Zahvaljujem. Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana gospođo Slavice Đukić-Dejanović, ministarko zdravlja, moja potreba da se javim povodom ovog predloga zakona je proizašla iz jednog komentara koji se odnosi na stav poslaničke grupe, da će u odnosu na predlog ovog zakona izraziti svoju uzdržanost i moje neke lične potrebe, da prosto analizirajući ovaj naizgled jedan mali i benigni predlog promene zakona, on treba da znači, ili za mene bar znači da je učinjen jedan mali korak ministra zdravlja, odnosno Vlade, da u svakom, makar i najmanjem koraku ili najmanjem segmentu se stvore što bolji uslovi, u ovom slučaju, poziciju proizvođača lekova i potrebu da se obezbede da se oni nađu na svetskom tržištu.
Poznato je da smo imali veoma dobru domaću farmaceutsku industriju i vrlo kvalitetne lekove koji su zadovoljavali domaće potrebe, ali u mnogim segmentima i potrebe izvoza. Sadašnja mera znači brigu za aktuelne domaće proizvođače, da se obezbedi njihova bolja pozicija na tržištu, ali istovremeno ona znači i ono što je važno u jednom zakonodavnom smislu, da se obezbedi usklađivanje ovog segmenta sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije.
Mislim da, kada je reč o delovanju Vlade u svim segmentima, svaki zakon bi trebalo da bude usklađen i to se očekuje, sa preporukama međunarodnih organizacija i evropskih zakona koji propisuju određene mere, norme, načine rada i ponašanja i time u svakom segmentu i u svakom trenutku možemo da očekujemo i usklađenost uređenosti našeg sistema sa evropskim zakonima i evropskom praksom kojim težimo, ne samo zbog Evrope, nego, kako ja to lično doživljavam, pre svega zbog nas samih.
Stanje u zdravstvu danas je veoma teško i ono preživljava upravo sve ono što preživljavaju i ostali segmenti našeg društva i u celini ostale oblasti rada. Ovakav predlog promene zakona doživljavam kao jednu malu meru podrške proizvođačima, ali i jednu od niza mera koju preuzima Ministarstvo zdravlja, da stanje u ovoj osetljivoj oblasti koja se tiče zdravstvene zaštite stanovništva poboljša i unapredi.
Veoma je važno što je o ovoj promeni zakona bilo raspravljano, kao što je već rečeno, na Odboru za zdravlje, da su na tom odboru, što je veoma dobra praksa, bili prisutni predstavnici Agencije za lekove i Srpske lekarske komore, da su se oni izjasnili pozitivno, odnosno bilo je prisutno mišljenje svrhe koje je dalo svoju saglasnost i pozitivni stav u odnosu na ovakvu meru ministarstva. Ovakav jedan mali korak znači takođe da u svim merama koje danas preduzima Ministarstvo za zdravlje treba da očekujemo u sistemskim rešenjima, nove mere, nove predloge i nova usaglašavanja sa onim što znači mogućnosti našeg društva, ali i potrebe građana, da ono bude prilagođeno u većoj meri svemu onome što sam zdravstveni sistem sa sobom nosi i što treba da obezbedi.
Kada je reč o tome, smatram i očekujem, a vidim da to i drugi poslanici očekuju i ukupno čitava naša javnost, svi građani korisnici zdravstvenih usluga, da u što većoj meri organizacija, kvalitet, dostupnost, kao i efikasnost zdravstvenog sistema bude bolja u narednom periodu, u skladu sa onim što naše društvo može da doprinese i što može da pruži. Ali sigurno da na raznim mestima postoje razne rezerve koje jednom dobrom i analitičkom promišljenom politikom u svim oblastima može da usmeri naše raspoložive i moguće kapacitete ka, pre svega, zadovoljavanju onih potreba koje su najosetljivije, od kojih stanovništvo pre svega očekuje da mu te potrebe budu zadovoljene, recimo to je oblast zdravlja, recimo oblast obrazovanja i oblast rada. U ovom slučaju Ministarstvo zdravlja očekujem da će u narednom periodu, a po nekim svojim najavama koje smo imali od strane gospođe Slavice Đukić-Dejanović, kao odgovornog ministra za zdravlje, upravo takvo jedno razmišljanje i takav jedan predlog aktivnosti u narednom periodu možemo očekivati.
U svakom slučaju, i ovo je jedan od mogućih predloga koji ide u korist građana, odnosno korisnika usluga, u skladu sa onim što je takođe ovde pominjano dalje, što se treba očekivati, da svi naši mogući kapaciteti budu iskorišćeni, kada kažem ovde, to su stručni, materijalni i prostorni, tako da dobijemo jedan sistem ubuduće koji će za nas biti sve prihvatljiviji i prijemčiviji i dostupniji. U svakom slučaju, važno je da zajedničke mere imaju Ministarstvo za zdravlje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje i ostali relevantni stručni subjekti i u svakom slučaju iza toga se nadam makar i malim pomacima i poboljšanju u ovoj veoma osetljivoj oblasti zaštite zdravlja stanovništva. Hvala.

