Peto vanredno zasedanje, 02.08.2012.

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 137 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 156 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Sada bih zamolio službu protokola da uvede novoizabrane narodne poslanike kako bi mogli da polože zakletvu i da nam se pridruže u radu. Radi se o poslanicima koji su dobili mandat odlukom RIK nakon zamene poslanika.

Pošto su se stekli uslovi predlažem da konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.

Dostavljena vam je Odluka RIK o dodeli mandata narodnim poslanicima radi popune upražnjenih poslaničkih mesta.

Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetske, mandatno imunitetska pitanja Narodne skupštine koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima sa predlogom da Narodna skupština shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Neveni Adžemović, Pavlu Markovu, Jasmini Obradović i prof. dr Ninoslavu Giriću izabranim sa izborne liste Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić; Branki Karavidić, Siniši Laziću i Ivanu Baueru izabranim sa izborne liste Izbor za bolji život – Boris Tadić; Snežani Bogosavljević-Bošković, Slavoljubu Vlajkoviću, Zoranu Radovanoviću, Borisavu Kovačeviću i Bojani Krkić izabranim sa izborne liste Ivica Dačić – SPS- PUPS – JS; Miroslavu Čučkoviću, Ani Novković i Vladimiru Iliću izabranim sa izborne liste URS – Mlađan Dinkić.

Na osnovu Odluke RIK i izveštaja predloga Odbora za administrativno budžetska i mandatno imunitetna pitanja, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Neveni Adžemović, Pavlu Markovu, Jasmini Obradović, prof. dr Ninoslavu Giriću, Branki Karavidić, Siniši Laziću, Ivanu Baure, Snežani Bogosavljević-Bošković, Slavoljubu Vlajkoviću, Zoranu Radovanoviću, Borisavu Kovačeviću, Bojani Krkić, Miroslavu Čučkoviću, Ani Novković i Vladimiru Iliću.

Čestitam narodnim poslanicima na izboru i molim da pristupe radi polaganja zakletve.

Molim novoizabrane narodne poslanike da izađu ispred klupa, da bi položili zakletvu.

(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanici ponavljaju.)

"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI!"

Molim narodne poslanike da potpišu tekst zakletve.

Primili ste ostavku narodnog poslanika Ivice Kojića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je, podnošenjem ostavke, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. stav 3. i 4. istog zakona konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.

U skladu sa tim, a saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i stav. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koji je izabran, narodnom poslaniku Ivici Kojiću, danom podnošenja ostavke.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.

Nastavljamo sa radom.

Imajući u vidu da je danas četvrtak, a u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, danas narodni poslanici imaju pravo da traže obaveštenje i objašnjenja vezana za različita pitanja predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionere u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaže, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnih poslanika, osim na sednici Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.
...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala, gospodine predsedniče.

Pa, koristeći pravo koje danas imaju narodni poslanici da, na osnovu člana 287, traže obaveštenja od predstavnika Narodne skupštine ili Vlade, iskoristiću to pravo ispred DSS.

Kao što je poznato, Ustavni sud Republike Srbije je na svojoj sednici od 10. jula utvrdio da 22 odredbe Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine nisu u saglasnosti sa Ustavom.

Da podsetim da su poslaničke grupe DSS i NS još 30. novembra 2009. godine pokrenule pred Ustavnim sudom inicijativu za ocenu ustavnosti. Nažalost, čekalo se jako mnogo i to u velikoj meri i odgovornošću Narodne skupštine, koja godinu dana na Zakonodavnom odboru nije razmatrala to pitanje, ali kao što smo govorili i kada je bila rasprava o tom zakonu, potvrdilo se da veliki broj tih odredaba nije u skladu sa Ustavom.

Reakcije posle odluke Ustavnog suda, koja je stupila na snagu 13. jula i faktički sve te odredbe su prestale da važe, su bile različite. Jedne su se kretale u pravcu da zbog takve odluke Ustavnog suda, a Ustavni sud je preispitivao veliki broj zakona i utvrđivao je da u velikom broju zakona postoje nesaglasnosti sa Ustavom, ali nikome nije palo na pamet, kao što je jedan pravac mišljenja smatrao, da treba da se menja Ustav. Zakon nije saglasan sa Ustavom, moramo menjati Ustav.

