A vi malo saslušajte argumentaciju.
Član 107. Ustava kaže da Narodna skupština može da donosi neke odluke. Gde je tu ustavni osnov za baš ovakvu odluku? Član 68. Poslovnika je temeljna pravna norma za ovu odluku. Šta prati – da prati pojave i događaje i utvrđuje činjenice u pojedinim oblastima. Koja je oblast nacionalna strategija? Kakva nacionalna strategija? Skupila se Vlada i donela zaključak 23. decembra 2010. godine, računajući da postoji još neka obaveza u odnosu na Savet bezbednosti UN. Od skoro 200 država članica UN, samo 21 je nešto radila po ovom pitanju. A šta je sa onih 170? Zar je moguće da smo mi kao 22. najpametniji u grupi od 190 ili 200 zemalja? Zašto oni nisu to uradili? Zato što nisu tako ni protumačili, nego svaka država srazmerno svom ustavu definiše koji će organ da bude nadležan za sprovođenje ove rezolucije. Pa onda, šta treba iz te rezolucije u zakon, ulazi u zakon. Šta treba da bude dobra praksa, ulazi u dobru praksu. Šta treba da bude preporuka, ulazi u preporuku. Onda Vlada odlučuje ko će da se stara o ovim stvarima.
A ovde ne. Krenula EPP propaganda i sad da krenemo, da držimo tribine ovde. Navodno, neko je za veća prava žena, a ovi prljavi i podli radikali su za diskriminaciju. Na osnovu čega ste zaključili da smo za diskriminaciju? Na bazi toga što se ne slažemo politički sa vašim stavovima? Znači, to je jedini razlog i ništa više drugo.
Kako ste se onda lepo organizovali pa ste ovde napisali, zamislite sad jednu stvar, u toj nacionalnoj strategiji ova vaša komisija treba da bude nadzorno telo. Kako je moguće u skladu sa ustavno-pravnim sistemom Republike Srbije? Kako može da bude nadzorni odbor za neke stvari koje nisu regulisane zakonom, nešto što je radno telo Narodne skupštine? Gde je taj blistavi um koji je to mogao da smisli?
Znači, Vlada napisala neku strategiju, usvojeno zaključkom. Pazite. Niti je uredba, niti pravilnik, ništa. Zaključkom. Šta je napisano u zaključku? Usvaja se nacionalna strategija. Nacionalna strategija je postala izvor prava. Kako je to moguće? Ona može biti samo putokaz za aktivnost. I oni napisali – taj odbor, tu komisiju koju budemo napravili, na čijem čelu će biti gospođa Čomić, to će da bude nadzorni odbor za sve, a to će da nam posluži kao legitimacija prema SB kako mi ispunjavamo neku obavezu. Molim vas.
Da vam ne pričam o ovim datumima koji možda i nisu toliko bitni, kad se ovo donosi, zašto se donosi, itd, itd. Šta se uzima kao svetli primer? Bio je neki odbor, mislim da se zvao borba protiv siromaštva. Od kada smo napravili taj odbor za borbu protiv siromaštva, siromaštvo se povećalo u Srbiji. Tadić više nema narodnu kancelariju, sada otvara narodne kuhinje. To su te začkoljice, politički trikovi i političke igre.
Sada, pred izbore, naravno da nije problem da je Gordana Paunović najbolji predsednik Odbora za ravnopravnost. Sada više nije problem da gospođa Radeta trećinu svega što je rekla, to može svaki demokrata da potpiše. Ma nije moguće! A kada ste nam kokali opomene? Izbacivali iz sale? Iznosili napolje? Za te iste propise. Tada smo bili primitivno prosti.
U odsustvu argumentacije, ubacuje se nešto kao – ništa mi ne radimo pod pritiskom, mi to radimo zato što mi to hoćemo. Jer, 126 ljudi ima percepciju. Što vam je percepcija, nek ide u đavola. Neko se malo pre pozvao na Rezoluciju koju je usvojila Narodna skupština 13. oktobra 2004. godine. Iz te rezolucije neko je izvukao zaključak da su sve stranke u Srbiji za EU. Gde to piše tamo? Pod kojim uslovima je doneta ta rezolucija? Pod jednim vrlo jasnim stavom oko koga je postignut kompromis u Republici Srbiji.
Ako EU smatra da ne može da opstane bez Srbije, evo, prihvatamo da budemo članovi EU i preko noći ćemo da donesemo 2.300 zakona na engleskom jeziku, jednim glasanjem, ali da nam ta EU garantuje da neće da nam otima KiM. Šta se desilo? EU otima KiM, završava najprljavije poslove protiv srpskog naroda a vi i dalje hoćete da proveravate EU. To je po sistemu – oni vas pljuju a vi mislite da pada kiša pa da razvučete kišobran. To je taj sistem. To možete lično da razmišljate, ali nemate pravo da takvu politiku vodite koja će da upropasti ceo narod. O tome se radi.
Ovde dalje lepe pesmice – mir, mir, mir, niko nije kriv. Znate one dečije pesmice.
