Hvala.
Reč ima Veroljub Arsić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zarad istine, sadašnjeg guvernera je predložio prvo predsednik DS, pa predsednik Republike Srbije. U isto vreme, a sadašnji predsednik Republike Srbije nije više član SNS, a ne predsednik stranke. Volim kada se izgrađuju nezavisni organi vlasti u Republici Srbiji. Kao primer šta ne treba raditi jeste reforma pravosuđa, reizbor i izbor sudija, reizbor i izbor tužilaca. To je primer kako ne treba raditi.
Kada je u pitanju sloboda medija, tu slobodu smo imali priliku da vidimo u ovoj poslednjoj kampanji kako je RRA reagovala na negativnu kampanju koja je vođena protiv sadašnjeg predsednika Republike Srbije i kako je branila da se bilo šta loše objavi o tadašnjem, odnosno predsedniku Srbije, koji je već podneo ostavku. To su primeri kako ne treba raditi.
Kada su pitanju devizne rezerve, naprotiv, borimo se da devizne rezerve ne odlaze uludo. Postoji više mehanizama kako da se zaštiti domaća valuta. Počev od referentne kamatne stope do povlačenja i povećavanja obavezne rezerve od banaka ka Narodnoj banci, do povlačenja gotovog novca iz opticaja ukoliko je veći odliv nego priliv stranih investicija. Naša Narodna banka osim intervencija na deviznom tržištu nije uradila ništa od svega toga. Nešto malo skromno za 0,25% je povećala referentnu kamatnu stopu, a uporno je smanjivala čak i kada je evro počeo da skače.
Za vreme prethodne vlasti do formiranja ove vladajuće većine, do pre nekoliko dana, dinar je izgubio vrednost u odnosu na evro 50%, sa 77-78 na 118 dinara. Nemojte više ništa da pričamo.
Zamrzavanje kursa, protiv toga smo. To je poslednja linija odbrane dinara, ali jedna od ekonomskih najstabilnijih zemalja na svetu, Švajcarska, trenutno ima zamrznut kurs. To nije zato što je Švajcarski franak slab, nego zato što je previše jak, ali je kurs zamrznut.
Kada pričate o uvozničkom lobiju, ne znam kakvi su to podzakonski akti donošeni za vreme prethodne Vlade da je samo jedan krug ljudi ispunjavao uslove za uvoz najosetljivije robe, kao što je recimo, koje više nema na domaćem tržištu pošto su one zatvorene i azotara u Prahovu i u Šapcu, uvoz veštačkog đubriva. Kontigenti su bili takvi da ste morali da imate magacine koje samo jedna ili dve firme imaju u Srbiji. To je bio monopol i tim uvoznicima tada to nije smetalo. Čista je demagogija da skok evra utiče na izvoz i da pojeftinjuje naše proizvode. Zato što i taj koji izvozi uzima kredite indeksirane u evrima i te iste kredite treba da vrati u evrima. Ta razlika u kursu biće ukalkulisana u njegov izvozni proizvod. Srbiji treba ekonomska stabilnost da bi preduzeća, privreda mogli da prave planove za razvoj, strategiju, da zaključuju dugoročne ugovore. Ovako, čak i ako uspe neki izvozni posao, to je od slučaja do slučaja.
O tome da li je platni bilans ispravan, verovali ili ne, jeste, ali nismo mi za to krivi, ni vi koji ste bili na vlasti, jednostavno smo imali sreće. Razliku između uvoza i izvoza pokrivaju naši građani koji su stekli svoje penzije u inostranstvu i oni koji povremeno dođu ovde. Imate na osnovu priliva između tri i dvesta, trista miliona do četiri milijarde evra godišnje po osnovu stranih penzija naših građana, koji su ih u inostranstvu stekli, i oko dve do dve i po milijarde po menjačkim poslovima. Ako se dešava da imate takav platni bilans, a evro pada, onda se postavlja drugi razlog zašto je tako? Diskutovaćemo o tome kada za to dođe vreme, a smatramo da je Narodna banka jedna od odgovornih zašto danas imamo ovakav kurs evra.

Hvala.
Dr Dragoljub Mićunović, replika.

