Slažem se. Odgovori su vezani za set zakona iz pravosuđa i odluku o prestanku o funkcije člana Visokog sudstva. Dakle, ta pitanja mogu da se postavljaju i da se na njih odgovora. Hvala.

Hvala na upozorenju. Vratiću se na još jednu stvar, opet je vezano za rad tužilaštva. Naime, u toku ove godine premijer Republike Hrvatske Jadranka Kosor eks premijer, optužila je pravosudne organe Republike Hrvatske, rekavši za optužnice koje su došle od strane pravosudnih organa Republike Srbije za genocid i zločine i ratne zločine. Nazvala ih je glupim i nepismenim. Zatražio sam odgovor i Ministarstva pravde i Vlade Republike Srbije i drugih državnih institucija šta ste učinili na ovakve kvalifikacije, na ovakve uvrede od strane hrvatskih organa?
Dobio sam odgovor, evo vrlo bitno je ukazati javnosti na odgovor, ono što sam ja dobio. Kaže, predsednik Republike Srbije, predsednik Vlade Republike Srbije, dosledno i u kontinuitetu angažovali su se u normalizaciji odnosa sa Republikom Hrvatskom, što je rezultiralo intenziviranjem političkog dijaloga, posebno predsednika dve države, kao i neposrednom parlamentarnom saradnjom i saradnjom dveju vlada.
Postavljam pitanje. Kako je moguće razvijati dobrosusedsku saradnju, intenzivirati politički dijalog kada se dve države tuže za genocid? Genocid je, da upozorim, najteže krivično delo. Hrvatska je to učinila tužbom Međunarodnom sudu pravde 1999. godine. Mi smo kontra tužbom prošle godine, takođe konstatovali počinjeni zločin nad srpskim narodom u Republici Srpskoj Krajini i Republici Hrvatskoj itd. Kako je moguće razvijati dijalog ako se tužimo za genocid? Evo očito ovde imamo nebulozu i jednu šizofrenu situaciju.
Nadalje u dogovoru dobijam od Vlade sledeće konstatacije – da je prilikom svih realizovanih susreta obostrano potvrđena spremnost za jačanje dobrosusedstva i bilateralnih odnosa. Kako je i to moguće ako je Republika Hrvatska priznala tako zvano nezavisno KiM. Kako je to moguće razvijati dobrosusedske i prijateljske bilateralne odnose.
Šta se onda nadalje kaže u odgovoru – sagledavajući izjave Jadranke Kosor kao način da se u periodu uoči predizbornih aktivnosti, u decembru ove godine ojača pozicija aktuelne Vlade, a posebno vladajućeg HDZ. Hrvatskoj strani se eksplicitno stavlja do znanja da Republika Srbija očekuje korektan odnos političkih faktora u Republici Hrvatskoj u toku aktuelnih priprema za izbora i izbegavanje nastupa koji bi dovodili u pitanje ugled Republike Srbije i njenih zvaničnika.
Znači, traži se od Republike Hrvatske da ona više ne vređa, dovoljno je vređala itd. Gde je tu reciprocitet? Ako su počinili zločine, to ste evidentirali, genocid, što je ne sporno. Optužnice nazvali glupim i nepismenim, mi o svemu tome ćutimo. Gde je tu diplomatija? Gde je tu, između ostalog i vaše tužilaštvo, a i vi kao ministar pravde da uzvratite na način kako se u takvoj situaciji to uzvraća. Ako su te optužnice nepismene i glupe, kakve su onda njihove optužnice? Optužnica 1549 je sa Hrvatske strane vama dostavljeno. Za Mileta Dakića, čoveka koji je dobio potvrdu i sa vaše strane, i od strane hrvatsko pravosuđa da se protiv njega ne vodi postupak za ratni zločin. On je uhapšen i sad mu se sudi za ratne zločine. Kako je to moguće? Ali očito da je to kod vas moguće, to je moguće kod aktuelne vlasti.

Gospodine Buha, isuviše široko tumačite temu dnevnog reda. Jesam skoro došla ali me je upravo informisao potpredsednik Novaković.

