Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da je na sednici prisutno 90 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika čije su identifikacione kartice u elektronskom sistemu poslaničkih jedinica za glasanje, molim vas da svoje kartice postavite u sistem.
Konstatujem da je u elektronskom sistemu prisutno 85 narodnih poslanika svojim identifikacionom karticama, a da još jedan određeni broj narodnih poslanika prisutno u sali, tako da postoje Poslovnikom utvrđeni uslovi za početak rada sednice Narodne skupštine.
Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, Narodna skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji u stavu 1. kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, koje su mu potrebne za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika. Izuzetno, predsednik, odnosno, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti na sednici Narodne skupštine, usmeno u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanje broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Pitam da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da iskoristi svoje pravo iz člana 286?
Narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, celokupna javnost je već upoznata da je od juče počela primena Briselskog sporazuma o slobodi kretanja, postignutog u razgovorima delegacija Srbije i Kosova. Međutim, sasvim neočekivano je, umesto radosti zbog sprovođenja ovog veoma važnog sporazuma, došlo do velikog razočarenja i ogorčenja zbog astronomsko visokih tarifa polisa za osiguranje automobila i drugih vozila, koje su orijentaciono od 60 do 90 puta veće od cene koštanja zelenog kartona, koje moraju da plaćaju vlasnici vozila sa registarskim tablicama KS da bi ušli na teritoriju Srbije.
U okviru recipročnih mera koje su preduzele nadležne kosovske institucije i vlasnici vozila sa teritorije Srbije moraju za polisu osiguranja da plaćaju 60 evra za vremenski period od 15 dana. Na ovaj način dosadašnje administrativne prepreke za ulazak vozila sa kosovskim registarskim tablicama na teritoriji Srbije pretvorene su u nepremostive finansijske prepreke.
Međutim, još je neuporedivo teže što se na ovaj način drastično smanjuje dosadašnja sloboda kretanja iz Srbije prema Kosovu. Znači, od sprečavanja kretanja u jednom smeru, sada se uvodi totalna blokada. Naravno da ove nerazumne mere pogađaju sve građane, ali kad se zna da se ove mere ne preduzimaju za prelazak od Leposavića i Zubinog Potoka, onda je jasno da se ovim nelogičnim anticivilizacijskim merama najviše pogađaju Albance Preševske Doline, jer oni, pored rodbinskih veza, imaju priličan broj zaposlenih na Kosovu, o čemu govorim čitavo vreme, da ne mogu da se zaposle u razvijenijoj državi u kojoj žive, pa moraju dalje da idu, ne samo u Evropi, nego da se zapošljavaju i na Kosovu. Još je veći broj Albanaca sa ovog područja koji su odmah nakon Kumanovskog sporazuma bili primorani da napuštaju svoje kuće iz kopnene zone bezbednosti i da se privremeno smeste u Gnjilane, Prištinu ili drugim kosovskim centrima.
Zato pitam Vladu šta će veoma urgentno preuzeti da se reši ova alarmantna i jako osetljiva problematika? Ako ova situacija potraje duže, Vlada će biti odgovorna za destabilizaciju situacije u ovom području, jer je i onako socijalna situacija katastrofalna.
Još je samo ovo trebalo, da imamo astronomske cene sa ovim tarifama za polise osiguranja i da mi u 21. veku sprečavamo totalno slobodu kretanja, o čemu čitavo vreme govorimo i za šta se čitavo vreme zalažemo. Zato skrećem pažnju da je situacija urgentna i da rešenja moraju da se nađu veoma brzo. Ne može ovako eksperimentalno da se odnosimo na to područje i uopšte na taj deo stanovništva koji ionako ima najteže i najosetljivije životne probleme. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

 Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja imam pitanje koje se pre svega odnosi na rukovodstvo ove skupštine, odnosno predsednicu ovog parlamenta. Nisam siguran da vi, gospođo Čomić, možete u ovom trenutku da mi date odgovor, ali svakako verujem da će predsednica parlamenta tokom dana moći da odgovori na pitanje koje ću ovde postaviti. Takođe, pitanje se odnosi i na šefove poslaničkih grupa vladajuće koalicije, pre svega na gospođu Kolundžiju koja je šef poslaničke grupe najveće vladajuće stranke u ovom parlamentu.
