Radi istine i pravde, nije tačno što je prethodni poslanik izneo kada su u pitanju stanarska prava. Tačno je da je Sarajevskim sporazumom bilo dogovoreno između četiri države da će se ona vratiti u prijašnje stanje. Isto tako je tačno da su predstavnici bivše vlade, odnosno njihovi organi potpisali i dogovorili sa Republikom Hrvatskom tzv. socijalno zbrinjavanje, gde se ne vraćaju stanarska prava, koja su bila u društvenom vlasništvu. To gospodin Veselinović vrlo dobro zna. Možda bi, gospodine Veselinoviću, bilo dobro ispitati vašu ulogu u tome koliko ste kao predstavnik ranije pridoneli tom problemu. Hvala.

Nemojte se direktno obraćati poslaniku, molim vas.
Gospodine Veselinoviću, izvolite.
Zatvaramo krug replika posle vas.

Hvala.
Ove termine koje koristi Atlagić, koristi Hrvatska Vlada i to su njihovi termini – stambeno zbrinjavanje itd. Ne znam odakle mu to da imputira srpskoj Vladi, pošto je srpska Vlada bila protiv toga. Vidim da ste dosta dobro upoznati sa hrvatskim zakonodavstvom, koje jeste neravnopravno prema srpskim povratnicima i sa time se slažem. Međutim, odakle vam ta ideja da je to deo bilo kakvog potpisa sporazuma itd. Nisam se bavio pitanjem stambenog zbrinjavanja, bavio sam se manjinskim pitanjima, pitanjima zaštite jezika, pisma, učenja srpskog jezika, ćiriličnog pisma itd. Pomešali ste lončiće gospodine Atlagiću, kao i obično.
(Marko Atlagić, sa mesta: Molim vas, replika. To što je navedeno, nije tačno.)

Dobro, daću vam sada reč, ali molim vas, stvarno zatvaramo krug replika.
Izvolite, gospodine Atlagiću.

Hvala vam, predsedavajuća.
Samo radi istine, tačno je da je ovo hrvatska terminologija i da izučavam i hrvatsko zakonodavstvo kada su u pitanju naša izbegla i raseljena lica. Mislim da mi to nije minus, nego plus. Vama je minus, koji ste bili zaduženi, što ne poznajete te zakone koji se kod naših migranata krše, pa kada su u pitanju prava Srba iz Hrvatske, veće je kršenje nego igde, ne samo u Evropi nego i u svetu.
Ako ste pratili i druga prava, i u zakonu o načelu sam izneo da kada je u pitanju jezik i pismo, gospodine Veselinoviću, vidimo kako ste to pratili, jer Srbi danas to ne smeju upotrebljavati, u skladu sa hrvatskim zakonima i Ustavom, a ovde ste ćutali četiri godine, što je zaista žalosno. Hvala.

Hvala.
(Janko Veselinović, sa mesta: Replika.)
Zatvorila sam krug replika.
(Janko Veselinović, sa mesta: Povreda Poslovnika.)
Izvolite, povreda Poslovnika.

Povređen je Poslovnik četiri puta. Gospodin Atlagić mi se lično obratio četiri puta i niste ga upozorili. Ako on nije pročitao Poslovnik, vi ste ga pročitali i čini mi se da ga dobro znate.
Molim vas, da ne bi ulazili u takav način, rekao bih, koji narušava ugled Skupštine, da gospodina Atlagića, ili bilo kog drugog poslanika, upozorite na vreme. Dakle, ne može se obraćati direktno meni, niti bilo kom drugom poslaniku, i uz to iznositi neistine, ne poznavanje činjenica o kojima govorim. Hvala.

