Gospodin Milorad Mijatović, predsednik poslaničke grupe SDPS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine mandatoru, predsedik sam poslaničke grupe SDPS i mi smo prvi put u ovom parlamentu i prvi put govorim. Voleo bih da sam ponosan što mogu da govorim u najvišem domu.

Slušajući sve ove diskusije, ponižavanja, istoriju, osećam se zaista vrlo tužno. Ovo je naša Srbija, moramo je učiniti boljom, kvalitetnijom, a ne stalno vraćanje unazad. Ne znam šta je bilo 1990, 1991, 1992, 2008. godine, nisam sa vama prijatelj, nisam bio sa vama na slavama, na skupovima i vidim da ste ovde svi najbolji prijatelji, malo se svađate između sebe, šta će biti dalje.

Hoću da se osvrnem na ono što je rekao u svom ekspozeu gospodin mandatar. Nadam se da će dati Bog da on bude premijer. U to sam siguran. Zašto? Zato što smatram da je ovaj ekspoze veoma realan, da je oslikao situaciju u kojoj se nalazi naša zemlja. Govorimo o nezaposlenosti koja je 25,5%. Govorimo o veoma niskoj prosečnoj plati, govorimo o tome kako se teško živi i kako je veoma nizak standard. Kako ćemo ga unaprediti, ukoliko ne budemo radili, da ne koristimo sve ove političke smicalice, kako međusobno da se napadamo?

Okrenuću se jednoj drugoj stvari. Socijal-demokratska partija, zajedno sa sindikatima, koja je u ovom poslaničkom klubu, upravo se vraća realnom životu. Životu običnog čoveka, onog radnika koji nas sigurno sada ne gleda, ali će jutru ustati i razmišljati - da li će otići na posao, da li će dobiti platu i da li će, ne dobiti, zaraditi, ako i zaradi, da li će je neko isplatiti. Govorim i u ime onih penzionera koji isto tako razmišljaju - da li će u septembru dobiti penziju. Hoće je dobiti. Nije za to zaslužna jedna politička partija. Dobiće je zato što za penzije garantuje država i dobro je da imamo državu i zato čuvajmo ovu našu državu, jer ona će nam obezbediti mnogo toga.

Kada govorim o svetu rada, voleo bih i želim da se ovde malo više čuje reč "socijalni dijalog", da se čuje reč o tome kako sede i o privredi razgovaraju poslodavci, sindikati i, naravno, Vlada, koja će dati okvir da se tu traže rešenja.

Ova kriza, koja je duboka, ona će tražiti reforme. Svestan sam činjenice da će reforme biti bolne. Možda ćemo očekivati da imamo i redovne, i sigurne plate, da ih povećavamo, ali budimo svesni da ovom narodu moramo reći istinu. Da su te plate onakve kakve su, da je naš bruto društveni proizvod veoma mali i da nećemo moći imati takve plate.

Kad govorim o razvoju socijalnog dijaloga, voleo bih da na Socijalno-ekonomskom savetu, gde sede i poslodavci, sindikati i Vlada, mnogo se priča o svim reformskim potezima, a ne da to činimo tek post festum, kao što je bilo u narednom periodu. Nema izlaska iz krize. U to sam apsolutno siguran. Dok ne napravimo jedan socijalni ugovor, ugovor gde će se jasno precizirati šta su obaveze poslodavaca, šta su obaveze sindikata sveta rada i šta su obaveze Vlade, koja će to rešavati. U tom smislu očekujem novi iskorak i naglašavam da SDP je sigurno spremna da učestvuje u svim tim aktivnostima.

Ovaj svet rada očekuje mnogo veći polet. Ne bih komentarisao izbor mandatara za sastav Vlade, ali očekujem da će upravo u ovom resoru rada i socijalne politike ipak biti polet malo veći i to očekujem od našeg mandatara.

Puno smo govorili o lošim privatizacijama. Znate, kada smo 2000. godine mi iz sindikata govorili – privatizacije su loše, tada su nam rekli – ko ste vi da pričate o privatizacijama. Tada su došli neki ljudi koji su školovani na zapadu, u lepim lister odelima i rekli – e, ovo sve kad privatizujemo, mi ćemo vrlo brzo biti bolji. Gde smo to 2012. godine sa najvećom stopom nezaposlenosti, sa najnižim platama? Upravo to je ovo što je od 2000. godine bilo ovde gde smo se nalazili.

