Vreme, gospođo Tabaković.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, mi danas raspravljamo o četiri predloga zakona o izmenama i dopunama ili samo izmenama ili samo dopunama određenih zakona iz pravosudnog delokruga i u ta četiri zakona imamo 14 članova. Toliko o ozbiljnosti, a čućete i pojedinačno na šta se odnose ove izmene.
Ono što je ostavilo utisak jeste da je gospođa Malović kada je govorila o uvodnom delu o ovim tačkama dnevnog reda, slučajno ili namerno izostavila da govori o Predlogu odluke o prestanku funkcije člana Visokog saveta sudstva, što je, što se tiče nas iz SRS, posebno značajno i posebno ćemo obratiti pažnju upravo na tu tačku koja ide u sklopu svih ovih.
Vi ste poznati po tome da vas ne zanima ni zakon, ni Ustav. Vi radite po svome. Dokaz, evo jedna digresija. Recimo, 8. septembra je održana poslednja sednica SO Ljig a naredna je zakazana za 16. decembar. Znači, prošlo je osam dana od onog krajnjeg zakonskog roka. Na toj sednici su vaši usvojili budžet itd, dakle, doneli potpuno nelegalne odluke. Ali, videćemo da li će reagovati nadležno ministarstvo, jer će svakako radikali iz Ljiga da reaguju na ovo.
Dakle, predložena nam je odluka o prestanku funkcije člana Visokog saveta, gospodina Dimitrijevića, zbog sukoba interesa. Pre toga da pitamo, gospođo Malović, a pitam vas sada kao člana Visokog saveta sudstva a ovde je i gospodin Boško Ristić, koji je izgleda dobrano kumovao zašto mi danas sa ovoliko kašnjenja raspravljamo o ovom predlogu, zašto nemamo na dnevnom redu takođe odluku o razrešenju čuvenog Blagoja Jakšića, kojemu smo skidali imunitet ali je i dalje član Visokog saveta sudstva? Podsećam, to je onaj sudija koji je u pritvoru zbog nekih ozbiljnih kriminalnih radnji, bar smo tako obavešteni, i to još iz nekog ranijeg vremena i vi ste ga kao čoveka koji je već imao kriminalne radnje iza sebe, izabrali za člana Visokog saveta sudstva.
Zašto nemamo predlog da se razreši ili da se imenuje neko drugi umesto Milimira Lukića? Taj gospodin je obavestio Narodnu skupštinu da je podneo ostavku na mesto člana Visokog saveta sudstva i to, između ostalog, zbog toga što kaže gospodin Lukić, "zbog odsustva elementarne odgovornosti za izrečeni sud i mišljenje, pa pojedini članovi Visokog saveta sudstva u postupcima preispitivanja odluka Prvog sastava Visokog saveta sudstva, nakon održanih ročišta, na komisiji Visokog saveta sudstva iznose jedno mišljenje i sud na bazi kojeg se glasa i donosi predlog odluke koji se prosleđuje Visokom savetu sudstva a da se na sednici Visokog saveta sudstva na kojoj se odlučuje o tom istom predlogu isti taj član izjašnjava i glasa potpuno drugačije od onog mišljenja koje je izneo na komisiji".
Dalje kaže Milimir Lukić: "Zbog načina na koji Ministarstvo pravde ignoriše i zaobilazi nadležnosti Visokog saveta sudstva, predviđene u članu 13. Zakona o Visokom savetu sudstva, i to kod postupka predlaganja i donošenja zakona, čime se Visoki savet sudstva onemogućava u vršenju svojih nadležnosti". On dalje obaveštava narodne poslanike da se ovim dovodi u pitanje ustavna pozicija Visokog saveta sudstva, jer, kako će ovaj organ, kaže Lukić, da obezbedi i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija ako ne može da obezbedi nezavisnost i samostalnost svojih članova? Naime, najnovijom izmenom i dopunom Zakona o Visokom savetu sudstva, položaj izbornih članova Visokog saveta sudstva je doveden u poziciju da oni mogu biti razrešeni i udaljeni u gotovo svakom trenutku, a što će zasigurno dovesti do toga da se uloga člana Visokog saveta sudstva svede na čistu formu, dekor ili protokol.