Dalje – povećanje broja žena u bezbednosnim službama. Odmah da vam objasnim jednu stvar. Pošto ja obilazim te međunarodne konferencije, šalju me da idem tamo, da im rasturam te konferencije. Ima uži i širi aspekt svake rezolucije, svake deklaracije i svake oblasti. Uži aspekt se zasniva na tumačenju te tri reči koje stoje u naslovu. Širi aspekt ide preširoko, pa se pod bezbednost stavlja i nafta i klimatske promene i siromaštvo i beda i kvalitet prehrambenih proizvoda, da vam ne pričam šta sve može da bude bezbednosni izazov ili rizik. U toj široj varijanti, razglaba se o svemu i o svačemu. Zato je nekome malo pre odgovarala ona diskusija gde su se pominjali neki statistički podaci o crnim tačkama ili crnim rupama vladavine koalicije DS i SPS na čelu sa Ivicom Dačićem. Ta statistika je vaša. To su vaši rezultati. To je vaš pečat na kome piše "Crna trava", cela Srbija "Crna trava", svako mesto "Crna trava".
Malo sada da ublažimo ovo. Hajde sada da idemo sa ovim da ćemo da demonstriramo jedinstvo, jer po logici stvari, svi treba da glasaju. Zašto? Veselo. Ko je protiv ovoga? Nema čoveka koji je protiv ovoga.
Da li je to u skladu sa Ustavom, nije to bitno. Bitno je da smo narodu pokazali koliko mi želimo da što više žena bude u bezbednosnim strukturama. Da svaka treća žena nosi uniformu, dal policijsku, da li ovu vojnu, ali opet će da štrajkuje, kao ovi policajci što su štrajkovali. Znate njih da pogodi da nemaju platu, uniformu je pogodila. Službu je pogodilo, a ne da li je muško ili žensko u uniformi. To je vaš problem koji ne možete da rešite.
Onda sada krećemo sa pričama i odmah molim vas Verana Matića da ubacite, on je imao onu akciju za bebe, da li ste videli, ono je otpor, beba diže pesnicu kao otpor. Društveno, socijalno, odgovorno ponašanje, odmah Divac da mu da nagradu ovde, da li ste rešili glavni problem siromaštva? Niste. Da li ste rešili glavni problem diskriminacije žena, faktičke diskriminacije, ne samo žena, nego i muškaraca. Svi su diskriminisani danas.
Mi smo u nekim varijantama i prihvatili priču o pozitivnoj diskriminaciji. Sećate se oko liste poslanika. Prihvatili smo još u nekim zakonima neke odredbe o pozitivnoj diskriminaciji, gde treba da se pomogne nekoj specifičnoj grupi da se izjednači ako je moguće u pravima.
Ali, molim vas ljudska prava se gledaju na opšti način. Ona pripadaju svakom ljudskom biću. Nemojte da delite ljude. Vi delite ljude. Ne delite ih. Jer ako bi se primenila ta vaša logika, onda bi sada morao neko da donese ovde zakon o ravnopravnosti u sudovima, pošto 70, 80% sudija su žene. Da li je tako? Ili je u ravnopravnosti kada je u pitanju zdravstvo. Tamo je neuporedivo više zaposlenih žena nego muškaraca. A to nama iz Srpske radikalne stranke ne pada na pamet. Ne pada nam na pamet da tako nešto pomislimo, a kamoli da radimo. Ali ne, vi gde osetite sitan politički profit, hajde skrenimo.
Za ovu tačku dnevnog reda ne postoji politička saglasnost unutar stranaka vladajuće koalicije. Za ovu tačku dnevnog reda ne postoji saglasnost u samoj Demokratskoj stranci. Videli ste prilikom utvrđivanja dnevnog reda, hteli su oči da povade jedni drugima ovde. Kako to, nismo se dogovorili, mnogo je rano, ne treba. Sada ovde nama se autoritativno drži predavanje, kako su preširoko demokrate, a vi radikali ste primitivno prosti. Vi ste za diskriminaciju, vi ste za nasilje, vi ste za ovo, vi ste za ono.
Onda je počela priča, ako se unose ženski elementi u politici biće bolje. Najviše su kažnjavale žene koje su bile predsednici Skupštine. Nataša Mićić, Gordana Čomić, Slavica Đukić-Dejanović, pa Tomić nije toliko kažnjavao u Slobino vreme nije bilo toliko kažnjavanja. Pa čak ni onaj Maršićanin, pa čak ni Oliver Dulić nije toliko kažnjavao, a da ne pričamo o Predragu Markoviću. On je jedanput kaznio Mlađu, a jedanput je kaznio Vučića, a ovde serijski.
One, kako kaže Čomićka, nama ženama nije potrebna moć nego da delimo odgovornost. Molim vas, nemojte da delite odgovornost. Ne mislim da ste vi to uradile kao žene nego vi kao član SPS-a, a ona kao član DS-a. Nju Tadić lepo ujutru pozove kada se ona brifuje da ide na posao i kaže to, to moraš to, a vama Tadić ne mora to da priča pošto je to druga neka relacija. Ovde se menja teza, okrene se priča i sada pobogu gospođa Đukić-Dejanović, prepodobila se na ljudskim pravima, a nijedanput nije podigla glas zbog Vojislava Šešelja koji devet godina je u tamnici Haškog tribunala. Nijedanput, Gordana Čomić nije podigla glas one vrste diskriminacije i torture. Boris Tadić da li je nekada podigao glas? Ne, on trlja ruke, baš me briga dobro je dok ga nema Šešelj, čim dođe na aerodrom 80% građana ima da bude za njega. Što da mi uzima 80% kad ja Boki moram da završim ovaj posao. Kad ste podigli glas? Nećete da dignete glas, a doduše niste ni dizali glas ni na Slobodana Miloševića, a što biste za Vojislava Šešelja? Ko je drugi podigao glas? Gde su te nevladine organizacije? Gde su te silne organizacije koje se bore prava žena, dece itd, da podignu glas koji devet godina trpi torturu u Haškom tribunalu? Nema, trljaju se ruke, završen posao.