Drugi pravac osporavanja odluke Ustavnog suda išao je u tom smislu da treba čitavu tu stvar internacionalizovati, nije dovoljno unutrašnje pravo, nisu dovoljne institucije Republike Srbije, moramo da izađemo pred međunarodnu javnost, ovde su kršena prava itd, znajući da, kada je u pitanju ova vrsta nadležnosti, međunarodne institucije to pravo nemaju, ali je potrebno osporiti pravo Ustavnom sudu da u skladu sa zakonom i Ustavom Republike Srbije tu odluku donese i čitavu stvar ispolitizovati.

Treći pravac je išao da tu odluku treba ignorisati. Ona nema nikakvih pravnih posledica, ona je odraz vrednosnih problema sudija Ustavnog suda sa činjenicom da su neke nadležnosti protivustavno date Vojvodini, da one neće proizvesti nikakve pravne posledice i da jednostavno to prođe, nećemo primenjivati tu odluku.

Poslednje mišljenje u vezi toga je bilo da u stvari možda i nema saglasnost za promenu Ustava, ali trebalo bi da se donese Ustavni zakon sa snagom Ustava, gde bi se utvrdile nadležnosti Vojvodine.

Znači, niz predloga smo čuli nakon 10. jula i odluke Ustavnog suda koji se tiču svega onoga, osim pravog mesta gde bismo o tom pitanju trebali da raspravljamo. Osporavao se Ustavni sud, osporavala se kompetentnost sudija. Govorilo se da su to političke odluke, da to nema veze sa pravom, najvažnija i najveća naša sudska institucija, da su to anticivilizacijski nasrtali, a jednostavno trebalo je učiniti samo jednu stvar. Ova Narodna skupština Republike Srbije je donela Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine početkom novembra meseca 2009. godine. Naša poslanička grupa je tada i kroz amandmane ukazivala da taj zakon nije u skladu sa Ustavom. Naša poslanička grupa i poslanička grupa NS podnele su tekst zakona Narodnoj skupštini koji jeste u skladu sa Ustavom.

Da bi se jednostavno sve vratilo u normalan poredak, da ne bismo diskreditovali Ustavni sud, da bismo poštovali naše institucije, da bismo poštovali naš pravni poredak, da bismo poštovali Ustav, pitanje je naravno vama, predsedniče Narodne skupštine i predsedniku Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, gospodinu Cvijanu, kada se planira da se ovo važno pitanje nađe pred Narodnom skupštinom, jer Narodna skupština je vlasna ili da izvrši izmene zakona ili da se donese novi zakon, bez obzira koliko je ta materija važna.

Izuzetno je važno da se utvrde nadležnosti Vojvodine, jer je to propisano Ustavom. Ne možemo dopustiti da se sve ispolitizuje i da rušimo naše institucije i naš pravni poredak.

Molim vas, da bi se ove priče presekle, da bi se poštovao ovaj visoki dom, da se ovo što pre nađe pred Narodnom skupštinom, prvo pred Odborom za ustavna pitanja i zakonodavstvo, onda i pred Narodnom skupštinom, i da bi u skladu sa Ustavom, sa zakonima, sa Poslovnikom Narodne skupštine, donosili zakone u skladu sa Ustavom.

U danu kada smo vas birali za predsednika Skupštine, očekivali smo da se praksa donošenja neustavnih zakona, neće nastaviti i da će Narodna skupština, ovaj novi saziv, biti upamćen po tome da je poštovao Ustav. Ovo je prva prilika da se to ispravi i da se donese novi zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine u skladu sa Ustavom. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Sledeći se za reč prijavio narodni poslanik Srđan Miković.

Izvolite.

