi investirali u privredu ako mogu da investiraju u državu?
Samo su troškovi kamata ove godine bili 42 milijarde. Šta ćemo kada pristignu drugi troškovi? Vi ste nam sa radošću vest da su prodate evro obveznice. Svako bi se na vašem mestu radovao. Ako se zadužite, planirate da potrošite te pare, a vraćaće ih neko za 10 godina, onda je to verovatno san svakog predsednika Vlade koji vodi ovakvu vladu kao što je vaša.
Da vas podsetim, kada Amerika emituje obveznice na 10 godina, oni plaćaju kamatu od 2%. Kada Srbija emituje obveznice, ona plaća 7,5%. To je nadnica za strah kada ulažete u Srbiju. To znaju svi investitori. O tome svi razmišljaju.
U šta će te pare biti uložene i šta može da donese rast od 7,5% na godišnjem nivou? To je tema o kojoj treba da pričamo, to je tema koja je sastavni deo budžeta. To da li je neko zadovoljan ili nije, to je njegova privatna stvar.
Šta će se desiti kada te devize budete prodali na domaćem tržištu? Šta će se desiti sa tom masom dinara? Kakve će probleme imati NBS sa tim pritiskom na inflaciju? Srbija i ovaj parlament su odobrili još 270 milijardi dinara raznih kredita koji ne mogu da budu povučeni zato što ne postoje projekti. Tu je i onih 800 miliona dolara, otprilike osamdesetak milijardi ruskog kredita, tu su neki kineski krediti, tu su krediti po vrlo povoljnim uslovima. Povukli ste samo kredite za budžet, sve drugo stoji. Kako pomažemo privredi ako ne možemo da povučemo kredite sa projektima, ako smanjujemo kapitalne investicije?
Vi ste potpuno zaustavili reforme. Reforme se ne mere brojem zakona. imamo odličan primer, a to je primer Grčke.
Grčka je već nekoliko decenija član EU. Ona je usvojila hiljade zakona, ali Grčka danas mnogo više liči na samu sebe od pre 30 godina, nego što liči na bilo koju zemlju EU. Kao rezultat svega toga je da je Grčka izgubila svoj suverenitet, svoj ekonomski suverenitet, dobrim delom. I to je dokaz da se reforme ne mere samo brojem zakona, nego se mere brojem dobrih zakona i brojem zakona koji se primenjuje.
Deficit postoji u svim zemljama, ali se deficit meri tako da godinama kada dobro ide vraćaju se dugovi, u godinama kada loše ide mogu da se naprave dugovi. Naravno, da se meri nekoliko puta zašta će svaki dinar biti uložen i postoji dobro zaduživanje. Svako zaduživanje u infrastrukturu, u projekte koji će sutra pomoći da se privreda razvije dobro zaduživanje. Svako zaduživanje koje ide u potrošnju je loše zaduživanje. Očigledno da su naša zaduživanja loša zaduživanja. Očigledno da je javni dug drastično porastao u vreme vaše Vlade. Ono što je zabrinjavajuće, to može da se meri procentima. Naravno, da je svaka zemlja u Evropi i svetu svoja na svoj način i ono što je za nekoga malo, za nekoga drugoga je mnogo. Ono što zabrinjava to je da ne postoji nikakva garancija da neće biti potreba za zaduživanjem i sledeće godine 2012. ni 2013. ni 2014. godine.
Ona priča o fiskalnoj odgovornosti, to su priče za nekoga ko ne gleda dokumenta koja nam dostavljate jer ono što govorite, to vrlo često ne piše, to vrlo lepo zvuči, ali ne piše u dokumentima. Jedva ste čekali da oborite stopu rasta da biste mogli da povećate deficit, a šta će biti 2012. godine, a šta će biti 2013. godine? Hajde da pitamo, nekog iz Irske, nekoga sa Islanda, nekoga iz Grčke šta o tome misli, hajmo da pitamo njih šta misle o deficitu i o zaduživanju? Da pitamo danas, jer sve ono što su lepo živeli nekoliko godina ili nekoliko godina unazad, vratićemo se u godinama koje slede. Može svako od nas svoje pare da troši racionalno i neracionalno, ali Vlada ima obavezu da racionalno vodi računa o svakom dinaru.
Ono što je za mene jedina nepoznanica, na kraju ove rasprave, pošto je vašoj Vladi ostalo još nekoliko meseci do kraja, sve drugo mi je poznato, ne mogu samo da procenim koliko ćete nas još zadužiti i ne mogu samo da procenim koliko će ljudi po vašom Vladom ostati bez posla i otići na ulicu. To su jedino dve stvari koje su mi nepoznanice.

