Peto vanredno zasedanje, 02.08.2012.

OBRAĆANJA

...
Liberalno demokratska partija

Nataša Mićić

Liberalno demokratska partija
Volela bih da vi živite opaženo i da budete opaženi po nekim pozitivnim stvarima, a ne po ovakvim zakonskim predlozima koji jesu atak na nezavisnost Narodne banke, urušavanje institucija, ne samo Narodne banke, nego i Narodne skupštine po načinu kako se ovaj zakon usvaja. Prema tome, ne bih da se vređamo lično. Nikada mi to nije bio manir, a moj je savet da i vama to bude neki način ophođenja. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Predstavnik predlagača Veroljub Arsić, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, čude me neki stavovi opozicije, jer ako se nešto devastiralo u poslednjih nekoliko godina, devastirala se Narodna skupština i narodni poslanici. Zaboravljate da mi odgovaramo pred građanima Srbije za ono što radimo, a ne guverner. On odgovara nama.
Nezavisnost Narodne banke nije ustavna kategorija, samostalnost da, nezavisnost ne. Narodna banka podleže nadzoru Narodne skupštine Republike Srbije. To hoćemo ovim zakonom da uradimo. Ako je ta priča oko Saveta i Statuta toliko famozna, samo bih da podsetim da je ovaj zakon osnovni Zakon o Narodnoj banci donet 2003. godine, kada je moja uvažena koleginica bila predsednik Skupštine. U tom zakonu, osnovnom zakonu, za koji ste vi glasali, saglasnost na statut davala je Narodna Skupština. Izmenama i dopunama Zakona iz 2010. godine, to pravo Narodnoj skupštini oduzimate. Tu je kontinuitet naše politike i diskontinuitet vaše politike. O tome se radi.
Znači, ako narodni poslanici odgovaraju pred građanima, pravo odgovornosti povlači i pravo pitanja – šta rade pojedini državni organi? Ništa drugo. Da raščistimo sa tom pričom ili jednostavno pojedini poslanici ne žele da iskoriste svoje ustavno pravo i obavezu da rade svoj posao kako treba. Ne znam kako drugačije to da tumačim.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospođa Gorica Gajić, izvolite.
...
Demokratska stranka Srbije

Gorica Gajić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani predsedniče, poštovane kolege i koleginice, ova današnja sednica i saziv današnje sednice, pre svega sa dnevnim redom, posle izbora Vlade, znači prva sednica koja treba ozbiljno da raspravlja o nekom zakonu, samim tim što je po prvoj tački dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci, govori o važnosti sledeće institucije posle Skupštine, formiranje skupštinskih organa, posle izbora Vlade, samim tim govori da vladajuća većina zna koja je to bitna institucija i koju treba po njima preurediti i urediti novim predlogom zakona o Narodnoj banci.
Zašto je sve ovo predloženo da bude po hitnom postupku, mi iz DSS ne znamo i prosto se pitamo i ja se pitam kao poslanik, jer mi to liči na neka prošla vremena, sve nešto hitno, a u stvari je mnogo bitno. Ta hitnost zanemari ono bitno i onda se svi čudimo šta nam je to u hitnosti promaklo. Pre nedelju dana cele noći smo raspravljali o Vladi. Sada, koliko vidim, nismo mi svi ovde blizu Skupštine pa da, koliko ujutru, trknemo i uzmemo ovaj predlog zakona. Trebalo je da ga dobijemo ranije, da ga proučimo, da vidimo gde su suštinske izmene, da ih ovde argumentovano branimo, a ne da se s pravom ovde sada pozicija i opozicija prepucavaju - da li je ovo više politički problem ili više ekonomski problem.
Polazeći od zakonskih regulativa i od toga šta je u stvari nadležnost Narodne banke Srbije, da je pre svega postizanje i održavanje stabilnosti cena, da je to stabilnost kursa i da je stabilnost finansijskog sistema države, trebalo bi samo o tome i da razgovaramo. Ali ako mi po hitnom postupku razgovaramo samo o promenama i izmenama zakona, a ne osvrnemo se na to kako je Narodna banka dosad radila, gde su tu bile kardinalne greške, jesu li te greške bile zbog lošeg zakona dosadašnjeg o Narodnoj banci ili je tu bilo, hajde da kažemo, nekog političkog uticaja, jer vidim da svi branimo nezavisnost i institucije Narodne banke.