Srđan Miković

Demokratska stranka
Gospodine predsedniče, imam par pitanja koja se tiču rada Narodne skupštine i rada svih nas kao narodnih poslanika, upravo u cilju da bi u radu stigli do, što je moguće, kvalitetnijih tekstova zakona.

Danas ćemo raspravljati kao 1. tačku dnevnog reda o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije i zbog toga upravo i postavljam pitanje. Imajući u vidu određene odredbe Ustava, a to je da pravo pred.aganja zakona u ovoj oblasti, u svojoj nadležnosti ima i NBS. Pitam - da li saglasno članu 107. Ustava Republike Srbije i saglasno obavezama da se pokuša da se obezbedi da sve zainteresovane strane imaju prilike da se izjasne o propisu, da li je i kada NBS obaveštena o tekstu Predloga zakona, da li je to učinjeno u poslednja 24 sata, pre sam početak sednice ili ranije?

Ukazao bih na još par odredbi. Činjenica je da je Poslovnikom Narodne skupštine predviđeno da se sednica saziva, po pravilu, najmanje sedam dana pre dana određenog za početak sednice. To je neki redovan postupak.

Ovog trenutka smo suočeni sa zahtevom, da se Predlog zakona razmatra par sati nakon 24 sata od kada je Predlog zakona stigao u Narodnu skupštinu. Činjenica je da mnogi narodni poslanici nisu bili obavešteni juče ujutru o tome da je tekst Predloga zakona stigao u Skupštinu. Bio je veliki napor svih nas koji smo se trudili da popravimo taj tekst zakona, da podnesemo amandmane.

Ukazujem da smo se u dosadašnjem radu Narodne skupštine borili sa time, da kada predlagač zakona predloži nešto da se usvaja po hitnom postupku, u 60% takvih slučajeva kada je predložen hitan postupak, Narodna skupština se izjašnjavala da ne ide po hitnom postupku nego da ide po redovnom postupku.

Hteo bih još na par stvari da ukažem. Činjenica je da predsednik Narodne skupštine ima mogućnost da čak i predlagaču vrati tekst zakona, ukoliko tekst zakona nije sačinjen u skladu sa Poslovnikom ili u skladu sa jedinstvenim i metodološkim pravilima za izradu propisa.

Ukazujem da je članom 151. Poslovnika Narodne skupštine obaveza predlagača da u obrazloženju da razloge za donošenje propisa, a u okviru njih da posebno da analizu sadašnjeg stanja i probleme koje propis treba da reši. Ukazujem da u ovom obrazloženju nisam našao analizu sadašnjeg stanja, bez obzira na određene ciljeve što zakon treba da reši. Pitam upravo u tom smislu – da li je i kada NBS obaveštena i da li je omogućeno da se zainteresovane strane izjasne o predlogu propisa?

Konačno, ono što mi je izuzetno zasmetalo je to, znamo koliko smo se borili da usvojimo jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa. Tu u članu 60. tog obavezujućeg propisa stoji da, kao prilog uz Predlog zakona, predlagač dostavlja izjavu da je Predlog zakona usklađen sa propisima EU, ili da ne postoji obaveza usklađivanja, ili da zakon nije moguće uskladiti sa propisima EU. Takvu izjavu u Predlogu zakona nisam dobio. Smatram da su postojali svi uslovi i zato pitam – da li negde postoji ta izjava, pošto kao narodni poslanik to nisam dobio? Ako postoji, gde postoji i zašto nam nije dostavljena?
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.
...
Liberalno demokratska partija

Zoran Ostojić

Samostalni poslanici
Hvala, gospodine predsedniče. Moje pitanje je za Vladu, a samim i za predsednika Vlade. Naime, u poslednje vreme od predsednika države do čelnika nove Vlade se čuje izjava da će se poštovati svi postignuti dogovori u vezi sa Kosovom i tu imamo i nekakav apel za nekim konsenzusom. Pretpostavljam, ne oko toga da li će se poštovati dosadašnji dogovori, nego oko onoga što sledi – energetski sporazum, dogovor o telekomunikacijama itd.