Ne slažem se sa vama da sam prekršila poslovnik, pošto sam gospodina Atlagića, dok je izlagao, opomenula da se ne obraća direktno vama.
Narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković i Petar Petković zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 5. doda naslov i novi član 6.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Petković. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministar, evo još jednog jako dobrog amandmana poslaničke grupe DSS – Vojislav Koštunica, gde predlažemo da nakon člana 5. dođe član 6. sa naslovom: "načelo sigurnosti državne granice i bezbednosti građana". Član 6: "upravljanje migracijama sprovodi se tako da se obezbeđuje sigurnost i nepovredivost državne granice Republike Srbije kao i sigurnost i bezbednost građana, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i potvrđenim međunarodnim ugovorima".
Možda baš na današnji dan je značaj ovog našeg amandmana i od posebne važnosti, s obzirom da govori o očuvanju i zaštiti državne granice Republike Srbije, pogotovo, jer, predsednik Vlade danas u Briselu razgovara sa Hašimom Tačijem o, između ostalog, integrisanom upravljanju granicom.
Da podsetim, prethodna vlada je u Briselu prihvatila, dogovorila se o integrisanom upravljanjem granicom, odnosno stvaranju državne granice između Srbije i Srbije, odnosno Kosova i ostatka Srbije, jer to upravo znači integrisano upravljanjem granicom. Da podsetim još i na to, da pitanje migracione politike je povezano sa "IMB", zato što je jedan od osnovnih elemenata migracione politike, kako to stoji i u Strategiji o upravljanju migracijama Vlade Republike Srbije, jeste i režim integrisanog upravljanja granicom.
Vrlo je bitno da u ovom predlogu zakona takođe bude i ovaj član, jer je to mehanizam zaštite naše granice, pogotovo kada govorimo i o migracionim tokovima, populacionoj politici, kada govorimo o slobodi kretanja itd.
Ministar unutrašnjih poslova je 2009. godine potpisao sa evropskom Agencijom za upravljanje operativne saradnje na spoljnim granicama, to je jedna agencija koja se zove "Fronteks", koja se posebno bavi pitanjima integrisanog upravljanja granicom kao državnim granicama na kojima se nalaze granični policajci. U Sporazumu, odnosno Strategiji o upravljanju migracijom iz 2009. godine se pominje upravo i taj potpisani Sporazum između ministra unutrašnjih poslova i direktora te agencije, gde jasno stoji da je reč o spoljnoj granici, odnosno državnoj granici.
U Lisabonskom ugovoru se pominje integrisano upravljanjem granicom kao najviši oblik međususedskih, odnosno dobrosusedske saradnje između dve države. To upravo znači "IMB" i ono što je u pregovorima danas u Briselu, ali i onim što je premijer najavio, da će sve ono što je dogovoreno u Briselu i sprovoditi. To znači uspostavljanje granice između Kosova i Srbije.
U obrazloženju zbog čega se odbija ovaj amandman stoji da se podrazumeva Ustavom zaštita državne granice. Gospođo ministarka da se Ustav podrazumeva, mnoge stvari ne bi bile rađene a rađene su. Prvo, Ustav se krši na sve strane u prethodne četiri godine. kada je u pitanju bivši predsednik Republike, kada je u pitanju činjenica da je donet antiustavni Statut Vojvodine, takođe, Zakon o informisanju itd. Na kraju krajeva, sve ove uredbe koje je Vlada donela, a na predlog DSS, pokrenuli smo postupak ocene ustavnosti pred Ustavnim sudom.
Da li uopšte ima smisla da predsednik Vlade danas u Briselu pregovara sa Hašimom Tačijem, a da se pri tom Ustavni sud nije izjasnio o predlogu DSS, koji se tiče ustavnosti i donetih uredbi, između ostalog i o kontroli prelaska granice, a da prethodno zahtevamo da Ustavni sud do donošenja konačne odluke, uvede privremene mere.
Ustavni sud Srbije je prava adresa za rešavanje pitanja integrisanog upravljanja granicom. Skupština Srbije nije ovlastila predsednika Vlade da ide i pregovara sa Hašimom Tačijem o tom pitanju, kao i o drugim pitanjima. Platforma o KiM nije doneta, a treba da bude doneta u ovom parlamentu, pa da tako sa jasnom platformom, sa jasnim stavovima, poštujući Ustav Republike Srbije nastupimo u pregovorima, ali pod okriljem Saveta bezbednosti, UN, a ne EU, koja traži od Srbije da prizna teritorijalni integritet Kosova i da sve prethodne četiri godine čini sve na stvaranje nezavisnog Kosova, tražeći od Srbije da učestvuje u onome što je krajnji cilj EU.
Zato je jako bitno, ponavljam, da se u ovom zakonu još jednom uspostavi mehanizam zaštite očuvanja državne granice, onako kako je predvideo Ustav Srbije, jer postoji opasnost, kao što je ranije postojala opasnost zbog toga, iako se podrazumeva u Ustavu Srbije je stavljena preambula da se naglasi ono što je opasnost.
Bitno je i ovim zakonom da se naglasi ono što je opasnost, a opasnost je jer je Vlada jasno rekla da će sprovoditi integrisano upravljanje granicom, jer se time na najozbiljniji način krše i urušavaju državni i nacionalni interesi Srbije i urušava se naš ustavni poredak.

Hvala.
Reč ima ministarka Đukić Dejanović. Izvolite.