Govorim uopšte o budućnosti. Sviđa mi se činjenica da moramo unaprediti poreski sistem, da moramo uzimati od onih koji više imaju. Zašto? Nisu oni samo to dobili svojom zaradom. Kolega koji je sedeo ispred mene je govorio o Norveškoj, gde se različito plaća. Daleko je Norveška od nas. Treba da prežimo sledeće četiri godine, da stvorimo uslove da možemo ići napred.

Često govorimo o tome kako smo se ovako raslojili. Zaista smo se raslojili. Da li je to krivica poreskog sistema? Da li neko razmišlja da ponovo razmišljamo o zakonu o ekstra profitu, ali da sad to više ne bude dobrovoljno ili da se vratimo još unazad i da pravimo zakon o poreklu imovine. Apsolutno se slažem da su se mnogo obogatili u ovom periodu. Nemam ništa protiv da se ukrste primanja i imovina. Ja bih na primanja koja ima dao još 100%. Možda neko bolje okreće dinar, a preko toga bih oporezovao, jer ako to ne dokaže, onda je on to stekao na nezakonit način. Uostalom, ne govorim ništa novo. O tome se radi u mnogo ozbiljnijim državama, nego što je ovde.

Rekao bih nešto o nezakonitim privatizacijama. Često se spominje 24, koje nam je dala u amanet EU da preispitamo. Mislim da može preispitati još mnogo više tih privatizacija. Isto tako moramo učiniti i sa onim preduzećima, koja to nisu učinila. Imamo preduzeća u restrukturiranju. Jedan veliki broj ljudi koji radi u tim preduzećima, koji nemaju budućnost, a koji puno koštaju ovu državu. Založiću se za to i u ime SDP i sindikata da se ta preduzeća što pre stave u pogon i da država pomogne onoliko koliko to može. Da ne biste pomislili da će nas iz ove situacije izvući samo da nešto oporezujemo, da nešto činimo, neće nas ništa izvuči ukoliko ne unapredimo realan sektor, ono što proizvodi za izvoz, mala i srednja preduzeća, zadruge, sve ono što imamo. Naši potencijala stoje uspavani na način da ne proizvode i ne čine ono što je trebalo.

Prvi test i ove vlade i budućnosti, jeste, imamo veliku sušu. Govorili su prethodnici, hoće li ova vlada proglasiti elementarnu nepogodu. Očekujem da će to uraditi novi ministar poljoprivrede, koji je iz Vojvodine i dobro poznaje šta se tamo dešava.

Kao socijal-demokrate, podržavamo pristup da u zdravstvu svi imaju jednake šanse. Svesni smo da to košta. Svesni smo isto tako da i u obrazovanju, gde imamo besplatno osnovno i srednje obrazovanje i visoko obrazovanje mora da teži ka tome. Kada? Kada vam bude rastao BDP, kada budemo imali sredstva da dozvolimo mogućnost da svi mogu da se leče i školuju, posebno na visokim školama, fakultetima, oni ljudi koji nemaju sredstva, a sada je veoma skupo. Najveće razlike upravo tu nastaju. Ko može da plati obrazovanje, ko ne može da plati obrazovanje? Zbog toga kao SDP ćemo podržavati da najtalentovaniji mogu da budu na državnom trošku. Iz prostog razloga, jer ovu zemlju mogu izvući upravo oni koji su talentovani.

Isto tako smatram da je mandatar verovatno nehotično propustio da govori o kulturi. Kultura je značajni segment nečega što imamo, što moramo razvijati. Jesmo siromašna zemlja, jesmo zemlja u kojoj se teško živi. Kultura, stvaralaštvo je nešto što nam je neophodno, nešto što će nam pomoći da sve ove teškoće i svu ovu krizu prođemo znatno lakše i znatno brže.

Naravno, tu neću zaboraviti sport, i sam sam ljubitelj sporta. To su stvari koje ćemo sigurno tražiti da se urade.

Jesmo pozicija, ali naglašavam da ćemo zajedno sa našim kolegama iz pozicije, ali i opozicije tražiti prave stvari, upravo na bazi onoga što stoji u ekspoze. Mislim da je on veoma dobar i pratićemo rad. Bićemo i žestoki kritičari, ako nešto bude loše, a isto tako ćemo pohvaliti ono što je dobro, bez ikakvih sujeta.

Bojim se da ovde ima mnogo sujete. Na kraju, ali neću iskoristi svojih 20 minuta kao šef poslaničke grupe, jer mi ne treba promocija koja će biti na jeftine političke poene, već hoćemo da imamo promociju na rad, zalaganje oko zakona i zato želim novoj Vladi, mandataru, budućem premijeru mnogo uspeha u radu, ali i sreće, jer u ovakvoj Srbiji i to je neophodno. Hvala.

