Peto vanredno zasedanje, 02.08.2012.

OBRAĆANJA

Vladimir Cvijan

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo do sada dosta diskusija o zakonu, čuli smo gomilu opštih mesta, opštih stavova, kako je zakon katastrofalan, kako nas neće uvesti u EU, kako ćemo imati ovakvih i onakvih problema. Hajde malo da pričamo stručno i da ne govorimo reči poput "dadilja" i slično i da se bavimo upravo rešenjima u zakonima koje imaju zemlje u EU ili zemlje koje će uskoro postati članovi EU.
Za pripadnike opozicije i za članove bivšeg režima preporučio bih da pročitaju npr. Zakon o hrvatskoj Narodnoj banci od 24. juna 2008. godine, Zakon o banki Slovenije objavljen u Radnom listu br. 72 od 2006. godine, Zakon o Narodnoj banki Slovensko, to je Slovačka država, iz 1992. godine, zadnji put menjan 2009. godine, Zakon o Balgarskoj Narodnoj banci donesen 1997. godine, zadnji put menjan 2010. godine.
Dajem samo nekoliko primera. Zašto? Zato što, ako pročitate, recimo, član 45. hrvatskog zakona, videćete da je upravo predloženi zakon, koji smo mi predložili, o Narodnoj banci, praktično su to dva skoro potpuno ista člana. Ako pročitate slovenački zakon, član 39, videćete da je sistem razrešenja uveden u Sloveniji, a to je članica EU, jako sličan ovome koji smo mi predložili. Ako pročitate rumunski zakon o Rumunskoj Narodnoj banci, oni su članovi EU, imate ga i u engleskoj verziji, neoficijalni prevod, videćete da član 3. stav 3. počinje rečima – Narodna banka Rumunije će sarađivati sa Ministarstvom finansija Rumunije, pa nabraja po kojim svim pitanjima i po kojim sve kriterijumima.
Hajde da ne zavaravamo više građane, da je ovaj zakon koji je predložen neki neevropski zakon. Hajde više da ne zavaravamo građane da se zakon donosi zbog smene tamo nekog čoveka ili dovođenja drugog čoveka. Hajde da ne govorimo više u ime EU, kako će ovaj zakon morati iz ovog ili onog razloga da se menja. Hajde da prihvatimo činjenicu da najveći deo odredbi zakona koji smo predložili već postoji u određenim zakonima koji regulišu materiju Centralne banke u EU i ne samo materiju Centralne banke, da ne biste sad naprasno počeli da čitate zakone o narodnim bankama, Uprava za nadzor je predviđena u zakonima koji regulišu sprečavanje pranja novca u većini zemalja EU.
Dakle, mogu samo da pohvalim ovakav nacrt zakona, mogu potpuno argumentovano, bez ružnih reči, krajnje stručno da kažem da je on potpuno usaglašen sa evropskim standardima, jer evropske zemlje već imaju ovakve odredbe u zakonima i mogu samo na kraju da predložim da ga svi zajedno usvojimo. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Naredni prijavljeni govornik je gospodin Milenko Dereta. Izvolite.

Miljenko Dereta

Liberalno demokratska partija
Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolega, novi sam u Skupštini pa stalno nešto učim. Shvatio sam danas da, kada se zakon donosi po hitnom postupku zato što je izuzetno važan, mi kao poslanici moramo da čekamo pola sata da bi se završila jedna utakmica, jer predsedavajući, ovo se odnosi na vas, gospodine predsedniče, ne dođe dok se utakmica ne završi. Znači, nije zakon baš toliko hitan da se ne bi poštovala procedura i na taj način potcenili mi poslanici koji smo došli na vreme.

Naravno, ovde se naizgled govori o funkcionisanju Narodne banke, ali zapravo ukazao bih na nešto drugo, na šta su ukazali i mnogi drugi, a to je pitanje – na koji se način ovaj zakon donosi? Način na koji se ovaj zakon donosi je zapravo kontinuitet sa bivšim režimom. Ovaj režim radi isto kao što je to radio i bivši, tj. izbegava suštinsku i javnu raspravu o veoma važnim pitanjima, kao što je funkcionisanje i način rada i kontrole Narodne banke.

Nama se ovde zamera da se kao izgovor za primedbe koje dajemo navodi nezavisnost institucije kao što je Narodna banka. Nezavisnost nije izgovor, nezavisnost je suština institucije kao što je Narodna banka. Molim da se ta nezavisnost maksimalno poštuje, a bojim se da rešenja koja se nude, bez obzira šta nam je prethodni govornik sve naveo kao primere na koje treba da se ugledamo, treba da prevashodno poštuju nezavisnost te institucije.