Da se vratimo na tužilaštvo. Hrvatska je u jedanaestom mesecu ove godine donela zakon kojim je stavila van snage sve ono što je u pogledu optužnica otišlo, i od strane pravosudnih institucija bivše SFRJ, vojnih organa i organa Republike Srbije. Šta je sa druge strane učinjeno da mi imamo neku kontra meru? Osoba 1549, a da kažem i nekoliko desetina hiljada osoba je bilo u postupku pred pravosudnim organima u Republici Hrvatskoj. Zašto istom metodom reciprociteta to nije napravljeno sa naše strane? To je odgovornost i predsednika Skupštine i ove Skupštine, i ovog parlamenta. Zašto? Kad se vređaju, vređa se dostojanstvo tih ljudi. Zamislite nosite pečat ratnog zločina? Zašto? Za nešto što nije počinjeno? Ako Hrvati za svoje građane kažu, to nas ne interesuje, mi nećemo ono što je došlo sa srpske strane, ništa nećemo procesuirati. Naši građani su nevini. Pa kako je onda moguće podneti sa naše strane tužbu, kontra tužbu i reći da su Hrvati počinili genocid. Zašto smo nedosledni? Ovo je jedna šizofrena situacija iz koje vi morate izaći.
Ministarstvo pravde je u obavezi da predloži adekvatan akt u ovom parlamentu kao što je to predloženo od strane hrvatskih pravosudnih organa. I sve optuženice sa srpske strane su ništave. One su van pravne snage. A zašto je onda aktivno 1.549 i u odgovoru mi kažete da ćete vi dalje nastaviti, mislim o pravosudnim organima, nastaviće se postupak započetih postupaka za ratne zločine. Kako je to moguće? I zašto ne shvatite situaciju da je sve ono što je došlo sa hrvatske strane jedna politička opstrukcija kojom žele onemogućiti fizički povratak Srba tamo. Povratak svega onoga što u nacionalnom smislu pripada Srbima iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske. Za nas je ovo neprihvatljivo i nećemo glasati. Hvala vam.

Povreda Poslovnika, Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 27. Poslovnika Narodne skupštine, ali ne od strane vas gospođo Đukić-Dejanović, nego od strane gospodina Novakovića, zbog jedne selektivne i neujednačene primene Poslovnika.
Dakle, gospodin Milorad Buha je pričao o jednom slučaju kada je jedan istaknuti intelektualac iz Republike Srpske Krajine, magistar Mile Dakić, izložen krivičnom progonu u Hrvatskoj. Našao je za shodno da o tome obavesti gospođu Snežanu Malović, jer mi upravo govorimo o krivično-pravnoj materiji, da je informiše o tome i da traži obaveštenje, jer je to izuzetno značajno i za primenu važećih propisa u Republici Srbiji, a isto tako za sve one Srbe koji su poreklom iz Republike Srpske Krajine, jer im je očigledno nije zagarantovana pravna sigurnost u Republici Hrvatskoj. Istovremeno ovde se dopušta da zamenik predsednika poslaničke grupe "Napred Joca Amsterdam" priča o svemu i svačemu, najmanje o tački dnevnog reda i nikada ni predsednik ...

Molim vas, ne možete tako, ne možete vređati svoje kolege poslanike, ne možete vređati.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ne vređam.)
Molim vas, vi zaista pripada kategoriji ljudi koje ja izuzetno cenim kao svog kolegu poslanika, ali vas molim, naravno, ovo što govorim oduzeću od vremena. Ne, neće ići na uštrb vaša dva minuta, ali vas zaista molim da me ne dovodite u situaciju da izričem sankcije.

Moram da vas podsetim gospođo Đukić-Dejanović da jedan istaknuti član te partije izjavio, niste bili tu kada smo o tome pričali, da Joca Amsterdam uopšte nije kriminalac, nego uspešan privrednik koji će sutra za račun države da pravi mostove. Pošto oni zastupaju njegove interese meni je logičnije da se tako zovu, nego "Napred Srbijo", jer za Srbiju ne rade ništa dobro, za Jocu Amsterdama rade.
Što se tiče one selektivne primene Poslovnika, zaista je krajnje vreme da se sa tim prekine, ovde neko može da priča o makro-ekonomskoj stabilnosti i o platama bankarskih službenika, a na dnevnom redu je izmena Zakona o uređenju sudova, a gospodin Milorad Buha kao narodni poslanik i predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, kada se priča o izmenama i dopunama krivičnog zakonodavstva, ne može da postavi pitanje – šta je sa jednim čovekom koji je izložen krivično-pravnom progonu u Hrvatskoj. Gospodin Milorad Buha pokušava, gospođo Malović da vam kaže, da to što vam Hrvati daju potvrdu da se protiv nekoga ne vodi krivični postupak ili da nije podignuta optužnica, ne znači ništa, nego da se ljudi svesno dovode u zabludu, kaže im se – vi ste slobodni, možete da dođete u Hrvatsku protiv vas se ne vodi postupak, čovek dođe i onda biva uhapšen.