Hvala. Za reč se javio gospodin Miroslav Markićević, predsednik poslaničke grupe Nova Srbija. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine mandataru, kolege narodni poslanici i svi građani Srbije koji gledate ovaj prenos, a verujem da vas ima dosta.
Govoreći u ime poslaničkog kluba Nove Srbije biću veoma kratak, jer mislim da nije trenutak ni … za velike priče, nego vreme za delanje i za rad. Slobodan sam gospodine mandataru da upotrebim vreme koje ćete vi preuzeti rukovođenjem Vladom Republike Srbije, da uporedim sa 1991. ili 1992. godinom, ili 1999. godinom, po onome kako narod živi, ako naravno izuzmemo one porodice koje su izgubile najmilije u bombardovanju naše zemlje 1999. godine.
Svi smo bili u izbornim kampanja i svaki dan se susrećemo sa očajnim građanima. Dakle, razmere krize koja je došla nažalost i u našu zemlju, možda na prvi pogled nisu vidljive. Mi vidimo i ljude koji dobro žive, možda i mi i neki od nas pripadamo toj klasi, vidimo po ulicama Beograda i ulicama naših gradova i moderne automobile, i skupe automobile, ali ja očekujem gospodine predsedniče, mogu tako da vam kažem, pošto ćete gotovo sigurno biti izabrani za predsednika Vlade da pokušamo, vi ćete biti u narednom periodu najodgovorniji za ovo što ja govorim, da malo više vidimo, hajde da kažem nevidljive ljude, da ne okrećemo glavu od njih. Nemojmo da se zavaravamo, najmanje 30% građana Srbije je na ivici, i bukvalno na ivici egzistencije. Radi se o glavi.
Očekujem i usuđujem se, pošto ću veoma kratko govoriti, a tako će i Nova Srbija delovati u narednom periodu da vam dam jedan predlog večeras, nadam se da to nećete shvatiti kao moju pretencioznost. Video sam da imate nameru da pošto više neće biti ministarstva za Kosovo i Metohiju, da praktično pri svakom ministarstvu bude neki odsek koji će se baviti Kosovom i Metohijom. Predlažem vam da kod svakog ministarstva isto takav odsek napravite, koji će se baviti socijalom, sa siromašnim ljudima, da se ne desi da neko umre zato što nije imao para da plati neki lek, ili neku operaciju.
Siguran sam, i bez obzira na razmene krize, i pre svega finansijske krize koja vlada našom zemljom i deficitom u budžetu, da ima dovoljno sredstava i da ćete svi vi, vaše kolege ministri i vi kao predsednik Vlade učiniti da se ne desi 2009. godina, koja je bila najrodnija godina u istoriji Srbije, dakle rodilo fala bogu te godine, a te godine prag siromaštva za mnoge naše sugrađane je preskočen, odnosno povećao se broj siromašnih i gladnih.
Siguran sam, da će ova vlada u najvećem broju mera koje ste vi predložili u vašem Ekspozeu uspeti da ostvari, pre svega iz izjava vaših, pa i predsednika Nove Srbije koga smo mi dali u vašu Vladu, sigurni da će vam biti dobar saradnik, a i ako ne najbolji, onda jedan od najboljih ministara i nema razloga da drugačije bude, bio je to već u dve vlade.
Siguran sam, da ćete uspeti zbog onoga što ste govorili da je ovo vaša životna šansa. Dakle, preuzeli ste veliki politički rizik, istina je da stranke postoje da osvoje vlast, da budu ljudi ministri, da budu predsednici, ali u ovom trenutku to baš nije zahvalno preuzeti. Vama drugo ništa ne preostaje, nego da uspete, možda će cinici reći i neće vam biti teško s obzirom kakvi su rezultati nekih resora u prošloj vladi. Utoliko ne mogu da razumem kolege iz opozicije, naravno neću da ih pomenem poimence, ni stranke, koji mogu sada da kritikuju neka kadrovska rešenja sa kojima su do juče sarađivali i kovali ih u zvezde i zajedno delili dobro i zlo.
Verujem da će ova vlada biti mnogo složnija i jedinstvenija. Verujte da su ljudi izgubili nadu da će biti bolje, a ja verujem da naša zemlja još uvek ima i prirodni i finansijskih izvora i resursa da se najpre pomogne najsiromašnijim, bolesnima i najugoženijim ljudima.
Pozdravljam posebno odluku jednu koju je mandatar saopštio u ekspozeu, radi se o našim najstarijim sugrađanima koji su nemoćni da promene nešto u tom životu, dakle zavise od svojih penzija. Podsetio bih neke da je Nova Srbija još pre četiri godine predlagala tadašnjoj ministarki finansija gospođi Dragutinović da se najniže penzije povećaju, pa da se onda to procentualno povećavaju penzije shodno rastu troškova života. Bila je i prihvatila to, ali je valjda iz nekih razloga, možda nije bilo para doboljno pa se to nije ostvarilo.
NS kao poslanički klub u kome ćete imati iskrene saradnike, podržavaćemo Vladu, davaćemo amandmane, neki put vas kritikovati kada to budete zasluživali i želim da vas sve zajedno podsetim ovde da bez obzira na broj poslanika koji ima poslanički klub NS, da smo i u prošlom sazivu bili vrlo konstruktivni, pa su valjda iz tog razloga ministri u prošloj Vladi, dobro čujte, prihvatili najveći broj amandmana sa strane predloga poslanika NS.
To ćemo raditi i narednom sazivu, i u narednik sednicama, sa uverenjem da nam se veruje da iskreno, onoliko koliko znamo i koliko se pripremamo za sednice, želimo da pomognemo svim ministrima u Vladi, a posebno premijeru, kao najodgovornijem čoveku, da budu što uspešniji,
Dakle, ponavljam, vi ako da ste osuđeni da uspete. Razmere krize, možda ni ja nisam mogao da verujem u kampanji i ovih dva-tri meseca, na neki način pauze da nismo ovde radili u Parlamentu, u razgovoru sa običnim građanima Srbije, te tako očekujem, osim ovih zacrtanih, velikih, strateških pravaca koje Vlada ima, da odmah pomognete kako znate i ko Boga vas, umete najsiromašnijim ljudima i bolesnima.
Sa ovom preporukom, želim vam i mnogo mi je drago što se pozivate na Gospoda Boga, za mene to znači isto veoma važan, gospodine Dačiću, razlog da uspete.
Sve najbolje od NS, pomoćićemo koliko možemo. Hvala lepo.