U tom svetlu se dešava najnovija, rekao bih, kriza na severu Kosova, gde se zaoštrava situacija sa KFOR-om, zbog toga što on blokira prolazak alternativnim pravcima, alternativnim putevima, ili, zovimo ih ilegalnim, mimo zvaničnih prelaza, vozilima preko 3,5 tone.

Nesporna je činjenica da je prethodna Vlada donela Uredbu u decembru prošle godine, kojim je regulisan režim na prelazima uz granicu ili liniju, kako vam je drago, sa Kosovom. Ima 11 takvih prelaza i oni uključuju Brnjak i Jarinje. Tom uredbom su predviđene novčane kazne za one ljude koji ne koriste zvanične prelaze. Uredbom je predviđena kazna od pet do 50.000 dinara za one koji sami pređu granicu van prelaza, a od 15 pa sve do 150.000 dinara za grupu, za dva ili više lica.

Gospodina premijera, Ivicu Dačića, pitam – ako već ova Vlada kaže da će poštovati postignute dogovore, kada će početi da se primenjuje ne samo ova uredba, ovu uredbu sam pomenuo zbog aktuelne situacije i zaoštravanja situacije na severu Kosova, nego i ostale uredbe? Znate, ako kažete da ćete vi zaista biti odani evropskom putu Srbije, a uslov za dalji nastavak evropskih integracija je normalizacija odnosa sa Prištinom i, između ostalog, primena postignutih sporazuma i nastavak dijaloga koji će dovesti do novih sporazuma, a ne primenjujete uredbu koju već možete, jer je prosto nemoguće da za primenu ovih uredbi koje je Vlada donela i koje obavezuju i novu Vladu, da vam je za to potreban konsenzus. Tu nema govora o konsenzusu, prethodna Vlada ga je donela i vi kažete da ćete to poštovani. Eto vam konsenzusa. Da ne pominjem da je u vašoj Vladi pola članova bivše Vlade sedi ovde, od Dinkića, Dačića, Ljajića, Ugljanina itd, što znači da imate i kontinuitet sa prethodnom Vladom. Šta se desilo u principu između nove i stare Vlade i kakva je razlika? Umesto DS sada je glavna stranka Vlade SNS. Prema tome, to morate poštovati.

Pitam Dačića, premijera, kada će početi da primenjuje uredbu i da poštuje uredbu, da bi se smanjile tenzije koje svakako nisu u prilog nastavku dijaloga sa Prištinom. Setite se da se LDP od svog osnivanja zalagala za taj dijalog. Do njega je došlo, nažalost, kasno i neiskreno. Ni prethodna Vlada, očigledno, tu uredbu koju je sama donela nije poštovala. I zato, ako hoćete da budete drugačiji od prethodne Vlade, tu ne mislim na ovaj deo Vlade koji je bio u prethodnoj Vladi, od njih ne očekujem da budu drugačiji, nego od vas koji ste novi u toj Vladi, morate mi odgovoriti, ili LDP, kada će se poštovati ta uredba?

Inače, uvek smo bili za konsenzus, ali oko nove i ispravne politike. Smatramo da konsenzus oko pogrešne politike je štetan i svako ko se zalaže za konsenzus oko pogrešne politike, u principu, zemlji čini štetu, a onaj ko je protiv konsenzusa oko pogrešne politike, on zemlji čini korist. Do sada smo imali konsenzus, došli smo dovde dokle smo došli upravo zbog konsenzusa oko pogrešne politike.

Nadam se da će konsenzus oko nove politike prema Kosovu zaista uslediti, ali za ono što je dogovoreno i što je više puta obećano da ćete sprovoditi nikakav konsenzus nije potreban. Vlada, najzad, treba da počne da radi.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.

Narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Aleksandar Jugović

SPO-DHSS
Poštovane kolege, predsedniče, ako može neko od kolega da ugasi mobilni pre nego što počnem da govorim.