Gospodine Martinoviću, nema povrede Poslovnika. Institut postavljanja pitanja članovima Vlade poslednji četvrtak u mesecu, dva puta nedeljno, dakle, utorkom i četvrtkom je to sasvim moguće.
Prikaz pojedinačne tužne istine, ako je tako kako gospodin Buha kaže i pitanje upućeno ministarki pravde sasvim moguće i adekvatno u tim vremenskim terminima, a ne danas kada raspravljamo o određenoj i vrlo konkretnoj temi. Pošto je meni potpuno jasno da vi to znate, pretpostavljam da nećete tražiti da se Skupština izjasni u danu za glasanje da li je bilo povrede Poslovnika. Ipak, ćete tražiti, razočarali ste me, ali će biti tako.
Narodni poslanik Mirko Munjić ima reč.

Dame i gospodo, osnovna stvar ovde je što gospođa Malović nikako da završi sa reformom srpskog pravosuđa. Toliko se trudila od sastava ove vlade, pa do danas, ali i predlozi ovih zakona, koji su danas na dnevnom redu, govore da jednostavno nije uspela ni približno da to uradi. Smatram da bi relevantni faktori sutra kada budu uticali na sastav neke druge Vlade, a jasno nam je da ti relevantni faktori uvek utiču na sastav neke vaše Vlade, trebali bi da imaju u vidu da bi gospođa Malović trebala ponovo da zaduži ovaj resor Ministarstva pravde kako bi posao obavila do kraja. Znate, u suprotnom gospođa Malović ne bi bila upamćena kao neko ko je zajedno sa svojim saradnicima učestvovala u potpunom sahranjivanju srpskog pravosuđa, a zdušno se trudila sve vreme.
Visoki savet sudstva nikako da prestane sa iznenađenjima. Te predstave od strane VSS i ne bi zavredili toliku pažnju i celokupne javnosti i ovog visokog doma da se ne radi o instituciji koja je jako važna u ovom društvu, da se ne radi o instituciji koja predlaže izbor sudija u ovoj zemlji, da se ne radi o instituciji koja odlučuje po prigovorima ne izabranih sudija. Dakle, vrlo važna institucija u državi Srbiji.
Današnjoj tački dnevnog reda, kada je u pitanju VSS, prethodile su neke vrlo važne i značajne stvari. Prvo, Agencija za borbu protiv korupcije, kao što smo čuli, utvrdila je još pre godinu dana da novo izabrani član VSS, gospodin Predrag Dimitrijević, nije od agencije u propisanom roku zatražio mišljenje da li je u sukobu interesa, pa je konstatovala da mu po sili zakona prestaje funkcije člana VSS. Potom je konstatovano da VSS o dostupnosti informacija krši Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja i ne pruža javnosti dovoljno informacija na uvid koje se odnose na preispitivanje ovih procesa izbora reizabranih sudija. Traženo da se ostvari transparentnost u radu VSS. Međutim, ta transparentnost u radu do dana današnjeg ne postoji.
Dokle se stiglo sa takvim zahtevom? Da li će doći do otvaranja za javnost sednica VSS? Može li javnost malo više da zna kako vi radite, kako vi donosite odluke itd, ili je možda nedodirljivost Nate Mesarević, nedodirljivost gospođe Snežane Malović ili Boška Ristića apsolutna. Mislite li da je samo dovoljno neko šturo i dozirano saopštenje, odnosno dostavljanje informacija, npr. Povereniku za informacije od javnog značaja, pa mislite da dostavljanjem takvih informacija sve rešavate. Treba da objasnite kako ste odlučivali o prigovorima neizabranih sudija, pogotovo na sednici od 1. decembra, gospođo Malović. Kako je obezbeđen kvorum? Trebalo bi da kažete nešto o tome. vi ćete reći da je formalno postojala većina, da li je tako? Da li je to legitimna većina? Da li je to legitimna većina koja je učestvovala u takvom odlučivanju, a tada ste, čini mi se, odlučivali o prigovorima 24 neizabrane sudije. Da li je to većina koja može i da glasa, da donosi odluke?
Da vas podsetim, postoje pravila, ne kao što kaže gospodin Ristić pravo, da je on koristio pravo da ne glasa, tako i vi. Postoje pravila utvrđena da se po prigovorima neizabranih sudija ne glasaju, odnosno ne mogu da glasaju oni koji su učestvovali 2009. godine o donošenju odluka o izboru ili neizboru tih sudija. Ta ste pravila vi sami utvrdili, koliko sam ja video. Dakle, gospođa Nata Mesarević, vi, Boško Ristić i gospodin Dejan Ćirić, da li je tako, nisu učestvovali u glasanju.
