Replika, gospodine Varga. Izvolite.

Znam da ne postoji pravo replika na repliku, ali samo kratko.

Naravno, postoji način razrešenja koji je eksplicitan, a to su ti članovi o kojima ste govorili, koji se ne menjaju.

Ako pročitate član 26. Predloga zakona, mislim da iz toga nedvosmisleno proizilazi namera, a s obzirom da ćemo, prema najavama, naredne nedelje imati sednicu koja će biti posvećena izboru novog guvernera, koji neće biti stari, možda ne naredne, onda u septembru, nije bitno, to će biti najbolji dokaz koje su bile motivacije kada je ovaj zakon donesen.

Još jednom kažem, sve ovo ćete morati da objasnite Evropskoj komisiji. Sve ovo ćete morati da objasnite kada budu sačinjavali naredni izveštaj unapred. Sve ovo ćete morati objasniti kada oni u narednom izveštaju o napretku budu napisali da se Srbija po ovom pitanju vratila jedan korak unazad. To je ona šteta koju će ovaj zakon proizvesti i potpuno je nebitno da li se to razrešenje radi na način koji je u skladu sa onim članovima koji govore o razrešenju ili sa ovim lex specialis, koji sadrži član 26. Predloga zakona koji je na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Dragan Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, Jedinstvena Srbija i njeni koalicioni partneri, SPS i PUPS, podržaće ovaj Predlog zakona o Narodnoj banci iz više razloga.
Govorili smo prvog radnog dana u parlamentu šta je najhitnije za građane Srbije danas - zaustaviti da pada dinar. Mislim da je to najveći problem, imajući u vidu da 60% građana Srbije je zaduženo kod banaka, da giganti, privredni kolektivi, takođe, imaju dosta kredita, a da monetarna politika poslednjih godina u Srbiji nije bila zadovoljavajuća.
Treba dati pravo parlamentu da promeni onaj zakon koji je do sada davao velika ovlašćenja pojedincima u moćnim institucijama, kao što je to Narodna banka u Republici Srbiji.
Samo da vas podsetim, dame i gospodo, da ne znam u kojoj to državi danas ujutru se najavi da će sutra ujutru biti već i kurs evra za toliko i toliko i da će pasti dinar za toliko i toliko i se onda stvara psihička nervoza kod građana da ne mogu da spavaju, da se ujedno i vrši najava možda dva-tri subjekta u Srbiji da znaju koliko će sutra pasti dinar, kako bi mogli da napravi određene transakcije i da imaju korist za svoje preduzeće ili za sebe.
Takođe želim da vas podsetim da kurs evra 2008. godine bio je 76 dinara, a da danas, avgusta 2012. godine, kurs evra je 118 dinara i malo više, da je 55% veći kurs evra danas, nego pre četiri godine.
Prosečna plata u Srbiji 2008. godine bila je 31.284,00 dinara, a prosečna plata u Srbiji avgusta meseca 2012. godine je 42.335,00 dinara. Kurs je porastao za 55%, a plata je veća 34%. Ovo su prosečne plate, dame i gospodo. U unutrašnjosti postoje radnici koji su zaposleni u preduzećima i primaju platu od 20 do 25 hiljada dinara.
Ukoliko bi Narodna banka nastavila da monetarnu politiku vodi u narednom periodu kao što je do sada, a poznato je da je na mnogo fabrika stavljen lanac na kapije i da te fabrike danas ne rade zbog pada dinara i zbog ovako drastičnog rasta kursa evra, ali lanac na kapiju porodice koja ima četiri, pet članova sigurni budite da nećemo dozvoliti, da kada ujutru otvori vrata jedna petočlana porodica kaže – mi smo danas u minusu, naša porodica, za hiljadu dinara.
To smo gledali iz godine u godinu, gledali smo i trpeli i smatram da ovo nije 15 do 12, da je ovo 12,15 da se promeni Zakon o Narodnoj banci i da guverner i ostali članovi Saveta Narodne banke daju izveštaj Skupštini svakih šest meseci, kao što je davala Vlada Republike Srbije svakog poslednjeg četvrta u mesecu i kao što će davati ova nova vlada svakog poslednjeg četvrta u mesecu, izveštaj šta su radili u poslednjem vremenskom periodu.
Isto tako, pad dinara i rast kursa evra uticao je na poljoprivredne proizvode i na ostale proizvode u Srbiji, jer cena goriva je za četiri godine u Srbiji porasla za 60%, a poljoprivredni proizvodi neke cene pojedinih poljoprivrednih proizvoda su ostale iste od 2004. godine. Kako da se Srbija bori protiv bele kuge kada nemamo novih radnih mesta, kada je u poslednjih sedam meseci zaustavljen dolazak investitora u Srbiju kako bi došli do novih radnih mesta, a poznato je kada je bela kuga u pitanju da svake godine 35.000 u Srbiji više umre nego što se rodi. Možemo da kažemo da se sve to događa zbog pada kursa evra i zbog monetarne politike koja je uticala kako na život velikih preduzeća i kompanija, tako i na onog malog čoveka.