Iskorišćeno je 19 minuta od vremena zamenika predsednika poslaničke grupe.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
U tom slučaju obaveštavam vas da su saglasno…
Predsednik Vlade želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo na završetku ovog dela rasprave želeo bih da uzmem reč i da dam nekoliko komentara vezano za raspravu koja je do sada bila. Pre svega bih se zahvalio svima koji su učestvovali u ovom delu rasprave i to kako onima koji su podržali Vladu i dali pozitivne ocene o dokumentu koji se nalazi ovde, tako i isto i one koji su dali kritičke ocene. Naravno, ne želim da ulazim u polemiku sa svakim pojedinačno ali mislim da je potrebno da ipak u nekom sažetom obliku dam određene stavove, a naročito informacije vezano za pitanja koja su bila prisutna, pa možda i neka nerazumevanja. Bez neke posebne sistematizacije, a u skladu sa tokom diskusije, otprilike moj komentari su sledeći.
Prvo, bila je priča oko RZZO, znači i problematike teškoća koje on sada ima i pojavila se informacija da je sada novim budžetom RZZO doveden u situaciju da nema dovoljno sredstava. Moram da kažem, da to nije tačno, dakle novi budžet ili rebalans budžeta ni u kom pogledu nije menjao poziciju RZZO. Istina je, međutim, da oni isti razlozi koji su doveli do potrebe da se dođe, da se radi rebalans budžeta, a to je pad prihoda u budžet su imali i odgovarajući efekat na RZZO. Dakle, isto kao što su nama pali prihodi od doprinosa za penziono i socijalno osiguranje, tako su isto RZZO pali prihodi od zdravstvenog osiguranja i zbog toga se RZZO našao u određenim teškoćama. Dakle, teškoće nisu one, one zapravo postoje, mi smo svesni, mi ćemo ući u raspravu da pokušamo da ih rešimo ali ne postoji funkcionalna veza između tih teškoća i rebalansa budžeta koji je ovde. U toku svog ekspozea sam napomenuo da ćemo razmatrati i uvesti neki sistem obaveznog plaćanja doprinosa, a ne samo neto plate što će imati direktan pozitivan efekat i na RZZO ali isto tako smo spremni da otvorimo raspravu i za sva druga pitanja i mogućnosti da im se pomogne.
Drugo, vezano za Vojvodinu i raspravu koja je bila. Takođe želim da kažem da slično kao kod RZZO, Predlog rebalansa budžeta apsolutno nije promenio poziciju Vojvodine, niti njena prava u odnosu na ona koja su postojala u sadašnjem budžetu, dakle pre rebalansa. Izvesne uštede koje su nađene na pojedinim pozicijama nisu se odnosile na pozicije koje tangiraju transfere ili druga sredstva namenjene Vojvodini, tako da ukupno posmatrano tu nije bilo nikakvih promena. Mi smo spremni da otvorimo razgovore, da vidimo i taj amandman koji je podnet, da vidimo koja je njegova suština, ali ono što jeste važno i činjenica, potrebno da se shvati, a to je da se pozicija Vojvodine ovim budžetom apsolutno ne menja.
Bilo je postavljeno i pitanje oko poljoprivrednih penzionera i toga da budžetom nije predviđeno da im se plati poslednja rata, zaostala rata penzije koje su zaostale iz prethodnog perioda. Moram da kažem, ne sećam se ko je to rekao, da on nije dobro pregledao sve delove budžeta, dakle, sada zvanično da vam kažem da jeste predviđeno, postoji stavka ona se naravno ne nalazi u rashodima, već se nalazi u plaćanju ranijih dugova, to je neka vrsta javnog duga čijom će isplatom on biti podmiren. Dakle, predviđeno je da se taj deo javnog duga isplati i u narednih dva-tri meseca, praktično do kraja ove godine, ta naša obaveza biće podmirena i svi poljoprivredni penzioneri i taj dug prema poljoprivrednim penzionerima biće izmiren.
Bilo je od strane više narodnih poslanika priče oko toga da je došlo do smanjenja investicija i da to smanjenje investicija umesto da pomaže ono odmaže privredi itd. Takođe moram da kažem da to u svojoj osnovi nije tačno. Naime, radi se o sledećem. Ako se budžet posmatra kao celina, rekao sam to na početku, njegovi rashodi su u sumi ostali identični kao i rashodi postojećeg budžeta. Razlika je minorna. Osnovni razlog povećanja deficita nije povećanje rashoda već je smanjenje, očekivano smanjenje prihoda iz razloga koje sam objasnio. Sada kada se pogledaju rashodi onda i potreba da se socijalna komponenta ojača, imajući u vidu zakonske propise, naravno došlo je do smanjenja pojedinih pozicija, pa samim tim su i kapitalna ulaganja smanjena ali tu treba imati u vidu način na koji su smanjena, principi i način na koji je došlo do smanjenja i koja su posledica i efekti tog smanjenja.