Dakle, ovo su razlozi koje vam sada navodi član Visokog saveta sudstva, gospodin Lukić, a o ovim razlozima i još mnogo šire mi iz SRS smo veoma često govorili, i kada su donošeni ovi zakoni i kada su birani ovi ljudi itd. Mi smo znali da radite jedan veoma loš posao. Posledica ovakvog funkcionisanja Visokog saveta sudstva je verovatno i sudija Srećko Topalović iz Rače. Taj gospodin sudija je priveden zato što je prodavao, zajedno sa nekim magacionerima, robu iz sudskog depoa. Dakle, oduzimao je robu i onda je u švercu prodavao, da bi sam obezbedio nezakonitu materijalnu korist, on i ovi ljudi koji su sa njim učestvovali u tome.
Gospođo Malović i gospodine Boško Ristiću, ovo vam je samo ilustracija kakve ste sudije birali. Malo, malo, pa imamo u novinama sudiju sa neprimerenim tekstom za jednog sudiju. Zaklinjali ste se da smo izabrali najbolje. Tvrdili smo vam da ste izabrali partijske kadrove. Barem je izvesno da niste izabrali dostojne. Kada ovo kažemo nikad ne mislimo na sve sudije, ne mislimo čak ni na većinu sudiju, nego mislimo na one vaše poslušnike.
Razumemo da niste mogli baš sada da tvrdite da ovaj sudija iz Raške neće izvršiti neko krivično delo. Jasno je da ne možete baš u toj meri da stojite iza svakog ali ste bili suviše samouvereni kada ste govorili o tome, gospođo Malović, kao što ste inače samouvereni kada pričate o reformi pravosuđa, a reforma pravosuđa vam ništa ne valja.
Nije to samo stav SRS, o tome govore svi. O tome vam pišu vaši prijatelji iz belog sveta. Nas ne interesuje njihovo mišljenje, mi kao ljudi koji živimo u Srbiji, koji smo političari u Srbiji, koji imamo kontakt sa građanima Srbije znamo kakvo je stanje. Pitajte narod, gospođo Malović, koliko su zadovoljni vašim reformama. Kažu da su očajni. Ništa niste postigli od onog što ste imali dobru nameru kada ste ovde tvrdili, ali bi bilo bolje. Da ste nas malo slušali imali bi ste danas manje glavobolje.
Gospodin Predrag Dimitrijević, član Visokog saveta sudstva, danas treba da donesemo odluku da on to više ne bude, ali pitamo zašto tek danas. Visoki savet sudstva je izdao saopštenje i obavestio javnost o tome zašto mi sa ovoliko zakašnjenja raspravljamo o ovome.
Visoki savet sudstva se 19. i 25. maja obratio predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Odbora za pravosuđe i upravu, gospodine Boško Ristiću, radi dobijanja informacije da li je Skupština primila rešenje da je ovaj gospodin Dimitrijević u sukobu interesa, s obzirom da, kažu oni, je potrebno da Narodna skupština donese odluku u prestanku funkcije prof. dr Predraga Dimitrijevića kao člana saveta i do danas, a ovo je bilo 14. decembra, kažu oni, Visoki savet sudstva nije dobio odluku Narodne skupštine Republike Srbije o prestanku funkcije člana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta, profesora dr Dimitrijevića.
Sve dok Savet ne bude dobio odluku Narodne skupštine, on je ravnopravan član, izborni član Visokog saveta sudstva. To se navodi u saopštenju od 5. decembra i to naravno tako jeste.