Hvala.
Naš naredni prijavljeni govornik je narodni poslanik Ninoslav Gerić.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministar, poštovane koleginice i kolege, danas je na dnevnom redu Skupštine Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima. Najpre bih podsetio da Agencija za lekove i medicinska sredstva je odgovorna da se narodu Srbije obezbede efikasni, bezbedni i kvalitetni lekovi po ceni koju naš zdravstveni sistem može da podnese. Zbog toga je veoma bitno i potrebno da u Agenciji za lekove i medicinska sredstva rade visoko profilisani kadrovi sa puno iskustva koji dobro poznaju lekove, rad u industriji i regulatorne zahteve po kojima se lekovi i medicinska sredstva registruju.

Usvajanjem izmena i dopuna Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima smanjiće se tarife koje plaćaju učesnici na tržištu lekova i stvoriće se povoljniji uslovi za poslovanje svih privrednih subjekata u ovoj delatnosti.

Bitno je da sprovođenje ovog zakona ne zahteva obezbeđivanje dodatnih sredstava u budžetu Republike Srbije i u članu 1. je predloženo da se ukine obaveza plaćanja naknade Agenciji za izdavanje uverenja za potrebe izvoza lekova i medicinskih sredstava.

Ovom prilikom bih upozorio na nekoliko stavki o kojima treba voditi računa. Najpre, moj prethodnik, kolega Poskurica je govorio o tome, ne dostaje pravilnik o tzv. bioekvivalentnim ispitivanjima, a naše tržište je preplavljeno sve više generičkim lekovima. Sve zemlje u okruženju, kao i zemlje EU, imaju jasno definisan pravilnik kako se sprovode ispitivanja i koja ispitivanja treba da se sprovedu u cilju registracije jednog generičkog leka.

Zatim, pravilnik o kliničkim ispitivanjima je nepotpun i ne odgovara relevantnim pravilnicima EU, nema jasno definisanih tačaka koje se odnose na ispitivanje na starima, deci i posebnim populacionim grupama.

Potrebno je objasniti neusklađenost između aktuelnog Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima i Pravilnika o varijacijama, a razlog je što se taj pravilnik u praksi ne može primeniti.

U svakom slučaju, trebalo bi podići rad Agencije na viši nivo, jer je zdravlje stanovništva na ovaj način zaista ugroženo zbog registracije lekova koji nisu dovoljno ispitani, ali pod pritiskom farmaceutskih kompanija bivaju registrovani. Na taj način se otvara put, ne samo za stavljanje ovih lekova u promet u Srbiji, već i za njihovo uvrstavanje na liste koje plaća osiguranik.

Osim izostanka ili sumnje u izostanak pojedinih lekova, naročito generičkih, kao i lekova biološkog porekla, postoji opasnost da lečenje ovakvim lekovima izazove nesagledive neželjene reakcije koje se ne mogu prepoznati, a koje se dalje mogu lečiti. Poznata je afera o uvozu vakcina, citostatika, imunoglobina itd.