Ministarka sporta govori o tome kako političarima nije mesto u sportu i poslanički klub SPO i DHSS podržava taj stav. Zato bih joj postavio pitanje – šta će ona u narednom periodu učiniti, šta će Ministarstvo učiniti, šta će država Srbija učiniti kako bismo pokušali da pojedine stranačke funkcionere nagovorimo da napuste upravne odbore i sportske organizacije klubova i reprezentacija, da bismo sledili evropske standarde, evropske norme? Evropske sportske organizacije propisuju ili zahtevaju, čak su mnoge reprezentacije i suspendovane sa velikih takmičenja zbog toga da se politika ne meša u sport.

Sinoć smo videli kako stagnira srpski klupski sport. U narednom periodu, čini mi se, imaćemo još lošije rezultate. U prethodnom periodu imali smo katastrofalne rezultate, a političari svakako nije mesto u sportu. Za neke od njih znamo i ko su, znamo da ne znaju ni koliko lopta ima ventila, znamo da njihov interes nije sportske prirode ili poboljšanje uslova rada u sportskim društvima. Zato bih postavio pitanje još jednom ministarki – na koji način ona misli da će uspeti da iskoreni tu pojavu da funkcioneri političkih partija masovno hrle u sportska udruženja i u upravne odbore pojedinih klubova? Pogotovo što imamo problem sa nasiljem na stadionima i mislim da ga je još teže rešiti ukoliko se ljudi koji se nalaze u vlasti. To nije specijalitet ove vlade, to je specijalitet prethodnih vlada i mislim da bi bilo dobro podržati ministarku sporta, ali ona mora da izađe sa konkretnim merama ukoliko želi da reši ovaj problem.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda koji je određen u zahtevu 105 narodnih poslanika za održavanje vanrednog zasedanja.
Uz saziv Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2012. godini, koje je sazvano na zahtev 105 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Petog vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Peto vanredno zasedanje narodne skupštine u 2012. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije,
2. Izbor Zaštitnika građana.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Otvaram prvu tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA NARODNOJ BANCI SRBIJE.
Primili ste Predlog zakona koji je podnelo 105 narodnih poslanika.
Primili ste Izveštaj Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Da li ima predloga da ovo vreme rasprave bude duže? (Ne.)
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka - jedan sat i 18 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka – jedan sat, jedan minut i 12 sekundi, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 30 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 18 minuta, poslanička grupa Liberalno demokratska partija – 16 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa PUPS – 14 minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa Nova Srbija – devet minuta i 36 sekundi, poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta, poslanička grupa SPO–DHSS – šest minuta i poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Veroljub Arsić - iz poslaničke grupe SNS.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača narodni poslanik Veroljub Arsić, želi reč? Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, već duže vreme u javnosti se špekuliše oko Narodne banke Srbije i prikazuje se NBS i njen guverner kao žrtve nove vlasti u Republici Srbiji. Međutim, sam predlog zakona ne zadire u to ko će biti guverner, već postavlja određene druge uslove pod kojima NBS treba da funkcioniše.