Za reč se javio predsednik poslaničke grupe LDP, gospodin Jovanović. Izvolite.

Hvala gospodine Predsedniče, dame i gospodo, narodni poslanici, gospodine Dačiću.
Nije ovo pravo vreme za ovu raspravu, ali ste sami to izabrali. Mi na tako nešto nismo mogli da utičemo. Puno toga ste rekli u svom ekspozeu. Moram da vam kazem šta je ono što je meni najvažnije.
Jedna polurečenica, dilema. Šta hoćemo mi Srbi? Šta je cilj naše generacije i kako ćemo ga ostvariti?
Ne mislim da ste rekli nešto što je epohalno novo. Sam sam to toliko puta rekao i mnogi pre mene i pre vas. Postoji razlika između toga što smo, između ostalog i mi govorili u kampanji i toga što govorite vi kao mandatar.
Vi gospodine Dačiđu, kao ni mi, nemate pravo na tu dilemu. Vi ste dužni da date odgovor. To je ono što niste uradili. Ne mislim da je vaša namera da izbegnete odgovornost, ali mislim da je najveća greška, zapravo, u toj polurečenici i tom pitanju bez odgovora.
Ako sada nemate snagu da Srbiji kažete istinu ili ako pretpostavljate da ćete ostvariti svoj plan tako što ćete društvo poštedeti istine, onda pravite grešku, jer od istine Srbija ne može i ne treba više da beži i stalno ćemo se, koliko god to vama ili meni, vama Miloševića, meni Šilerove ili Hag, vraćati u tu prošlost, ukoliko iz rasprave u raspravu o novoj vladi ne odgovorimo na to jednostavno pitanje – što je ova zemlja i mi sa njom ovako kakva je.
Na pamet mi ne pada da učestvujemo u toj otužnoj ostavinskoj raspravi između vas i vaših dojučerašnjih koalicionih partnera. Svako ko pokaže spremnost da preuzme odgovornost za vođenje ove zemlje u ovakvom vremenu, poštujem, ali ne mogu da vas poštujem više nego što vi sami sebe poštujete.
Kada ćete biti jači ako ne ove noći? Kada će doći ta prilika da Srbiji kažete istinu? Pustite priče o srpskoj duši. Ako idemo na tu stranu ove rasprave, nemojte da citiram sve one koji su objašnjavali kada se i zašto Srbi pozivaju na Boga. Jasan plan, a na prvom mestu poverenje. To je ono što nam je potrebno. Tog poverenja večeras ovde nema, manje ili više vrcavosti, duhovitosti, prepucavanja, svega onog čega je prepun naš politički život zbog čega je Srbija u političkom smislu ovakva kakva je danas.
Koji je to važniji posao za političare u Srbiji od izbora vlade? Pa, što sami sebe srozavamo u tom poslu, raspravljajući o vladi, dok društvo na pola programa gleda nas a na drugoj polovini gleda fudbalsku utakmicu? Skratili smo raspravu kao da je ovo trivijalna tema i onda, naravno, zakoračili u atmosferu koja je takva kakva je.
Gde je poverenje, gospodine Dačiću, prvo vaše međusobno? Niko u ovoj sali nije od juče. Svako ima vrlo jasnu političku prošlost i svoj stav o njoj i to je potpuno ljudski. Sa nekim motivima sa kojima članovi vašeg kabineta ponovo ulaze u Vladu Srbije na nekom ljudskom planu čak i mogu da se složim. Ni ja nisam pristajao da savijam kičmu, da se povlačim pred pritiscima i nerazumevanjem na koje sam nailazio i nailazim i danas. Mogu da razumem zašto Mlađan Dinkić posle 12 godina misli da je sad trenutak da dokaže da je ipak bio na kraju u pravu. Mogu da razumem zašto se Goran Knežević vratio u politiku kroz SNS, a bio je sa mnom u DS. Ne mogu sada, zbog toga što je on naspram mene, da zaboravim sve one prijateljske odnose koje sam sa njim imao, jedan fer politički stav. Nema tih razlika među nama, ali postoje one koje su mnogo ozbiljnije. Ključno pitanje za naše društvo danas, gospodine Dačiću, nije ono koje ste vi naveli. Možemo se složiti da je demografski problem Srbije ozbiljan problem, da je svakako vrlo emotivan, ali on ima svoje uzroke. Oni su delom u korenu našeg društva, činjenici da je i ono samo po sebi staro kao i kontinent kome pripadamo, ali svakako i u neodrživosti života u kojem mi očekujemo od ljudi da pored sebe na patnju osuđuju i svoje porodice.