Naravno, mnogi su ovde govorili, stabilnost cena, svi znamo u kakvoj se situaciji nalazimo, o kursu i da ne govorimo. Svi su govorili koliko nam je kurs dinara opao unazad godinu dana, šest meseci ili već koliko. Stabilnost finansijskog sistema, takođe je oblast koja je bila, a treba da bude pod kontrolom Narodne banke Srbije. Izvinite, ali mi ovde u Skupštini nemamo ovlašćene ljude, pre svega guvernera da sedi ovde, da pre nego što pretresemo ove predloge, pre nego što podnesemo amandmane, da sedi i da ga mi kao poslanici pitamo - zašto su se neke stvari dešavale, zašto su neke banke, a više njih je spomenuto ovde, posebno hoću da se osvrnem na taj deo rada Narodne banke, odnosno kontrole Narodne banke, finansijskih institucija ili komercijalnih banaka jer, između ostalog, radim u jednoj banci u kojoj je država većinski vlasnik. Ne želim ni ja, jer znam kako je na terenu, posle silnog vremena i silnog poverenja koje je izgubljeno u naše banke i bankarski sistem uopšte, vratiti to poverenje građana ponovo. Ljudi štede neke svoje pare, žele da budu sigurni jesu li im depoziti sigurni. Isto tako i privrednici rade, posluju, i te kako žele da znaju koliko je banka sa kojom oni posluju sigurna.
Ne sme da nam se desi da mi, sada i poslanici i građani, iz novina saznajemo da li su neke banke, pa se spominje Agrobanka, Privredna banka Beograd, Razvojna banka Vojvodine, između ostalog i Srpska banka, to je banka u kojoj ja radim, ne želim da ta banka gubi kredibilitet kod svojih klijenata, ako to nije istina, ako je neko tek tako uzeo za shodno da kaže da su to banke koje danas sumnjivo i loše rade. Do pre koji mesec izvršni odbori, predsednici izvršnih odbora tih banaka su nagrađivani kao vrli finansijski menadžeri.
Ovaj dom ovde i građani prevashodno treba da znaju šta je Narodna banka radila, gde je Narodna banka zakazala, pod čijom nadležnošću je taj organizacioni deo u Narodnoj banci radio, ako nije radio to što treba da radi.
Demokratska stranka Srbije uopšte nema dilemu da treba da se promeni zakon, da se preuredi nešto što nije dobro i nešto što bi ubuduće i te kako dalo sigurnost sveopštem razvoju. Da ne zaboravimo, ovaj zakon ne možemo da posmatramo samo politički i samo u funkciji smene guvernera, hoće li otići jedan a doći drugi. Nije ovo samo političko pitanje. Jeste dok mi razgovaramo ovde o njemu, ali je mnogo više ekonomsko pitanje. To je jedan od stubova našeg budućeg ekonomskog razvoja. Svi znamo, a govorimo o tome non-stop, stabilan kurs dinara, stabilna makro-ekonomska situacija, povoljnost, garancije neke u finansijski sistem, da na neki način mi u stvari tako otvaramo vrata nekim novim investitorima, i domaćim i stranim, koji bi ovde i te kako uspeli da pokrenu našu privredu, za koju znamo na kojim se granama nalazi.
Vidim da je ovde akcenat, podvučeno je i uglavnom se raspravlja o tome – nadzor rada Narodne banke i uvođenje uprave za nadzor kao jedne nove institucije ili novog organa, nazovite ga kako hoćete, čije će se nadležnosti i osnivanje nadležnosti regulisati statuom. Naravno, nismo ni mi iz DSS, čak štaviše, protiv u tim oblastima izmene zakona. Zašto se i do sada na tu temu nije razgovaralo? Zašto nema nekog da nam objasni gde se tu zakazalo, i zašto ovakav način razgovora o tome, bez izveštaja dosadašnjeg guvernera, saveta guvernera, bez javne rasprave i stručne, koja bi i mnogim poslanicima, ruku na srce, mnogi znaju o čemu se radi, mnogi ne, a ta javna i stručna rasprava bi svakako i građanima koji sve ovo gledaju, ovako razjasnila neku priču, neku situaciju vezanu za dosadašnji rad Narodne banke Srbije.
Kod Uprave za nadzor ima nekih nelogičnosti, no videćemo kako će to da profunkcioniše. U svakom slučaju, osniva se jedan novi organ, jedna nova institucija, jedno novo telo, nazovimo kako god hoćemo, koje će imati svog direktora. Kako će da sarađuju direktor tog tela i kako će da sarađuje budući guverner Narodne banke, gde će im se preplitati nadležnosti i ingerencije, koliko će tu Skupština, na način na koji bude mogla da kontroliše i utiče i na rad Uprave za nadzor i na rad celokupne Narodne banke, verovatno ćemo tek o tome da razgovaramo. Svakako ostaje činjenica da je ovo četvrti ili peti guverner koji podnosi ostavku. Samo u sklopu ove diskusije mi smo saznali od predsednika Skupštine, doduše mi nešto ranije, da je guverner Šoškić podneo ostavku.