Ne sumnjam da su sve navedene zemlje, članice, kandidati i ostali, donele slične zakone, ali sam uveren da ih nisu donosili po hitnom postupku i uveren sam da ih nisu donosili bez stručne rasprave i uveren sam da ih nisu donosili bez prisustva guvernera i predstavnika narodne banke u toj raspravi.

Istovremeno moram da kažem da se način na koji se donosi ovaj zakon i motivi, koje valjda javnost prepoznaje u njima, u velikoj meri poklapaju i sa načinom na koji je donet član 38. Zakona o Vladi, o kadrovskim promenama koje će se dogoditi u institucijama države. Moram da kažem i da jedan deo stručne javnosti, što uključuje ugledne ekonomiste, ugledne pravnike i veliki broj organizacija civilnog društva, je to ocenio kao grubo narušavanje vladavine prava u Srbiji, zato što obesmišljava položaj nezavisnih institucija. To predstavlja određenu vrstu pravnog nasilja koje mora naići na reakciju javnosti. Uveren sam da će ta reakcija biti veoma burna onog trenutka kada ovaj zakon bude usvojen i kada bude izvršena promena na čelu Narodne banke i, očigledno, i viceguverner će u toj seči pasti.

Preskočiću pitanje departizacije zato što je očigledno da je departizacija bila jedna prazna reč koja se koristila u kampanji, jer sve što se događa od trenutka kada je novi režim uspostavljen govori o tome da će partijska kontrola svega biti nastavljena i da će partijska kontrola svega biti možda čak i veća nego što je bila do sada.

Ono što je za mene zabrinjavajuće, jeste da ne govorimo mi u ime EU, ovde koji smo prisutni i koji pokušavamo da ukažemo na probleme predloženog zakona o Narodnoj banci. Evropska unija se već oglasila po tom pitanju i izrazila svoju duboku zabrinutost zbog načina na koji se ta promena vrši. Prema tome, način i ono što je predloženo u ovom zakonu je imalo predvidive posledice. Protest EU i monetarnih institucija su bile predvidive.

Postavljam pitanje – da li su ti protesti bili i očekivane posledice donošenja ovakvog zakona? Naime, očigledno da će ovaj zakon u velikoj meri uticati na mišljenje EU o našoj spremnosti da se priključimo EU, a očigledno da postoje neke tendencije da se taj proces maksimalno uspori, da ne kažem da se potpuno zaustavi, jer to bi zaista bilo možda preterano.

Dakle, pitanje kako se donose određeni zakoni je izuzetno bitno. Izbegavanje javne i stručne rasprave degradira rad i ove skupštine, a moram reći, i izvršne vlasti. Mi ne možemo o ovako ozbiljnom pitanju, kao što je funkcionisanje, loše ili dobro, Narodne banke, izbeći razgovor koji mora biti ozbiljan i mi ne možemo u tom procesu izbeći prisustvo onih koji su po postojećem zakonu ovlašćeni da donose odluke o razrešenju i o postavljanju novog guvernera i novog viceguvernera.

Dakle, prosto apelujem na ovaj režim da izbegne ono što je radio prošli i da poštuje proces javne rasprave, da poštuje proces stručnog mišljenja koje mogu da iznesu oni koji ne učestvuju direktno u radu ove institucije. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Pre nego što dam reč prethodnom govorniku, vi ste na početku svoje diskusije rekli da je sednica kasnila 30 minuta jer sam ja gledao utakmicu, a to, naravno, apsolutno nije istina. Prenos Narodne skupštine nije bio moguć u periodu dok je trajala vaterpolo utakmica između reprezentacije Srbije i Crne Gore. Poštujući tu odluku i da bi obezbedio potpunu javnost rada Narodne skupštine, sednicu smo počeli u trenutku kada su se za to stvorili tehnički uslovi. Da sam privatna ličnost rekao bih da bih rado gledao naše kako pobeđuju, ali ovog puta sam bio vođen interesom građana Srbije, tako da moram da kažem da to zaista nije tačno.