Održivost našeg sistema je tema o kojoj treba da razgovaramo. Ravnoteža između naših potreba, koje su velike, i sposobnosti da na te potrebe odgovorimo. Šta će vaša koleginica i naša koleginica Slavica Đukić sutra na mestu ministra zdravlja sa rupom od 800 miliona evra? Šta će kada joj se obratimo i kada je zamolimo da organizuje operaciju, a nema materijala za operaciju, a lekar ne može da primi od nas na crno, a neko nam umire a od njega nam je stalo?
Šta će vaš kolega, potpredsednik Vlade, gospodin Krkobabić, koji se bori za penzionere, a 15% našeg BDP dajemo za penzije koje su takve kakve su, da vi morate 13 penziju da isplaćujete iz četiri dela? U četiri dela podelimo 15.000 dinara. Da li možemo u četiri dela da podelimo ratu za struju?
Šta ćemo sa našom školom? Tehnički i funkcionalno je nepismeno 30% đaka. Ne može ministar da ide od jedne do druge porodice, pa da ih uči. Pročitaju, a ne znaju šta su pročitali. To je Srbija u kojoj danas živimo. To nije samo po sebi nastalo tako, to ima svoje duboke korene i uzroke i o tome mi treba da razmišljamo i da razgovaramo.
Sve probleme koje ste spomenuli morao bi da pomene svako ko se obraća Skupštini tražeći podršku za sebe i teško stanje u poljoprivredi i energetika i infrastruktura itd, itd. Ali, ako se slažemo da to svako može da ponovi, da li to znači da svako može da bude predsednik Vlade? To to ne znači.
Dajte odgovore na ta pitanja, pa onda tražite podršku. Ako hoćete da nas vodite, budite sposobni za to liderstvo u većoj meri nego što je to bio slučaj do sada, jer nije liderstvo ono što je u korenu vladajuće koalicije koja trenutno nastaje. Zbog toga vi i završavate svoj Ekspoze bez i jednog objašnjenja zašto je Dinkić ministar finansija, zašto je Verica Kalanović ministar za regionalni razvoj, zašto je Velimir Ilić ministar, zašto je Milutin Mrkonjić ministar u drugoj polovini Ilićevog ministarstva i šta ćemo sa trećim ministrom, koji je dobio prostorno planiranje, a jedno i drugo ministarstvo nezamislivi su bez toga. Kakvu mi Vladu onda zapravo dobijamo? Vladu koja je sama sebi svrha. To je ono što je poražavajuće. Tu najmanje treba da vas brinu naši stavovi.
Svako ko nas poznaje, a mislim da je malo ljudi u ovoj zemlji koji nisu bili u prilici da nas upoznaju, zna da ćemo mi u svakom trenutku voditi računa o nečemu što smatramo javnim interesom.
Vas treba da zabrinjava činjenica da ulazite u tu vladu u periodu najteže krize koja se manifestuje na ekonomskom planu, a zapravo je mnogo dublje na onom suštinskom, u nesposobnosti i nemoći našeg društva da uspostavi ravnotežu između onog što su njegove potrebe i onoga što su njegove mogućnosti.
Lepo je govoriti o besplatnom zdravstvu, ali gde ono danas u Evropi postoji? Lepo je govoriti o tome da se neće zamrzavati plate i penzije, ali gde ćemo naći te tri milijarde o kojima vi govorite, gospodine Dinkiću? Kada ih nađemo, one će biti dovoljne da možemo da isplatimo tih 15.000 u jednom mesecu, a ne u tri.
Gospodine Markoviću, neće tu biti novca, recimo, za školovanje onih kojima je dodatno školovanje potrebno, za usavršavanje profesora, za razvoj univerziteta, srednjoškolskog obrazovanja, osnovnog obrazovanja. Neće biti, jer nismo spremni da se suočimo sa istinom.