U tom smislu, trebalo bi obezbediti kontrolu nad Agencijom, da jedan čovek, makar i ministar bio, ne odlučuje sam i uvek po preporuci Svetske zdravstvene organizacije. Poznat je primer ministarke zdravlja Poljske, koja se usprotivila pritisku Svetske zdravstvene organizacije i nije pribavila sumnjive vakcine.

Napomenuo bih da je Ministarstvo zdravlja donelo program i odredilo zdravstvene ustanove u kojima se zavisnicima od opojnih droga, najčešće heroin- zavisnici, odvikavaju od opijata uz pomoć metadona, tzv. metadonski program. Problem je što zavisnici u toku metadonskog programa odu na izdržavanje zatvorske kazne i ne budu u situaciji da nastave program odvikavanja. Zatvorski deo zdravstvene zaštite je u ingerenciji Ministarstva pravde i nije moguća nabavka opijata za nastavak programa, jer po zakonu zatvorske jedinice nisu referentne ustanove za nabavku opijata. Potrebno je zakonom definisati ko može da vrši promet i nabavku opojnih sredstava. Na taj način će se omogućiti sprovođenje terapije kod zavisnika na odsluženju zatvorske kazne.

Smatram da bi rad Agencije bio uspešniji i treba imati u vidu da se sam izbor direktora Agencije treba sprovoditi transparentno konkursom, kroz adekvatnu sistematizaciju radnih mesta, odgovarajući statut Agencije, norma i standardizacija rada, obezbeđenje kvaliteta rada, poboljšanje međuljudskih odnosa i, ono što je jako bitno, da članovi Komisije za lekove i Komisije za klinička ispitivanja ne bi trebali da budu u sukobu interesa.

Na kraju, SNS podržava ove izmene i dopune zakona i u danu za glasanje će podržati ove promene zakona. Zahvaljujem.

 Hvala.
Reč ima dr Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Želela bih da imam jednu malu intervenciju, uz zahvalnost za podršku vezano za Predlog izmena i dopuna Zakona o lekovima, jer mi se čini da se može nekako pogrešno shvatiti da pošto smo siromašna zemlja koristimo generiku, da procedure za dobijanje određenih dozvola za puštanje u promet ovih lekova nisu baš po najboljim standardima. Moram reći da je naš Zakon o lekovima potpuno usaglašen sa propisima EU, da se dozvola za generiku jedino može dobiti uz vrlo striktne standarde i da to ne stoji.
Da li se možda nešto duže čeka? Rokovi za dobijanje nekih dozvola su apsolutno predviđeni rokovi od 210 dana. Tamo gde se to može skratiti, ali u principu moramo poštovati upravo te rokove da bi se određene procedure uradile, uključujući i one za bioekvivalenciju na jedan valjan način. Dakle, ne treba da pravimo dezinformacije. Mi lekari se razumemo šta to sve znači, ali građani se onda pitaju da li mi pijemo neke lekove koji su drugog reda? Ne, ono što je kod nas sa dozvolom u apotekama i u institucijama našeg sistema, u zdravstvenim ustanovama, to je apsolutno po najstrožijim standardima došlo na određene liste. To je jedno pitanje koje sam želela, ne da polemišemo, nego da razjasnimo.
Drugo, vezano za određene nove tehnologije i procedure, uključujući i muzikoterapiju, makar da jedna i druga tema nisu vezane neposredno za predložene izmene teksta zakona, mora se napisati zahtev Ministarstvu za uvođenje novih tehnologija, odnosno procedura i Ministarstvo će to razmotriti i dati odgovor. Ne može se dogovoriti samo na stručnom sastanku, nego se prosto mora ispoštovati i ta procedura.
Naravno, koristim priliku da zahvalim svima, a pre svega kolegama lekarima poslanicima, koji mi i na odboru i kada me sretnu na drugim mestima daju podršku da zajednički uradimo što više za zdravstveni sistem. Potpuno se slažem da ovo ni ne liči na sistemski zakon, ovo je jedna skoro finansijski kozmetička izmena, ali koja se uklapa u set finansijskih zakona, da stimulišemo našu proizvodnju i da se ne naplaćuju dozvole kada su u pitanju pre svega naši industrijski farmaceutski subjekti. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević. Izvolite.