Čudno je, kažu oni, kako to, inače, ovaj profesor je dekan Pravnog fakulteta u Nišu, i nekako sve što je vezano za Niš, vezano je i za Boška Ristića, a sada da se podsetimo i na onaj ogroman broj advokata iz Niša, mnogi su prošli kroz kancelariju Boška Ristića koji su izabrani za sudije, pa smo skoro dobijali, ne znam čemu se smeškate gospodine, kolega Ristiću, skoro smo dobijali neka pisma, ovde smo ih čitali, vi niste bili tu, pa evo da vas podsetimo – kažu da u Nišu pečat vaše kancelarije košta 500 evra, zato što neko pismeno koje stiže iz vaše kancelarije sa pečatom advokatske kancelarije Boška Ristića, ima prođu u sudovima i zato ljudi kažu, idu od jednog do drugog advokata koji im napravi podnesak za neku normalnu advokatsku tarifu, a onda idu u vašu kancelariju po taj pečat. Dakle, ovo je priča koju smo dobili u pismima, ovo je priča koja se priča u Nišu. ali
Ono što je ovde evidentno i što nije sporno, čudno je, kažu u ovom saopštenju iz Visokog saveta sudstva, zašto Boško Ristić, kao predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i upravu, 8. juna, dakle, tako pišete, da niste dobili prvostepeno rešenje Agencije za borbu protiv korupcije, koje je još iz decembra 2010. godine, kojim je utvrđeno da je prof. Dimitrijević u sukobu interesa i da kao dekan Pravnog fakulteta ne može biti i član Visokog saveta sudstva, a nesporno je da je u parlamentu ovo rešenje zavedeno 24. decembra prošle godine.
Gospodine Boško Ristiću, gde ste krili od 24. decembra prošle godine do 24. decembra ove godine ovo rešenje Agencije za borbu protiv korupcije? Očigledno je, ili je krio neko drugi, možda je Veljko Odalović, ne znam, ali je nesporno. Dakle, sa pečatom postoji ovde rešenje, primljeno 24. decembra. Pošto ste vi predsednik Odbora, nekako je logično da to ima veze sa vama. Ali dobro, možda ćete vi sada da kažete da je Slavica Đukić-Dejanović to sakrila, moguće.
Ono što je interesantno jeste, da je trebalo da budete svesni, kad je biran ovaj gospodin Predrag Dimitrijević, da ste malo i vi pogledali, gospođo Malović, zakon, ili da ste poslušali nas iz Srpske radikalne stranke, videli biste da je ovaj gospodin u sukobu interesa i da ne može biti član Visokog saveta sudstva.
Ono što je još interesantnije i to je pitanje, pre svega da građani Srbije čuju i da vidimo šta ćete vi da nam kažete. Ovaj gospodin je godinu dana u sukobu interesa. Za tih godinu dana je uradio dosta posla - vršili ste neke revizije, vratili ste neke sudije, neke niste vratili. Kažu, pišu mediji, da ste vršili mobing nad tim sudijama koje treba da vratite, tako što ste ih saslušavali u dva-tri sata noću, da bi proverili da li su u međuvremenu postali dostojni, da li možete da ih vratite na posao. U tome je učestvovao ovaj gospodin što je u sukobu interesa.
Pitanje za vas dvoje – šta će biti sa svim onim odlukama u kojima je ovaj gospodin učestvovao? Ima, bogami, i odluka gde je Jakšić, što je sada u pritvoru, učestvovao, pa je pitanje, niste nam prošli put odgovorili, šta će biti sa tim odlukama u čijem donošenju je učestvovao član Visokog saveta sudstva, koji je osumnjičen za kriminal, vredan 20 miliona, koji se nalazi zbog toga u pritvoru?
Da li vam ovaj Milimir Lukić učestvuje i dalje u radu Saveta? Ovaj što vas je nagrdio kako radi Savet, i što je očigledno čovek u pravu. Skupština je 9 decembra dobila ovu njegovu ostavku. Dakle, očekujemo odgovor i na ovo pitanje.
Sada nekoliko ključnih stvari vezano za predloge ova četiri zakona. Mi smo na svih 14 članova koliko imaju ova četiri zakona, a imaju 14 članova, podneli 14 amandmana. Naravno, govorićemo detaljno o amandmanima, o svakom od ovih članova.