Zašto da osuđujemo na način na koji smo to toliko puta čuli ovde u poslednjih nekoliko dana? Da li mi bi bili u istoj vladi da vi niste odlučili da iskoristite svoju istorijsku šansu? Pa bili bi, jer mi ne bi mogli da pobegnemo od te vrste odgovornosti.
Da li bih ja bio u toj Vladi, sada više nema smisla o tome govoriti. Svakako mislim da ovo što danas nastaje, da je makar ravnopravno u nemoći sa onim što je moglo da se napravi. Na šta bi ličila Vlada DS, SPS i LDP? Pa, ja bih morao da ćutim o ovome što sada govorim i ona bi isto govorila o krizi na način na koji govorite vi, ali ne bi dala odgovor ni na jedno pitanje.
Nema nove Srbije, gospodine Dačiću, bez nove politike. Ta nova politika, u našem slučaju, više nije stvar izbora, nego spremnosti da se preuzme teret odgovornosti koja je veća upravo zbog toga što smo napravili greške onda kada smo mogli da biramo. Kakav je konsenzus u nacionalnoj politici? Više nismo sagovornik koji je ravnopravan sa drugom stranom u bilo kom otvorenom nacionalnom pitanju. Zbog čega bi bilo ko od vas danas kada smo poraženi na svakom planu, prihvatio kao ravnopravne sagovornike? To nismo bili ni u Rambujeu 1999. godine.
Zato posle ove retorike u izbornoj kampanji, očekujemo od vas više od jedne i po rečenice o Kosovu. Tamo ste dobili puno glasova. Ti ljudi su glasali za vas. Vi ste odgovorni za njih. Za nas nisu. Sećam se vrlo dobro kada su nosili Koštunicu na svojim rukama, ali i Kosovske Mitrovice, kada su tog Koštunicu kamenovali zbog Miloševića. Ne idite tim putem. Istinu pred ljude, istinu. Ne stereotipe i fraze – mi ćemo poštovati sve ono što je dogovorila prethodna Vlada. Možemo li da čujemo da li to znači da će Kosovo dobiti svoj telefonski broj? Nemojte na telefonskom broju da dokazujete da je Kosovo deo Srbije, nego sklanjajte sve te prepreke koje su postale fatalne za budućnost ove zemlje.
Za nas je fundamentalno važno da do kraja godine dobijemo datum početka pregovora. Fundamentalno. Nije tačno, koliko god to nekome smetalo, da imamo tako puno izbora pred sobom. Vrlo dobro znate da to nije tako. Postoji samo jedan put ukoliko želimo da razvijemo ovo društvo.
Sami smo sebi, u greškama koje smo činili godinama u kontinuitetu, od tog puta napravili minsko polje. Lepo je govoriti o dvostruko većem budžetu. Ali, evo ga vaš kolega iz Ministarstva poljoprivrede, budući ministar poljoprivrede. Šta će on sutra? On je čovek sam rekao – biće subvencija onoliko koliko ima para. Para nema. Šta to znači? To znači da krećemo od nule. Budite i vi Vlada koja će reći – dajte da stegnemo taj kaiš. Sto rupa, sto rupa, pa da znamo za šta se patimo.
Mogu sindikalni lideri da pričaju šta god hoće o privatizacijama. Da li znate neku zemlju koja danas funkcioniše u ekonomskom smislu, a u kojoj država permanentno 12 godina zagovara privatizaciju, vodi kampanju protiv privatizacije? Takva zemlja ne postoji.
Možda je to žongliranje zanimljivo u izbornim kampanjama, ali ode Marković u Italiju da traži privrednike. Šta ćemo sa onima u Srbiji? Hoćemo li njih da stvaramo? Koliko je nekada ljudi u Zrenjaninu radilo? Danas je bez posla 35-40 hiljada. Je li tako? Na jednog penzionera, jedan zaposleni u Srbiji. Stopa nezaposlenosti je 25%. To su teme.
Reforme. Kada će reforma Penzionog fonda? Da li možemo tu da biramo ili ne možemo? Ne možemo ništa da biramo. Odložili smo je pre dve godine i za 2013. godinu, računajući da će kriza proći. U našem slučaju, to je samo pogoršalo krizu.
Da li je reforma poreskog sistema nužna? Jeste. Hoćemo li naći pare tako što ćemo dodatno oporezovati one super bogate? Nećemo. Na prste jedne ruke mogu da se nabroje. Neposredni i direktni porezi. Možda oporezivanje udela u firmama. Dajte da o tome nešto čujemo, da vidimo kako ćemo dalje.