Nemam nameru da sa vama otvaram debatu. Mislim da sam vrlo jasno rekao ono što sam rekao. Naravno, imamo mi izvoz, a to je u ljudskom materijalu i da nema naših građana koji su otišli u svet da rade i da šalju ovde, naša bi pozicija bila još gora, ako bi se oslonila isključivo na kapacitete naše privrede.
Osnovni problem je upravo u tome, kada je već najavljeno da će doći do tih promena čuli smo predstavnike najvećeg holdinga ovde, koji su tražili da se zamrzne vraćanje kredita na dve godine. Kakav je to udar onda i na koji način je to moguće? Kakav je to udar na Narodnu banku? O čemu se tu radi?
Vreme je pred vama, pokazaćete vrlo brzo kako mislite da uskladite ove ciljeve, sa jedne strane da održite neki korak sa Evropom, sporazumete se sa MMF, Svetskom bankom, EU i ovakvim potezima, kao što vam je ovaj zakon. Želim vam svako dobro, a vrlo brzo ćemo se sresti i videti, a građani će na svojoj koži to osetiti.

Hvala.
Gospodin Đorđe Stojšić, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Lige socijal-demokrata Vojvodine bi se uključio u diskusiju.

Ne dovodeći u pitanje aktuelni trenutak u kome se nalazi ekonomija naše zemlje i ne sumnjajući u iskrene namere i nestrpljenje predlagača da u što kraćem roku se suoči sa problemima, sa kojima se suočavaju naša ekonomija, privreda i građani, želimo samo na kratko da se osvrnemo na ovaj zakonski predlog koji je, po nama, izuzetno važan za budućnost i sadašnjost naše zemlje.

Kao što svi dobro znamo, monetarna stabilnost je prioritet svake vlade svuda u svetu. Te zemlje sa uređenim političkim sistemima imaju vrlo dobro organizovane centralne banke. Uloga centralne banke, koja se kod nas naziva Narodna banka je očuvanje vrednosti domaće valute, ali i očuvanje stabilnosti finansijskog sektora. U tom smislu, ne treba posebno naglašavati važnost, naročito danas u uslovima svetske ekonomske krize kada je i u zemljama sa mnogo dužom kapitalističkom tradicijom funkcija i uloga Narodne banke izuzetna. Upravo se zato, iz razloga koji su prepoznati analizama nekih vremena kada je ekonomski slom bio mnogo veći nego danas, konkretno u Americi, to je doba recesije i velike depresije, shvaćeno je da je uloga centralne banke, tj. monetarne politike, upravo i dovela do toga da i realni sektor pretrpi ozbiljne posledice.

Ne bih, apriori, da budem negativan u tom kontekstu, ali mislim da ne treba podsećati našu javnost na iskustva iz devedesetih godina kada smo imali najveću inflaciju od kada su Feničani izmislili novac. Znamo da su ljudi tada izgubili životnu štednju, izgubili plate, izgubili penzije, preduzeće izgubilo supstancu. Teško je zamislivo da je to urađeno namerno od strane ljudi koji su tada kreirali monetarnu politiku, ali mislim da jednostavno njihovo razumevanje pojmova novčane mase, kamatne stope, deviznih rezervi i same funkcije Narodne banke nije bilo adekvatno, dovelo je do posledica koje manje-više znamo.

Od 5. oktobra 2000. godine pa do danas, mnoge kritike mogu se izreći na račun mnogih vlada i političkih stranaka, ali mislim da se možemo složiti da smo manje-više imali stabilnu monetarnu politiku u odnosu na devedesete. To je dovelo do toga da smo konačno dobili i konvertibilnu domaću valutu. Nezavisnost Narodne banke u velikoj meri omogućila je to da dinar ponovo postane platežno sredstvo, koje ne gubi vrednost iz sata u sat, ili za dan, kao što smo toga bili svedoci.

Postoje razlozi koji su očigledni i koje su prihvatili kreatori političkog sistema u modernom svetu zbog kojih centralne banke moraju biti nezavisne od dnevno - političkih uticaja. Na kraju krajeva, slogan jedne od stranaka koje danas čine vladajuću većinu je bio "Stručnost ispred politike" na izborima pretposlednjim, čini mi se, i slučaju Narodne banke mislim da je to izuzetno primenjivo.

Sve ovo apostrofiram iz razloga što ne vidimo razlog zbog koga se ovaj zakon donosi po hitnom postupku. Neka obrazloženja smo čuli od strane predlagača i na Odboru za finansije. Sa nekima se čak i možemo složiti, ali iz teksta predloga možemo samo da nagađamo šta je stvarno intencija predloga ovog zakona. Sublimiraću to u tri tačke – to je upravljanje deviznim rezervama, mogućnost zaduživanja budžeta kod Narodne banke, mada sam dobio uveravanja da će se to amandmanom rešiti, mi smo podneli amandman takođe na tu temu, ali mislim da će to i vladajuća većina da ukloni, i naravno sam način izbora rukovodioca u Narodnoj banci.

Naravno da je monetarna politika, samim tim Narodna banka je stub i temelj svake ekonomije. Premijer je u svom ekspozeu vrlo opširno govorio o temeljima i stubovima i u tom smislu pravim analogiju, da upravo Narodna banka jeste temelj bilo koje ozbiljne ekonomske politike. Stvarno nema potrebe da ponovo plaćamo cenu i vraćamo se u neka vremena kada smo već imali takva iskustva. Generacije već plaćaju greške koje su ušle u antologiju svetske ekonomske istorije. Mi u Vojvodini najbolje znamo cenu tih grešaka iz vremena kad su slabosti monetarnog sistema i, da kažem, nesnalaženje tadašnjih kreatora vizije raznih preporoda, doveli do toga da smo od razvijenosti, recimo, tada Slovenije, došli do toga da smo danas nepresušni izvor jeftine radne snage i još jeftinijih poljoprivrednih proizvoda. Monetarna politika devedesetih je u velikoj meri uticala na ono što imamo danas.

Bez obzira da li dolazim iz stranke koja je u opoziciji ili koja čini vladajuću većinu, mislim da bi sa mnogo većom odgovornošću morali da pristupimo temi kao što je Narodna banka i da makar na neki način pokušamo da postižemo konsenzus oko tako važnih tema. Kao što sam već rekao, iskustva iz sveta su takva da se ide na maksimalnu profesionalizaciju određenih institucija i centralnih banaka.

Kriza koja je zadesila finansijski sektor nije samo lokalnog karaktera, nego je svetska ekonomska kriza. Mi smo deo tog sveta, uprkos težnjama mnogih, tako da mislim da bi mogli da se ugledamo na neke prakse koje već postoje u svetu, nema stvarno potrebe da pokušamo da izmišljamo toplu vodu.

Znam da među predlagačima ima izuzetno stručnih ljudi koji dobro razumeju ulogu Narodne banke i monetarne politike. Znaju da ono što danas čujemo vezano za Narodnu banku i problemi koje je navodno stvorila, više spadaju u domen demagogije, nego ekonomije.

Naša je obaveza ovde da se nikad ne služimo demagogijom, tako da bi trebali da objasnimo javnosti i kažemo im ono što treba da znaju, a ne ono što žele da čuju. U tom smislu, javnost mora znati da dugoročni kurs dinara, iako se time izuzetno spekuliše, i zgodno je za medijske prezentacije, jer su odjednom svi postali ekonomisti, dugoročni kurs dinara nije proizvod samovolje nekoga ko vodi Narodnu banku. To je odraz činjenice da smo mi danas na nivou industrijske proizvodnje iz 1989. godine, da uvozimo više nego što izvozimo i da imamo visok nivo javne potrošnje. Drugim rečima mi ne proizvodimo ništa što neko želi da kupi ni po jednoj ceni, tako da potražnja za dinarima je uvek manja od ponude. Tu bih se složio u nekoj meri sa kolegom da postoji izravnavanje platnog bilansa putem doznaka, ali te doznake neće večito trajati, osim ako ne nameravamo da večno izvozimo radnu snagu, što mislim da demografija neće dozvoliti, jer svake godine više ljudi u Srbiji umre nego što se rodi.

Ne postoji Narodna banka na svetu koja može da brani kurs zemlje, kada su svi makroekonomski pokazatelji negativni. Mislim da predstavnici predlagača znaju da ključ rešenja naših ekonomskih problema nije u Narodnoj banci.

U skladu sa tim, još jednom bih apelovao na razum, da ukoliko postoje tendencije određenih interesnih grupa ili pojedinaca, da se ponovo posegne za primarnom emisijom za deviznim rezervama, kako bi se kratkoročno sanirali neki problemi, da se ljudi koji će u budućnosti voditi NBS odupru takvim zahtevima, jer to može biti pogubno. Nadam se da ovakav predlog zakona neće biti usvojen, jer mislim da je ovo ishitreno rešenje. Imaće dalekosežne posledice po naš ekonomski sistem. U amandmanima smo naveli neke predloge, u kojoj meri bi ovo izmeni.

Ovde smo dobili uveravanja da su ovo samo neke tehničke, manje-više kozmetičke promene. Ja se sa tim ne slažem. Koga zmija ujede i guštera se plaši, a nas su zmije ujedale deset godina, tako da mislim da je tema NBS nešto što zaslužuje, u najmanju ruku, malo širu javnu raspravu i određena mišljenja od strane stručne javnosti. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, a neka se pripremi narodna poslanica Olena Papuga.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na početku da ponovim ono što ste ranije čuli, da će poslanička grupa JS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima SPS i PUPS, podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS.
Pre nego što bih naveo razloge zašto ćemo podržati ovaj zakon, morao bih da se osvrnem sa par rečenica na izjave mnogih dušebrižnika, sa ove ili one strane granice, a naročito ovih domaćih, koji već liju suze, zašto će biti promenjen zakon i zašto će biti promenjen njihov miljenik, sadašnji guverner NBS. Ne vidim razlog, neka oni sami odgovore zašto toliko brinu za to, a takođe i onima koji brinu o Srbiji i njenom pravu da menja postojeći zakon i eventualno sutra iznađe drugo kadrovsko rešenje za guvernera NBS, oni koji se nalaze, da li u Briselu, Londonu, Berlinu itd, da im kažem da je ovo najviše zakonodavno telo Republike Srbije po Ustavu, da su predstavnike ovde birali svi građani Republike Srbije i da imaju valjda pravo, zato što su poslati od građana Srbije da donose onakve zakone u skladu sa postojećim i važećim Ustavom Republike Srbije, za koji oni procene da će biti za dobrobit građana Srbije. Toliko o tim uticajima iznutra i sa strane.
Kada govorimo o tome zašto treba promeniti postojeći Zakon o NBS, najbolje je da oni koji se protive tome uđu malo u narod u Srbiji, da ne skupljaju mišljenja samo u krugu dvojke u Beogradu, nego da idu malo u Trgovište, u Rekovac, u Knić, neka odu u druge delove Vojvodine i da vide kako žive oni građani u Republici Srbiji koji su pre godinu, dve ili tri uzeli kredite za kupovinu kola na lizing, koji su uzeli kredite za kupovinu malih stanova za sebe ili za svoju decu, oni mali privrednici koji su uzeli kredite za svoje porodične prodavnice ili male firme, preduzeća, kako oni danas žive, kako se snalaze, da li se uopšte snalaze da vrate kredite, ako je kurs dinara u ovoj zemlji samo za poslednjih šest meseci porastao za više od 15%. Valjda je neko kriv za to. Nisu krivi građani, nisu krivi poslanici, nego oni koji kreiraju monetarnu politiku ove zemlje, a monetarnu politiku ove zemlje kreira guverner NBS, viceguverneri i savet.
Da li tu treba da ima uticaj i Narodna skupština Republike Srbije, Vlada je izabrana od Narodne skupštine Republike Srbije, da i ona može, a ja kažem da mora da kontroliše šta radi NBS i šta rade rukovodeći ljudi u toj NBS.
Samo da napravim jedan iskop – da li je tačno ono što piše štampa, da je samo za poslednjih mesec ili dva, u NBS gde su plate izuzetno velike, primljeno 90 novih radnika? Dok se svuda otpuštaju radnici, NBS povećava broj zaposlenih kod sebe. Govorim ako je to tačno. S druge strane, čuli ste kolike su prosečne plate u Republici Srbiji, ali te prosečne plate ili zarade u drugim delovima, kad se izuzme nekoliko gradova u Srbiji, su daleko ispod tog proseka. Dolazimo do toga da guverner i njegovi saradnici i viceguverneri imaju plate koje se graniče sa trogodišnjim zaradama običnog radnika ili službenika u nekim manjim opštinama itd. Postavlja se pitanje o nezavisnosti NBS. Normalno da bih se i ja borio da budem toliko nezavistan, da mogu da radi u toj svojoj firmi šta hoću.
Mora Skupština Srbije da uspostavi kontrolu nad NBS, da bi se znalo ko šta radi i kako radi. Koji su to novi proizvodi koji izlaze iz NBS, da bi mogle plate u NBS da budu tolike?
Kada govorimo o pravu Narodne skupštine Republike Srbije da propisima uređuje određene oblasti, valjda ova Narodna skupština, koja je dobila poverenje od građana Srbije, preko svojih poslanika formirala vlast, valjda ima pravo da uređuje i oblast monetarne politike, finansijskih institucija itd.
Postavlja se pitanje – zašto se unapred govori da će ovaj zakon, kada bude usvojen, a ja vam tvrdim, gospodo koji se protivite tome, da će on biti usvojen velikom većinom i da posle toga vidimo kakve će on doneti rezultate svojom primenom i novim kadrovskim rešenjima u NBS, zašto unapred govorimo da nešto neće biti dobro? Da li smo mi neki proročnici, pa znamo da unapred neće nešto valjati zato što će se izmeniti. Menjali smo zakone i u prošlom sazivu i po hitnom postupku i po redovnom postupku, pa su ti zakoni, neki doneli boljitak, neki su izazvali dosta negativnih reakcija u Republici Srbiji njihovom primenom, znate na koje zakone mislim. Kad bude došlo na dnevni red na nekom od narednih zasedanja Narodne skupštine, govorićemo o tome.
Prema tome, mislim da se nepotrebno diže prašina, stvara jedno nespokojstvo i neizvesnost kod građana Srbije. Pravo je ove Skupštine da izmeni postojeći zakon za koji ova vladajuća većina smatra da nije najbolji, da ga treba urediti, da ga treba izmeniti ili dopuniti itd, pa da vidimo kakvi će rezultati biti.
Zato još jednom ponavljam i apelujem na sve poslanike ove Narodne skupštine Republike Srbije koji su dobili mandat od građana Srbije na izborima od pre tri meseca da glasamo za ovaj zakon, da pokušamo i učinimo sve što je u našoj moći, da stvorimo bolje i monetarne i finansijske i svake druge uslove, da nam privreda u Srbiji oživi, da građani mogu bolje da žive, da se nadaju lepšem sutra. Zato, ponavljam, poslanička grupa JS sa svojim koalicionim partnerima SPS i PUPS daće podršku i glasaće za ovaj predlog zakona.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga, a neka se pripremi narodni poslanici Predrag Marković.