Poštovani predsedniče, gospođo ministarko, koleginice i kolege, biću kratak i trudiću se da se držim dnevnog reda i vremenskog ograničenja. Sada je i sama ministarka rekla da je u suštini ovo zakon koji je finansijska kozmetika. Mi smo na odboru razmatrali ovo, a i na tom odboru smo dobili uverenje i najavu ministarke da se priprema naredna izmena zakona i nadamo se, slušajući neke od primedbi koje se odnose na funkcionisanje zdravstva, da će i ona biti razmatrana, jer sadašnji ministar je tu nepunih tri meseca i sigurno je potreban neki period da snimi konkretna prethodna situacija, da bi se našla neka rešenja koja mi kao doktori, a sigurno i građani kao korisnici naših usluga očekuju, da se u narednom periodu učini nešto bolje, tako da ćemo verovatno o tome diskutovati u nekoj budućnosti, kada takav zakon dođe.
Ovaj zakon ima samo jedan član, odnosno izmena zakona, a drugi član se odnosi na početak važnosti zakona. Praktično, ove izmene su male, ali su finansijski značajne za one subjekte koji se bave izvozom. I ovaj sklop zakona je, ako su naši gledaoci pre mesec dana gledali niz onih zakona koje smo ovde izglasali, a odnose se na finansijske olakšice proizvođača, još jedna cigla u sklopu tih zakona da se odgovarajućim subjektima, a ovde se misli na one proizvođače koji su orijentisani
izvozu, tako da je to sada još jedan segment zatvaranja grupe tih finansijskih zakona koji olakšavaju poslovanje onih proizvođača koji se bave izvozom lekova.
Pomenuta je i cifra ovde koja se obezbeđuje i dobija davanjem ovih dozvola. Suština je, jer je i to bilo pitanje na Odboru, ali smo svi jasno razumeli, to nisu sredstva koja umanjuju budžet Ministarstva finansija da bi rekli zarad javnosti. To su ionako sredstva koja idu agenciji za lekove, tako da budžet Ministarstva zdravlja nije oštećen, a sa druge strane, sredstva odlaze i bivaju ušteda za one koji se bave proizvodnjom.
Tako da u suštini mi kao SNS podržavamo ovaj zakon, svesni smo njegovog ograničenja u smislu finansijskog efekta, ali je sigurno značajan korak napred i zato ćemo ga podržati. Hvala.

Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Predrag Mijatović.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, predsedavajući, ovo je više redakcijska promena u Zakonu koji je pred nama, vrlo mala redakcijska promena. Međutim, ona je i suštinska i simbolična. Suštinska, o tome ću malo kasnije, a simbolička je u svakom slučaju jer njome počinjemo u ovom trenutku sa promenama u zdravstvenom sistemu koje su apsolutno neophodne.
Možda je nekome i nerazumljivo reći i nepopularno, ali stalno nas napadaju da se možda vraćamo u 90-e godine. Mislim, da što se zdravstva tiče, treba vratiti u 70-e godine ili 80-e godine gde smo imali jedan relativno zdrav zdravstveni sistem na vrlo humanim osnovama postavljen. Taj sistem koji decenijama funkcioniše je dočekao 90-e godine i sva ona zla koja su nas snašla 90-e godine, od ratova, sankcija, bombardovanja, gladi, nemaština, uspeo je da odoli i da koliko-toliko pruži zdravstvenu zaštitu narodu u Srbiji. Onda je došla revolucionarna 2000. godina i revolucionari na vlast koji su se trudili i uspeli da za ovih 12 godina potpuno devastiraju, sruše zdravstveni sistem i apsolutno mogu da kažem da kriminalizuju. Tako da sada imamo masu zakona koji favorizuju ili dozvoljavaju kriminal u zdravstvu.
Zato je ovo simbolična promena, jer o čemu se ovde radi? Mi moramo da krenemo na izvestan način od početka, a to jeste od promene svih tih zakona i svih propisa. Prvo bi morali da se dogovorimo i da uradimo ko je bitniji da li Ministarstvo zdravlja ili Republički fond za zdravstveno osiguranje. Trenutno u situaciji u kojoj se nalazimo Ministarstvo zdravlja je sekundarna institucija, a primarnu instituciju ima Republički zavod za zdravstveno osiguranje koji donosi skoro sve podzakonske akte koji regulišu ne samo organizacione stvari, nego čak u nekim situacijama i načine, i protokole lečenja pacijenata, što je nedopustivo. Jer, u toj instituciji su mahom ljudi koji nisu iz prakse i ima mnogo ljudi koji su, ako mogu tako da kažem, ćate, a ne oni koji se bave primenjenom medicinom.
Znači, to je jedina od prvih stvari koje bi vi kao ministar trebali da rešite. Mi smo, uostalom, o mnogim stvarima i razgovarali na Odboru za zdravlje, a ovo je jedna od stvari o kojima nije bilo reči.
Zatim, ono što je već koleginica, da ne ponavljam, gospođa Plavšić govorila o tome, i još kolega je govorilo o tome, o privatnoj praksi, da li ili ne, ali u svakom slučaju da uđe u sistem zdravstvenog osiguranja i o tome ne bih govorio zbog kratkoće vremena.
Zatim, ono o čemu moramo da razgovaramo, a to je o zakazivanju pregleda i plaćanje ili ne? Znači, pregled se zakaže na jedan način, ako se to eventualno plati, ili posle podne, onda se može kasnije, znači da i to ne elaboriram pošto smo elaborirali jer smo ograničeni vremenom i ima još kolega koji će govoriti.
Ima jedna druga stvar koja je vrlo bitna, a neko je na neki način spomenuo, a to je lista lekova, negativna i pozitivna lista lekova. Ta lista lekova se pre izvesnog vremena navodno dopunila, lista pozitivnih lekova se dopunila, ali čime se dopunila? Dopunila se jeftinim preparatima, jeftinim za proizvodnju. Ne mora značiti da je svaki lek koji je jeftin i slabije delotvoran, ali stoji da je u jednom velikom procentu to i tačno. Ovo je bilo zamazivanje očiju javnosti i evo mi vam sada omogućavamo lakše dolaženje do medikamenata time što proširujemo listu sa jeftinim lekovima. To je samo bilo zamazivanje, nije pravi učinak narodu, odnosno osiguranicima ako mogu tako da kažem i građanima Srbije.
Još jednu stvar koju niko nije spomenuo, a to je Zakon o komorama koji moramo da revidiramo jer kada je bio upis u komore onda je prikupljeno dva miliona evra za upis, a komora uzima svakog meseca 150 hiljada evra od zaposlenih u zdravstvu. Pitam šta komora radi sa tim novcem? Šta je uradila sa tim novcem i na koji način je poboljšala stanje zdravstvenih radnika u zdravstvenom sistemu u Srbiji? Tako da imamo utisak da je taj novac otišao u vetar, odnosno otišao na sasvim drugu namenu na koju je trebao da ide.
O suštinskim promenama, s obzirom na kratkoću vremena neću govoriti, s obzirom da su kolege već rekle šta je ova suštinska promena i nadam se da ćemo je izglasati. Srpska napredna stranka će u svakom slučaju glasati za ovu izmenu u Zakonu i za svaki zakon koji će vratiti dostojanstvo i poverenje, dostojanstvo zaposlenih u zdravstvu i poverenje građana Srbije u poljuljano zdravstvo. Hvala najlepše.

Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Branislav Blažić.