Bankarski sektor. Vi direktno utičete na finansijsku stabilnost kritikama guvernera Narodne banke. Nije Šoškić kriv za ono što se dešava sa dinarom, vi to vrlo dobro znate. Ko god dođe na to mesto, sutra će biti u istom problemu, a vi ga nećete kritikovati jer je vaš. Moramo poštovati nezavisnost te institucije. Postoje razlozi zbog kojih se smenjuje guverner. Mi smo Mlađana Dinkića smenili 2003. godine zato što je bio i političar i guverner. Konstituisana je državna zajednica, konstituisana je Narodna banka, Dinkić je smenjen sa mesta guvernera tada, postojali su jasni uslovi zašto je to urađeno. Zašto je otišao Radovan Jelašić? Sada odlazi Šoškić. To povećava nesigurnost.
Koji je prvi zakon o kome se raspravlja u ovom parlamentu? Opet Udba. Opet fascinacija policijom i silom. Jel to najvažnije pitanje u Srbiji? Zbog čega? Mi ćemo biti jedina zemlja u Evropi u kojoj sve partije koordinira Služba bezbednosti, a pri tom je diletant za taj posao, kao što sam ja ili bilo ko drugi ovde u ovoj sali.
(Predsednik: Gospodine Jovanoviću, molim vas samo da birate reči.)
Šta vam se tu ne dopada, gospodine Stefanoviću?
(Predsednik: Ne bih ulazio u raspravu sa vama.)
Kako mislite da budete predsednik Skupštine a da ne ulazite sa mnom u raspravu.
(Predsednik: To ću uraditi kada budem imao šta da vam kažem iz poslaničke klupe.)
Siđite onda u poslaničku klupu, naučite se. Vi ste novi u parlamentu. Ja razumem vašu partiju koja je na drugo mesto u državi stavila čoveka koga je na svojoj listi stavila na sedmo mesto, to je odnos prema Srbiji. Ali, da bi naišli na naše razumevanje i respekt koji je, recimo, imala prethodna predsednica Skupštine, morate izbegavati greške koje ste upravo napravili.
Da, mislim da je Aleksandar Vučić diletant za posao koji sada preuzima. Nikada u životu nije ušao ni u jednu službu bezbednosti, a treba da koordinira sve. Na šta to liči? U kojoj se zemlji to još radi?
To su činjenice i to nije dobro, gospodine Dačiću. Vi ćete da imate policiju, Vučić će da koordinira službe bezbednosti, Nikolić će da postavi sve šefove i onda ćete tako, sve će biti kako treba. Zato je ovo u startu greška sa kojom mi ne mislimo da se pomirimo.
Propuštate veliku priliku. Ja nisam poznavao Miloševića tako dobro kao vi, ali sam u specifičnim okolnostima imao priliku da se uverim u njegov karakter u meri koja mi dozvoljava da nešto o njemu kažem. Vi danas postojite zbog toga što je stranka koju vodite bila ozbiljna organizacija, koja je vodila računa o državi, koliko god to izgledalo paradoksalno, sa svim greškama koje je činila. Kod vas se Ustav nije krao, nego se prvo narod indoktrinirao da za taj ustav glasa, uveravao da je to ispravno i dobro. Ustav se nije pisao preko noći, nego su ga pisali ozbiljni i kompetentni ljudi koji nisu pravili gramatičke greške, ako ništa drugo.
Vodite računa o državi, to je ono što nam je potrebno. Ni jednu reč niste rekli o Ustavu. Ni jednu reč niste rekli o haosu u koji se pretvorio naš politički sistem. Nemojte da kupujete poslanike. To nije stena na kojoj ćete izgraditi svoju vladu. Svako ko kod vas dođe, izgubićete sutra kao što smo izgubili mi. Ako želite normalne odnose, dogovarajte se sa onima čija vam je podrška potrebna. Nema podrške vašoj vladi zbog toga što ni vi sami u nju ne verujete.
Lično iskazujem kolegijalno poštovanje i respekt, posebno prema ljudima koji prvi put ulaze u politiku.
(Predsednik: Vreme, gospodine Jovanoviću.)
Hvala, gospodine Stefanoviću.