Ovaj parlament mora da vodi računa o svakom subjektu koji predstavlja građane Srbije. Dame i gospodo, moramo da vidimo gde su naše devizne rezerve.
Prethodni kolega je govorio da moramo da poštujemo evropske zakone i evropske standarde. Jedinstvena Srbija i naši koalicioni partneri, SPS i PUPS, borimo se da uđemo u EU i da dobijemo status kandidata, ali izgleda da smo dobili status kandidata za kandidata za ulazak u EU.
Dame i gospodo, ne možemo da izglasamo sve zakone koji se primenjuju u zemljama EU, a prilagođeni su standardu građana sa primanjima u EU, a kada pogledamo koji je standard građana u Srbiji. Siguran sam da će Srbija čekati najmanje još šest, sedam godina da uđe u EU, ne zbog neke političke partije koja je bila u vlasti pre ili sada, ali je poznato da EU ne prima tako lako nekog novog člana porodice sa biografijom koju smo imali mi proteklih 20 godina.
Dame i gospodo, moramo da vodimo računa i o poljoprivrednim proizvođačima i o penzionerima. I penzioneri su korisnici nekih kredita. Penzioneri su pravili sve one fabrike koje su prodate, a njihove penzije tako malo rastu, iako porastu, a kad pogledamo da za četiri godine kurs evra je veći za 55% i one plate koje su porasle u državnim, društvenim i javnim preduzećima i u privatnim takođe nju veoma male, kada pogledamo koliki je kurs evra bio prethodnih godina.
Šta mi treba da uradimo po hitnom postupku? Da čujemo šta je plan i program novog guvernera, da podržimo, jer sam siguran da predloženi kandidat za guvernera je veoma iskusan kada je u pitanju monetarna politika.
Dame i gospodo, da nam zakone ne donose teoretičari kabinetski, kao što je to bilo u poslednjih 20 godina u Srbiji. Ljudi koji, većina a ne svi, nikada u životu ništa nisu uradili, osim da su se bavili teorijom, da kada se predloži neki predlog zakona, mora da se iskonsultuju oni na koje će taj zakon sutra da se primenjuje.Takav slučaj poslednjih godina u Srbiji nije bio.
Nadam se da ne samo ovaj zakon o Narodnoj banci i naredne zakone koje budemo donosili u ovom parlamentu, moramo da konsultujemo one na koje će se zakon primenjivati i da oni na koje se primenjuje zakon, najpre ima koristi država od toga, a da oni koji su obveznici nemaju štetu.
Ako ovako nastavimo, mi ćemo veoma brzo imati mnogo više korisnika nego obveznika u Srbiji. Ni jedna država u Evropi ne može imati ekonomsku stabilnost ukoliko ima više korisnika od obveznika. Poslanički klub JS i naši koalicioni partneri SPS i PUPS, u danu za glasanje, podržaće ova predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Radojko Obradović, pa gospodin Jugović.

Hvala, gospodine predsedniče. Raspravu o ovom važnom zakonu počeću citatom sa izbora guvernera od pre dve godine.
Na Četvrtom vanrednom zasedanju, 20. jula 2010. godine, imali smo tačku dnevnog reda – Prestanak funkcije guvernera Narodne banke i izbor novog. Svoje izlaganje na toj sednici završio sam sledećim rečima: "Ni jedan guverner od 2000. godine nije dočekao kraj mandata. Ili su bili smenjivani, ali su podnosili ostavke. Videćemo kada će se završiti ovaj šestogodišnji mandat". Nažalost, taj mandat se završio posle dve godine, jer je to više nego jasno.
Ovo je prvi zakon nakon formiranja Vlade i ovo je prvi put kada poslanici u Skupštini Srbije mogu da vide kako vladajuća koalicija, koja je upravo formirana, namerava da rešava probleme. Jedno je predizborna kampanja, jedno su obećanja, jedno su intervjui, ali jedino kroz zakone možemo da vidimo kako i kojim putem će krenuti vladajuća koalicija.
Prvo pitanje je – zašto je prvi zakon, koji usvaja ovaj saziv Skupštine nakon formiranja Vlade, Zakon o Narodnoj banci Srbije?
Zakon smo dobili juče pre podne, negde između 10 i 11 sati ujutru. Imali smo 24 sata da ga analiziramo, da pogledamo šta je tu važno, da bi danas o njemu raspravljali. NBS nije dostavila mišljenje. Predstavnici NBS iako su pozvani, nisu došli na Odbor za finansije i to posebno u svetlu, ako se ima u vidu da NBS po Ustavu takođe može da bude predlagač zakona, kao što mogu i narodni poslanici, kao što mogu i građani. U ovom slučaju, očekivano je da nisu došli. Bilo bi mnogo bolje da su tu i da sa njima raspravimo sve te sporne stvari. Za tako kratko vreme, nije ni čudo što nisu mogli da reaguju.
