Zahvaljujem se. Dame i gospodo, zadovoljstvo je danas i večeras govoriti na sednici Narodne skupštine i ostaviti svoje reči u stenogramu, istovremeno zbog toga što u ime svoje poslaničke grupe želim da obavestim narodne poslanike da smo jedni od predlagača Saše Jankovića za izbor za Zaštitnika građana, ali jednako tako važno i zbog teme o kojoj treba da bude reči tokom ove sednice, kada razgovaramo o razlozima pro et kontra da se bilo ko, u ovom slučaju Saša Janković, izabere ili ponovo izabere za zaštitnika građana, jer se radi o ljudskim pravima i slobodama.
Kada god je tema o ljudskim pravima i slobodama, onda vrlo pažljivo treba meriti svoje reči koje ostaju u stenogramima sednica, za svedoke koji će gledati nas učesnike u kratkom ili u dužem vremenu i po tome ceniti da li smo umeli da budemo ljudi.
Kada kažem da li smo umeli da budemo ljudi, onda mislim pre svega na funkciju Zaštitnika građana, koja mu po zakonu i pripada. To je da, kad bilo ko od nas voljom građana, voljom druge institucije koja nas imenuje ili nas izabere, našim uobičajenim rečnikom rečeno – dobije izliv vlasti u mozak, tako da šteti onima koji ga na poziciji javnih poslova šalju, onda vrlo dugo vremena u evropskim institucijama, a u Srbiji pogotovo, nije bilo nikoga osim institucije Zaštitnika građana da jednako podržan, jednako osporen od svih onih koji izliv vlasti u mozak imaju i od svih onih koji imaju štetu od toga, uradi nešto da bi svima objasnio šta su ljudske slobode i prava i da nemamo moći, dovoljno velike, kojima sme i da se usudi da krši tuđe ljudske slobode i prava.
To se dešava. Naravno, ljudi smo i neprekidno kršenje ljudskih prava, primera loše uprave, umesto dobre, ima u svakom društvu i u svakoj državi, pa tako i u Srbiji.
Zato je ova sednica važna i zato je važno da kada bude gotov izveštaj naravno, nesporno izabranog Saše Jankovića, za sledeću godinu da takođe imamo sednicu u Narodnoj skupštini, kao što smo i imali, da kroz odbore i kroz javna slušanja pažljivo saslušamo zaključke i preporuke Zaštitnika građana i da po tim preporukama postupamo. Prava zaštita slobode i prava počinje kada svi oni koji misle da imaju moć u rukama, razumeju da to ništa nije kobajagi i da ne može samo tako da se kaže, a da nije važno da li će da se uradi i da svaka reč koja se nemarno izgovori, a tako da ugrožava nečija ljudske slobode i prava, bude mnogo skupa reč i u domaćoj, i u međunarodnoj javnosti, a da reč koja je izgovorena ne može da bude povučena, ne vladate više njome.
Tako treba da pazimo i kada reči izgovaramo i kada se tim istim rečima obraćamo drugima koji od nas s pravom traže da obavimo posao za koji smo birani na bilo kom javnom poslu u društvu, i u državi, na bilo kom nivou lokalne vlasti, pokrajinske vlasti, vojvođanske vlasti, gradskih vlasti, Narodne skupštine, ministarstva, svih onih delova državne uprave gde smo obavezni da mislimo na to kakav će komentar imati Zaštitnik građana, Saša Janković, ako bilo ko od onih koji su korisnici usluga državne uprave imaju problem sa nekim ko je na mestu gde ta usluga treba da se pruži.
Zato je važno razgovarati o izboru, i zato je važno imati sednicu sa raspravom o izveštaju Zaštitnika građana. Druga stvar zbog koje je važna ova sednica je što se kroz primer prvog izbora i sadašnjeg reizbora Saše Jankovića može kao paradigma pratiti teškoće, i lepote, i prepreke, i podsticaji u izgradnji institucija u društvu koje se menja, kakva je Srbija.
Prva stvar je, da je institucija Zaštitnika građana i zakon bio jedan od zakona koji je omogućio međupartijsku saradnju. Demokratska stranka Srbije je naravno, i Narodna skupština u sazivu između 2004. i 2008. imala inicijativu sa onima koji su imali vladajuću većinu za tih četiri godine, ali nije bila u tome stvar. Stvar je bila u tome da je postojala svest da o nekim temama možemo da imamo uspeha kao društvo, kao institucija, samo ako bude međupartijske saradnje.