Sinoć negde pred kraj rasprave, kada se predsednik Vlade osvrtao i odgovarao na samo neka od pitanja koja su mu ovde postavljena u toku dana i tokom načelne rasprave o budžetu, izgovorio je jednu zaista neverovatnu stvar. Naime, komentarišući očiglednu činjenicu da u ovom parlamentu već osam ili devet godina nije usvajan završni račun budžeta Republike Srbije, premijer je onako lakonski, kako samo on ume, uspeo da primeti da uopšte ne razume u čemu je problem i rekao je, citiraću ga: "Dostavljali smo parlamentu završne račune u zadnjih pet-šest godina. Za prošlu godinu nije dostavljen, ali je na Vladi usvojen i treba da bude prosleđen. Završni računi su ovde, imate i revizora, njegovo mišljenje, tako da oni možda nisu stigli da budu na plenarnoj raspravi, ali svakako da postoje. Verujem da svaki poslanik koji želi može da ih uzme iz arhive i pogleda".
Mislim da je ovim predsednik Vlade direktno optužio ovaj parlament, zapravo njegovo rukovodstvo, predsednicu parlamenta i političko rukovodstvo, šefove poslaničkih grupa vladajuće koalicije da zapravo ne žele da stave završne račune na dnevni red, da godinama vi krijete od javnosti kako se troše budžetska sredstva i premijer je prosto oprao ruke od svoje vladajuće većine, od svoje vladajuće koalicije i od ovog parlamenta pred koji svake godine dolazi da traži dozvolu za trošenje budžetskih sredstava. Ovde sedi 250 narodnih poslanika i ja mislim da je još sinoć premijer trebalo da dobije opomenu zbog te poruke poslanicima da kopaju po arhivi i traže završne račune ove zemlje za tih pet-šest godina. Pri tom, nije tačno da su tih pet-šest godina dostavljeni završni računi jer je sada kraj decembra 2011. godine i nemamo završni račun za 2010. godinu. Svake godine je revizor stavljao ozbiljne primedbe na završne račune i trošenje novca, vođeni su neki prekršajni postupci, ministri, uključujući i neke ministre iz Cvetkovićeve vlade su osuđivani pred sudovima. Konačno, tu je i ona jednogodišnja vlada vaše kohabitacije sa Vojislavom Koštunicom kada je možda bio još odgovorniji Mirko Cvetković, jer je bio i ministar finansija u toj vladi.
Prosto, ja mislim da danas u toku dana moramo da dobijemo odgovor zašto se pet godina od građana Srbije kriju završni računi? Ne znamo kome da verujemo, da li predsedniku Vlade, rukovodstvu ovog parlamenta koje nas je mesecima uveravalo da samo što nije stavljeno na dnevni red razmatranje zakona o završnom računu, ili možda predsedniku Odbora za finansije, gospodinu Krasiću, koji tvrdi da je Odbor u svakoj fazi i svaki put uradio sve što od njega Poslovnik i zakon očekuju. Mislim da je važno da u ovom trenutku dobijemo odgovore na ova pitanja. Ne može premijer da završi svoje izlaganje time što će nam opaliti svima ovde pljusku i reći da mi od građana Srbije krijemo završne račune i da je on sve uradio.
Molim vas da danas u toku dana dobijemo odgovor zbog čega nisu razmatrani zakoni o završnom računu i da li ćemo to možda dobiti u narednim danima, narednim nedeljama i konačno dobiti priliku da to razmatramo pred građanima Srbije? Mislim da je to iznos od nekoliko desetina milijardi u prethodnih nekoliko godina i nije nebitno pitanje, čak i kada na taj način ovde problem napravi predsednik Vlade. Mislim da ne možemo ćutke da pređemo preko toga. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Milentijević.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pri kraju smo svog četvorogodišnjeg mandata i rada, kako ove Narodne skupštine, tako i Vlade Republike Srbije i vladajuće koalicije. S obzirom na vreme koje imam, ukratko ću vas podsetiti na predizborna obećanja ove vladajuće koalicije i izneti efekte tog obećanja.
Vladajuća koalicija je u predizbornoj kampanji za ciljeve i prioritete imala nekih hiljadu evra akcija za građane Republike Srbije od javnih preduzeća, 200 hiljada novih radnih mesta, bespoštednu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, status kandidata za EU i očuvanje Kosova u sastavu Republike Srbije itd, itd.
Na početku svog mandata, kada je KiM u pitanju, napravili ste političku projekciju da priznate nezavisnost Kosova u zamenu za kandidaturu i ulazak u EU. Tome ste bili posvećeni i jedino ste u tome bili dosledni. Prihvatanjem dijaloga Beograda i Prištine o dobrosusedskim odnosima, vi ste na tom poslu kapitulirali i definitivno priznali nezavisno Kosovo. Priznali ste ga, a sada i Srbima na KiM i građanima Republike Srbije to predstavljate kao interes i jednih i drugih. Kažete da je u interesu Srba koji žive na severu KiM i uopšte na KiM i građana Republike Srbije. Duboko smo ubeđeni mi koji živimo na Kosovu da u pregovorima ne postoji nijedan interes za Srbe koji žive na KiM, a ako je interes građana Republike Srbije, onda vam skrećem pažnju da morate prvo da promenite Ustav Republike Srbije, pa onda da priznate nezavisno Kosovo. To morate da vodite računa, a ovako mimo zakona i Ustava Republike Srbije, ono što ste vi uradili sa Kosovom i Metohijom to je kapitulacija.