Poslednji trenutno važeći zakon je usvojen pre dve godine, u junu mesecu 2010. godine. Ovde u Skupštini ga je obrazlagao guverner koji je već podneo ostavku, guverner Jelašić. Tada je on rekao da je ostavku podneo iz ličnih razloga, a nekoliko godina kasnije smo čuli da je bio pod pritiskom, bar tako tvrde njegove kolege i prijatelji. Onda je izabran novi guverner, tako što na sednici na kojoj se bira, nažalost mog prethodnika, guverner ne podnosi ekspoze Skupštini. Nema prostora i nije promenjena ta odredba zakona po kojoj će, čovek koji se bira na tako važnu funkciju, izaći sa svojim programom pred narodne poslanike.
Po Zakonu o NBS guvernera predlaže predsednik Republike. Tada smo imali primedbu, a sada takođe imamo primedbu i nismo mogli da intervenišemo, jer po Poslovniku ne može da se interveniše na odredbe zakona koje se ne menjaju. Važno je da guverner izađe pred narodne poslanike i da kaže kakav mu je program rada. To je posebno važno ako uzmemo u obzir kakve su nadležnosti guvernera i kakva je važnost NBS za stabilnost našeg finansijskog sistema.
Često se raznim funkcionerima pridodaju nadležnosti, ili su oni spremni da u javnosti govore o mnogim stvarima koje nisu njihov resor, ali NBS je temelj finansijskog sistema. Nije u redu da glasamo samo za biografije. Nije u redu da samo glasamo za indicije šta će neko da radi. Jedno su indicije, jedno je biografija, a drugo je program koji treba da se podnese Narodnoj skupštini. Nekoga možete da kontrolišete, da proveravate njegov rad samo ako imate merljiva obećanja i merljive ciljeve koje bi on postavio u svom ekspozeu i prilikom izbora.
Meni je žao što tačka dnevnog reda nije rad guvernera, predlog za smenu guvernera ili šta drugo. Ova dosadašnja rasprava i sve ovo što je u novinama i javnosti bilo poslednjih dana pokazuje da je bilo puno materijala o kojima smo mogli da razgovaramo. Bilo je puno prostora da se razgovara o programu i onome što su NBS i guverner radili u prethodne dve godine. Nažalost, tačka nije ta, nego je tačka izmena Zakona o Narodnoj banci.
Predloženo je 29 članova koji se menjaju. Statut NBS se potvrđuje u Narodnoj skupštini. Naravno, nemamo ništa protiv toga. Do sada je to radio Savet. Ubuduće će to raditi Savet, ali ćemo mi u Skupštini moći da kažemo svoj stav o tako važnom aktu. Viceguvernera od sada bira Narodna skupština Republike Srbije na predlog guvernera. To takođe nije loše, ali biće ista situacija, glasaćemo za biografije, guverner će predložiti, ali je mnogo bolje da otvorimo raspravu o tome i da javno kažemo šta mislimo o pojedinim članovima, a ne da čitamo u novinama ko je postavljen za viceguvernera.
Mislimo da je dobro što se uspostavlja uprava za nadzor nad finansijskim institucijama. Mislimo da ta funkcija u NBS nije bila dovoljno snažna. Mislimo da NBS nije dovoljno dobro radila taj posao. Postavljanje, formiranje uprave i formiranje zakona, postavljanje direktora uprave, koga takođe bira Narodna skupština, dobra je stvar. Ali se bojim da možemo da uđemo u situaciju o kojoj u Srbiji pričamo relativno često.
Pošto u Srbiji neposredno biramo predsednika, neposredno biramo Parlament, onda postoji mogućnost da Parlament i Vlada, odnosno predsednik i Vlada budu iz iste stranke, a mogu da budu i iz dve različite stranke. Kada su iz iste stranke, onda nema problema. Ako su iz različitih stranaka, onda postoji problem i teoretske rasprave da li je to dobro za funkcionisanje sistema.
Po predloženom predlogu, Odbor za finansije predlaže direktora Uprave za finansijski nadzor. Sve druge funkcionere predlaže – predsednik Republike predlaže guvernera, guverner predlaže viceguvernera ili viceguvernere, Savet predlaže Narodna skupština, a direktora Uprave predlaže Odbor za finansije. To je sve super ako je sve u vlasti jedn stranke. A šta ako nije? Da li ćemo onda opet menjati zakon i izmišljati neki novi član 26, kojim ćemo regulisati to pitanje?
Čuo sam da je bilo različitih primedbi u vezi toga da li viceguvernera treba da bira Narodna skupština, da li Narodna skupština treba da bira neke druge funkcionere? U svetskoj praksi postoje različiti modeli. Postoje drugi modeli, a postoji ovakav model i ne vidimo ništa loše da se usvoji predloženo rešenje.