To se moglo iz sredstava informisanja videti jer jednostavno upravo i pričam o javnosti rada koji je potreban za rad Visoki savet sudstva.
Iz toga proizilazi da tu sada odlučuju novi članovi Visokog saveta sudstva koji su izabrani u stalni sastav. Njima nedostaju uhapšeni sudija Blagoje Jakšić, kao i sudija koji je podneo ostavku, Milimir Lukić za koga smo videli da postoje vrlo ozbiljne indicije da je bilo pritisaka u vezi sa njegovim radom i odlučivanjem i tu je sad i profesor Predrag Dimitrijević, za koga je pre godinu dana Agencija konstatovala da po sili zakona ne može da obavlja funkciju Visokog saveta sudstva. Kakav je sad tu kvorum?
Gospođo Malović, znate li šta vam na sve to kaže Društvo sudija, šta vam na sve to kaže strukovna sudijska organizacija? Evo, da ne bih u nečemu pogrešio, pročitaću njihovu izjavu – ako tako rade najviši funkcioneri na očigled javnosti i to kada odlučuju o pravima sudija, onda je jasno da će pravično suđenje biti uskraćeno i ostalim građanima Srbije koji bez pravnog znanja i novca inače imaju slabiju mogućnosti pravne zaštite. To vam kaže Društvo sudija. Dalje oni kažu – krajnje je vreme da se zaustavi sunovrat prava koji sprovodi najviši organ sudske uprave. Mislim da ste mogli da pročitate ovu njihovu izjavu, da čovek ne poveruje da je ovo izjava jedne strukovne sudijske organizacije.
Šta ćemo mi, gospođo Malović, na sve ovo da vam kažemo? Šta će opozicija da vam kaže? Da li vam odgovara da, posle svega ovoga što smo čuli, vas mi hvalimo možda? E, ako je za vas pohvala da ste vi, zajedno sa ostalim članovima Visokog saveta sudstva, grobari srpskog pravosuđa, neka vam to bude pohvala ako je to za vas pohvala.
Ovakvim postupanjem, gospođo Malović, vi iz Visokog saveta sudstva u stvari šaljete jednu poruku građanima Srbije – mi smo vam dali mogućnost za neko suđenje, kakvo-takvo suđenje, još nismo počeli da donosimo presude bez suđenja, još počeli sa inkvizicijom, a mogli bi smo. To su poruke koje šaljete građanima Srbije iz Visokog saveta sudstva.
Gospodo, svaki kandidat koji nije izabran ima pravo, neotuđivo pravo, na pun kapacitet tela koje vrši, koje odlučuje, na pun kapacitet Visokog saveta sudstva.
Dalje, pravo na javnost u radu prilikom odlučivanja o izboru sudija, kao odlučivanju po prigovorima ovih sudija koji nisu izabrani, je nešto što treba da bude neprikosnoveno pravo svakog od tih sudija.
Gospođo Malović, da li znate da institucija sudije je nešto što se gradi godinama? Izvinite, nije država Srbija valjda toliko bogata da se vi preko noći odričete dobrih sudija, da se odričete dobrih sudija koji imaju 30 i više godina radnog staža, da ih jednostavno preko noći jednim potezom olovke brišete, da brišete celokupnu njihovu karijeru samo zbog toga što nisu vaši partijski kadrovi? Toliko o Visokom savetu sudstva.
Malo ću se osvrnuti i na izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku. Između ostalog, ovde se menja stav 2. člana 604. koji se odnosi na zakonitost preduzetih radnji za krivična dela za koje je određeno da postupa tužilaštvo posebne nadležnosti.
Gospođo Malović, po kojem će se to zakonu rešavati sledeći slučaj ukoliko dođe, a trebao bi da dođe na dnevni red? Mislim da je svima poznato da je po nalogu specijalnog tužioca za organizovani kriminal, Miljka Radisavljevića, iz krivične prijave u vezi sa zloupotrebom prilikom nabavke vakcina protiv svinjskog gripa, izostavljeno osam imena. Ovo smo čuli iz usta savetnika ministra zdravlja, Ljubiše Milanovića.
On kaže - kada sam ukazao da je tužilac vratio krivičnu prijavu, on je negirao, znači, jedan od nas dvojice laže, neka nadležni organi utvrde ko, pa neka onda odgovoran bude smenjen.
Ko ovde laže? Kakve su posledice te laži, gospođo Malović? Da li mislite da je za ovako nešto dovoljno samo izvinjenje ili možda nečija smena ako postoje ozbiljni dokazi da neko štiti nekog iz organizovanog kriminala, iz jednog opasnog organizovanog kriminala?
Gospođo Malović, očigledno je da nemate nameru da se suočite ozbiljno sa organizovanim kriminalom. Naprotiv, takvom kriminalu dajte vetar u leđa ne samo protekle tri i po godine…