Mnogi su se bunili zbog načina sazivanja sednice i hitnosti postupka, a obično hitnost postupka i način sazivanja ovakve sednice se obrazlažu time da mogu da nastupe štetne posledice ukoliko određeni zakon ne bude donet. Mogu da kažem da zbog načina vođenja NBS, njenog činjenja ili ne činjenja, štetne posledice po državu Srbiju su već nastupile. Pod izgovorom samostalnosti i nezavisnosti, postavlja nje pitanje – da li onaj ko donosi pogrešne odluke ima i odgovornost za te pogrešne odluke? Mnogi od mojih kolega poslanika kritikovali su ovaj zakon. Pravo opozicije je da kritikuje, ali postavlja se jedno drugo pitanje odgovornosti poslaničke funkcije koju obavlja. Mi smo ti kojima su građani poverili pravo da vodimo državu kroz sistem zakonodavne vlasti. Mi smo ti koji treba da kontrolišemo Vladu, mi smo ti koji treba da vršimo nadzor nad NBS.
Prethodnim izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci, kao da se želelo da se NBS otme, izopšti iz ustavnog poretka Republike Srbije. Zato sad imamo ove probleme kakve imamo. Prema postojećem Zakonu o Narodnoj banci, nezavisnost Centralne banke predstavljena je kao osnovno načelo koje je samo po sebi cilj, iako je princip, pre svega, funkcionalna nezavisnost i sredstvo za ostvarivanje cilja Centralne banke. Održavanje stabilnosti cena, iako je po Ustavu deo izvršne vlasti, gotovo da je učinjena nosiocem posebne grane vlasti. Samostalnost i nezavisnost, u odnosu na izvršnu vlast je jedan od uslova da Centralna banka efikasno ostvaruje svoju ulogu, ipak ne može da dovede u pitanje nadzor koji zakonodavna vlast, kao prvi predstavnik građana, nosilaca suverenosti, mora da ostvaruje nad celokupnom izvršnom vlašću, uključujući i Centralnu banku.
Dame i gospodo narodni poslanici, u Ustavu Republike Srbije, članu 95, to je naše pravo kao narodnih poslanika, ali i obaveza da to rade. Zbog toga su nas građani i birali.
Često je izgovor da je ovaj zakon, odnosno Predlog izmena i dopuna Zakona, nije usklađen sa sistemom kontrole i nadzora centralnih banaka u EU. Mogu da kažem da je u velikom delu baš korišćen njihov model sistema i nadzora nad centralnim bakama. Ključne novine koje donosi ovaj predlog zakona su sledeće – vraćanje nadzorne funkcije Narodnoj skupštini, izbor svih funkcionera Narodne banke Srbije od strane Narodne skupštine, obrazovanje uprave za nadzor finansijskih institucija u okviru Narodne banke Srbije, proširivanje nadležnosti Saveta Narodne banke, ograničavanje ovlašćenja guvernera i izvršnog odbora, izmena mandata članova Saveta, povećanje odgovornosti funkcionera, ograničenje naknade po prestanku funkcije, preciziranje zabrane kreditiranja države, regulisanje interne revizije, propisivanje prekršaja i zaštitnih mera za nepoštovanje zakona.
Članom 1. zakona precizira se funkcija Narodne banke Srbije u vezi sa platnim prometom u prethodnim izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci. Nekom je valjda u želji da izbegne odgovornost. Ukinuo je pravo Narodne banke da kontroliše platni promet privrednih lica i finansijskih organizacija u zemlji prema inostranstvu. To je prebacio pozivajući se na Zakon o Vladi na Ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Oni koji su makar malo imali dodirnih tačaka sa platnim prometom znaju da ne može ni jedan cent, ni jedan evro, ni jedan dolar da izađe iz zemlje bez znanja i saglasnosti Narodne banke, a to izbegavanje odgovornosti ogleda se u tome da Ministarstvo finansija treba da šalje devizni inspektorat od privrednog subjekta, do privrednog subjekta, da utvrdi da li su kršene odredbe Zakona o deviznom poslovanju, ili da zatraži izveštaj od Narodne banke, ali da se razumemo izvršna vlast ne može da traži tako nešto od Narodne banke i to je jedna od novina u ovom zakonu.
Članom 2. – vraća i potvrđuje nadležnu funkciju Narodne skupštine u skladu sa Ustavom. Predviđeno je da Narodna skupština potvrđuje Statut Narodne banke Srbije. Budući da se mnoga važna pitanja njime regulišu, a to iz razloga, zato što zakonska rešenja ne mogu biti sva uneta u sam zakon, nego se i podzakonskim aktima to rešava.