Interesantno je da se menjaju načini izbora funkcionera, a da način razrešenja ostaje isti. To do kraja nije dosledno, jer ako se menja način izbora, bilo je logično da se tome uskladi i način na koji se razrešavaju ovi funkcioneri. Naravno, slični član ovog zakona je član 26, kojim se propisuje da će se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu izabrati svi organi NBS – guverner, viceguverner i Savet NBS.
Kada se pažljivo pogleda zakon, jasno je da, kao što je i ova rasprava, da danas vodimo u stvari dve rasprave. Vodimo raspravu o Zakonu o Narodnoj banci, ali vodimo i raspravu o razrešenju aktuelnog rukovodstva, ne samo guvernera, nego i svih drugih funkcionera. To ne mora da bude sporno, ali to treba jasno da se kaže. Danas u stvari imamo 28 članova zakona, plus jedan član zakona koji se tiče izbora rukovodstva. To je činjenica.
Još jednom naglašavam da je tačka dnevnog reda zahtev za smenu guvernera. Imali bismo i te kako materijala da o njoj razgovaramo, i sa zadovoljstvom bismo glasali za razrešenje guvernera, zato što mislimo da je loše radio svoj posao, ali ne mislimo da je ovo model rada. Sa druge strane, bilo bi jako važno otvoriti raspravu o radu NBS, baš zbog toga što ćemo u sledećih nekoliko dana izabrati novog guvernera i baš da bismo olakšali posao novom guverneru. To nije guverner ni vladajuće većine, ni pojedinih stranaka, to je guverner NBS.
Ceo finansijski sistem i stabilnost finansijskog sistema, pre svega, pored ostalih važnih parametara, zasnovan je i na utisku koji postoji. Ako mi stvorimo utisak da je kod nas sve na svom mestu, nećemo imati problem ni sa stranim investitorima, nećemo imati ni mnoge druge probleme. Ako stvorimo utisak da kod nas promenom jednog člana zakona, možemo da promenimo danas guvernera, sutra sudije, prekosutra nekog trećeg, onda ta slika nije dovoljno dobra.
Ustav Republike Srbije propisuje, govorilo se i u današnjoj raspravi na Odboru za finansije, da je Narodna banka samostalna. Zakon propisuje da je Narodna banka samostalna i nezavisna. Često se mešaju ta dva pojma, samostalnost i nezavisnost. Naravno da to nije isto. Navešću vam jedan primer.
Moja ćerka ima šest godina, ustaje svako jutro, sama se obuče, opere zube, zna da se umije, samostalno se hrani, zna da čita, zna sama da se vrati kući sa određenih tačaka. Ona je potpuno samostalna u svom funkcionisanju, ali ona nije ni malo nezavisna, jer zavisi od svojih roditelja, od mene i moje supruge. Nije svejedno da li je samostalna i nezavisna. Mora da bude i samostalna i nezavisna da bi funkcionisala.
Šta je glavni napad na nezavisnost Narodne banke? Ko najviše ugrožava nezavisnost Narodne banke? U svim zemljama nezavisnost Narodne banke ugrožava vlada. Bez obzira što izgleda da oni imaju iste ciljeve, kada se pažljivo posmatraju zemlje kao što je Srbija, Narodna banka i Vlada nemaju iste ciljeve, a to će pokazati u sledećih nekoliko meseci.
U ovoj skupštini ćemo raspravljati da će suprotstavljeni biti ciljevi koje ima Narodna banka po zakonu i ciljevi koji će sebi i svom programu koji je postavila Vlada.
Da se vratim na ključni član zakona, pošto na ostale članove nemamo ozbiljnije primedbe. Imamo nekoliko amandmana, o njima će se raspravljati u danu kada se bude raspravljalo o amandmanima.
Naša ključna zamerka je na član 26. Čuli smo i obrazloženje zašto je to tako. Za vas se postavlja pitanje da li je smena guvernera pitanje ličnosti, pitanje politike koju je sprovodila Narodna banka, ili je to pitanje lošeg rada trenutnog guvernera? To je ključno pitanje vezano i za budući rad Narodne banke. Šta od te tri stvari je najbitnije i šta je predlagača nateralo da predloži ovakvu smenu. Što se nas tiče nemamo ništa protiv ličnosti guvernera, njegova biografija je bila ovde pred nama, ali imamo ozbiljne primedbe na ono što je radio, imamo ozbiljne primedbe na rezultate njegovog rada. Kao što sam malopre čuo i oni koji su glasali za njega sada imaju ozbiljne primedbe na to što je taj čovek radio i način na koji je vodio Narodnu banku Srbije.
