Gospođo Đukić-Dejanović, vašu pažnju bih usmerio na ovu objedinjenu raspravu, ima ovde puno zakona, da budete u temi da ne biste ponovo napravili grešku.
Prvo i osnovno, znate, u Srbiji je tajna pred kim je neko polagao pravosudni ispit. Da li vi znate to? Vodi se postupak kako da se sazna pred kojom komisijom je gospođa Malović polagala pravosudni ispit. Ne znate za to, gospođo Malović? Našli su, neki Srđan Đorđević, Predrag Stojanović, Milena Petrović, svi iz afere indeks. To za početak.
Sada da krenem sa izmenama Zakona o javnom tužilaštvu i uređenju sudova. Ista je izmena, ali sada dolazi do izražaja ono što se ne nauči u školi. Šta dolazi do izražaja? Oba zakona su objavljena prvo u "Službenom glasniku" broj 116/08, pa onda izmene 104/09, pa 101/10. Tu ću da stanem, ali se u obrazloženju trust mozgova iz Ministarstva poziva na Uredbu o razvrstanju radnih mesta i merilima za opis radnih mesta državnih službenika i nameštenika, koja je objavljena 95/10. Znači, pre nego što ste menjali ova dva zakona krajem 2010. godine morali ste da imate na stolu tu uredbu. Međutim, kakve veze ima uredba sa zakonom? Neko je promenio uredbu i to bude razlog za promenu zakona? Molim vas, kažite mi gde ste to naučili. To Boško Ristić ne bi mogao da nauči kod, recimo, Momčila Dimitrijevića, oca Predraga Dimitrijevića, našeg profesora upravnog prava. To nisi mogao tamo da naučiš, ali ovde gurate. Šta ste progurali? Progurali ste da izrada budžeta za pravosudne organe je složeni upravni akt. U jednom delu radi Visoko savet sudstva, a u drugom delu Ministarstvo pravde. Kako je to moguće, objasnite mi? Ovamo se zaklinjete u nezavisnost, samostalnost i finansijsku samostalnost pravosuđa.
Vama je stalo da kontrolišete, da vi utičete na to kolike će biti plate, koliko će da se zaposle u sudskoj upravi i upravi koja opslužuje tužilaštvo. Zašto? Na osnovu čega ste to izvukli kao zaključak?
Juče ste glasali izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu, gde ste ubacili posebne odredbe kao specijalne odredbe u odnosu na opšte propise o državnim službenicima, nameštenicima i njihovim platama i dali Ustavnom sudu da samostalno to radi. Vidite li koliko ste dosledni? To je najvažnija izmena i neophodna je.
Kada bih vam dalje obrazlagao ove dijabolične stavove verovatno bi gospođa Đukić – Dejanović mogla da izvadi recept i da vam prepisuje neke stvari.
Idemo dalje. Menjate i Zakon o sudskim taksama. Samo da vas podsetim. Ranije sam vas upozoravao da taj član izbacite iz Zakona, čini mi se 51. To je član koji treba da bude u Zakonu o budžetu, Zakonu o budžetskom sistemu. Ne. Vi ste od suda napravili deo tržišne ekonomije, pa od sudskih taksi 60% ostaje sudu, pa sada ste tu propisali namenu tih sredstava. Glupost da veća ne može biti. Sudske takse su javni prihod i pripadaju budžetu Republike Srbije. Kakve su sada sudske takse? Ne daj Bože da moraš nekoga da tužiš. Objasnite mi molim vas da li može da plati sudsku taksu čovek sa prosečnom zaradom u Republici Srbiji? Ne može.
Ponovo ću da vam ponovim - sudska taksa je nešto što je marka, pa se zalepi na tužbu, pa se u pisarnici udari pečat preko one marke, a vrednost te sudske taksene marke treba da posluži kao dokaz da je podneto i da predstavlja ozbiljan zahtev. Vi ste od toga napravili budžetski prihod u rangu prihoda po osnovu carine.
Znači, ako želiš pristup sudu da bi zaštitio svoja prava i svoje interese, ti moraš da budeš bogat, posle ove proevropske transformacije našeg pravosuđa. Naravno, dobijate pohvale od onih koji su nas bombardovali. Pa, zašto da vas ne hvale? Pa oni su vas i instalisali ovde. Niste vi ovde da bi završili neki dobar posao. Vi ste za ove prljave poslove, da završite prljave poslove i tu je kraj priče. Vi to dosledno radite. Problem je što to još neki ne vide. Ali, sama činjenica da sedam puta menjate isti propis i uvek je sve evropsko.
Međutim, u izjavi o usklađenosti vidimo da ovo nema veze sa EU. Dobićete packe zbog ovoga u Briselu. Kako vi to čerečite?
Ušli ste u jednu oblast koju ne možete da rešite, ne vi, nego niko ne bi mogao da je reši. Zašto? Zato što ste narušili princip stalnosti sudijske funkcije. Možete vi da vitlate opšti izbor itd. to nije reizbor. Možete vi da svirate do sutra o tome. Iz tog kruga ne možete da izađete. To ste zamesili. To morate da pojedete.
Sada, da li će vam biti prijatno, da li neće biti prijatno, to je druga stvar. Doživeli ste jasnu podelu unutar pravosuđa na dva dela – jedan je deo pod kontrolom stranaka na vlasti, gde je članska karta ili, ne članska karta, pošto to sada ne može da bude, ali naklonost ka autoritetima je prohodnost u pravosuđu, pa ono što nije izabrano tražilo je na političkoj sceni gde je tu neka perspektiva da mogu da naprave nešto, pa su našli i u očekivanju rezultata sledećih izbora, za koje vi mislite da unapred znate kakvi će da budu, neće biti takvi kakve vi očekujete. Vi preko Predraga Dimitrijevića pravite prostor za Olivera Antića. To svi znaju. Znaju i čavke pored Pravnog fakulteta, kao što Boško i svi vrapci u Nišu znaju kakva je reforma pravosuđa, katastrofalna. I ti, gospodine Ristiću, tačno znaš one sudije u Nišu…