Za reč se javila dr Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 103. i ukazujem vam na dostojanstvo Skupštine, mislim da je član 27. Jednostavno, moram da stanem prvo u vašu odbranu, gospodine predsedniče, iako relativno mladi, sa izuzetno tolerantnošću i bez ijednog konflikta, evo, dva dana raspravljamo i zadovoljstvo mi je što SNS ima takvog čoveka na mestu predsedavajućeg.
Ton kojim se govori, zastrašujuće visok ton kojim se želi postići snaga i nadomestiti nedostatak argumenata, nije nešto što priliči ovom domu.
Molim vas, da bi neko nekoga ocenjivao diletantom u bilo kojoj oblasti, on bi samo morao da bude poznavalac nečega. Tu kontradiktornost u sopstvenoj izjavi i logici mene ne zanima, ali kao zamenik šefa poslaničkog kluba, ja moram da reagujem na način na koji se ovde ponižava verovatno sopstvena fascinacija službama bezbednosti, jer se u životu najbolje kritikuju one mane koje čovek u stvari ima sam kod sebe.

Hvala.
Pravo na repliku, narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospođo Tabaković, vi ste me stvarno gotovo dirnuli. Da vas ne poznajem sve ove godine i da upravo u ovom trenutku, tako promenjeni i preokrenuti, istovremeno ne pišete zakon o Narodnoj banci kojem ćete čoveku bez ikakvog razloga odseći glavu da bi se dokopali njegove fotelje, što je jedina fasciniranost u ovoj sali u ovom trenutku bilo ... onda bih možda mogao sa vama da se složim...
(Predsednik: Molim narodnog poslanika da se ne obraća drugim narodnim poslanicima direktno i molim druge narodne poslanike da omoguće narodnom poslaniku da završi ovo što je rekao. Izvolite.)
Mislim da je dijagnoza kada se neko obraća nekome a ne pogleda ga u oči. Tako da ja ne mislim da ovde postoji bilo šta što bi bilo neprikladno mojoj replici.
(Predsednik: Poslovnik definiše da se ne možete obraćati drugom narodnom poslaniku direktno.)
Da li mogu vas onda da gledam? Još uvek ste u mojim očima podeljena ličnost, malo pravda, malo šef parlamenta. Želim samo nešto da vam kažem, da nema ničeg ličnog u kritici funkcije Aleksandra Vučića, samo mislim da je potpuno neprikladno, zaista diletantski ponavljati greške DS.
(Predsednik: Samo vas molim, gospodine Jovanoviću, kada govorite o drugim narodnim poslanicima da birate reči, pošto, ako očekujete poštovanje prema vama i vašoj poslaničkoj grupi, vi to isto poštovanje morate pružiti prema ostalima.)
Hvala vam, birao sam reči. Samo vam predlažem da to pokušate da razumete. To nisu lične kvalifikacije, to su činjenice i ne mora neko da bude Džems Bond da bi shvatio koliko je to besmisleno. Razumete to? Znači, u slučaju primedbe zaista ne mogu da se složim sa konstatacijom da to može da kritikuje samo neko ko je šef BIA, inače mi ne bi imali razloga da učestvujemo u bilo kakvoj raspravi. Smatram da je potpuno neprikladno u ovom vremenu na takav način prvo ponavljati greške prethodne vlade, a potom zaista bacati senku na sve ono što je zapravo napor vladajuće koalicije koja je formirana. Srbija ne treba da bude političko-policijska država. A kada šef partije preuzme kontrolu nad svim službama bezbednosti u ovoj zemlji, a pri tom nema nikakvog iskustva u rukovođenju tim poslom, rezultat će biti onakav kakav je bio i 90-ih godina, kada su iz Dačićeve partije, odnosno iz JUL-a to pokušali da rade. A što se sa tim vladajuća koalicija slaže, to su teme o kojima oni trebaju između sebe da razgovaraju.