Vreme. Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite gospođo Tabaković.

Član 7. Predloga zakona govori o obveznicima nedobitnim organizacijama i tretira njihov dominantan ili nedominantan položaj. Mi smo amandmanom uskladili izmene koje smo predložili na član 1. Predloga zakona i proširili smo domet poreskog oslobođenja, tako što smo obuhvatili i nedobitne organizacije koje imaju dominantan položaj. U kom smislu?
Nedostatak postojećeg zakona je što on, s jedne strane, nedobitnim organizacijama daje poresko oslobođenje za relativnu malu dobit do 400 hiljada dinara godišnje. Znači, to je višak prihoda nad rashodima sa tržišta, naglašavam, pošto je reč o nedobitnim uz ispunjenje dodatnih uslova. Pri čemu ukoliko nedobitna organizacija ne ispunjava uslov za ovo poresko oslobođenje ona gubi ostale poreske podsticaje. S obzirom na visinu te oporezive dobiti, na osnovu koje su ove organizacije oslobođene, kao i to da se često radi o javnim službama, gde ove organizacije nemaju taj dominantan položaj, predlažemo da kao isključiv uslov ostane taj monopolski položaj. Smatramo da je to jednostavno pravedno, jer ovim amandmanom umesto da uvodimo novu kategoriju obveznika, uvodimo takvu modifikaciju i preciziranje postojećeg rešenja koje će se mnogo lakše primeniti i zaista potpada pod ona osnovna poreska pravila da svaki porez bude što lakše primenjiv i da ne uznemirava poreskog obveznika u načinu vođenja evidencije, ukoliko s druge strane nema adekvatnu visinu novih poreskih prihoda u kasu.
Smatram da je ovo bilo mnogo pravednije, lakše i primenjivije rešenje i za vas kao Vladu, ali i za poreske obveznike koje tretirate ovim članom.

Zahvaljujem.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Izvolite gospodine Spasojeviću.

Na predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Nova Srbija je podnela na amandman da se član 8. briše.
Obrazloženje, Fiskalni savet Republike Srbije procenio je da rešenje koje se članom 8. Predloga zakona uvodi u poreski sistem Republike Srbije nije u skladu sa najboljom poreskom praksom, te da može prouzrokovati određeni gubitak poreskih prihoda u srednjem roku.
Naime, u Republici Srbiji nominalna stopa poreza na dobit praktično je najniža u Evropi. Postoji i veliki broj poreskih oslobađanja i podsticaja usmerenih upravo na podsticajne investicije u proizvodnoj delatnosti. Tako da bi efekat ovog poreskog oslobođenja bio veoma ograničenog obima. Gubitak u budžetu gledano na srednji rok bio bi veći od eventualnih pozitivnih efekata. Zato smatramo da je neopravdano uvođenje ovog poreskog oslobođenja. Mislili smo da će Vlada prihvatiti rešenje koje smo ovim amandmanom predložili. Zahvaljujem.

Na član 11. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima gospođa Tabaković.