Kurs evra je od početka godine sa 103 otišao na 118 dinara. Čuli smo obrazloženje guvernera zašto je to tako. Ako je to tako, zašto se to nije desilo nekom drugom, ako je to tako zašto se to nije desilo pre toga? Koji to od problema koji postoji u Srbiji, u privredi Srbije, u finansijama Srbije je postao različitih u poslednjih nekoliko meseci, a da nije bio pre toga? To nije dovoljno dobro opravdanje.
Kao što svi oni izveštaji koje dobijamo redovno, pa i mi kao narodni poslanici, koji nas uveravaju da je bankarski sistem stabilan, da tu nema nikakvih problema i ispostavilo se da to baš nije tako. U izveštaju koji smo dobili krajem prošle godine, nijedna banka u Srbiji nije imala ozbiljne probleme, pa se ispostavilo da za početak jedna banka ima problem od 300 miliona evra. To je građane Srbije za početak koštalo 100 miliona evra, pa se ispostavilo da još tri banke imaju ozbiljne probleme pa je to Srbiju, republički budžet i građane Srbije koštalo dodatnih 100 miliona, pa se postavlja pitanje o deviznim rezervama, pa se postavlja pitanje o plasmanu tih deviznih rezervi, pa se postavljaju brojna pitanja.
Ne mislimo da o tim pitanjima treba raspravljati u medijima. Ne mislimo da se kroz njih razgovara kroz izjave i novinske članke. Zato smo predložili da se organizuje javno slušanje. Jadna od mogućnosti, jedan od modela koji može da se primeni u Skupštini Srbije, da se pozove guverner, da se pozove Savet Narodne banke i da se ukrste argumenti. Sve ovo o čemu pričamo danas, a na šta nemamo odgovor, jedini pravi odgovor možemo dobiti od Saveta i od guvernera. Ono što je činjenica, u ovoj sali postoje ljudi koji su glasali za izbor guvernera, koji su tada govorili sve ovo što sada govore samo u inverziji, sve obrnuto. Tada nisu imali ni jednu primedbu na njegov rad. Do pre nekoliko meseci nisu imali primedbe na kurs evra, nisu imali primedbe na neke druge stvari. Sada se ta priča malo promenila ili malo više promenila.
Kolika je verovatnoća da će Savet, a u Savetu Narodne banke postoje predstavnici svih stranaka koje su predložili iz svoje stranke, koji su do sada bili u vlasti. Koliko je meni poznato, Savet guvernera nije imao ni jednu primedbu na njegov rad. Na protiv, rekli su da je on radio dobro. Kolika je verovatnoća da će neko od tih ljudi biti i u novom Savetu Narodne banke? Mislim da je mala. Kako to da sada imaju ozbiljne primedbe, a do pre mesec dana su glasali bezuslovno za sve što je guverner predlagao. To sigurno neće pomoći novom guverneru.
Naši predlozi su upućeni kao pomoć novom guverneru. Ako ove stvari raspravimo u Narodnoj skupštini, ako o ovim stvarima govorimo u Narodnoj skupštini, onda sam siguran da će biti značajno lakši posao novom guverneru. Ovako ostaje potpuna nedoumica oko namera. Ovaj guverner će takođe otići u tišini. Sve ono što se sada stavlja kao problem će se natovariti novom rukovodstvu Narodne banke. Srbija ima više nego ozbiljne probleme koje je ostavila prethodna Vlada. Narodna banka ima više nego ozbiljan zadatak da te probleme rešava i nema potrebe da joj Narodna skupština nameće nove terete i nove zadatke kada nju čekaju više nego ozbiljni izazovi.
Mislimo da je pravi put da se pozove guverner, da se pozove Savet Narodne banke, da ovde raspravimo sva sporna pitanja, pa tek nakon toga da idemo dalje. Mislimo da je to pravilan redosled poteza i da ćemo jedino tako sačuvati stabilnost i finansijskog sistema i Narodne banke.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović, a posle njega narodni poslanik Žarko Korać.

Poštovani predsedniče, kolege, koleginice, čak i da je sve idealno, kada je u pitanju Zakon o Narodnoj banci, a nije, bitna je namera kojom se ruši nezavisnost Narodne banke Srbije. Menjamo zakon o Narodnoj banci da bismo smenili guvernera. To nije evropska praksa. Iz Brisela je stiglo jasna poruka po tom pitanju da monetarna politika mora biti nezavisna.