Jedna od takvih tema je Zakon o Zaštitniku građana, drugi je bila Zakon o državnom revizoru, Zakon o sukobu interesa, Rezolucija o pridruživanju Evropskoj uniji. Imala sam sreće pa sam učestvovala u sve jednoj od tema koja je bila predmet međupartijske saradnje.
Šta je dobra vest, od zakona koji nam je omogućio da prvi put biramo Sašu Jankovića? Uklanjanje otvorenog neprijateljstva, koji potiče prvo iz neznanja, a onda podstiče iz nedostatka veština šta znači odlučivati o javnim poslovima, koje mnogi od nas imamo kada dođemo prvi put u institucije, prosto biva lakše uklonjeno, ako treba da se prethodno neprijatelji, prethodno ljudi koji se ne javljaju jedni drugima na hodniku, to nikad nisam mogla da razumem, jednostavno prođe čovek pored tebe i ne kaže dobar dan.
Dakle, od takvog jednog stanja je tema donošenje zakona o Zaštitniku građana omogućila međupartijsku saradnju. Zašto je to važno? Zato što je prvobitna odluka da Zaštitnika građana biramo sa dvotrećinskom većinom, a sa sasvim sigurnom većinom bila prvi put tema da vidimo oko čega mi uopšte možemo da se dogovorimo. Ako ne možemo da se dogovorimo o stanju ljudskih sloboda i prava, a o čemu onda možemo? Ako ne možemo da se dogovorimo o revizoru, žao mi je što Rade Obradović tu, pošto je on zaslužan za taj deo posla, ako ne možemo da se dogovorimo da je zajednička korist da neko kontroliše javne finansije, onda oko čega možemo da se dogovorimo?
Paradigma je zato što je taj proces išao teško, ali je jednom otpočet ipak tekao. Paradigma je i zbog toga što ću podeliti informacije koje imam o tome kako to izgleda kad ste prvi put izabrani za zaštitnika građana, jer sasvim sigurno znam da izgleda tako da neko ko je dobio podršku Narodne skupštine, izađe ne na ovoj adresi, nego na adresi Kralja Milana 14 i počinje ni od čega. Zato je paradigma kojom se menja Srbija, može samo da javi onima za koje zna da će mu biti drago, dobio sam podršku Narodne skupštine, ustanoviću instituciju Zaštitnika građana.
Da je samo taj trenutak, koji je Saša Janković imao u sećanju, za tu instituciju, možda ne bi trebalo da ga spominjem, ali tako je za svaku od institucija koja se prvi put ustanovljava. To je najveći izazov. Za 20 godina će ova skupština, gde ću ja predsedavati kao najstarija narodna poslanica nakon nekih izbora, birati nekog Zaštitnika građana i kada ga pitaju - gde ćeš da ideš, a on kaže – tamo mi je adresa, kad ga pitaju – a šta ćeš da radiš, a on kaže – oduvek se tako radilo. Kazaću mu se – pile moje, nije se tako radilo, nego je Saša Janković to sve počeo ispočetka, pa uradio uz mnogo prepreka. To je dragocenost koju imaju pioniri u institucijama.
Šta je još paradigma kada je u pitanju Zaštitnik građana? Nemogućnost da se zaista dopre i informaciono onoliko široko koliko se želi, ali očigledna volja da se najpre o onome što je nadležnost Zaštitnika građana podeli informacija sa prvim korisnicima i da se stvore kanali komunikacije sa onima koji su izvršna vlast ili na bilo kom nivou javne vlasti. Sa koliko teškoća je to išlo, ja to znam malo, a gospodin Saša Janković sasvim detaljno. Koliko je obeshrabrujuće, s vremena na vreme, bilo kada imate pred sobom prepreku da se nešto desi što je svima logično - ljudska prava zatvorenika. Sasvim logično da Zaštitnik građana prati kako se i da li se poštuju ljudska prava zatvorenika. Svi razumemo da to negde piše, svi smo za da se to radi, međutim prepreke postoje, pa postoje, iz prostog razloga što niko pre toga nije bio u procesu zaštite ljudskih prava zatvorenika.