To je poslednji amandman koji smo mi podneli, gde predlažemo povećanje maksimalnih zaprećenih novčanih kazni za obveznika pravno lice. Ne samo što je trenutno propisana kazna mala, nego je i raspon za ovu vrstu prekršaja nedovoljan i bukvalno onemogućava organ koji izriče kaznu da kaznu prilagodi težini učiniocu i u nekim opštim okolnostima koje mogu da nastupe u konkretnom slučaju. Mi smo predložili da ta kazna bude u rasponu umesto od 100 do 600 hiljada dinara, od 100 do 1.000.000. dinara i da u drugom slučaju, u stavu 2, ta kazna ne bude više od 2.500 do 20.000 dinara, nego od 10.000 do 100.000 dinara.
Postojeća zakonodavna praksa koja se inače primenjuje da se svi prekršaji svrstavaju u istu kategoriju, i da je pri tome raspon kazni nedovoljan da se napravi razlika u tim prekršajima može da dovede neka preduzeća u situaciju da kazna za jednog učinioca, ovakav prekršaj, odvede u stečaj, a da za drugog predstavlja jednu bruto platu direktora. Znači, takve su razlike na terenu, a kazna za prekršaje ista. Mi usklađujemo minimalnu zaprećenu kaznu za odgovorno lice u kojem je data ta minimalna novčana kazna koja može da se propiše i drugim zakonom.
Smatramo da je jedan od osnovnih atributa države, a to je naplata poreza, ne može na ovakav neprihvatljiv način da primenjuje prekršaje koji se sastoje u lažnom prikazivanju podataka u poreskom bilansu, kada odgovorno lice može da bude kažnjeno novčanom kaznom koja odgovara zakonskom minimumu. Zar treba da se ugledaju na Vladu koja daje neistinite podatke o bruto društvenom proizvodu, broju zaposlenih. Ako nećete da pođete od sebe i da dajete istinite podatke, pođite od poreskih obveznika i primerite kaznu lažnom prikazu upravo u bilansima, a onda i u svim ostalim poslovnim knjigama. Evo, mi vam pomažemo da se uvede red u ovoj delatnosti, ali vi kao i uvek gluvi na red u državi i zainteresovani samo za sebe odbili ste i ovaj amandman. Nek vam služi na čast.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, predložio sam da se reči: "indeksom potrošačkih cena" zamene rečima: "referentnom stopom Narodne banke Srbije". Naime, indeks potrošačkih cena prvi put se pominje u Srbiji početkom 2007. godine.
Cilj uvođenja ovog novog indeksa jeste da se inflacija pokaže nižom, da se prikaže nižom nego što stvarno jeste. Iz obračuna ovog indikatora koristi se metodologija harmonizovanog indeksa cena u EU. Razlika između cena na malo i potrošačkih cena jeste u obuhvatu proizvoda čije se cene prate, kao i način obračuna njihovih pondera. Cene na malo obuhvataju, recimo, cene građevinskog materijala, repromaterijala za poljoprivredu, što ne obuhvataju potrošačke cene. U potrošačkim cenama znatno je manji udeo onih cena regulisanih proizvoda i on iznosi svega 35%.
Manje učešće cena koje su pod nekim vidom kontrole države, a koje su stalno u porastu, kao što su naftni derivati, saobraćajne usluge, komunalne usluge, električna energija, itd. Evo, kako je u Srbiji u prvom tromesečju 2007. godine inflacija predstavljena na jedan način, a kako na drugi način, pa tako indeks cena na malo je prikazivao da inflacija u Srbiji 1,2%, a indeks potrošačkih cena svega 0,7% i to jeste cilj i svrha Vlade Republike Srbije da pokaže inflaciju manju nego što ona jeste. Uzrok ovome je manje učešće regulisanih cena.
Još jedna kritika na račun Vlade Republike Srbije jeste zato što Republički zavod za statistiku od 1. januara ne objavljuje indeks cena na malo. Vama je bilo potrebno evo punih 12 meseci, punih godinu dana da upotrebite termin, odnosno indeks potrošačkih cena, umesto cena na malo. Ne samo u okviru ovog zakona, nego i u okviru prethodnih desetak zakona gde ste usklađivali ove indekse. Vladi je potrebno punih godinu dana. Ono što je počelo da se primenjuje još početkom 2007. godine Republički zavod za statistiku od 1. januara ove godine, a Vladi je potrebno punih godinu dana da taj indeks uvede u ovaj, kao i druge zakone koji su bili u prethodnih nekoliko meseci. Zahvaljujem.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretresom o amandmanima zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
A pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Lidija Dimitrijević i Tomislav Ljubenović.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima, kao i izveštaj Odbora za finansije.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmani koje je poslanički klub Srpske radikalne stranke  podneo na ovaj predlog zakona odnose se na visinu kazne koja je propisana za slučaj da se doprinosi ne plate na vreme.
Ne predlažemo ukidanje kazne, ali predlažemo da se u ovom slučaju iznos ne poveća, ma koliko to nalagalo i bila potreba usaglašavanja sa Zakonom o prekršajima. Razlozi su jednostavni. Ekonomska kriza negativno je uticala na one koji se bave samostalnom delatnošću.
O ovom predlogu zakona nije bilo vremena da se govori u načelnoj raspravi jer on je jedan od devet tačaka koje su spojene u raspravu sa budžetom.
Ono što je najvažnije istaći o izmenama i dopunama koje se vrše ovim predlogom zakona jeste da je vlast sada pred same izbore odlučila da sprovede ono o čemu smo mi, predstavnici Srpske radikalne stranke, govorili duže vremena.
Sada pred same izbore prestaće da se duplo oporezuju žene koje se bave samostalnom delatnošću kada rode dete i odu na porodiljsko bolovanje, odu na bolovanje radi nege deteta ili radi posebne nege deteta. To jeste redak slučaj, ali se i takvi slučajevi dešavaju.
Govorili smo sve vreme da porodilje ne sme duplo da se oporezuju i da poreske uprave ne smeju po svom nahođenju da tumače odredbe zakona. Jedna je poreska uprava tumačila na ovaj način, druga na drugi. Šta se tada dogodilo? Pre nekoliko meseci izvršene su izmene i dopune kojima je ozvaničeno da se sve porodilje duplo oporezuju. Sada, kada idu izbori, ovo se čini da bi vlast sebe predstavila u nekom lepšem svetlu.
Mi iz opozicije opravdano pitamo da li je vreme pre izbore jedino vreme kada se neka pozitivna rešenja za sve građane?