Pre svega mi smo gledali svaku pojedinačnu stavku i utvrđivali da nam u periodu, recimo sedam osam meseci kada smo radili budžet i gledali koji je stepen realizacija. Na naše iznenađenje utvrdili smo da na jednom velikom broju stavki koje upravo imaju karakter kapitalnih ulaganja je stepen realizacije izuzetno nizak, pa negde čak i ispod 10%. Dakle, od planiranih 100 dinara za realizaciju vi ste potrošili pet za osam meseci. U takvim situacijama bilo je logično da se sedne i da se ponovo napravi plan i da se vidi zašto ste planirali 100, ako za osam meseci ne možete da potrošite više od pet ili šest. Prilikom tog planiranja, ponovnog, za svaku pojedinačnu stavku i na različitim nivoima mi smo došli do zaključka da je zaista na nekim mestima planiranje urađeno tako da je preoptimistički predviđen stepen keš plaćanja u toku ove kalendarske godine.
U dobrom delu tu se odnosi na određene kredite. Dakle ovde se ne radi o pitanju likvidnosti budžeta i finansiranja, već prosto pitanje da li ćemo do decembra meseca povući sa tih kreditnih linija tolike stavke ili ne. Na osnovu toga izvršena je ponovna procena i ona je rezultirala smanjenjem kapitalnih izdataka. Drugim rečima, da se jednostavno razume, smanjenje na kapitalnom delu budžeta neće ni u kom slučaju usporiti radove koji su predviđeni da se izvrše već će se oni normalno izvršiti onako kako su i planirani.
Bilo je pitanje koncesije, zašto se ona ne nalazi u budžetu, loš izvođač itd. Vrlo kratko bih tu rekao da se koncesija naravno ne nalazi u budžetu zato što stvar na arbitraži. Ne želim da bilo šta kažem, imajući u vidu da je to jedan proces koji je u toku.
Ono što mogu da kažem jeste da se ovde meša pitanje kvaliteta izvođača sa kvalitetom investitora. Ako je neko na osnovu koncesije, on je praktično investitor jer na osnovu koncesije dobija pravo popravljanja i korišćenja predmeta koncesije, dok kada se radi o izvođenju radova, to je čisto ono robno-novčani odnos, platiš mu, on ti završi posao i to je to. Ovo je znatno kompleksnije. Mogu samo radi ilustracije da kažem da je nakon pregleda dokumentacije taj severni deo koji smo u međuvremenu završili u stvari izgrađen za znatno manji iznos sredstava u odnosu na ona koja su bila predložena u okviru te koncesije. Ne bih hteo da manipulišem sa ciframa, pogotovo zbog procesa koji je u toku i za koji se nadam da će biti završen, naravno, pozitivno po državu.
Pitanje rebalansa i predloga da je trebao da bude urađen u martu nakon rekonstrukcije Vlade itd, mislim da je to pitanje postavljeno kao plod nepoznavanja propisa i nerazumevanja načina na koji se to radi.
Kada se radi o propisima, propisi kažu da u slučaju ako dođe do promene budžetskih korisnika tako što se nekih od njih spoje ili se neki razdvoje, onda zar to nije potrebno da se ide na rebalans već se za onog korisnika koji nestaje prebacuju sredstva u tekuću budžetsku rezervu, a zatim se iz tekuće budžetske rezerve ona vraćaju novom korisniku koji je nastao nakon spajanja ta dva korisnika. To vam piše lepo u zakonu, postoje članovi i to je ono što je ova vlada uradila. Dakle, ukoliko ne dolazi do probijanja ukupne sume budžetske, a nije došlo do probijanja nakon rekonstrukcije Vlade, onda nema potrebe da se ide na rebalans. To je potpuno pogrešno misliti da je napravljen bilo kakav zakonski prekršaj.
Sa druge strane, možemo i ovako da špekulišemo, postavlja se pitanje da je tada bio napravljen rebalans da li bi bio potreban još jedan rebalans. Moj odgovor je – apsolutno, da, pošto bi taj prvi rebalans bio rebalans sa tzv. nultom sumom, a mi ovde imamo rebalans koji je nastao kao posledica one dve okolnosti o kojima sam na početku govorio, a koji sintetički utiču na smanjenje prihoda. Dakle, naš rebalans je posledica smanjenih prihoda zbog određenih propisa koji su doneti zbog nove procene rasta BDP.