Ovde je interesantno da vi ove zakone menjate četiri, pet pa i sedam puta. Stvarno molba, hajde jednom sednite pa uradite jedan ljudski zakon. Zamislite, četiri zakona, 14 članova, neki od njih se sedmi put menja. Pa neozbiljno, zaista neozbiljno. Imate li vi nekoga tamo ko zna da piše predloge zakona i da razmislite jednom šta hoćete? Vi imate 126, povremeno imate problem sa tim, ali kada obezbedite tih 126, da donesu neki zakon koji će zaista da traje.
Šta ste vi uradili sa ovim predlozima o kojima danas raspravljamo? Vi ste ovde zaposlene u sudskoj upravi i u tužilačkoj upravi, javno- tužilačkoj, vi ste ih ovde doveli u situaciju građana drugog reda. Njima neće Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca neće predlagati u budžetu njihove zarade, nego će to raditi samo za sudije i za javne tužioce, a za ove zaposlene će to raditi Ministarstvo.
Vi ove zakone donosite pod pretpostavkom da je usvojen budžet, s jedne strane. S druge strane, ovi zakoni su morali biti doneti da bi se u budžetu to na taj način regulisalo, kako vi ovde predlažete, jer je to povezano jedno sa drugim.
Pre nekoliko dana imali smo ovde raspravu o izmenama Zakona o Ustavnom sudu. Tamo ste zaposlene u Ustavnom sudu glorifikovali, dali ste im plate duplo veće nego zaposlenima u ostalim sudovima. Tamo sudije mogu da određuju kolike će plate imati njihovi saradnici, kao da odluke Ustavnog suda zavise od njih, kao da su oni bitniji od sudija Ustavnog suda.
Ovde radite potpuno suprotnu stvar. Ovde, dakle, nećete da zaposleni u pravosuđu budu svi u istom rangu. Dakle, da li je neko sudija ili je saradnik, kako možete na ovaj način da ih razlikujete, a pogotovo, svi znamo da saradnici zapravo rade sudijski posao? Sudija je samo prisutan na ročištu, sve ostalo rade saradnici.
Vi sada ostavljate mogućnost, mi se evo pitamo – da li ćete vi uopšte kao Ministarstvo pravde da predvidite da oni uopšte dobijaju plate? Znate, ove izmene Zakona liče na to da ovi ljudi mogu da strahuju da, po usvajanju ovog budžeta i ovih zakona, da oni više neće dobijati plate.
Izmene Zakona o krivičnom postupku – ovde ste stvarno na volšeban način ubacili nešto što je neverovatno, a to je da ćete veštake i prevodioce koji rade u ovim specijalnim ustanovama, mislim na Sud za ratne zločine i za organizovani kriminal, oni će imati duplo veće zarade, nego što će to imati veštaci i prevodioci u postupku pred redovnim sudovima.
Dakle, ovo je dokaz za ono što mi u Srpskoj radikalnoj stranci tvrdimo od početka. Ne trebaju nam nikakve specijalizovane ustanove u okrilju pravosuđa. Trebaju nam časne sudije i treba nam korektna vlast, gde se izvršna vlast neće mešati u rad pravosuđa. Vi ovim zakonom o izmeni Zakona i dopuni ZKP-a, jasno potvrđujete da vi želite i veštake i prevodioce u službi tih vaših specijalizovanih sudova, zato što se tamo donose odluke po nalogu.
Po nalogu se, gospođo Malović, tamo donose odluke i mi smo često o tome govorili, i u većima za ratne zločine i kod ovih za organizovani kriminal, tamo se naruči odluka.
Sećate se ove što ste je predložili za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Nata Mesarović, sećate se kada je rekla – dobili smo odluku, umesto – doneli smo odluku, kada je valjda savest progovorila. Tako vam rade te tzv…
(Predsedavajući: Vreme.)
Kolega, malo pre je to bilo skoro minut duže, mislila sam da ste malo produžili.