Da li je to u ovom momentu baš neki pritisak? Zašto to nije bilo juče, zašto se nije sačekalo da se ovaj zakon donese, ostaje pitanje i prosto ta hitnost, taj rekla bih već viđeni način rada, stavljanje na glasanje nekih predloga zakona, bojim se da ne liči, odnosno želela bih da nešto bude promenjeno, tj. da bude nekih promena, pa neka krene to odavde iz Skupštine, neka krene od načina na koji predlažemo. Dajte da ne bude sve hitno, a mnogo je bitno. Imamo mi dovoljno vremena, ne moramo da trošimo noći, možemo svakog dana da zasedamo i da natenane obrazlažemo ono što mislimo da treba da se ovde iznese, da branimo, svaka poslanička grupa za sebe.
Nadam se da to može da bude prihvaćeno. DSS će svakako uvek biti uz svaki konstruktivni predlog i verovatno, ako mi budemo procenili da je ovo što danas, kada je u pitanju Zakon o Narodnoj banci, odnosno izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci, budu dobri sutradan za naše građene i za naše privrednike, nećemo se mnogo osvrtati, kako se ovde neki poslanici baš sekiraju, kako će na to reagovati EU. Mnogo nam je bitnije kako će sve ove današnje promene za koje budemo glasali, verujem većina, DSS videćemo da li će glasati, u svakom slučaju nećemo podržati ovaj zakon sada, videćemo kako će se pozitivno odraziti na našu sutrašnjicu. Prema tome, dajte da ne bude sve hitno, a u stvari je mnogo bitno. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Sledeći reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, guverner nas je obradovao svojom ostavkom. Nadam se da će i drugi organi raditi svoj posao. Gotovo je neshvatljivo da u razlozima za svoju ostavku navodi da je predložen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci. Taj zakon još nije usvojen, tako da je ne vidim neki bitan razlog, dakle, on se još amandmanima mogao popraviti, ukoliko misli da taj predloženi zakon je valjao.
Barem je on imao ovde dovoljno onih koji su se za njega zalagali.
Treba reći reč, dve o samoj Narodnoj banci. Ona je nastala 2. jula 1884. godine i zvala se privilegovana banka meni drage kraljevine Srbije. Posle toga je menjala pet, šest puta naziv. Trenutno se zvanično zove Narodna banka Srbije, ali bi je slobodno mogli nazvati bankom koja služi privilegovanim uvoznim lobijima, raznim ekipama, finansijskim grupama, konsultantskim kućama itd. Najmanje ona trenutno služi narodu.
Narodna banka je nezavisna, ali moje drage kolege tu nezavisno tumačenje malo drugačije nego ja. Banka treba da bude nezavisna od politike, od grupe špekulanata, od onih koji manipulišu kursom u cilju da bi se uvozni lobi obogatio, a najmanje što bi trebalo da bude nezavisna, to je od Narodne skupštine i samim tim od naroda. Ona nikada ne bi trebalo da bude nezavisna, već bi trebalo da koristi tom narodu.
Šta bi ona trebala da radi? Trebalo bi da vodi monetarnu politiku, politiku kursa, da čuva devizne rezerve, emituje novac, stara se o funkcionisanju platnog sistema i vrši kontrolu drugih finansijskih institucija. Ciljevi NBS su postizanje cenovne i finansijske stabilnosti. Izgleda vrlo prosto.
Sada da vidimo one koji su ga zdušno branili, da je on to činio, da vidimo da li je to stvarno uradio. Monetarna politika morala je biti usko povezana sa makroekonomskom politikom. To je znao i čuveni guverner, a ovaj mu nije ni do pertli, guverner se zvao Đorđe Vajfert. Za razliku od naših guvernera, on je prvo imao pa je postao guverner, za razliku od naših guvernera i ministara finansija i ministara za privatizaciju, recimo. On je prvo imao, pa je postao funkcioner, postao je guverner Narodne banke.
Ovi tamo, bivši režim, oni su prvo postali guverneri, pa su onda imali. Da li treba da dokazujem to Jelašićevom vilom, da li treba to da dokazujem tetkinim kaučom od 12 miliona evra? Mislim da nema potrebe, da vi to i te kako dobro znate.