Prava deteta, proširenja onoga što je staf, što je služba, specijalizovana, podnošenje izveštaja, dijalog sa poslanicima u Narodnoj skupštini, intervencije o amandmanima, u zakonima, odlično predstavljena Srbija u međunarodnim institucijama, nikad sa percepcijom koja bi bila različita od činjenica, nego pokazivanje jednog vrednog lica Srbije u međunarodnim institucijama kada je u pitanju zaštita ljudskih prava. Sasvim sam sigurna, uvek nezadovoljstvo, jer rezultat kada se dan završi i izađete na ulicu, ne može da bude rezultat koji pruža zadovoljstvo da je veliki posao obavljen.
To je ta muka prvih institucija i pionira koji prave institucije, pa bez obzira gde su. Strašno mnogo rade i strašno mnogo rezultata, a nemate utisak da je zaista proces pomeren dovoljno daleko i dovoljno duboko da više ne može natrag. Ovaj izbor je dokaz da je proces bezbedan, kada je u pitanju institucija Zaštitnika građana, i da su prošli svi oni mali i veliki, namerni i ne namerni delovi procesa, od toga da te institucije nema u Ustavu, preko toga da se nema odgovarajućeg prostora, preko toga da se nema sagovornika, preko svih vrsta nesporazuma koji su u ovom mandatu, srećom, iza Saše Jankovića.
Šta bih volela da vidim u sledećih pet godina? Volela bih da vidim sednice Narodne skupštine, gde će se raspravljati o izveštaju Saše Jankovića i gde će Saša Janković, pitate šta ste uradili sa preporukama? Šta ste uradili sa zaključcima koje je Odbor dao i koje imamo ovde. Volela bih da vidim posebne sednice koje su moguće po našem Poslovniku na zahtev bilo koje poslaničke grupe, gde bi se u trosatnom vremenu, uobičajenom obliku kao što su to i poslanička pitanja pretresalo stanje zaštite ljudskih prava i sloboda, svest o tome koliko je to značajno ovde u Narodnoj skupštini. Biće mi drago da kada se odredi dan za glasanje i kada se sa velikom verovatnoćom dogodi to da će najverovatnije sve poslaničke grupe, verovatno onda i svi poslanici, prisutni na danu za glasanje, glasati za izbor što će Saša Janković ovog puta moći da izađe ispred zgrade Narodne skupštine i što će imati kancelariju i telefon i stolicu i sve ono što nije imao pri prvom izboru i što je zajedno sa svojim saradnicama stvorio sam.
Ono što bih volela da vidim strateški je da nam Zaštitnik građana u saradnji sa Narodnom skupštinom predloži kako bi izgledala neka buduća mreža.
S obzirom da institut Zaštitnika građana nije hijerarhijski i da od toga kako će komunicirati Zaštitnik građana, ovde izabran ili vojvođanski Ombudsman, odnosno Zaštitnik građana ili lokalni, da to najpre zavisi od svih vas koje neko sa dobrom procenom birao, da se brinete o tome da ljudima u najmanje mogućoj meri budu kršena ljudska prava.
Dakle, da vidimo u razgovorima da li kroz okrugle stolove, da li kroz slušanja, kako bi izgledala ta mreža, tako da u razgovoru sa vama, kao sa nekim koga mi biramo osetimo da li će u svakom delu Srbije biti nešto što će podrazumevati osnovnih ljudskih građanskih sloboda i prava. Naravno, volela bih da se glasnije i jasnije, u saradnji sa drugim institucijama poverenicima za ravnopravnost razvije tema o ulozi i položaju žene u Srbiji, bez obzira da li su na javnim poslovima, da li su u sektoru diskriminacija, da li su u zdravstvenim diskriminacijama, ali prosto da iskoristimo vaš budući mandat za detaljno gledanje konteksta svake od grupa koje vam se obraća za zaštitu.
Sa zadovoljstvom ću glasati u danu za glasanje i sa istim zadovoljstvom učestovati u svim budućim debatama, prepirkama, raspravama, svemu onom što ćemo zajedno učiniti da bi poštovanje ljudskih prava i sloboda, da bi svest o tome koliko je to bilo važno, bilo zaista ostvareno u Srbiji. Neće vam biti lak posao, ovo je redak slučaj da cela Skupština nema spor o tome da glasa za ili da glasa protiv i to je nekad mnogo teže nego ako se izborite za 126 od 250. Isto tako nemam nikakvu sumnju da među nas 250 nema niko ko će vam direktno praviti prepreku u budućem radu, tako da kad budemo slušali izveštaj 2017. godine da vidimo mnogo belih strana tamo gde su sada problemi u Srbiji. Hvala vam.