Miljenko Dereta

Liberalno demokratska partija
Verujem da je to tako, ali vas molim da ubuduće o tome obavestite sve grupe koje postoje u Skupštini, kako bismo znali kada da dođemo ovde, a ne da dođemo pola sata ranije. I ja bih voleo da sam gledao kako pobeđujemo. Nažalost, nismo, igrali smo nerešeno, ali možda i to nije loše.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Prihvatam vašu sugestiju što se tiče obaveštavanja. Hvala.
Naš sledeći govornik je gospodin Zoran Babić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem se.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, od ovlašćenih predstavnika stranaka bivšeg režima danas smo čuli zaista zanimljive kritike Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije. Te kritike su bile bazirane na Đakovoj buni, na filozofima iz 19. veka, dolazile su i do dede Avrama i njegovog dinara iz 1994. godine, dolazile su i do 2000. godine, ali nikako i preko 2000. godine i 5. oktobra 2000. godine, kao da je u proteklih 12 godina Srbijom teklo med i mleko. Po mom skromnom mišljenju, to je čista demagogija koju ste, nažalost, bili u prilici da primenjujete u proteklih 12 godina. Imam opravdanu sumnju da nam ta iskustva koja promovišete neće obezbediti makro-ekonomsku stabilnost i nisku stopu inflacije. Upravo su to one vrednosti koje zanimaju i građane Republike Srbije i privredu Srbije i nalaze se u prioritetima sadašnje nove Vlade Republike Srbije.
U današnjoj debati, ali i u medijima koji se nalaze pod kontrolom, i vlasničkom i uređivačkom kontrolom pojedinaca iz bivšeg režima, provejava bojazan od gubljenja nezavisnosti i NBS i, naravno, guvernera NBS. Savet guvernera Narodne banke je prva instanca koja ocenjuje rad nezavisnog guvernera. Po pravilu, da bi i institucija Narodne banke i guverner bili nezavisni, i sam Savet guvernera NBS mora da bude nezavistan. Međutim, jedan od članova Saveta guvernera NBS je gospodin Milojko Arsić. Na stranu što se gospodin Arsić, a to možete videti u svim sredstvima informisanja, zalaže za prodaju "Telekoma", "Galenike", "JAT-a", što se otvoreno zalaže i protiv je smanjenja PDV na bebi opremu, to možda mogu i da oprostim, to je njegova lična stvar, međutim, to što je gospodin Milojko Arsić bio savetnik bivšeg predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića, a pre toga i na platnom spisku "CES Mecon", mu oduzima čin nezavisnosti.
Gospodin Kosta Josifidis, uz svo poštovanje gospodina Koste Josifidisa kao profesora i šefa katedre na ekonomskom fakultetu, predavača na filozofskom fakultetu, gospodin Josifidis radi mnogobrojne projekte vezane za pokrajinske sekretarijate gde zarađuje, što takođe možete videti u sredstvima informisanja, više od sedam miliona dinara godišnje. Te činjenice mu, takođe, oduzimaju čin nezavisnosti.
Ove ljude, članove Saveta guvernera Narodne banke Srbije, je birao bivši režim i tada vam nije smetalo da li će biti i čime će biti, a na ovaj način vidimo da su finansijski izuzetno zavisni bili od odluka bivšeg režima.
Ovaj Predlog zakona potvrđuje, odnosno vraća nadzornu funkciju Narodne skupštine, to je član 2. ovog zakona i ne vidim zbog čega bi to bio problem. Zašto bi se iko plašio kontrolnog mehanizma Narodne skupštine Republike Srbije?
Uostalom, član 95. Ustava Republike Srbije definiše da je Centralna banka Republike Srbije samostalna i da podleže nadzoru Narodnoj skupštini kojoj i odgovara.
Narodna banka Srbije je, složiće te se, siguran sam, u prethodnom periodu imala slabu kontrolu nad bankarskim sektorom, što je dovelo do propasti "Agro banke", kao i do lošeg poslovanja kako Razvojne banke Vojvodine, tako i Privredne banke Beograd, u kojoj je država, iako je imala druge prioritete, morala da u prethodnom periodu upumpa skoro 100 miliona evra. Zbog toga je dobro što se članom 3. ovog zakona obrazuje posebno organizacija koja se zove Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama, koja će i raditi poslove kako i sam naziv govori - kontrola, odnosno nadzor nad finansijskim institucijama.
Ovim članom je definisano šta su to finansijske institucije, odnosno, da su to banke, društvo za osiguranje i dobrovoljni penzioni fondovi. SNS će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona, jer će on omogućiti bolje funkcionisanje Narodne banke Srbije, a ujedno ne dira u samostalnost nezavisnost Centralne banke Srbije.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Mirko Cvetković. Izvolite.