Sada nas Srbe koji živimo na Kosovu i Metohiji terate i vršite pritisak, ucenjujete da prihvatimo ono što je za nas neprihvatljivo. Neprihvatljivo je da Srbi na Kosovu i Metohiji ostanu bez i jednog atributa svoje državnosti, da Šiptari od Srbije dobiju nezavisnost, a da Srbi na Kosovu i Metohiji od Srbije dobiju sve atribute šiptarske državnosti. Tako da ste vi gospodo, Srbe na Kosovu i Metohiji ostavili bez ijednog atributa državnosti Republike Srbije. Vi u svojoj priči, u svojim opravdanjima da niste priznali nezavisno Kosovo vređate zdravu pamet i građana, Srba sa Kosova i građana Republike Srbije.
Stoga postavljam pitanje Vladi Republike Srbije - imate li nameru, a ako imate, kada će Vlada Republike Srbije prestati da pritiscima i ucenama prihvatamo život u nezavisnoj državi Kosovo. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani građani Srbije, mi smo na kraju mandata ove vlade na sreću građana Srbije. Mi smo pred izborima i mi smo pred usvajanjem budžeta koji smo dobili u jednom takvom kratkom vremenskom intervalu da je to gotovo uvredljivo za građane Republike Srbije.
Juče u nemuštoj raspravi i pokušajima da se takav budžet brani, u kom očigledno ima dosta toga što je nejasno i što čak ni gospodin premijer, odnosno ministar finansija nije uspeo da odbrani pred ovim parlamentom i pred građanima Republike Srbije. Čuli smo i jednu floskulu koja se zaista kosi sa zdravim razumom, otprilike parafraziraću da je bolje imati budžetski deficit od 140 milijardi nego od 40, gotovo zdravije, odnosno prevedeno narodski, to bi značilo da je bolje biti dužan 140 milijardi, nego 40. Ne verujem da to baš iko u Srbiji može da prihvati, ali šta je tu je.
Međutim, u tom budžetu ima mnogo pitanja, mnogo spornih tema, mnogo stvari koje nisu jasne i koje treba građanima Srbije, zaista transparentno razjasniti. Međutim, naša poslanička grupa dobila je brojne sugestije da postavi jedno pitanje ministru finansija i ministru ekonomije i regionalnog razvoja. Mislim da su oba ta ministarstva dovoljno kompetentna da odgovore građanima Republike Srbije.
Naime, u mnogim preduzećima, oni građani koji još negde rade u mnogim institucijama, u mnogim državnim ustanovama, su deljena sredstva iz budžeta, isplaćivana sredstva iz budžeta po pitanju tehnološkog viška. Opšta praksa u Srbiji je pokazala da oni koji uzmu sredstva iz budžeta po toj osnovi, vrate se, ili u isto preduzeće, u istu instituciju, u istu ustanovu po ugovoru o delu, ili u neko drugo javno preduzeće. Svi mi znamo šta to znači. Svi građani Republike Srbije znaju kakva je to zloupotreba, ko bi za to trebao ozbiljno da odgovara i u današnje vreme kada se povećava broj nezaposlenih, isto tako drastično povećava broj korisnika narodne kuhinje, što nam nikako ne služi na čast, što je naša najveća sramota kojom ova vlada treba da se ozbiljno pozabavi.
Dakle, imamo jasno pitanje – koliko sredstava iz budžeta je izdvojeno, isplaćeno po osnovu tehnoloških viškova širom Srbije? Kakva je kontrola vršena po pitanju zapošljavanja onih koji su ta sredstva uzeli? Ko će sve biti odgovoran kada se utvrdi da je do ogromne zloupotrebe po pitanju isplate tehnološkog viška u Srbiji došlo?
Dakle, postoje jasna preduzeća, imena, prezimena ljudi koji su ova sredstva zloupotrebili. Molimo odgovor na ovo pitanje i to vrlo urgentno, ne posle izbora, pre izbora. Hvala lepo.

Samo da preciziramo stenograma radi, ministru finansija i ministru ekonomije i regionalnog razvoja, u dva ministarstva je upućeno pitanje? (Da.)
