Vreme. Zahvaljujem.
Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman koji sam podneo u ime SRS, verujte, očekivao sam da ga odbijete, sa željom da mogu da objasnim građanima kakva je politika DOS od 2000. godine,  da ne dozvolite da jemstvo može da da drugo privredno lice. Ne mogu da verujem da vam je posle 11 godina ove vaše fenomenalno izvedene privatizacije došlo iz zadnjeg dela leđa u glavu.
Navešću vam jedan konkretan primer. Prvo preduzeće koje je sada vaš zaštićeni svedok Mile Jerković kupio, kupio je šiptarskim parama, od šiptarskim mafijaša. Onda je kao zalog davao to preduzeće za drugo. Između ostalog, kupio je mnoga poljoprivredna preduzeća, mnoga saobraćajna preduzeća. Davao je garancije, normalno od prethodnih preduzeća koja je kupio, koja su imala tendersku vrednost od 2 miliona evra, a banka je priznala garancije, po čijem nalogu, ne znamo, od recimo sedam miliona evra. Sada ste se setili ovoga.
Između ostalog, jedna privatizacija je bila i Šarićevim parama, ako se sećate? To je utvrđeno. Ali, treba da se zamislite. Tomislav Nikolić je već rekao da će mu Šarić, a on pravi svoj novi kabinet, biti ministar za omladinu i sport.
SRS je svakako uspela u svojoj misiji, odnosno poslanici u ovom mandatu. Danas je 92% građana Srbije protiv NATO-pakta i 75% građana je protiv ulaska u EU. Svoju obavezu smo izvršili. Svakako je 95% građana za to, da se Vojislav Šešelj vrati u Srbiju i da bude predsednik države.

Na član 21. amandman je podnela  narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Članom 22. ste omogućili poreskim obveznicima koji su zaključili ugovor o finansijskom restrukturiranju, gde se kaže – zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, odobriće se odlaganje plaćanja budžetskog duga u jednakim ratama do 60 meseci uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 12 meseci.
Zbog građana moramo objasniti da je ovaj institut novi, dobili smo ga pre jedno šest meseci, finansijsko restrukturiranje – ko vrši finansijsko restrukturiranje? Rekli ste najmanje dve banke, a može čak i strana banka, može i ona koja nema sedište ovde itd. Sve može. Ne može. Zašto? Ne može po zakonu o bankama i ne može stranka banka. Ukazivali smo vam na to, a vi to niste prihvatili.
Kakvu imamo praksu? Neće ni jedna strana banka ući ovde jer ste rasturili sistem. Mi nemamo privredu. Ali, da se vratimo na konkretan slučaj.
Kada se stvarno napravi ugovor o finansijskom restruktuiranju i kada banka obezbedi likvidnosna sredstva i stvori preduslove, neke kreditne linije prema privrednom subjektu, zašto bi sada država davala finansijski kredit, odnosno poreski kredit? Zašto? Znači, to pravno lice, privredno društvo je dobilo zdrava sredstva i može uredno izmirivati svoje poreske i druge obaveze. Nema potrebe država, koja je inače tanka u prihodima, da to razvuče na 60 meseci, čak kažete i 12 meseci grejs period u pogledu izmirivanja obaveza. To je vrlo štetno i neprihvatljivo.
Ako ovako kako sam ja izneo gledate situaciju, to je to. Ali, očito da su vas stisli sa neke strane, opet neki lobiji…

Vreme.
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

To je novi član 74b. Gotovo da nije bitno o kom stavu se radi. Ali, tu ima samo pokrića u Zakonu o finansijskom restrukturiranju, koji je poprilično problematičan.
Međutim, gospodine Cvetkoviću, ovde postoji svojevrsna dijalektika između poreskog duga i onog prvog člana o kome sam vam pričao, javnih prihoda. To će biti vrlo interesantna situacija. Biće vrlo interesantna situacija u primeni ovog zakona posle ovih izmena i dopuna, kako u pogledu fizičkih lica, tako i u pogledu pravnih lica, privrednih društava, a naročito u pogledu svojevrsnog sukoba nadležnosti između poreskih organa jedinica lokalne samouprave i poreske uprave. To će dodatno da komplikuje, jer u svim odredbama ovog zakona vi niste sproveli promenu, javni prihod, već ste zadržali ono što je nominalno nazvano porezom.
Videćete koji će problemi da budu, da će ovaj zakon biti neprimenjiv i zato ste i podneli određene amandmane, po sistemu – ovim predlogom zakona plašimo birače, ali ih ujedno i tešimo, za šest meseci se odlaže primena. Ako pobedite, onda ćete sve ovo da stavite van snage.
Samo vas upozoravam – džabe ste krečili. Jer, kad se lokalne samouprave dohvate ovih izmena i dopuna, a odredbe o poreskom postupku iz ovog zakona su procesne odredbe koje obavezuju nadležne organe jedinice lokalne samouprave koje treba da naplate prihode jedinica lokalne samouprave, videćete kakva će igranka da bude od jedinice lokalne uprave do jedinice lokalne samouprave i videćete da će u mnogim opštinama umesto vode u fontanama da bude antifriz.

Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Ovaj član, pogotovo ovaj stav 4. člana 22. odnosno novog člana 74b. čije brisanje smo predložili, je mnogo, mnogo opasan. On govori o odobravanju odlaganja plaćanja poreskog duga. U ovom stavu vi kažete ko može da odloži plaćanje poreskog duga. Vi ste lepo zeca zatvorili da čuva kupus.
Ko može da odloži plaćanje poreskog duga? Ministar ili gradonačelnik? Zamislite sad konkretne situacije. Gospodine Cvetkoviću, vi kao bivši partner gospodinu Vlahoviću, sad ministar, on tajkun, da li biste vi njemu i pod kojim uslovima odložili plaćanje poreskog duga? Zamislite situaciju da Đilas kao gradonačelnik treba da odlučuje da li će Šaperu odložiti plaćanje duga. Ili, zamislite situaciju da Tadić i Nikolić zajedno treba da odlučuju da Miškoviću odlože plaćanje duga. Ili, recimo da Vučić, ne daj bože, bude neki ministar i on odlučuje o odlaganju duga Joci Amsterdamu, pošto će ga pustiti iz zatvora da mu pravi most, to je rekao, ili Peconiju. Ili, recimo, da Tomislav Nikolić, ne daj bože, bude u situaciji da on može da odlučuje o odlaganju poreskog duga Milanu Beku. Ili, na primer, Nikolićev sin Radomir u Kragujevcu da može da odlučuje, kao ne daj bože gradonačelnik, o tome da li će da odloži poreski dug "Trgomenu" iz Kraljeva koje inače finansira SNS u Šumadiji.

Zahvaljujem.
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.

Po rešenju koje predlaže Vlada nije najjasnije da li će od prinudne naplate biti izuzeta i prihodi poreskog obveznika koji je sudskom presudom već izuzet od izvršenja. Mi smo podneli amandman koji u potpunosti razjašnjava ovu nedoumicu.
Nastavljajući izlaganje svojih kolega, ja postavljam pitanje – kako je moguće da država poreski postupak sprovodi prema građanima i prema privrednim subjektima koji su na ivici egzistencije, prema sirotinji, na jednoj strani, a na drugoj strani te iste poreske zakone ne primenjuje prema tajkunima koji imaju milijarde evra?
Postavljam jedno pitanje u vezi ovoga zakona – da li je poreski postupak sproveden i da li su porezi naplaćeni prema firmama čiji je vlasnik i suvlasnik Dragijana Radonjić-Petrović, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije? Za nju novine juče pišu da je suvlasnik 36 firmi i banaka, da je zajedno sa Bekom učestvovala u privatizaciji "Luke Beograd" i "Večernjih novosti", a da je samo u jednu firmu, koju je osnovala sa Miodragom Kostićem, to je bivši direktor DS, unela pet miliona 407 hiljada i 317 evra? Razumem odakle ovih pet miliona i 407 hiljada, a ne znam odakle je zaradila ovih 317? Gospođa je inače u Ministarstvu zadužena za razvoj malih i srednjih preduzeća, a izgleda da ima 36 sopstvenih preduzeća. Za svaku godinu života po jedno preduzeće.
Mene sada zanima kako je moguće da u državi Srbiji razni Hamovići, Miškovići, Lazarevići, Kostići, Drakulići, Popovići, Matići, Peconi, da imaju imovinu koja je vredna milijarde evra? Odakle im ta imovina? Jedini odgovor – država, vladajuće stranke, DS i G 17 im omogućile….