Mirko Cvetković

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, pred nama se nalazi Predlog zakona o Narodnoj banci i kada se pogleda i sam tekst i način kako je on došao pred Narodnu skupštinu, mislim da nije nekorektno reći da je sve učinjeno pogrešno. Greške potiču od samog načina dolaska na dnevni red, od efekata koje će ovaj Zakon izazvati na kratak rok, kao i od efekata koje će imati na dugi rok.
Imali smo priliku u dosadašnjim izlaganjima narodnih poslanika uključujući tu i narodne poslanike iz opozicije kako je Narodna banka veoma važna, kako je njena uloga ključna u privrednom sistemu ove zemlje. Mislim da su oni bili u pravu, ali upravo takav pristup koji su dali, zapravo govori o tome da ovaj zakon nikako nije smeo da bude podnet skupštini po hitnom postupku. On je morao, pošto tangira ključne stvari od značaja, koje će biti dugoročne, da otvori javnu raspravu, slušanja, diskusije i tek onda da usvajamo jedan ovako ključni zakonski predlog.
Isto tako, krajnje neuobičajeno, mada, moram da kažem, nije protivzakonito, da jedan sistemski ključni zakon iz stručne oblasti kao što je Narodna banka, ne bude predložen od resornih organa. Dakle, ovaj zakon nije predloćilo ministarstvo finansija i ekonomije, niti ga je predložila Narodna banka, već ga je predložila grupa poslanika i to po hitnom postupku. To je, po meni, a i na osnovu onoga što smatra poslanička grupa DS, potpuno pogrešno.
Takođe smo imali prilike da u raznim obrazloženjima, koja su ovde data, čujemo i obrazloženje o tome kako je Narodna banka vukla loše poteze, kako ima loše rezultate u domenu kursa, u domenu zaštite, odnosno kontrole bankarskog sektora. Upravo ovo obrazloženje je u kontradikciji sa činjenicom da se ti problemi reše zakonom, zapravo, predlaganjem Zakona uz obrazloženje da se loše radilo. Mi aboliramo one koji su loše radili, jer znači, da su imali bolji zakon ni njihovi rezultati ne bi bili loši. Dakle, to su dve sasvim suprotne stvari. Jedna stvar je pitanje otvaranja rasprave o radu, i ona je uvek mogla da otvori, a druga stvar je zakon i stvaranje sasvim drugačijeg sistemskog ambijenta. Na ovaj način, dajemo političku kvalifikaciju, ne dozvoljavamo da ljudi izađu sa svojim stavovima i iza toga donosimo zakon.
Neposredni negativni efekti ovog zakona su jednim delom sadržani već u samoj činjenici da se on predlaže po hitnom postupku. Tu pre svega, mislim na upravu za nadzor nad finansijskim sistemom, ali ovog puta ne mislim o tome da je to nešto negativno, već da je nedovoljno dobro proučeno, i da je, upravo zbog toga što uvodimo neka sistemski drugačija i nova rešenja, zakon morao da prođe kroz javnu raspravu, pa da tek onda nakon ozbiljne, stručne rasprave dođe u skupštinu.
Takođe, pošto će se kroz amandmane razgovarati o detaljima, samo želim da napomenem još jednu značajnu stvar, a to je da je u Zakonu eksplicitno utvrđena mogućnost tzv. sekundarne kupovine državnih papira od strane Narodne banke, što prosto rečeno znači, omogućena je masovno štampanje para bez pokrića. Ne kažem da će se tako i desiti, ali to je ono što je u članu, činimi se 18. navedeno kao eksplicitna mogućnost. Naravno tu dolazi i pitanje smanjenja stepena nezavisnosti, pa i lične nezavisnosti, a mislim da je čitava ta priča u osnovi protivustavna, s tim što nisam pravnik da o tome zauzimam svoje stavove.
Trajni negativni efekti ovog zakona ogledaju se pre svega u tome što je on treći zakon po redu koji je donet, a koji specifično liče jedni na druge. Prvo to je zakon kojim su državni službenici na položaju, stavljeni u poziciju da mogu da budu smenjeni od strane izvršne vlasti. Zatim, zakon po kome su nosici upravnih ovlašćenja takođe, zavisni od izvršne vlasti i konačno imamo jedan nasrtaj, da tako kažem, na nezavisnost Narodne banke. Ta tri zakona, jedan za drugim po kratkom i po hitnom postupku vraćaju nas unazad. Neću da licitiram u koje godine, ali je sigurno da nakon usvajanja ovih zakona mi više nemamo isti privredni ambijent koji smo do sada imali.
Na kraju bih želeo da kažem svojim kolegama sa kojima je DS činila prethodnu koalicionu vladu i sa kojima smo zajednički donosili sve ove zakone i jačali nezavisnost nezavisnih organa i od izvršne vlasti, da apelujem na njih da, posmatrajući ovaj niz ukidanja onih demokratskih dostignuća koja smo ostarili, razmisle da li zaista žele da se vratimo dva koraka unazad.
Naravno, u međuvremenu mi smo doneli i Zakon o tome da je mandat narodnih poslanika neprikosnoven i zbog toga svaki pojedinac kada bude glasao mora znati da to više nije stvar stranke koja mu je to naložila, već da je on i sam učesnik u procesu koji se ovde događa. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Pre nego što dam reč sledećem govorniku, obaveštavam Narodnu skupštinu da mi je stigla pisana ostavka guvernera Šoškića.
Sledeći prijavljeni govornik je narodni poslanik Dragan Tomić. Izvolite.