(Predsedavajući: Malo pre je bilo upozorenje na vraćanje za dnevni red, ali vi ste se držali dnevnog reda, na čemu vam zahvaljujem i na vrlo stručnoj i argumentovanoj diskusiji.)
Hvala kolega, biće još argumentovanije u toku rasprave po amandmanima. Hvala.

Reč ima ministarka.
Gospodin Boško Ristić, po kom osnovu?

Imam pravo na repliku, s obzirom da sam pomenut više puta imenom i prezimenom, mislim da ima osnova da odgovorim.
Pre svega želim da kažem da ovakvom jednom prevaziđenom retorikom, politička opcija koja želi da raspravlja o ozbiljnim stvarima, unižava svoj položaj među građanima i među biračima. Svako procenjuje koliko je uputno da bira takav način i takav rečnik, da takvim neargumentovanim napadima pokušava da izgradi svoju poziciju u biračkom telu.
S obzirom da su ovde više puta pomenute činjenice koje su vrlo bitne za raspravu po ovom setu zakona i u odluci o predlogu za razrešenje člana VSS, gospodina prof. Predraga Dimitrijevića, želim da kažem da je to obilovalo sa puno neistine. Pre svega, oni koji su pravnici po vokaciji, a diskutuju o tome, treba da znaju da protiv svakog rešenja u ovoj zemlji, a to je demokratsko pravo, postoji i pravo žalbe. Niko nije pomenuo da protiv prvostepenog rešenja, Agencija za borbu protiv korupcije, lice ima pravo na žalbu. Ukoliko bi neko želeo da uskrati građanima pravo na žalbu, to je stvar njegovog političkog opredeljenja, ali mi se, kao demokratska opcija, zalažemo za dvostepenost u odlučivanju i da svaki građanin ima pravo da zaštiti svoje interese u sudskom postupku, zatim preko Ustavnog suda i ima pravo pristupa čak i pred Sudom za zaštitu ljudskih prava.
Gospođo Radeta, vi ste ovde izneli neistine o kretanju spisa predmeta u vezi sa predlogom za razrešenje gospodina Predraga Dimitrijevića, iako u samom propisu, u samoj odluci Agencije za borbu protiv korupcije, ima dosta kontroverzi. Pre svega, osnov koji je određen u toj odluci kaže da gospodin Predrag Dimitrijević dolazi u sukob interesa samo iz razloga što u roku od tri dana nije obavestio…
(Predsedavajući: Hvala, vreme za repliku je isteklo.)
Da li mogu da nastavim kao predsednik Odbora za pravosuđe?
(Predsedavajući: Ne.)
Hvala.

Reč ima ministar, gospođa Malović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, prosto smatram da je potrebno da u ovom momentu odgovorim na neka pitanja koja su postavljena od strane ovlašćenih predlagača poslaničkih grupa, ne bi li doprinelo razjašnjenju i daljem toku diskusije.
Prvo bih želela da ukažem na izmene i dopune Zakona o sudskim taksama i da ukažem na član 51. postojećeg Zakona o sudskim taksama koji reguliše i kaže da od naplaćenih taksi 60% koristiće se za poboljšanje materijalnog položaja sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, sudskog osoblja i osoblja u javnim tužilaštvima, pravosudni dodatak, investiciju, pravosudne organe i tekuće rashode. Ovo jasno pokazuje da sudske takse koje se naplaćuju u postupcima pred sudovima ne predstavljaju isključivi prihod budžeta Republike Srbije, već se u veoma velikom procentu od 60%, što je urađeno još 2001. godine, vraća samim sudovima za poboljšanje njihovog materijalnog položaja, kako nosilaca pravosudnih funkcija, tako i zaposlenih.
Ovim izmenama Zakona o sudskim taksama samo je precizirano da 40% ide za poboljšanje materijalnog položaja nosilaca pravosudnih funkcija. U velikoj meri to se koristi za njihove plate, a 20% se koristi za investicije u pravosuđu i poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih.