U članu 28. Zakona o Narodnoj banci Srbije smo imali određene pretpostavke po kojima, ili još uvek imamo dok se ne usvoje izmene i dopune Zakona, guverner može biti smenjen. Dosta se u javnosti o tome pričalo, pa to neću ponavljati, iako neko misli da poslanički klub SPO – DHSS brani guvernera, tu se vara. Smatramo da ono što mu zameraju nije njegova krivica iz razgovora, kontakata sa ljudima koji su dobro upućeni u finansijske prilike u Srbiji. Dobili smo uveravanja od profesora sa Ekonomskog fakulteta koji su i kolege gospodina Šoškića da njegova odgovornost za rast kursa, odnosno za pad dinara nije onolika koliko pokušavaju pojedini predstavnici vladajućih stranaka da je ovde predstave. On je trošeći budžetske rezerve pokušao koliko-toliko da konsoliduje kurs, međutim problem pada vrednosti dinara je u tome što ne postoji sistemski odgovor države na ekonomske nedaće koje su nas zadesile. Pre svega, one se nalaze, a o tome ću više pričati kada bude bio na dnevnom redu neki od ovih zakona. Oni se pre svega nalaze u reformisanom konceptu i sistemskim reformama, dakle demontaža i revizija Zakona o svojini, Zakona o restituciji, Zakona o penzijskom sistemu, o planu i izgradnji.
Dakle, država mora na drugi način da se pozabavi pitanjima koja su od najbitnijeg značaja za ekonomsko funkcionisanje države u budućem periodu.
Ne smemo tražiti smenu čoveka koji je svoju nezavisnost u dosta prilika pokazao, koji takođe ima mane i SPO će obeležiti koje su, što nije dovoljno kontrolisao banke, poput "Agrobanke", pa je prosto je nemoguće da guverner nije upućen u sve ono što se dešavalo u toj banci.
Dakle, još jednom govorim, nije ovo u pitanju branjenje personalno gospodina Šoškića, u pitanju je odbrana nezavisnosti ove institucije.
I u prethodnom periodu smo imali iskustva da donesemo pojedine zakone, a da onda kasnije pod pritiskom EU i pod pritiskom Brisela dođemo u situaciju da moramo da ih menjamo. Zato je glupo trošiti vreme i poslanika i novac građana Srbije za zasedanje i za donošenje zakona koji će kasnije morati da pretrpe određene promene.
Videćete da će odgovor Brisela na sve ovo što se dešava biti oštar i videćete da će ovo faktički biti pokazatelj da sve one priče o departizaciji, a to će građani Srbije dobro prepoznati, padaju u vodu i da apsurd doživljava svoj vrhunac time što smo od priče o tome da na glavnim mestima, na direktorskim mestima u javnim preduzećima i ustanovama ne treba da se nalaze partijski ljudi, došli u situaciju da ćemo menjati čelnog čoveka nezavisne institucije da bismo na njegovo mesto postavljali partijske kadrove.
Dakle, još jednom govorim, ovo je stvar principa, ovo je star evropskih vrednosti, ovo je stvar evropskih standarda. Ukoliko je ova vlada proklamovala kao svoju ideju, kao svoju programsku platformu, put Srbije ka EU, ukoliko je proklamovala promene, reforme, nisu reforme vraćanje na vrednosti onih političkih struktura koje su Srbiju i dovele u situaciju da postane svaka grana privrede, svaka institucija partijski plen, reforme su ono što je obećavano u kampanji, bez obzira što su se često sučeljavali stavovi članica vladajuće koalicije, ali svi su obećali jedno i to ćete naći na stranama "Blica", ko god bude izguglovao, da su čelni ljudi političkih stranaka potpisali departizaciju.
Kažem vam, kada dolazi do postavljanja partijskih ljudi na čela nezavisne institucije, šta će onda biti sa javnim preduzećima?
Još jednom, molim vladajuću koaliciju da pokuša da se izbori sa željom da na sve čelne funkcije postavi svoje ljude. Postoje i druga javna preduzeća, postoji i drugi način da se zadovolje partijski kadrovi, ali vas molim da to ne činiti sa NBS, pošto će, ukoliko se namera bude ostvarila, ovo sigurno usporiti put Srbije ka EU. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Žarko Korać. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, moramo da kažemo da nešto treba reći o okolnostima donošenja ovih izmena zakona, odnosno Predloga ovoga zakona.
Posle neophodnih zakona da bi se konstituisala Vlada Republike Srbije, ovo je praktično prvi zakon koji mi ovde imamo. On je donesen po hitnom postupku, što je već rečeno, što znači, kao što je definisano Pravilnikom o radu Skupštine, postoji neka velika važnost, velika hitnost da se ovaj zakon donese. Mi smo Predlog zakona dobili, kako ovakav postupak hitni nalaže, 24 časa, praktično, tek juče pre podne, i to je praktično poslednji zakon sa izborom poverenika pred odmore. Znači, velika, velika hitnost i važnost je ovog zakona.
Ono što nama niko nije obrazložio jasno je u čemu je ta velika važnost, zašto je to moralo ovako hitno da se uradi, jer ovakav predlog izmena Zakona o NBS je svakako zaslužio javnu raspravu.
Želim da skrenem pažnju da se ovde donosi jedna dosta velika izmena u načinu kako se vidi funkcionisanje, pre svega, položaj guvernera i način izbora guvernera, pa i vice guvernera NBS, a da nikakve javne rasprave nije bilo.