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, tok sednice gde reč dobijaju narodni poslanici na osnovu člana 286. dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim studente i profesore Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji trenutno prate deo naše današnje sednice sa galerije Velike sale.
Prisutni su: Radibratović Adijana, Đorđević Aleksandar, Rakićević Aleksandar, Radojković Milena, Ristić Nataša, Trbojević Nataša, Lazić Ana, Colja Dejan, Veselinović Jovana, Bauk Marina, Jović Srđan, Kaličanin Jelena, Maksimović Lara, Paunović Vesna, Tešanović Marko, Jovanović Milica, Mutavdžić Sandra, Vidaković Dušan, Trifković Nataša, Ćuzović Dušan, Ljubić Mihailo, Jović Bojan, Đurović Milica, Vučetić Željko, Marina Matejić, Ilija, Drača Sava, Radenović Nikola, Pavlović Stefan, Radulović Lidija, Milivojević Tina, Momčilović Valentina, Milivojević Nikola, Rakić Natalija, Nedeljkov Milica, Jović Jovana, Kojundžić Žarko, Hut Sofija, Paunović Vesna, Tešanović Marko, Ćirić Ivana, Ristić Marko, Krstić Katarina, Nenadić Kosta, Ćirković Olivera, Vujić Miloš i Knežević Vuk.
Dobro došli u vašu kuću, u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Hvala. Juče ste nam uz budžet dostavili još devet zakona neplanirano. Verovali ili ne meni je promakao jedan amandman Vlade u kojem se na zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji odlaže rok u kojem se prenos kontrole naplate poreza i doprinosa obavlja na banku i umesto "1. januara" ta reč zamenjuje se rečju "jula".
Zbog toga postavljam pitanje predsedniku Vlade i ministru finansija gospodinu Cvetkoviću – da li je moguće da se ova vlada usudila da podnese izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uz budžet za sledeću godinu gde bankama nameće nezakonitu obavezu isplate zarada, odnosno naknada kroz izmenu člana 30. i čak članom 48. i 49. propisuje kaznene odredbe ukoliko banka izvrši isplatu plata bez neplaćenih poreza i doprinosa. Ako je iko poznat kao neko ko ne želi da zaštiti banke koje su jedine oslobođene tog poreza na finansijske usluge kojima se omogućava da snize porez na dobit, koje ne plaćaju nikakve naknade državi za sigurnost koju imaju u sistemu poslovanja kroz zaštitu ciljane inflacije. Pitanje je koliko se u tome uspeva, i da postoje mnogi sistemi, da i te organizacije ne budu na taj način forsirane i oslobođene poreskih obaveza, ali to što od njih tražimo da učestvuju i uzvrate ovoj državi za sigurnost poslovanja kroz normalno plaćanje poreza, ne znači da bankama država može da prebaci svoj deo posla.
Zaista se pitam da li je bilo dovoljno Vladi da dva novinska teksta budu objavljena i da ne čuje sve primedbe stručne javnosti. Još je 2006. godine Zakonom o porezu na dohodak građana potpuno uređen postupak za kontrolu uplate doprinosa od registra poslodavaca preko kaznenih odredbi i svih ostalih detalja koji se tiču ovog posla.
Zato postavljam konkretno pitanje ministru finansija – koliko je Poreska uprava od 2006. godine do danas poštovala član 108b Zakona o porezu na dohodak, odnosno koliko ažurno vodi Registar poslodavaca i da li ga uopšte vodi? Znamo da je preko 90% poslodavaca prijavljeno u taj registar i bila je velika hajka na njih da se prijave. S obzirom na to da Poreska uprava nije radila ono što je bio njen posao zakonom dodeljen, pitam sledeće – da li ova kontrola može da bude jeftinija i efikasnija za poreske obveznike ako je prebacite na banku, što doživljava jednim izuzetnim predizbornim gafom, da vam pravo kažem. Taj predlog za kontrolu uplate doprinosa od strane banaka ima dva velika problema. Da li neko sme da vršlja po računima klijenata pravnih lica, proverava da li su od koga i koliko dobili para, a nisu pod krivičnom istragom, već su obični građani vlasnici određenih firmi kojima Ustav garantuje zaštitu privatnosti.
Pitam ministra finansija, gospodina Cvetkovića, gospodina predsednika Vlade, imaju li u poreskoj upravi odgovor na ovo pitanje, ili treba preventivno da se ljudi obraćaju Povereniku za zaštitu podataka? Zašto Vlada Srbije ne radi posao za koji je građani plaćaju, nego pokušava da taj posao prebaci potpuno ne zakonito na banke, a podmećući i nama poslanicima takav predlog zakona koji nismo uspeli ni da pogledamo a kamoli da na njega reagujemo? Zahvaljujem.