Što se tiče stabilnosti kursa, ona je usko povezana sa onim prethodnim. Samo se vi smejte, gospodine Petroviću, ko se poslednji smeje, najslađe se smeje.
(Predsednik: Gospodine Rističeviću, izvinjavam se što vas prekidam, molim narodne poslanike da omoguće da gospodin Rističević neometano završi svoju diskusiju, a vas molim, sa druge strane, da imenom ne pominjete druge narodne poslanike. Hvala.)
Mislim da je stabilnost kursa usko povezana sa onim što sam prethodno pričao, pa ću vam opet govoriti o Đorđu Vajfertu, na koga vaši guverneri ni malo nisu ličili, barem ne po načinu poslovanja.
Dakle, 1923. godine, a to dobro pamti vaš šef poslaničke grupe, cene u Srbiji su divljale. Onda je guverner Narodne banke rešio da novac pusti u privredu i u trgovinu. Za dve godine, pažljivo me slušajte, govorim istinu za razliku od vas, mnogih, izvinjavam se…
(Predsednik: Gospodine Rističeviću, molim vas samo da u svom izlaganju…)
…Izvinjavam se. Iznosim istinite podatke za razliku od mnogih njih. Jel može tako?
(Predsednik: Gospodine Rističeviću, samo vas molim da vodite računa o dostojanstvu Narodne skupštine. Pažljivo pratimo vaše izlaganje, ali vas molim da se uzdržite od svih izraza koje bi neki od poslanika mogli da protumače kao uvredljive, koji jesu uvredljivi za neke. Hvala.)
Ko se prepoznao, taj je uvređen. Ja sam se već izvinuo.
Za razliku od bivšeg režima, pušteni novci u privredu i pušteni novci u trgovinu su pojačali srpsku valutu, da je za dve godine ojačao u odnosu na švajcarski franak za 45%, a u odnosu na dolar i funtu za 60%, a onda su guverner i tadašnji ministar finansija bili dovoljno pametni da taj rast dinara zaustave da ne bi škodio izvozu Srbije. Danas NBS i njen guverner koji je sad dao ostavku, koji i dalje obavlja tu funkciju, nimalo ne liče na nekad domaćina, guvernera Đorđa Vajferta, za koga sam već rekao da je prvo imao, pa postao funkcioner, a ne bio funkcioner, pa onda imao.
Da vidimo to oko deviznih rezervi. Šef jedne poslaničke grupe je rekao da ne smemo prokockati devizne rezerve. One su već prokockane. Od 2000. godine do danas, kroz Narodnu banku je prošlo više od 50 miliona evra deviznih sredstava, od prodaje kapitala, od MMF je samo zadnju godinu stiglo tri milijarde i sve je to potrošeno na održavanje kursa. Tim kursom se manipulisalo uglavnom da bi se uvozni lobi obogatio i nije služilo cenovnoj stabilnosti i finansijskoj stabilnosti ove države. Devizne rezerve trenutno su, navodno, 10 milijardi, ali kad oduzmemo deviznu štednju, one jedna da prelaze pet milijardi. Dakle, tolike su ovom trenutku devizne rezerve ove zemlje, a obaveza je u naredne tri godine, da podsetim one kojima je to smešno, obaveze koje su nam ostavili, koje treba isplatiti iz tih deviznih rezervi su u naredne tri godine 11 milijardi. Ako uzmemo još da je spoljni ukupan dug zemlje 25 milijardi i da unutrašnji dug, dug građana prema bankama, našim bankama sa stranim imenima, je 20 milijardi, koji takođe mora da se naplati kroz devizne rezerve i iznese napolje, onda treba da shvatite da vi niste ostavili nikakve devizne rezerve. Ostavili ste samo velike minuse.
Što se tiče kontrole banaka, tu je tek priča sa tužnim krajem. U poslednjih godinu dana, zbog loše kontrole NBS u Agrobanci i Razvojnoj banci Vojvodine, iz budžeta je izdvojeno oko 300 miliona evra za sanaciju banaka koje su kredite davale bogatima, banaka koje su očigledno krale i pljačkale. Pokriven je gubitak iz budžeta koji puni sirotinja, raja.