Ta javna rasprava je morala da bude u okvirima, pre svega, stručne javnosti ili mi onda potcenjujemo potpuno ekonomsku nauku i smatramo da u Srbiji nema ljudi koji mogu nešto da kažu.
Nije valjda da smo mi jedina država u Evropi koja nema stručnih i kompetentnih ljudi koji bi mogli zaista o ovome nešto da kažu?
Umesto toga, imamo nekoliko dana polemiku u medijima i, da stvar bude zanimljivija, upravo preko medija doznajemo šta se predlaže i doznajemo da će novi guverner biti partijska ličnost. U ovom slučaju zaista ne želim, mislim da to zaista nije bitno, da raspravljamo o tome, o ličnosti i radu guvernera do sada, niti o tom budućem guverneru, jer to nije predmet rasprave, nego je predmet - način kako sad ovaj zakon postavlja Narodnu banku u odnosu u čitavom sistemu društveno-političkom koji imamo u Srbiji.
Čini mi se da je svakome jasno da se ovaj zakon donosi upravo zato da bi se smenio dosadašnji guverner, s obzirom da teško da se radi o njegovoj ličnosti ili njegovoj stručnosti. Moram da kažem uzgred da protestvujem zbog toga što je ovde kao profesor ekonomskog fakulteta nazvan teoritičarem.
Moram da kažem u ime prosvetnih radnika - mi nismo teoretičari. Ne govorim o tome o zanimanju guvernera, on je profesor ekonomskog fakulteta, jedan od nešto preko 100 hiljada ljudi koji rade u prosveti Srbije, dakle, ostavimo te priče o teoretičarima, jer prosvetni radnici nisu teoretičari, nego se bave prosvetnim radom.
Ostavimo to po strani, pošto nisu primedbe bile na ličnost, ovde niko nije izdao ozbiljne argumente, iako je najavljeno i bilo je u naznakama, očigledno ima i nekih argumenata, protiv rada dosadašnjeg guvernera i rada Narodne banke. To bi bilo legitimno i dobro, da ljudi iznesu argumente, jer očigledno ima i ozbiljnih primedbi.
Jedna od promena koje se ovde predlaže u novom zakonu, ta uprava, novo telo, uprava za nadzor finansijskih institucija izgleda da je zaista neophodna i da je tu bilo problema i da je sigurno jedna od stvari o kojim bi se moglo raspravljati, da li je Narodna banka imala nadzor nad nekim finansijskim institucijama i zašto nije taj nadzor napravila kako treba.
Nama se čini da iz ove smene guvernera, ovo je zapravo zakon o smeni sadašnjeg guvernera, dve stvari se faktički kriju. To je, prvo, da se u ovom slučaju nezavisnost banke gubi, ne, još jednom, zbog načina kako se postaje guverner, zbog načina kako se on može smenjivati i ovde je već istaknuto da 2000. godine ni jedan nije imao svoj pun mandat, meni se čini u proteklom zakonu da je ipak pokušano da se ta nezavisnost osigura tako da njegov mandat traje duže nego što je mandat Vlade. Sada je, vidim, skraćen na pet godina u novom Predlogu zakona i da se njegov izbor veže za savet.
Sada, po novom Predlogu zakona, ne samo da njega bira Narodna skupština, nego Narodna skupština bira i vice guvernera. Drugim rečima, Narodna skupština, koju čini politička većina koji su građani nedvosmisleno izrazili na izborima, sada praktično će guverner biti ponovo politička ličnost i to će se i desiti izborom novog guvernera.
Biće vrlo zanimljivo da li ćete pristati na amandman, kojim tražimo da onaj koga birate bar godinu dana nije bio aktivan u nekoj političkoj stranci. Baš nas kopka da li ćete prihvatiti taj amandman u kome će pisati da bi bilo poželjno da bar godinu dana pre izbora je prestao da bude funkcioner i aktivan funkcioner neke političke stranke.
Ono drugo što je za nas duboko zabrinjavajuće je način da se donose zakoni da bi se personalna smena ostvarila. Znači, čitav zakon se poteže umesto da se izađe i jasno kažu argumenti protiv nečijeg rada. Govorim o stručnom radu, ne radi se naravno uopšte o ličnosti čoveka, jer očigledno, još jednom ponavljam, ima primedbi, čuli smo i ovde i neki stručnjaci, takođe, imaju primedbu, mada je bilo ovde i odbrane. Tu bi se morala voditi jedna stručna rasprava, pre svega među ekonomistima, finansijskim stručnjacima koji, naravno, postoje u Srbiji.