Izmene Zakona o javnom tužilaštvu i Zakon o sudovima koje se tiču toga da zaposleni ostaju i dalje u nadležnosti Ministarstva pravde, u pogledu određivanja plata ima svoj smisao i dovoljno je reći, dovoljno je pogledati član 70. koji se odnosi na poslove koji čine pravosudnu upravu u Zakonu o uređenju sudova koji kaže da se poslovi pravosudne uprave koje vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe, pored ostalih poslova je i davanje saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudovima i tužilaštvima. Samim tim mnogo je celishodnije i bolje da o platama i drugim dodacima na platu, pa i stimulacijama koje je Ministarstvo pravde tokom ovih godina isplaćivalo zaposlenima u pravosuđu, i dalje nastavi da brine kao takvo.
Takođe želim da skrenem pažnju da ne treba širiti ni strah ni paniku da neće biti plata za zaposlene u pravosudnim organima iz prostog razloga što je to već učinjeno Predlogom zakona o budžetu za 2012. godinu, o čemu se raspravlja u ovom uvaženom domu.
Potpuno mi je jasno, kada se govori o bilo kojim izmenama pravosudnih zakona, nevezano da li se tiče statusa sudija i tužilaca ili organizacije unutar sudova i tužilaštava, da se raspravlja i o reformi pravosuđa i o radu VSS. Kao član VSS i kao ministar pravde koji je predložio pravosudne zakone koji su se ticali reforme pravosuđa, imam obavezu o tome da govorim. Kao što sam rekla, potpuno mi je jasno da se tema proširi i na taj deo. U obavezi sam, zbog građana Srbije, da objasnim postupak za razrešenje članova VSS i da ujedno odgovorim na pitanje zašto se razrešenje člana VSS, koji se trenutno nalazi u krivičnom postupku i u pritvoru, ne nalazi na dnevnom redu. Postoji procedura, koja je demokratski i zakonom predviđena, za razrešenje člana VSS. On se trenutno nalazi pod suspenzijom i nevezano za njegov status pritvorenog ili slobodnog lica, neće učestvovati u radu VSS. Duboko verujem da nadležno telo VSS će voditi računa o tome.
Ujedno, takođe je rečeno da je data opaska na način izbora i samih sudija i članova VSS. Mislim da događanja koja su usledila upravo demantuju tezu nekih koji su pokušali da tim putem degradiraju ili ruše reformu pravosuđa, odnosili su se na to da je VSS i Državno veće tužilaca koristio podatke bezbednosnih službi ili podatke policije. Prosto za slučaj koji je vezan za člana VSS, Jakšića, tu tezu demantujem.
Takođe želim da se osvrnem i na ostavku člana VSS, o čemu se raspravljalo na prethodnoj sednici ovog uvaženog doma, kolege Lukića koji je izrazio negodovanje zbog predloga zakona koji je Ministarstvo pravde predložilo, a nije o tome obavestilo VSS. To nije tačno i ne morate meni da verujete. Dovoljno je da se izvrši uvid u sve predloge zakona koje je Ministarstvo pravde, po svojoj obavezi iz Zakona o VSS koji smo takođe mi predložili i branili, je dostavljalo VSS, na mnoge od njih smo dobili mišljenje. Što se tiče konkretno nedavnih izmena Zakona o VSS, o tome sam, kao ministar pravde, obavestila VSS i to se nalazi u zapisnicima o radu ovog uvaženog tela.
Takođe je pomenuto i nedavno pritvaranje sudije Topalovića i to govori da je prosto drugačije stanje i drugačiji način postupanja u okviru pravosuđa, za razliku od nekog prethodnog perioda gde je bilo kompletno odsustvo odgovornosti ili kada dođe do kršenja pravila procedure zakona, govorim i onim bazičnim i onim koji se tiču krivičnog postupka, veoma često nije dolazilo do adekvatnog postupanja, i u pogledu disciplinske odgovornosti i u pogledu vođenja krivičnog postupka, kao što vidite, ovde nije slučaj. Svi oni koji prekrše zakon, ne vezano dali se radi o krivičnoj odgovornosti ili disciplinskoj odgovornosti, za sada postoje precizno utvrđena pravila i procedura da se raspravlja o tim povredama.