Ranijim Predloga izmena i dopuna Zakona Narodna banka je donosila statut sama po sebi, niko nije proveravao usklađenost statuta Narodne banke sa Zakonom o Narodnoj banci i drugim zakonima koji funkcionišu u pravnom sistemu zemlje i samo ga je objavljivala u "Službenom glasniku".
Naše prirodno pravo jeste, da jednoj ovakvoj finansijskoj organizaciji, centralnoj banci, dajemo saglasnost na njen statut. Dajemo i mnogo manje važnim organima državne uprave, a kamoli da ne smemo ili ne treba da damo saglasnost na Statut Narodne banke i proverimo na taj način da li je on usklađen sa zakonodavnim i ustavnim poretkom u državi.
Članom 3. dodaje se novi član koji predviđa obrazovanje posebno organizacije, Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, koja treba da obezbedi veću nezavisnost u vršenju funkcije nadzora i kontrole Narodne banke nad poslovanjem banaka, Društava za osiguranje, dobrovoljnim penzijskim fondovima i drugim finansijskim institucijama.
Dame i gospodo narodni poslanici, Narodna banka je ta koja određuje bonitet svim finansijskim organizacijama na teritoriji Republike Srbije, koja posluju u skladu sa zakonom i dozvolom za rad Narodne banke. Na osnovu kontrole tih finansijskih izveštaja određuje se taj bonitet. Tu je čini mi se Narodna banka najviše zatajila, do te mere da će država morati iz džepa poreskih obveznika, da zbog loše kontrole koja je vršena od strane Narodne banke izdvoji u narednom periodu od 350 do 400 miliona eura. Članom 3. dodaje se novi član koji predviđa obrazovanje posebno organizacije, Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama.
Članom 4. se pored odgovornosti guvernera izvršnog odbora, uvodi i odgovornost uprave za nadzor za poslove koje obavlja.
Članom 5. se utvrđuje sastav Izvršnog odbora, pored guvernera i vice guvernera, članova Izvršnog odbora i direktor Uprave za nadzor.
Članom 6. se utvrđuje donošenje strategije upravljanje deviznim rezervama, odvaja se od vođenja politike deviznih rezervi. Potrebno je da umesto Izvršnog odbora, Savet Narodne banke donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama kao poseban dokument u okviru kojeg će se kretati politika koju utvrđuje i vodi izvršni odbor. Na ovaj način se smanjuju široka ovlašćenja Izvršnog odbora, vrši podela odgovornosti, ostvaruje kontrola i mogućnost pravovremenog reagovanja.
Članom 7. predviđa se da propis u oblasti nadzora nad finansijskim institucijama donosi Izvršni odbor na predlog Uprave za nadzor. Odredbe su pojednostavljene, budući da je data definicija finansijskih institucija. Osnivanjem uprave za nadzor, davanje preliminarnih odobrenja prelazi u njenu nadležnost, kao i sva druga ovlašćenja u vršenju nadzorne kontrole nad finansijskim institucijama, za koje je nadležna Narodna banka Srbije, a u nadležnosti Izvršnog odbora ostaje izdavanje i oduzimanje dozvola na predlog Uprave za nadzor.
Članom 8. menja se član 20. Zakona kojim se popisuju ograničenja u izboru guvernera, a koja se primenjuju i na druge funkcionere. Povezana lica su šire, ali preciznije definisana. Unete su izmene koje omogućavaju i povezanom licu da otuđi akcije, odnosno udele. Odredbe su pojednostavljene u skladu sa definicijom finansijskih institucija.
Članom 9. menja se telo koje bira vice guvernera. Budući da su vice guverneri članovi Izvršnog odbora, organa koji ima najveće ovlašćenje u okviru Narodne banke Srbije i da po broju mogu da preglasaju guvernera, neophodno je da vice guvernere bira Narodna skupština Republike Srbije. Ovakvo rešenje prihvaćeno je u zakonima svih zemalja u okruženju.