Kada se radi o procenama i to zašto je kod nas bila procena tri, pa je dva, pa nije veliko, pa je srazmerno veliko itd, moram da kažem da, obzirom da se ovde radi o proceni prihoda koji su, uslovno rečeno, neka egzona veličina koje država samo prikuplja, naravno da ukoliko ti prihodi budu veći država neće da kaže hvala, nemojte više uplaćivati poreze i doprinose. Naprotiv, ukoliko se ispostavi da je ta procena bila previše koncervativna to će samo imati za posledicu smanjenje planiranog deficita u odnosu na ovaj koji je bio, a nikako povećanje troškova ili rashoda.
Kao ilustraciju mogu da vam kažem da se to desilo u prošloj kalendarskoj godini, kada je naš deficit bio planiran sa 4,8%, a u stvarnom životu mi smo imali između 4,5 i 4,6. Zaista sam ubeđen da i ovih 4,5 u stvarnom životu će biti manji nego što je ovih 4,5.
Prema tome, kada se radi o tome da li su naši planovi dobri ili loši, može se zaključiti da su konzervativni i da u stvari ostvarujemo više i bolje nego što dajemo prognoze što je, na kraju krajeva, neki principi opreznosti i isto tako pokazuje naš odnos i saradnju sa MMF, kada smo sve ono što je dogovoreno izvršili i još preko toga to je bilo predviđeno.
Bilo je ovde dosta pitanja vezano za fiksni kurs ili plivajući, za repooperacije, za rezerve itd, mislim da ovde zaista postoji jedan veliki interes za širi aspekt ekonomske politike Vlade i to veoma cenim. Mnoga od ovih pitanja nisu baš suvo politička nego su u dobroj meri stručna. Za neke od njih sebe ne osećam dovoljno kompetentnim da dam stručne odgovore, ali svakako ono što treba imati u vidu jeste da ta dva stuba ekonomske politike, monetarna i fiskalna politika, jesu komplementarni ali je ključni dokument fiskalne politike zapravo budžet. Dakle, ovde razgovaramo o ključnom dokumentu fiskalne politike, a onaj ko se interesuje za monetarnu politiku isto je dobrodošao, ali prosto mislim da je neprimereno da u okviru teme koja je surovo vezana za fiskalnu politiku razmatramo još i pitanje monetarne politike. Na stranu što je monetarna politika, kao što smo od jednog govornika čuli, u rukama nezavisnog regulatornog organa koji se zove Narodna banka.
Na kraju bih spomenuo vezano za javni dug jer je neko spomenuo tri milijarde monetarni fond itd, a to važi i za ove obveznice u ovom trenutku. Mislim da je naročito za građane važno da znaju da kada se neko zaduži onda dokle god on te pare ne potroši onda to ne ugrožava njegovu finansijsku poziciju. Dakle, ne raste vama javni dug zato što ste uzeli pare već vam raste kada te uzete pare potrošite.
Mogu da vam kažem da što se tiče MMF sredstva koja su povučena nisu tri milijarde nego su 1,5, ali ono što je na rezervama i ona se ne ubrajaju u javni dug. Dakle, mi imamo o tome, pošto je vođena o tome polemika pre jedno dve godine, i zvanično tumačenje da ona formalno jesu, ali suštinski nisu javni dug. Na isti način se mogu tretirati i sredstva prikupljena iz euro obveznica i ona praktično neće ugroziti bilo kakvu našu poziciju do onog momenta dok ne budu potrošena. Pošto u ovom trenutku imamo u rezervi ne samo sredstva od tih milijardu dolara, nego imamo i još otprilike 600 miliona evra takođe u rezervi, sve je to ono što držimo i što će nam obezbediti likvidnost budžeta ne samo u ovoj kalendarskoj godini već i u dobrom delu sledeće, tako da možemo računati da li će ova vlada toj nekoj budućoj vladi ostaviti značajna sredstva i neće je dovesti u poziciju da mora da povuče iznuđene poteze.
Što se tiče samog utroška tih sredstava, to je sada spekulacija, evo imaju pare, pa će potrošiti ne namenski, tu želim da kažem da niko ne treba da brine jer mi trošimo pare isključivo u skladu sa ovim budžetom koji ste dobili i ni dinara preko pozicija koje su ovde neće biti potrošene.
Na kraju se još jednom zahvaljujem na kontribuciji u ovoj raspravi i želim da tako nastavimo i u narednom periodu, kada budemo diskutovali budžet. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Prelazimo na učešće poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka našeg dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović.