Peto vanredno zasedanje, 02.08.2012.

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Predstavnik predlagača, gospodin Arsić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, da razjasnimo neke stvari. Ovde Vlada nije predlagač zakona, ovo je poslanički zakon. Nisam primetio da je neko od mojih kolega rekao da ne smatra teoretičare za stručnjake, ja to sigurno nisam rekao. Šta više, profesore na univerzitetima ne smatram samo prosvetnim radnicima, nego i naučnicima, a što se tiče razloga za donošenje ovog zakona, najveći akcenat je bačen na kontrolu banaka.
Narodna banka je ta koja kontroliše naše finansijske institucije. U te finansijske institucije spadaju banke, spadaju osiguravajuća društva, spadaju lizing kompanije i spadaju dobrovoljni penzioni fondovi. Oni se često finansiraju sa kapitalom koji nije domaći. Ima akcionara koji nisu akcionari iz Srbije, kao jedan drastičan primer i korupcije, a to je mnogo veći problem Srbije pred EU, nego ovaj zakon koji je usklađen sa zakonodavstvom EU, jer ako pogledate poslednju stranu Predloga zakona, pročitaćete to, i odvraćanje stranih investitora koji bi hteli da investiraju u naše finansijske organizacije.
Pročitaću samo jedan deo oko te čuvene afere koja je vezana za "Agrobanku". Agrobanka je iskazala profit za prvo polugodište 2011. godine u vrednosti od 438 miliona dinara. Samo tri meseca kasnije banka je objavila gubitak od dve 2.270.000.000 dinara, dok se u poslednjem kvartalu iznos gubitaka udesetostručio. U banci su frizirali finansijski izveštaj tako što su nenaplative kredite tretirali kao sigurne kredite. Samim tim banka nije morala da izdvaja tzv. rezerviše dodatni kapital za pokriće mogućih gubitaka i tako, po automatizmu, banka iskazuje mnogo bolji rezultat. Tako je banka veštački iskazivala dobit, a u suštini je gomilala gubitke. U investicionim krugovima je bilo poznato da je banka davala rizične plasmane, kao što je npr. jedan hotel u zabiti koji ne vredi ni milion evra, procenjivala da vredi 15 miliona evra i tom privredniku dala mnogo veći kredit nego što on može da servisira. Jednoj firmi iz sela na obali Drine odobren je kredit u iznosu od šest miliona evra, a kao obezbeđenje je banka prihvatila poslovni prostor od 1000 kvadrata koji ne vredi ni 100.000 evra.
Znači, banka je samo po ovom poslu u gubitku od 5.900.000 evra. Takođe, banka je pozajmila više desetina miliona evra "Habit farmu", preduzeću koje je sada u stečaju. Imate da su četvorica malinara podigli 50 miliona evra kredita koji ne mogu da vrate itd.
Na osnovu finansijskih izveštaja izvršena je revizija od ovlašćene revizorske kuće, o načinu poslovanja i finansijskom stanju "Agrobanke" kojoj nije odgovaralo činjenično stanje. Narodna banka Srbije prihvata izveštaj za koji svi znaju da ne odgovara stvarnom finansijskom stanju u "Agrobanci" i čak odobrava isplate dividendi, tako da je u tome problem.
Izmene i dopune ovog zakona rade se upravo zbog toga da bi se ovo sprečilo. Da ima odgovornosti guvernera govori činjenica – šta je bilo sa guvernerom koji je bio zadužen za kontrolu poslovanja banaka. On je direktno odgovoran guverneru. Da li je snosio on neke zakonske posledice za propuštanje? Da radi svoj posao kako treba, sa platom o kojoj većina građana može samo da sanja, onda ne možete da me ubedite da ni guverner nije za to znao. To je jedan od razloga što se ovaj zakon menja.
Drugi od razloga nije vezan za kontrolu banka, nego za kontrolu platnog prometa koju obavljaju banke, ali kad već postavljamo pitanje i oko toga kako nam izgleda finansijska stabilnost i šta je sa skokom evra, hajde da to malo analiziramo.
Na zasedanju, čini mi se, u septembru ili oktobru 2010. godine dali smo tačno uporedne podatke koliko je NBS emitovala deviza radi zaustavljanja evra i koliko je tih istih deviza izašlo napolje i koliko se likvidnost bankarskog sektora smanjila. Tada su nam ti podaci bili dostupni. Da li postavlja neko pitanje zašto danas ti podaci nisu dostupni javnosti? Ne postoji tabela više nelikvidnosti bankarskog sektora na sajtu NBS. Kroz tu tabelu tačno bi znali u koje svrhe banke otkupljuju devize, da li ih zadržavaju na domaćem tržištu ili iz iznose vani.
Onda, tu imaju i neke druge posledice, možemo i o tome da raspravljamo, nije sporno. Izgovor NBS jeste da poslednjim izmenama i dopunama Zakona o NBS je to povereno Ministarstvu finansija. Onda Ministarstvo finansija treba da ide od banke do banke da kontroliše njihovo devizno poslovanje, a bukvalno tehnički i jedan jedini dinar ne može da izađe iz Srbije da o tome ne zna NBS, zato što ona daje tehničku podršku. Ima mnogo toga što se sadašnjem guverneru i načinu funkcionisanja NBS može staviti na teret.
Koliko je NBS važna, ne za Vladu, nego za građane Srbije, govori samo jedan podatak. Negde pred izbore 2011. godine Vlada Republike Srbije emitovala je državne hartije od vrednosti na stranom tržištu u evrima. Reč je, činjenica, o 770 miliona evra. Znači, sada ako samo jedan dinar skoči evro, ova država samo po tom jednom kreditu duguje 770 miliona dinara više. Bili ste svedoci, znate, bili ste poslanike i u prošlom sazivu, koliko smo dali garancija na razna javna preduzeća, Elektroprivredi, Železnicama Srbije i drugim privrednim subjektima gde je osnivač Vlada Republike Srbije, za kredite sa valutnom klauzulom.
Postavlja se pitanje – ko će i odakle te kredite da vrati, pogotovo što se stalno priča o nekim ekonomskim pokazateljima koji nisu realni? Ko će da vrati 400 miliona evra gubitka Agrobanke, gde je većinski vlasnik Vlada Republike Srbije, koju baš i nije bilo briga šta se dešava sa tom Agrobankom, a guverner je dao zeleno svetlo da se sa tom praksom nastavi? Ko će to da vrati? Šta će biti sa stranim investitorima koji su u toj banci? Ima kapitala iz Slovenije i iz Austrije, i oni su oštećeni, kao i domaći akcionari. Onda dolazimo na pitanje – ko će onda u Srbiji više da investira, bilo koji cent, dolar, evro, bilo šta, ako NBS napravi ovakav propust? Onda pričamo o privlačenju stranih investicija. Ne može tako. Ovi krediti koji su dati, dati su iz korupcije.
Ostavite se te priče da su promene koje se dešavaju u Srbiji političke prirode. Onaj ko je radio svoj posao dobro i kvalitetno neće biti menjan. Evo, i danas imate predlog za zaštitnika građana koji je podržala i SNS i vladajuća većina. Nismo ga mi birali, ali smatramo da je čovek u proteklom mandatu obavljao svoj posao kako treba i biće ponovo reizabran. Verujem da je tako, jedino ako se nešto novo desi. Oni koji su radili svoj posao kako treba neće biti zamenjivani.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Replika, gospodin Žarko Korać. Izvolite.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Liberalno demokratska partija
Vi upravo paradoksalno potkrepljujete ono što sam ja rekao. Dozvolite mi da tako shvatim ono što ste govorili, tj. da je bila potrebna rasprava o radu NBS u prethodnom periodu. Upravo sam se za to i založio, u kojoj bi, naravno, trebala da učestvuje i stručna javnost. Naravno, onda bi mogao neki obrazložen predlog da bude upućen Savetu guvernera, sa pitanjem – koja je odgovornost samog guvernera i, pominjete konkretno, viceguvernera?
U potpunosti delim vaše mišljenje da je afera Agrobanka strahovita jedna finansijska afera koja će verovatno imati krivični i sudski epilog, ali u medijima čitam, kao što znate, nisam stručnjak za finansije, da se sad tvrdi da je guverner pre dve godine kriminalističkoj policiji predao upravo on prijavu ili, da budem precizan, iz NBS. To sam u medijima jutros pročitao, da je predata i da postoji krivična prijava, zahtev finansijskoj policiji da istražuje postupak. Šta je istina, to će utvrditi istraga koja se vodi.
Poenta je da pre nego što se donese leks specijalis, a ovo jeste leks specijalis, da se promeni način kako se funkcioniše i bira guverner i kako se smenjuje, da je možda potrebno pre toga voditi ovu raspravu sa Savetom guvernera, možda bi on prihvatio neke, ako su ubedljivi i jasni argumenti da guverner ne radi svoj posao. Mi ovde imamo tek sada, kada je zakon na dnevnom redu i kada ga vi obrazlažete, prvi put argumente šta se zbiva i koja je uloga NBS bila u prethodnom periodu i, ono što zapravo vi govorite, koji su njeni propusti. To je po mom mišljenju obrnut redosled. Ako je neko imao te argumente, mislim da je s tim trebao da izađe u javnost i o tome jasno da kaže.
Ovde bi danas trebali da sede ljudi koji su, iako je ovo načelna rasprava, zaduženi za finansije u Vladi, ministri, ako ima zamenika ministara, da upravo oni učestvuju u ovakvoj raspravi i da to pojačaju. Tako da moram još jedanputa da ostanem pri gorkom osećanju, da se ovde preko noge, preko noći lomi jedna institucija, zato što je neko zapravo bio nezadovoljan kreditnom monetarnom politikom u prethodnom vremenu, a ne zbog ovih propusta.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Primili ste ostavke narodnih poslanika Veroljuba Stevanovića i Miroslava Čučkovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 3. i stav 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
U skladu s tim, a saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stavovima 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje su izabrani, narodnim poslanicima Veroljubu Stevanoviću i Miroslavu Čučkoviću, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Reč ima Vladimir Ilić. Izvolite.

Vladimir Ilić

Ujedinjeni regioni Srbije
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o NBS, koji već u dosadašnjem toku rasprave, a i u javnosti izaziva brojna pitanja i polemike, poput pitanja da li ovaj zakon kompromituje nezavisnu ulogu NBS, da li je to samo još jedna smena guvernera u nizu i da li to Narodna skupština preuzima kontrolu nad NBS?
U pokušaju da se osvrnem na neka od ovih pitanja, želim da podvučem nekoliko činjenica. Srbija se danas suočava sa možda najžešćom ekonomskom krizom u svojoj novijoj istoriji, imajući u vidu da je zemlja prezadužena u ovom trenutku i da ta zaduženost prelazi 50% BDP, odnosno davno je prešla zakonske okvire, da je deficit u budžetu iznad 7%, da je vrednost dinara pala u odnosu na početak godine za više od 12% i da već sada inflacija dostiže godišnju planiranu visinu, s tim što bi verovatno bila i veća da je veća kupovna moć građana, ali zbog ograničenih plata koliko toliko inflacija jeste pod kontrolom. Nažalost, najozbiljniji i najopasniji podatak, koji zabrinjava sve nas, jeste visoka stopa nezaposlenosti, koja prelazi 25%. Dakle, sve to govori da imamo privredu koja se nalazi u očajnom stanju, pred kolapsom i da tek formiranu Vladu očekuju velika iskušenja.
To su pravi izazovi za Vladu i upravo u tom kontekstu želim da kažem da se nalazimo u tom finansijskom i ekonomskom smislu, na ivici provalije i da bismo se izbavili sa tog mesta neophodno je da se sve politike u ovoj zemlji, svi instrumenti i sve institucije usmere ka jednom pravcu, a to je da se pomerimo sa tog opasnog mesta.
Želim da kažem i to da su ključne komponente ekonomske politike svake zemlje, monetarna i fiskalna politika. Jedna je u rukama Vlade, druga je u rukama Narodne banke Srbije. Ekonomisti to znaju i teorija i praksa potvrđuje da se obično pozitivni efekti fiskalne politike negativno reflektuju na monetarnu i obrnuto. Dakle, postoji vrlo uska povezanost ove dve politike koje se ponekad suprotstavljaju i isključuju i upravo zato je neophodna njihova koordinacija.
Imajući u vidu okolnost da i predsednik Republike i premijer i članovi Vlade imaju velike rezerve kada je u pitanju aktuelna monetarna politika, odnosno jednostavno rečeno, ne slažu se sa njom. Vrlo je teško očekivati tu vrstu koordinacije koja je neophodna za izlazak zemlje iz ovako ozbiljnih problema.
Deo privrede poslednjih meseci pa i godina daje ozbiljne primedbe na monetarnu politiku zemlje, privrednicima smeta nestabilan kurs domaće valute, ne mogu da planiraju i da ugovaraju svoje poslove. Često na kursnim razlikama ne da gube dobit, već odlaze i u gubitke.
Na kraju, građani Srbije, možda ponajviše osećaju probleme koje izaziva ovako nestabilan devizni kurs, konkretno pad realne vrednosti domaće valute, jer svi oni koji imaju kredite koji su indeksirani u evrima, a takvi su najčešće na našem tržištu, iz meseca u mesec se suočavaju sa ozbiljnim problemom kako da vrate i kako da plate te rate. Ono šta nam predstoji, nažalost, jeste sigurno nemogućnost sve većeg broja građana da izmiruju obaveze po osnovu tih kredita, jer je poznato da su im plate ili zamrznute ili da čak padaju.
Zbog svega ovoga Narodna skupština Republike Srbije koja po Ustavu ima ovlašćenje i kontrolu nad Vladom i nad Narodnom bankom Srbije, mora da stvori pretpostavke da se ove dve ključne politike, monetarna i fiskalna, koordiniraju na pravi način i u tom smislu vidim svrhu i smisao donošenja ovog zakona, odnosno zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, kojim se između ostalog, povećava nadzorna funkcija i Narodne skupštine, uvodi se jedna nova funkcija same Narodne banke, a to je funkcija kontrole finansijskih institucija, preko uprave. Ta kontrola je, po mišljenju mnogih do sada, izostajala. Čuli smo primere i "Agrobanke" i "Razvojne" banke Vojvodine i u tom smislu, Uprava će preuzeti te kontrolne funkcije.
Istini za volju i treba biti objektivan i reći da i devizni kurs i visina kamatnih stopa nisu u isključivoj nadležnosti Narodne banke Srbije i nije jedino Narodna banka Srbije odgovorna na nestabilan kurs, mnogo je faktora koji na to utiču, ali u svakom slučaju, Narodna banka Srbije je ta koja ima najveća ovlašćenja i ingerencije u ovom smislu.
Donošenjem jednog ovakvog zakona svakako da Narodna skupština preuzima veliku odgovornost i za krajnje konsekvence monetarne politike i njene efekte u budućnosti, imajući u vidu da će biti u prilici da postavi guvernera i vice guvernera kojima će ujedno i ograničiti određena ovlašćenja i na taj način skupštinska većina, konkretno da budem precizan će imati odgovornost, zapravo za efekte i rezultate ovog zakona.
Poslanička grupa URS će iz ovih razloga koje sam naveo danas, podržati donošenje ovakvog zakona i naravno da bi kao i svi vi voleo da guvernera izaberemo na isti način na koji ćemo izabrati Zaštitnika građana, jer to će garantovati i nestabilnost i stabilnost takve institucije. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Branko Ružić.
...
Socijalistička partija Srbije

Branko Ružić

| Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije je jedan od veoma važnih zakona iz prostog razloga što zadire u onu sferu vitalnih interesa građana i građanki Srbije i zato ni na koji način ne treba spočitavati vladajućoj većini zašto se donosi po hitnom postupku ili čak govoriti o tome da se na neki način gubi samostalnost i nezavisnost Centralne banke u našoj državi.
Godine 2010, meseca juna je unapređena ta nezavisnost i samostalnost, usklađena i upodobljena sa najvišim pravnim aktom naše države, Ustavom Republike Srbije. Ove izmene i dopune Zakona će samo unaprediti još jedan segment koji je, videli smo u praksi, veoma važan a to je odgovornost Narodne banke Srbije prema onima koji su nosioci suvereniteta ove zemlje, a to jesu građani i građanke Srbije. Mi kao njihovi predstavnici ovde, kao oni koje su oni delegirali, naravno da imamo pravo da tu nadzornu i kontrolnu funkciju unapredimo i da dovedemo do toga da Narodna banka Srbije funkcioniše na mnogo odgovorniji način.
Ovde su pominjane i priče da mi danas raspravljamo o nekom razrešenju pa maltene i o imenovanju novog guvernera. Mislim da je obaveza i poslovnička, pre svega, svih nas da govorimo o onome što je na dnevnom redu. Na dnevnom redu je Zakon o izmenama i dopunama i ono što je krucijalno za ovaj Predlog izmena i dopuna to su te ključne novine koje pišu u razlozima za donošenje zakona, dakle, vraćanje nadzorne funkcije Narodnoj skupštini. Ne vidim šta je sporno ako smo mi predstavnici nosioca suvereniteta ove zemlje, takođe ne vidim šta je sporno u izboru svih funkcionera Narodne banke Srbije od strane Narodne skupštine, obrazovanju uprave za nadzor finansijskih institucija u okviru Narodne banke Srbije, proširivanje nadležnosti Saveta, ne samo da nema suspendovanja nekih prava ili umanjenja nadležnosti nego imamo i predlog za proširivanje nadležnosti, ograničavanje ovlašćenja guvernera izvršnog odbora poučeni nekim negativnim iskustvima da ne pričamo o špekulantskim poslovima i kursnim razlikama i enormnim zaradama banaka koje se na dnevnom nivou kreću između 300 i 400 hiljada evra. Da ne govorimo o nekim fenomenima poput "Agrobanke", dakle, upravo poučeni tom praksom smo se opredelili da jedan ovakav zakonski predlog iznesemo pred građane Srbije i pred javnost Srbije. Izmena mandata članova Saveta, povećanje odgovornosti funkcionera, mislim da je to ključno, ograničenje naknade po prestanku funkcije, preciziranje zabrane kreditiranja države, regulisanje interne revizije, propisavanje prekršaja i zaštitnih mera za nepoštovanje zabrana.
U svakom slučaju, sve ovo što je navedeno, prosto, govori o tome da intencija predlagača, to je grupa od 105 narodnih poslanika, jeste da se na odgovoran način odnosimo prema građankama i građanima Srbije. Ako neko iz opozicije vidi nešto sporno u tome, to je naravno njihovo legitimno pravo i oni će svoje argumente izneti, ali nisam siguran da građani u tome vide nešto sporno. Naročito ne vidim da je sporno da želimo da uvedemo red i da sprečimo da se ti špekulantski, tzv. berzanski poslovi, nastave i dalje i da tako na neki način i gasimo ili onemogućavamo naše privredne subjekte, jer su, prosto, u obavezi da kupuju i prodaju devize.
Samo mi nije jasno zašto je NBS uvek ta koja interveniše na deviznom tržištu po podne, a ne uradi to ujutru? Ko je taj koji, praktično, diriguje kurs evra od jutarnjih sati i koje su to banke koje na tim razlikama zarade i koje su to banke koje te evre prodaju po skupljoj ceni, a nakon intervencije Narodne banke kupe ih po jeftinijoj? To je prosto, što bi narod rekao, kao pasulj. To je jedan od argumenata i zato je bitna ta odgovornost na koju svi, prosto, apelujemo i pozivamo.
Kontrolna i nadzorna funkcija je parlament. To sam već govorio i mislim da to ni na koji način ne može biti sporno, mislim da samo može unaprediti funkcionisanje sistema, funkcionisanje Narodne banke. Ovde će opozicija spočitavati neku projektovanu ili nekog projektovanog kandidata za ovu veoma odgovornu funkciju i govoriti o departizaciji.
Mi iz SPS, kao naravno i naši koalicioni partneri iz JS i PUPS, se naravno zalažemo za departizaciju, ali ne možemo kao osnovni diskvalifikativ onome ko je stručan da rukovodi, da bude dobar menadžer, prosto, iznaći članstvo u nekoj političkoj opciji. To je onda zadiranje u sferu ljudskih prava. Mislim da niko nema pravo da, ukoliko neko ispunjava uslove, bude sprečen da obavlja neku odgovornu funkciju, ali, pričamo u hipotezama, jer neko želi da ovde nametne priču da danas raspravljamo o razrešenju sadašnjeg guvernera NBS.
Naravno, ovde nismo vođeni makijavelizmom, da cilj opravdava sredstvo, ovde smo vođeni ustavnim okvirom koji nam omogućava da predložimo izmene i dopune zakona na jedan način koji je usklađen sa Ustavom, da izmenimo zakon, da do optimuma dovedemo ono što tišti građane ili što tretira pitanje života običnih ljudi, života srpske privrede.
Ne znam zašto bi uopšte jedan ovakav predlog izmena i dopuna Zakona politizovali, od njega pravili neki pamflet, govorili o tome da je to sada partizacija, ne departizacija.
Imamo NGO sektor koji je vrlo agilan ovih dana. Naravno, legitimno je da o tome govore i imamo neimenovane izvore iz Brisela koji su takođe veoma uzburkani zbog donošenja ovog zakona.
Mislim da, uz uvažavanje i Evropske komisije i istrajavanja na evropskom putu, na putu evropskih integracija, takođe moramo voditi računa o onima koji jesu nosioci suvereniteta, a to smo svi mi i sve građanke i građani Srbije. U tom smislu ne vidim da će se javnost, a naročito nosioci suvereniteta toliko uzburkati kada se ovaj zakon u danu za glasanje bude usvajao.
Ne bih zaista da dužim. Ja sam politikolog, nisam finansijski ekspert, ali znam šta su kursne razlike, znam ko od toga ubira velike i enormne svote novca. Znam da je odgovornost zbog takvih stvari upravo na NBS. Zato sam kao običan građanin zainteresovan da se to dovede u red. Ako neko može da iznese neki kontra argument, da se to u Srbiji ne dešava, to ću drage volje poslušati.
U danu za glasanje poslanička grupa SPS i naši koalicioni partneri iz JS i PUPS će glasati za ovaj predlog izmena i dopuna zakona. Zahvaljujem.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
U skladu sa članovima 87. i 90. Poslovnika, obaveštavam vas da će pauza danas biti između 15 i 16 časova.
Takođe vas obaveštavam da ćemo danas nastaviti sa radom i posle 18 časova, do završetka rasprave o drugoj tački dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Mićunović. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Dragoljub Mićunović

Demokratska stranka
Poštovana predsedavajuća, gospodo poslanici, pre 220 godina jedan veliki filozof Imanuel Kant, u predvečerje demokratskih revolucija Engleske i Francuske, napisao je sledeće: "Kada se politika zasniva na pravu, to je časno i uspešno, a kada se pravo prilagođava politici, to je štetno i gnusno". Pre 220 godina jedan čovek je postavio temelje odnosa prava i politike.
Ovde danas raspravljamo o političkom pitanju. Ovde par izmena ili dopuna imaju za svrhu da olakšaju smenu guvernera i u pravnom smislu, možemo se dovijati koliko hoćemo, to nije nikakva pravna velika novina, ali je problem jedan koji se pred nama sada javlja već od prvog dana, kada je bila rasprava o Zakonu o ministarstvima i o Zakonu o Vladi, pa zatim niz drugih postupaka pokazivali su jednu tendenciju za koju sam verovao da je rezultat trenutne nervoze ili usplahirenosti nove vlasti koja želi što pre da se pokaže, međutim, bojim se da se radi o nečem drugom, da se radi o koracima nazad, o restauraciji nečega što je, nadao sam se, prevaziđeno.
Glavni problem totalitarizma iz socijalističkih zemalja svih bio je u uzurpaciji izvršne vlasti nad svim ostalim oblicima i segmentima vlasti i društva.
Sećam se jednog detalja kad se birao predsednik Sociološkog društva Srbije. Nešto manje značajno se nije moglo zamisliti. Pozvan sam da vidim ko će biti naslednik. Nisam bio član SK, ali mi je jedna gospođa u Komitetu saopštila da nema praznog prostora. Nisam razumeo, rekoh – vasionski. Ne, svuda moramo biti i sve moramo kontrolisati. To je jedna loša tendencija izvršne vlasti koja, neću da grešim dušu, nije samo ovde prisutna, nego manje-više svuda u svetu.
Pominjao sam prošli put jedan engleski zakon o zaštiti građana od vlade, ali i da su mnogi napisali značajne članke o tome. Šta je problem? Znamo mi da postoji podela vlasti. Bilo je i u staljinizmu i u titoizmu. Naravno, bio je Parlament, bile su sudije, bilo je sudstvo, ali se znalo ko odlučuje. Jedan jedini centar je o tome odlučivao.
Društvo se brani tako što stvara pomoćne nezavisne centre. Jedan od tih je sloboda štampe ili mediji. Bilo je odmah udaraca da su oni bilteni jedne partije, mislim da nisu.
Drugi je monetarna politika. Ovde se, gospodo, radi o novcu. Ne bi bilo toliko ni žurbe ni kršenja Poslovnika i svega ostalog da se nekima ne žuri da se dočepaju novca, verujući da se pomoću topljenja državnih rezervi moći da olakšaju svom položaju.
Znamo šta je zadatak i cilj i teškoće uvozničkog lobija. Preuzeo je velike kredite, imao je velike ambicije i sada su došli problemi koje treba rešavati.
Ovde je bilo čudnih izjava – ne trebaju nama teoretičari da pišu zakone, šta ćemo mi to, pustimo to dole u narod. U Srbiji je bilo takvih pokušaja. Za vreme Đakove bune, u Skupštini koju je sazvao knez Miloš, jedan poslanik je ustao i rekao – ako hoćete da bude mir, pobijte sve đake i priča je završena. Šta će nam učeni ljudi? O tome nema govora, ima onih koji znaju, koju umeju itd.
Ovo pitanje je važno za Srbiju, jer je to zemlja koja je imala najveće probleme upravo u ovoj sferi. Ona je bila svetski rekorder hiperinflacije. Ona je bila zemlja u kojoj se mahinacijama, preko primarne emisije, opljačkalo društvo u desetinama milijardi, sa piramidalnim bankama i da ne pričam šta je sve ovde bilo.
Bio je jedan guverner, poznat čovek Međunarodnom monetarnom fondu, našeg porekla, znate ga vrlo dobro, gospodin Avramović, koji je dao jedan dosta prost predlog i rešio pitanje hiperinflacije, ali mnogi koji su želeli da i dalje vrlo komotno raspolažu finansijskim sredstvima, smenjivali su ga ovde u ovoj sali. Razlika je bila u tome što je on pozvan i bio prisutan i svima je odgovarao sve vreme, ubeđujući ih da mi, ignorišući Međunarodni monetarni fond, ovaj voluntarizam u primarnoj misiji vodimo ponovo u katastrofu. Smenili smo ga. Tih smena je bilo.
Kako se desila hiperinflacija? Vrlo prosto. Guverner je dobio naloge od onih koji su imali moć. Oni su na kamione para bacili na ulicu, ovi su ih menjali u devize preko noći, i za mesec dana vratili su umesto vrednosti od milion maraka, vratili su hiljadu ili ne znam deset hiljada maraka, ostalo stavili u džep. Danas nas ubeđuju - mi znamo, mi smo veliki privrednici, mi smo stvorili ovu zemlju. Čekajte, o tome će se govoriti, ali te veštine su mi poznate.
Ničije privatno neznanje ne mora da škodi nikome, ali ako ono dobije moć da donosi odluke, onda postaje izuzetno opasno. Šta znači da guverner određuje kurs? Imamo to. Niz privreda je funkcionisalo tako što su imali dirigovani kurs. Kurs ruske rublje mislim da se nije menjao 30 godina.
Vi možete u skladu sa onim vicem - da ima flaša piva i par viršli za dva dinara, pa koga pitaju gde, nema nigde, ali je jeftino. I to je bilo sjajno. Mi sad svedemo to na, otprilike, 10 evra za jedan dinar ili obrnuto, ali kome ćete vi to prodati? Ako mi prokockamo devizne rezerve, jer njihova je funkcija da obezbeđuju naš kredibilitet, da bi nam neko dao pare na zajam, onda znači da smo se uputili nekim opasnim putem.
Veoma su nam jasno rekli i Svetska banka i Međunarodni monetarni fond, naravno i Evropska unija - morate održati tržišni respekt svoje valute. To morate. Nikad to nije sasvim tačno, ali ako idete na tržišnu privredu i sa svojom valutom se pojavljujete putem ponude i tražnje na tržištu, onda ne možete vi odlučivati kao Vlada ili bilo kakav sad njen organ, koliki će biti kurs, da bi oni koji su uzeli kredite, ne razmišljajući dovoljno da li će naša privreda imati snage da održi jak dinar. Pa ne zavisi jak dinar od pleća guvernera, nego zavisi od snage privrede koliko može da izveze. Od toga zavisi dinar.
Dakle, umesto monetarne politike koju smo, nadam se, bili usvojili i želje da podignemo privredu da ona može da stvara, koliko-toliko, zdrav dinar, da ne kažem da je već konvertibilan, upustili smo se sada, čini mi se, jednim drugim putem, putem voluntarizma koji se vertikalno vidi.
Čuo sam ovde – nije važna ta departizacija itd, to nije bitno, može ko god hode da bude guverner. To smo gledali, gospodo. Gledali smo da je direktor mogao da bude koga god na sednici, i to skraćeno, ne mora da bude ni Centralni komitet postave. Hoćemo ponovo da idemo tim putem? Hoće li neko da nas uveri da je to bila velika privredna budućnost? I dan danas kao zemlja, pored ostalih stvari, jer su bile sankcije i bombardovanje, ali hramljemo zbog uništene, izraubovane privrede.
Sve ovo pokazuje i ono što zbunjuje je da imamo i neku vrlo disparatnu politiku, u kojoj se teško snaći. S jedne strane je EU, ostajemo predani tom cilju i želimo što pre da dođemo do pregovora. Razgovaramo, pregovaramo i srećni smo kada nas neko primi, a sa druge strane, radimo stvari koje su suprotne. Niko vas neće na lepe reči. Možete ih jednom prevariti nekom deklaracijom, ali ne možete stalno. Doći će pitanje kada se mora realno položiti ispit.
Ovde polažemo ispit u reformi društva, a ne tamo u reformi bake. Koliko ćemo poštovati nezavisnost i sudija, i tužilaca, i banke, i štampe i nevladinih organizacija, to su sva ona pomoćna institucionalna sredstva koja omogućavaju funkcionisanje demokratije. Inače, taj frak svako može da obuče. Imamo Vladu, imamo parlament, imamo sud, sve ustanove su tu. One su uvek bile tu, ali pitanje je da li one imaju nekakav sadržaj ili ga nemaju.
Ono što je dodatno ružno jeste da se ovde govori o guverneru u odsustvu. Čak imaju već i dokaze. Ostavite ta vremena napadanje ljudi bez dokaza. U ovoj zemlji se to vrlo lako čini. Slušam i predsednika države koji kaže – ne treba nama jedan Sanader, ali ćemo videti da li ćemo ga aktivirati ili ga nećemo aktivirati ili ćemo ga hapsiti. Postoje sudovi, postoji tužilaštvo, postoji policija ko hapsi, postoje procesi u kojima se naknadno čovek može žaliti, do izvršne, ali nemojmo da unosimo taj red neke psihoze, jer ne znam kome je to potrebno.
Mora se ova vlast, koja je po mom mišljenju krenula pogrešnim putem, putem jednog potpunog voluntarizma i ignorisanja zakona, koja veruje da može nekim jurističkim nasiljem, sve da pretvori u neki zakon. Pa, nije to ništa novo. I najgori režimi su, na osnovu nekakvih svojih zakona, funkcionisali.
Možemo da pokrijemo to da ovde to odlučuje većina u parlamentu. U ovom parlamentu u ovoj sali je sedelo 100% časova jedne partije. Imali su većinu, da se ne može zamisliti veća. Da li im je to dalo pravo da na osnovu toga donose zakone koji nisu u skladu sa međunarodnim normama, koji nisu u skladu sa Ustavom, da ne govorim demokratskim procesom?
Zemlja smo koja je prošla loša iskustva. Treba da činimo napor i da pozdravljamo svaki trenutak ako možemo da se pomerimo od te opsesije vlašću i želje da se može sve. Najgore što jedna vlast može da smisli je da zna sve, da može sve i da sme sve. To je svakoj vlasti dolazilo glave.
Zbog toga će ovde biti govora. Dali smo amandmane. Pokušavamo da delujemo konstruktivno, da popravimo što se popraviti može.
O guverneru ne prihvatamo ni jednu osudu koju dajete ovde iza leđa, o jednom kvalifikovanom profesoru i kompetentnom. Ako imate dokaze, za to postoje komisije koje će to pokazati. Nemojte poturati iza leđa i pokušati čoveka u javnosti da blamirate, koji ima jednu odličnu stručnu i akademsku reputaciju. To je ružno. Sa takvim stvarima smo se sretali do danas.
Ako hoćemo jednu ozbiljnu raspravu, vi ste svi govorili o tome, i o konsenzusu i o svemu. Konsenzus podrazumeva da se o svemu dogovaramo.
Kako vi mislite da predložite guvernera, samo vladajuća većina i da kažete mi imamo suverenitet reče jedna mladi kolega. Znam i kraljevi su imali suverenitet, ali je problem sadržaja suvereniteta i kontrole suvereniteta. U apsolutnoj monarhiji kralj je bio suveren. Prema tome, problem suvereniteta je malo složeniji i to ne znači ako mi predstavljamo narod, da mi ovde imamo pravo da radimo šta god hoćemo. Nemamo prava. Ima nešto starije od nas, to su zakoni, međunarodni zakoni, Ustav, to su principi pravde i mnogo stvari.
Svaka većina, ako misli da može da uradi sve što hoće, obiće joj se o glavu, a drugo dok ovde sedimo nećemo vam dati. Borićemo se protiv svakog pokušaja da se okrnje ljudska prava, da se smanjuje demokratija, da se krše poslovnici, da se pokuša da se personalna rešenja traže tako što će se menjati zakoni. Vi ovde imate jednu vertikalu.
Gospodin Dinkić, ministar finansija, njega nema, ovo se njega ne tiče Narodne banke, nema ni njih, ali to je jedna poslanička grupa koja će to sad predložiti. Od ministra finansija preko predsednika Odbora za finansije, koji postaje nadležan da ovo sve predlaže, imamo jednu liniju jedne partije, jednog čoveka. Ne znam, da li on ima ključ od Trezora. Šta još treba da se da? Ako vi mislite da treba neko na poverenje bilo kome da veruje, neko ovde od poslanika reč – gde su te državne rezerve? Prvo što sam rekao – nemojte mu kazati. Prema tome, stvar je vrlo jasna ili ćemo se ponašati u skladu sa propisima, u skladu sa demokratskim načelima, u skladu sa onim što smo obećali EU ili ćemo probati nekome da podvalimo i na silu da proguramo i rešimo neka svoja privatna pitanja.
Demokratska stranka će braniti demokratske principe i put Srbije u reformama ka demokratski slobodnom društvu. Hvala vam.