Ono što nas drugo brine, što je ovde, i to su neki ekonomisti na ovom brzom čitanju zakona, vrlo brzom, 24 časa, izvinite, ovaj zakon imamo, hitno, sve je strašno hitno da se to uradi pre leta, naravno da imamo odredbu da kad se zakon usvoji automatski prestaje mandat i guverneru i viceguverneru, to je vrlo zanimljiva odredba, ne ostaje neki prelazni period 30 dana, 60 dana itd, nego odmah je važno da skinemo tog guvernera i viceguvernere, to je ova odluka da postoji da Narodna banka Srbije može da kupuje hartije od vrednosti na sekundarnom tržištu. Moram da kažem da je jedan naš poznati ekonomski analitičar, novinar koji, po mom mišljenju i ne samo mom, piše jako dobro, postavio pitanje – da li se mi vraćamo na period "Agrokomerca" i Fikreta Abdića iz Velike Kladuše, odnosno mogućnost da privredni subjekti, koji ne mogu više da se zaduže kod banaka pod normalnim okolnostima, emituju menice koje će indirektno na kraju da kupi Narodna banka Srbije i da se time otvara mogućnost za primarnu emisiju, da se ponovo vraćamo u ono što smo imali početkom devedesetih godina.
Svega ovoga ne bi bilo i ova pitanja se ne bi postavljala, da je u ekspozeu premijera bila razjašnjena, jer ovo je očigledno politika Vlade, očigledno će svi članovi vladajuće koalicije za ovo glasati, da je bila razjašnjena njegova napomena da je potreban razvoj privrede i bez obrazloženja kako se taj razvoj postiže. Drugim rečima, nejasni su nam stvarni ekonomski ciljevi Vlade za koje smo svi zainteresovani, bez ikakve malicioznosti, na koji način se podstiče privreda i kakva je sad uloga Narodne banke u tome. Može se ovde grmeti protiv kursa, imaju ekonomisti koji misle da je ovaj kurs precenjen. Da li će novi guverner npr. da fiksira kurs, što bi jako pomoglo mnogim tajkunima, doduše i mnogim preduzećima koja imaju deviznu klauzulu u svojim dugovima, pa bi onda bili mirni u vraćanju? Sva ta pitanja su otvorena zato što nijedan odgovor ovde nemamo. Samo imamo predlog promene Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Ono što nama nedostaje su stvaran ekspoze o ekonomskim merama Vlade i onda funkciji Narodne banke Srbije u svemu tome. Imamo jedan deo koji se po hitnom postupku donosi, a nemamo takav hitan deo koji bi odgovorio šta će zapravo biti ekonomski prioriteti i ekonomska politika Vlade. To ne može biti nezavisno jedno od drugoga, jer najveći broj ljudi koji kritikuje dosadašnju politiku ekonomsku, način ponašanja Narodne banke Srbije, je stalno povezivao za privredni rast, danas smo to čuli, pad standarda, zastoj u privredi itd. To su sve, bar najosnovniji razlozi. Druge neću ni pominjati.
Sasvim je sigurno da će to izazvati pozornost Evrope. Već ste videli nagoveštaje da se ovim postavlja pitanje – šta će zapravo biti ekonomska i finansijska politika nove vlade? Ono što je ključni argument koji želim ovde da istaknem, iza smene guvernera, odnosno zakona koji faktički treba da smeni guvernera i viceguvernere, kriju se pritisci za promenu kreditno-monetarne politike Srbije. Voleli bi da znamo – kakva to kreditno-monetarna politika će se voditi u budućnosti, kada ova dosadašnja, čiji je jedan od osnovnih nosilaca ili glavni nosilac bila Narodna banka Srbije, nije zadovoljavajuća.
Dakle, donosimo zakon da smenimo jednog čoveka i rušimo nezavisnost Narodne banke Srbije načinom na koji ga smenjujemo, ali istovremeno niko nam nije odgovorio – kakva će to politika biti. Ono što nas ovde plaši je da možda takve koncepcije nema i da je ovo deo lutanja ove vladajuće koalicije koja mene ne raduje, odmah da kažem da sam ja građanin ove zemlje i živim u ovoj zemlji, kakva će biti ta kreditno-monetarna politika.
Da smo imali raspravu o ovom zakonu, onda bismo dobili odgovore kakva je funkcija Narodne banke Srbije i šta bi trebalo da bude u narednom periodu, kada govorimo o kreditno-monetarnoj politici. Mi nismo ništa od toga dobili. Dobili smo samo jedan hitan zakon po kome odmah treba smeniti guvernera. Svi znamo da će se posle toga odmah izabrati drugi guverner, a nijedan od suštinskih odgovora nismo dobili – šta je bilo pogrešno u prethodnoj politici Narodne banke Srbije, šta bi trebalo da bude ta nova monetarna i fiskalna politika Narodne banke Srbije? Nijedan od tih odgovora. Ovo je primer nečega što je loše urađeno i ako je ovo prvi zakon koji ova vlada, ovako po hitnom postupku, nama ovde nudi, onda imamo mnogo razloga da se zapitamo – ima li Vlada uopšte ikakvu koncepciju o tome kako će voditi ekonomsku politiku ove zemlje. Hvala lepo.