Članom 10. definiše se ovlašćenje Uprave za nadzor iz pravno tehničkih razloga, ovde se definiše i nadzor nad finansijskim institucijama. Određeno je da Uprava za nadzor obavlja sve poslove vezane za nadzornu i kontrolnu ulogu Narodne banke. Osim donošenja propisa u toj oblasti, a koja donosi Izvršni odbor na predlog Uprave za nadzor i izdavanje oduzimanja dozvola, o čemu odluku takođe donosi Izvršni odbor na predlog Uprave za nadzor. Na ovaj način obezbeđuje se bolja kontrola boniteta finansijskih izveštaja i poslovanja banaka i drugih finansijskih institucija, i bolja zaštita korisnika finansijskih usluga. Direktora Uprave za nadzor bira Narodna skupština na predlog Odbora za finansije, i on je pored guvernera i vice guvernera član Izvršnog odbora. Način izbora ovlašćenja, kao i nespojivost ove funkcije sa funkcijom vice guvernera, treba obezbediti već u personalnu i funkcionalnu nezavisnost Uprave za nadzor koja će biti odgovorna za obavljanje nadzorne i kontrolne funkcije Narodne banke Srbije. Mandat direktora odgovara mandatu guvernera i vice guvernera.
Član 11. predviđa da mandat člana Saveta traje do pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.
Članom 12. proširuje nadležnosti ovlašćenja Savetu. Nadležnosti Saveta preneti su i sledeći poslovi – na predlog Izvršnog odbora donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama, odlučuje o članstvu međunarodnim finansijskim organizacijama i institucijama, vrši izbor rukovodilaca u organizacionoj jedinici Narodne banke za poslove interne revizije. Na ovaj način Savet će imati proširenu ulogu, u odnosu na čisto kontrolnu i nadzornu, a da je to potrebno pored prethodno navedenih obrazloženja, govori činjenica da zakoni većine zemalja u okruženju koji su bliže priključenju Evropskoj uniji od Srbije, i čiji su zakoni rađeni po ugledu na evropski.
Članom 13. predviđa obavezu da guverner da kao predsedavajući Izvršnog odbora tromesečno dostavlja Savetu izveštaj o sprovođenju monetarne politike, dok je Uprava za nadzor dužna da Savetu dostavi izveštaj o nadzoru nad finansijskim institucijama, uključujući i izveštaje o datim i izdatim dozvolama finansijskim institucijama. Radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, propisano je da Savet može od Izvršnog odbora, guvernera i Uprave za nadzor zahtevati da mu dostavi odgovarajuću dokumentaciju.
Članom 14. vrši se dopuna kojom se kao funkcioner Narodne banke Srbije određuje direktor uprave.
Članom 15. vrši se izmene, kako bi postojeći član 27. uskladili sa ostalim izmenama zakona. Svi funkcioneri Narodne banke podnose ostavku Narodnoj skupštini koja ih je izabrala.
Članom 17. se definiše period zabrane radnog angažovanja za funkcionere Narodne banke.
Članom 21. vrši se usklađivanje odredbi Zakona o izmenama i dopunama Zakona koje se odnose na obrazovanje Uprave za nadzor.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od razloga za donošenje jednog ovakvog zakona jeste baš to da Narodna banka nije ostvarila svoju primarnu funkciju, a to je finansijsku stabilnost na tržištu i kontrolu finansijskih organizacija. Ako jedna državna banka, odnosno sa većinskim kapitalom u državnom vlasništvu, falsifikuje izveštaj uz pomoć revizorske kuće i Narodna banka joj da saglasnost na taj izveštaj, čak i odobri isplatu dividendi, a onda se dobit za samo tri meseca od 428 miliona dinara pretvori u gubitak od dve milijarde i 270 miliona dinara, a do dana današnjeg desetostruko je uvećana, postavlja se pitanje – kako to funkcione Narodna banka? Kroz uvođenje ovih novina u samoj kontroli, finansijskoj kontroli finansijskih subjekata i nadzorom obavljanja delatnosti finansijskih subjekata i prenošenje više ovlašćenja na više činilaca, smanjuje se i sprečava mogućnost da do ovakvih kasnijih slučajeva dođe.
Tako da ovaj zakon nikako, ni u jednom svom delu, ne zadire u samostalnost Narodne banke, jer samostalnost se ogleda u tome da niko nema prava, pa čak ni narodni poslanici, ni bilo ko iz izvršne vlasti, da zadire u način donošenja odluke i odluke koje donosi guverner i organi Narodne banke Srbije. Međutim, sama samostalnost ne znači da oni koji donose pogrešne odluke ne odgovaraju nikome za te pogrešne odluke i to je svrha donošenja jednog ovakvog zakona.