Poštovane kolege poslanici, poslanice, poštovani predsedniče, ako bismo želeli da ne izgubimo veze sa dijasporom i da posvetimo pažnju resoru dijaspore, onda je neophodno da prihvatimo ovaj amandman, kako bi se resor dijaspore stavio u sastav Ministarstva spoljnih poslova. Argumenata za to ima mnogo.
Prvo, u okviru Ministarstva spoljnih poslova već postoji Direkcija za dijasporu, pa nije celishodno, ni logično, ni racionalno praviti paralelni državni organ koji će se baviti tim istim poslom. Ako uređujemo državu i društvo, to treba da radimo kvalitetno i temeljno i voditi računa o činjenicama. Ovakvim zakonskim rešenjem bilo bi ukinuto ne samo Ministarstvo za dijasporu, već i delokrug rada tog ministarstva, a to je očuvanje, jačanje i ostvarivanje veza države Srbije sa oko 3,5 miliona naših ljudi i preko 1.300 organizacija na svih pet kontinenata. To je veoma loša poruka koju ćemo poslati našim ljudima. Oni će to shvatiti kao da smo ih se odrekli.
Znate za slične apele koje su predstavnici naših udruženja iz dijaspore već upućivali predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću i nadam se da ćete i to uzeti u obzir, s obzirom da je kampanja SNS bila personalizovana, poprilično, i da je tu kampanju upravo vodio predsednik Srbije i smatram da bi trebalo poslušati one apele ljudi iz dijaspore i uslišti sve njihove molbe, s obzirom da su oni, u poslednjih nekoliko decenija, bili ključ stabilnosti ekonomije i privrede u Srbiji.
Deo našeg pravnog sistema čini Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, koji je usvojen 2009. godine i koji će defakto biti nemoguće primenjivati, s obzirom da je zakonom propisano da poslove obavlja ministarstvo nadležno za poslove dijaspore, a to svakako nije kancelarija. Dakle, to mora biti ministarstvo. Ako ostane ovakvo zakonsko rešenje, neće biti ministarstva nadležnog za poslove dijaspore, a kancelarija, odnosno posebna služba koju će osnovati Vlada, neće imati mandat, ni kapacitet da navedene poslove adekvatno obavlja.
Posebno naglašavam da je prilikom pisanja Zakona o dijaspori Srbima u regionu namerno korišćena sintagma – Ministarstvo nadležno za poslove dijaspore, a ne Ministarstvo za dijasporu, kako bi se u budućnosti izbegla i prevazišla upravo ovakva situacija. Donošenje Zakona o dijaspori Srbima u regionu predstavljalo je i predstavlja istorijski pomak ka unapređenju odnosa sa dijasporom i Srbima u regionu. Njegovim usvajanjem Republika Srbija iskazala je čvrstu rešenost da bude država koja iskazuje istinsku brigu za svoje sunarodnike koji žive i rade u inostranstvu, kao i istinsku brigu za očuvanje srpskog nacionalnog identiteta. O tome danas svedoči činjenica da država u regionu, po uzoru na Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, koji je usvojila Republika Srbija i njegova zakonska rešenja, ugrađuju slične zakonske akte koji regulišu navedenu oblast. Na primer, to već čini Hrvatska i čini Slovenija.
Od osnivanja Ministarstva za dijasporu do danas, kada planirate da ga ukinete, uređene su veoma važne stvari vezane za uključivanje, ponavljam, oko tri i po miliona naših ljudi i preko hiljadu i trista organizacija u društvene, političke, ekonomske i sve druge tokove zemlje, njihovog porekla koju, možemo slobodno reći, više vole nego mi koji živimo u njoj, jer oni to dokazuju svojim stalnim učestvovanjem u životu Srbije, stalnom težnjom za ulaganjem, stalnom težnjom da se vrate u Srbiju, a mislim da država Srbija u proteklih nekoliko decenija nije dovoljno vodila računa o svojoj dijaspori.
Nacionalna strategija koja je usvojena osnovana je i uspešno funkcioniše i sa Skupštinom koju čini 45 delegata iz celoga sveta. Šta će biti sa tim ljudima? Šta će biti sa svim onim poslom koji je u prethodnom periodu obavljen, a koji se tiče veza između Srbije, dijaspore i Srba u regionu? Često volimo da govorimo kako smo patriote, a kada to treba na delu da se pokaže nekako nam manjka i želje, a čini mi se u ovom slučaju da je više stvar kompromisa i da bi se zadovoljili pojedini ministarski apetiti i stranački apetiti mi smo spremni, odnosno buduća Vlada je spremna da se odrekne dela nacionalnog korpusa koji čini gotovo polovinu ukupnog nacionalnog korpusa.
Razlog za uspostavljanje čvršćih veza leži u ekonomskom potencijalu srpske dijaspore. Prema procenama Svetske banke, svake godine na osnovu deviznih doznaka naših iz dijaspore u Srbiju ušlo je oko pet milijardi dolara. To je ono o čemu upravo pričam, a ovaj izraz govori da smo trinaesta zemlja na svetu po učešću deviznih doznaka iz dijaspore u ukupnom društvenom bruto proizvodu. To je jedan od razloga što se u Srbiji živi nešto bolje nego što zvanične statistike pokazuju i to je još jedan pokazatelj zbog čega je neophodno i zbog Srba koji žive u Srbiji i zbog građana Srbije, a ne samo Srba, poštovati veze sa dijasporom.
Ukidanjem delokruga rada koji se tiče dijaspore ne postiže se ni ušteda u budžeta, koja iznosi 0,02% od ukupno budžeta, već to predstavlja i znači najveći šamar celokupnoj dijaspori, koji će višestruko koštati državu Srbiju i poljuljano poverenje koje je jedva uspelo, koliko toliko, da se ublaži. Ovom odlukom će odnos matice i dijaspore pasti na najniži mogući nivo i smatram da više nikada nećemo moći da računamo na srpsku dijasporu kao na budući potencijal, ulaganje Srbije i u njen privredni razvitak.
Dakle, ponoviću još jednom, ovim se prekida očuvanje veza sa trećinom našeg stanovništva koje živi van granica zemlje. Ovim se prekida očuvanje nacionalnog, verskog, kulturnog, jezičkog i svakog drugog identiteta, doprinos poboljšanju imidža naše zemlje i našeg naroda. Svi oni koji žive u dijaspori daju svoj doprinos, a ovim će biti demotivisani da na adekvatan način zastupaju Srbiju. Nužno je da Srbija i u budućnosti tretira na poseban način ljude koji žive van Srbije. Predloženim uređenjem delokruga Ministarstva za dijasporu napuštate Srbe koji žive u Hrvatskoj, Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, prepuštate ih asimilaciji i ostavljate ih u podređenom položaju u odnosu na većinsko stanovništvo. Hvala.