Neki su pokušali da ukažu i na činjenicu da postoji partijsko sudstvo i partijski kadrovi. Mislim da prosto nije tačno i možda to potiče iz činjenice da, kao što je izneto u sredstvima javnog informisanja, da negde oko 500 neizabranih sudija sada su pripadnici jedne opozicione političke stranke, pa valjda iz nekog prethodnog postupanja, kada su oni mogli da utiču i da donose odluke, bitne odluke, valjda izvlače takav zaključak.
Šta narod kaže? Takođe je bilo postavljeno i to pitanje. Statistike o radu sudova pokazuju da sudovi mnogo efikasnije rade. Naravno, nismo zadovoljni, ja očekujem da se ulože i dodatni napori. Takođe, statistike pokazuju da je kaznena politika značajno oštrija, što je takođe bio jedan od ciljeva kada smo krenuli u reformu pravosuđa, ali treba videti i poslednje ankete koje su izvršene od strane Republičkog zavoda za statistiku, o čemu sam obaveštena, kao i svi, kada je to istraživanje obelodanjeno u sredstvima javnog informisanja, da pravosuđe ne spada više u profesije prema percepciji naših građana koji su korumpirani.
Podsetiću vas na jedno slično istraživanje, takođe sa velikim borjem ispitanika, 2007. godine, kada je pravosuđe prema mišljenju naših građana bilo druga profesija po korumpiranosti. Bilo mi je postavljeno pitanje da li sam slučajno ili namerno izostavila da u svom uvodnom izlaganju govorim o profesoru Dimitrijeviću, za koga je Agencija za borbu protiv korupcije predložila određenu odluku, o kojoj se raspravlja u ovom uvaženom domu. To prosto nisam učinila, zato što nisam ovlašćeni predlagač, ali kao član VSS imam na neki način i obavezu da govorim i o tome i to ću vrlo rado učiniti. Mislim da određeni postupak koji je vođen pred agencijom vezano za profesora Dimitrijevića nije u dovoljnoj meri razjašnjen. Naime, zakon dozvoljava da neko bude na dve funkcije, to nije svojevrstan sukob interesa, već se tiče onog dela akumulacije funkcija, ali da za to treba tražiti saglasnost Agencije za borbu protiv korupcije.
Radi građana i radi istinitosti svih činjenica, treba reći da je profesor to učino u postupku po žalbi koja je vođena na nivou odbora agencije, međutim, Odbor Agencije za borbu protiv korupcije nije našao za shodno da to uvaži, kao što sam rekla, u postupku po žalbi. Takođe, kao nekog ko je predložio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i ko je u velikoj meri kao ministar pravde nadležan za donošenje strategije i akcionog plana za borbu protiv korupcije, ali i svoje funkcije koordinatora državnih organa u borbi protiv korupcije, moram da ukažem na član 51. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji se odnosi na mere kojima se izriče funkcionerima zbog povrede zakona, a to mogu da budu i mera upozorenja i mera javnog objavljivanja preporuka za razrešenje. Ostaje, naravno, nedoumica zašto je agencija išla na ovako drastičnu meru, iako, kao što sam rekla, radi se o svojevrsnom institutu koji se odnosi na akumulaciju funkcija i, kao što sam rekla, nije uvažilo žalbu profesora Dimitrijevića, kojom je takvu saglasnost tražio u ovom drugostepenom postupku.
Zahvaljujem se i nadam se da ćemo u daljoj raspravi moći da objasnimo još neke činjenice.

Hvala gospođi Malović.
Reč ima narodni poslanik gospođa Vjerica Radeta, po osnovu replike na izlaganje gospodina Boška Ristića.

Zaista je i demagoška i obmanjivačka retorika gospodina Ristića prevaziđena.       
