Molio bih narodne poslanike da pažljivije čitaju zakone. Ne važi ono što piše, pregled odredbi koje se menjaju, nego ove prve strane.
Član 20. stav 1. predloga glasi – guverner ne može biti poslanik u Narodnoj skupštini, član Vlade ili organa ili tela koje je obrazovala Narodna skupština ili Vlada. Ne može obavljati funkciju organa ili člana organa AP ili jedinice lokalne samouprave, ili sindikalne organizacije, ne može obavljati funkciju u političkoj stranci niti može obavljati bilo koju drugu javnu funkciju ili javni posao. Ne može aktivno, lepo pročitajte predlog zakona, tako piše ovde. Ovaj primerak koji sam otvorio od skupštinske službe, nemojte više da obmanjujete javnost. Najlakše je ustati i ispričati priču a mi pažljivo treba da slušamo sve ono što govorite, za uzvrat vi ne slušate nas. O tome se radi.
Bilo kakav argument da smo dali, vi ste, ne davali kontra argument, nego izražavali sumnju. Dame i gospodo narodni poslanici, ne treba da se računa šta ko misli, šta ko govori, nego šta ko radi. Ova Narodna banka u ovom sastavu, u kakvom je sada, potrošila je za poslednje dve godine više od tri milijarde evra deviznih rezervi i nije odbranila kurs dinara.
Hoćemo li da napravimo analizu ko je od toga imao koristi? Finansijske organizacije koje je Narodna banka trebala da kontroliše. Hoćemo li da pregledamo likvidnost bankarskog sektora, zašto je Narodna banka skinula sa svog sajta dnevnu likvidnost bankarskog sektora, koliko ukupno banke imaju efektive. Pri tom se računa i sredstva koja su položena kao sredstva rezerve, koliko imaju na svojim tekućim računima, računajući i sredstva deponenata i koliko imaju hartija od vrednosti emitovanih od države. Toga više nema. Da ima, videli bi tačno, da se likvidnost bankaraskog sektora smanjila za onoliko novca za koliko je Narodna banka emitovala deviznih rezervi. Očigledno da pod nekim širokim tumačenjem, pravila koja postavlja EU, ali izuzetno širokim, toliko širokim da ih ni ona ne primenjuje, funkcioniše naš finansijski sektor. Na to sve blagonaklono gleda Narodna banka.
Jedno od osnovnih pravila u kapitalizmu, jeste način ponude i potražnje. Neko od kolega poslanika, mi je rekao da je novac roba, slažem se potpuno. Roba koja ima svoju cenu. Sad postavite pitanje – da li naš finansijski sektor veštački održava visoku cenu kapitala u Srbiji i stvara ekstra profit? Na to opet, gleda blagonaklono Narodna banka. Imamo visoke kamate prema građanima i prema privredi. Ako se te kamate vrate banci i ona ih ponovo vrati na tržište kapitala, cena kapitala se umanjuje. Ako se ta sredstva pretvore u evre koji ispare iz zemlje, na veštački način se održava visoka cena kapitala u Srbiji. To je primarna posledica. Sekundarna posledica jeste ekstra profit koji banke ostvaruju na kursnim razlikama sa kreditima koji imaju deviznu klauzulu. Na to opet, Narodna banka gleda blagonaklono. Zato smo tražili izmene i dopune zakona.
U članu 2. se vidi da je Narodna banka obavezna da kontroliše platni promet banaka prema inostranstvu. Nije rešenje da se primenjuje kod nas ono što nigde više se ne primenjuje u svetu, pogotovo u vremenima svetske ekonomske krize i finansijske krize u EU. Čitava EU danas je prožeta državnim intervencionizmom.
Koji god finansijski deo pogledate, svuda intervencionizam. Potpuno se slažem da Narodna banka ne treba da kupuje ni na primarnom ni na sekundarnom tržištu državne hartije od vrednosti, hartije od vrednosti koje emituje jedinice lokalne samouprave i AP. Zato je podnet jedan amandman koji taj deo briše iz ovog predloga zakona. Pogledajte kako EU štiti svoju stabilnost, ko je najveći kupac državnih hartija od vrednosti Italije, Španije, Irske i Portugalije – Evropska centralna banka.
Znači, ne može niko da prigovori Srbiji ni Narodnoj banci ako stanje u finansijskom sektoru dovede u red i prilagodi situaciji u kojoj se država nalazi, a ne najlakše, prodavati devizne rezerve. Hranimo finansijski sektor tim novcem. Stvaramo na određen način "perpetuum mobile". Uvek će da održavaju isto visoku cenu kapitala u Srbiji.
Hajde da pričamo o tome kako se to odražava na privredu, na stanovništvo pa na privredu, pa na državu sa visokom cenom kapitala i građanima koji su bili željni da žive i koji su se nepromišljeno zaduživali, računajući da mogu da otplaćuju kredite, pa onda zbog skoka evra to ne mogu da urade. Došli smo u situaciju da naše građanstvo živi da vrati ratu kredita.
Kao posledicu imali smo da se privreda zadužuje zato što ima smanjen obim poslovanja. Kad više ni privreda nije mogla da istrpi tolika zaduživanja, počela je država da se zadužuje i onda tako ukrug, kredit za kreditom. Čija je to odgovornost? Ko je dozvolio to? Kako se iznose devizne rezerve iz Srbije, devizne rezerve koje je ova država teškom mukom stekla i gde se drže? Da li to kod istih tih banaka kojima polaže sredstva kao obaveznu deviznu rezervu, kod njih vratimo njihovoj filijali u inostranstvo na depozit? Ima mnogo pitanja o radu Narodne banke.
Ono što najviše čudi jeste anemičnost i Vlade Republike Srbije da u jednom takvom trenutku kakav je snašao Srbiju, menja Zakon o deviznom poslovanju, da ono sve što je Narodna banka propustila da uradi, na određen način amnestira.
Da li znate da danas bilo koji privredni subjekat, pa i banka, može da otkupi devize od poslovne banke na osnovu neke profakture, da uplati svom dobavljaču, a često je to povezano lice, znači isti osnivač i da nikad robu ne uveze u Srbiju i nikad ne vrati novac nazad? Vaša Vlada je donela taj zakon. Ili, ako izveze nešto iz Srbije ne mora nikad da ta sredstva od tog izvoza, pa čak ni kroz kompenzaciju, dođu nazad u Srbiju.
Usklađujemo naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom Svetske trgovinske organizacije, slažem se, kada bi sutra ušli u nju, ali od nje smo daleko bar 15 godina, a narod nam je siromašan, privreda razorena. Zato je potrebna veća kontrola Narodne banke prema finansijskim organizacijama i veći nadzor Narodne skupštine prema Narodnoj banci.