Hvala predsedavajuća. Poštovane kolege poslanici, izmene Zakona o NBS koje su danas predložene na dnevnom redu, vidi se da su u senci jednog člana koji kaže da se posle promene zakona u stvari menja rukovodstvo NBS, pa će guverner sići sa funkcije po sili zakona, što, po nama, nije dobro. Kroz beznačajne izmene zakona se smenjuje guverner. Najava smene guvernera NBS Dejana Šoškića bi mogla da izazove nestabilnost i strah od građana, ali i dodatni oprez investitora.
Predlogom izmene Zakona o NBS ova institucija, koja bi trebalo po svakoj prilici da bude nezavisna, se stavlja pod direktnu kontrolu izvršne vlasti.
LSDV je svojim amandmanima, kojih imamo nekoliko, želela da upotpuni te izmene i molim predlagače da ih razmotri, jer smo stvarno na njima dosta radili i mislimo da bi te izmene koje, po nama, možda neke ne bi ni trebale da se dese, ali amandmanima želimo da ih upotpunimo.
Po poslanicima Lige socijaldemokrata Vojvodine i u jednom našem amandmanu smo rekli da nema potrebe da postoji uprava za nadzor nad finansijskim institucijama kao posebna jedinca, jer Narodna banka Srbije već vrši funkciju nadzora nad finansijskim institucijama.
U obrazloženju ovog predloga nije naveden ni jedan benefit ovakve izmene zakona u smislu poboljšanja ove funkcije. U smislu kontrole finansijskih institucija, a naročito banaka, trend je da se ide u pravcu veće centralizacije, tj. ova nadležnost se upravo uvodi u nadležnost centralnih banaka, a ne izmešta se iz istih.
Posebno smo obratili pažnju na upravu na nadzor nad finansijskim institucijama i još jednom ću reći da ona nije potrebna kao organizaciona jedinica, jer prema predlogu direktor ove ustanove je već član izvršnog odbora pa nema potrebe da se naglašava njegova uloga u ostvarivanju ciljeva Narodne banke Srbije.
S obzirom da u članu 14. Zakona o Narodnoj banci Srbije izvršni odbor utvrđuje monetarnu i deviznu politiku, kao i aktivnosti radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, te da izvršni odbor čine guverner i vice guverneri, nije moguće oduzeti funkciju definisanja strategije deviznih rezervi, jer u tom slučaju ostale aktivnosti iz člana 14. Zakona o Narodnoj banci Srbije nije moguće sprovoditi u okviru izvršnog odbora.
Jedan amandman smo čuli da će biti najverovatnije prihvaćen, a odnosi se na kupovinu hartija od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili organi lokalne samouprave, a takođe i organi teritorijalne autonomije na sekundarnom tržištu, što se omogućava direktno zaduživanje kod Narodne banke Srbije, te ukoliko nije precizno regulisano, može dovesti do inflacije, što je direktno u suprotnosti sa članom 3. Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Molila bih predlagača da još jednom pogleda naše amandmane, jer iako nećemo glasati za izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije, amandmani su dobri i upotpuniće taj predlog.