Kada je došlo ovo rešenje o sukobu interesa gospodina Dimitrijevića, evo, ako ste čekali drugostepeno, ono je došlo 8. juna 2011. godine. Dakle, vrlo poštujemo tu mogućnost, odnosno vi u svojim zakonima imate nekoliko puta situaciju gde ne predviđate drugostepenost postupka. Mi u SRS to vrlo poštujemo.
Sada vas pitamo, pošto se protiv ovog rešenja može voditi samo spor, ako ste hteli da čekate odluku suda, zašto ste nam ovo danas stavili na dnevni red? Ako niste hteli da čekate odluku suda, zašto niste prihvatili da se o ovome raspravlja od 8. juna do danas? To je ono što sam vas i pitala, kolega Ristiću, u toku ove rasprave.
Interesantno mi je, zapravo nisam mogla sada da zaključim, gospođo Malović, da li vi poštujete Agenciju za borbu protiv korupcije ili ne? Razumela sam, kada je u pitanju taj Dimitrijević, koji vam je nešto mnogo bitan, čudite se zašto je agencija, odnosno njen odbor tako postupio. Čekajte, da li ima sukob interesa ili nema? Da li vi kao ministar pravde imate pravo da javno sada kažete da vam baš nije jasno zašto je agencija donela ovakvu odluku? Da li je to malo mešanje u nezavisna regulatorna tela? Vodite računa šta izgovarate, gospođo Malović. Nije dobro to čuti iz usta ministra pravde.
Malo pre sam napravila jedan lapsus kada sam govorila o nezakonitoj odluci, završavam, gospodine Novakoviću, o nezakonitoj skupštini, nelegalnoj skupštini, nije bila u Ljigu, nego u Ubu. Izvinjavam se.

Hvala.       
Samo da kažem da dnevni red sednice sačinjava predsednik Skupštine, predsednica gospođa Slavica Đukić-Dejanović.
Reč ima po osnovu replike narodni poslanik gospodin Ristić.

Pošto mi već ide vreme, moram da dodam sada dopunski odgovor na pitanje gospođe Vjerice Radete, jer od decembra prošle godine sad smo stigli do kraja juna ove godine, tako da smo šest meseci već opravdali zašto je taj predmet bio u proceduri.
Isto tako, kao što je sama koleginica rekla, postoji pravo učesnika u postupku da pokrenu upravni spor, za koji imaju rok od 30 dana od dana prijema rešenja po žalbi, tako da je u suštini taj rok za pokretanje upravnog spora od dana prijema gospodinu Predragu Dimitrijeviću tekao negde do kraja leta.
Tek kada smo dobili na osnovu korespondencije potvrdu da upravni spor nije pokrenut, onda smo stavili izveštaj agencije na Odbor za pravosuđe. Odbor za pravosuđe je razmatrao predlog agencije, sačinio izveštaj i dostavio Skupštini. Kroz skupštinske poslove za pripremu sednice je to imalo određenu proceduru i prva mogućnost da se to stavi na dnevni red je iskorišćena. To je što se toga tiče.
Inače, smatram i sam da ne postoji nikakav sukob interesa između funkcije dekana pravnog fakulteta i člana VSS, s obzirom da sam Ustav definiše da svi fakulteti, odnosno dekani pravnih fakulteta u Srbiji biraju, odnosno predlažu kandidata za člana VSS, a Skupština je dužna da kandidata sa najvećim brojem glasova izabere u VSS. Dakle, sukoba nema, ali akumulacije funkcije ima, ukoliko nemate saglasnost agencija da te funkcije obavljate.
Postoje pred agencijom u postupku i neke druge mere. Postoje nejavne i javne opomene za one koji prekrše proceduru. Prema tome, agencija je prema mom ličnom ubeđenju i shvatanju mogla da takav postupak pokrene i prema kandidatu, s obzirom da nije u roku od tri dana obavestio o stupanju na funkciju člana VSS.
Inače, podsetio bih i to da treba sagledati činjenicu da je univerzitet nezavisan i da niko nema pravo da se meša u izbor dekana fakulteta, tako da je i to činjenica i okolnost o kojoj treba razmišljati prilikom odlučivanja o zahtevu Agencije.