U prvom kvartalu ove godine, za razliku od tih 300 miliona, za socijalne fondove i za tu sirotinju jedva da je izdvojena jedna šestina, 50 miliona evra. Važno je napomenuti da je u Agrobanci zastupnik državnog kapitala koji je propao bila konsultantska kuća Ces Makon, mislim da se govori Ces Makon. Mislim da je vama dobro poznata. U njoj je konsultant, a možda i direktor, bio sadašnji ministar finansija, gospodin Mirko Cvetković. Bivši ministar, izvinjavam se ako se smatra uvređenim. Takođe u toj konsultantskoj kući radi i bivši ministar bivšeg ministra finansija, gospođa Dragutinović. U toj konsultantskoj kući je takođe i Dušan Nikezić, državni sekretar donedavno tog bivšeg ministra. Ta ekipa od 2007. godine je gazdovala i Ministarstvom finansija i NBS i ostavila nam je sve one rupe i sve one dugove koje sam već spomenuo. U tom periodu dinar je, od 2007. godine, svi spominju 2008. godinu sa 74 dinara skočio na 120. Plate su sa 430 evra pale na 330, 25% su realno pale i penzije.
Zbog nesaradnje monetarne i makroekonomske politike, privreda je gotovo nestala. Jedino što su radili, radili su uvozni lobiji i prema njima je šticovan kurs. Isisan je finansijski kapital našem čoveku, svakom čoveku, svakom starcu, svakoj ženi, svakom detetu, svakom budućem detetu. Pokolenjima će ostaviti dugove koje moraju da otplaćuju, kako novine pišu, do 12 kolena. Novcem sirotinje ste pokrivali gubitke bogatih bombankara. Zbog toga se i u Americi štrajkovalo na Vol stritu.
Mislim da ne treba više podataka, da specijalni tužilac konačno shvati šta je organizovani kriminal i da se malo pozabavi ovom temom, posebno "Agrobankom" i "Razvojnom bankom Vojvodine", koja je u jednom trenutku bila čak sumnjiva za pranje novca i koja je bila kasica prasica u kampanji DS.
Da smo iz Narodne banke, poput Đorđa Vajferta, izvukli par miliona evra, ubacili to u zalivne sisteme, samo se smejte, devizne rezerve sad ne bi bile pet milijardi nego 20 milijardi i imali bi poljoprivrednu prerađivačku industriju. Da smo to uložili, ne bi imali ovakve rezultate suše, gospodine ministre. Da su vaši guverneri uložili taj novac, da su vaši ministri finansija to dozvolili i četiri vaša ministra poljoprivrede to uradili, danas ne bi imali ovo, a ovo je sistem za zalivanje u Srbiji DS. Mogu da vam ga poklonim, slobodno, da zalivate paradajz kad dođete kući.
Gospodo bivši ministri, vi ste jako siromašni, sem novca, ništa drugo nemate. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Replika, gospodin Petrović. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Dušan Petrović

Zajedno za Srbiju
Gospodin Rističević ima običaj da polemiše sa mnom, ne znam tačno šta je razlog, ali nije to toliko ni važno.
Mislim da je ovo dobar trenutak da prosto prokomentarišem nešto što je gospodin Rističević rekao, a govore i neki drugi poslanici. Govori se o bivšem režimu. Dakle, u ovoj vladi Republike Srbije više od polovine ministara su iz stranaka koje su bile u Vladi u kojoj je bila i DS. Ovaj režim sve jeste sada, samo nije ništa drugačije nego što je bilo ranije, što se tiče nekih supstancijalnih stvari.
Između ostalog, na kraju ste otvorili pitanje oko navodnjavanja. Mogu da kažem gospodinu Rističeviću da je pitanje navodnjavanja upravo pokrenuto od trenutka kada sam postao član Vlade i mislim da će sadašnji ministar imati veliku priliku da se uskoro sretne sa projektima za dve stotine hiljada hektara zemljišta pod navodnjavanjem.
Ne razumem, gospodin Rističević je neku kanticu ovde pokazao i verovatno je hteo da se našali, ali to nije uspeo da učini. Mogao bi da pita svog koalicionog partnera, gospodina Mlađana Dinkića, zbog čega je u vreme kada je on bio ministar finansija i kada je gospođa Dulić bila ministar poljoprivrede ova zemlja imala preko dve milijarde evra gotovih para kada je prodala "Mobtel"? Ne znam da li je to sa stanovišta sadašnje Vlade zakonito ili ne, videćemo šta će pokazati vreme. Dakle, preko dve milijarde evra su gospodin Dinkić i gospođa Dulić imali na raspolaganju, pa nisu ni jedan dinar uložili u navodnjavanje.
Gospodine predsedniče Skupštine, pozvao bih gospodina Rističevića da se obrati gospodinu Mlađanu Dinkiću, pa da ga pita zašto u Srbiji do sad nije bilo navodnjavanja i zašto nismo napravili veliku zaradu, umesto što imamo veliku štetu zbog ove suše?
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Replika, gospodin Rističević.