Rastegljivost svih pojmova, moralnih, političkih, pa i značenjskih, kojima je politika u nas sklona, ne može izmeniti tvrdoglavu činjenicu da su značenja potpuno objektivna. Nije stvar ničijeg utiska šta nešto znači, već je to potpuno utvrdiva objektivna činjenica, sa čim smo se susreli svi kada smo radili kao đaci ispite iz stranih jezika, jer nismo mogli prevoditi značenje ponuđene rečenice kako nam se čini da bi to moglo biti, nego baš tačno onako kako te reči znače.
U tom smislu, nema ničeg apsolutno uvredljivog u pomenutoj reči "nebulozan", koja bi značila – neshvatljiv, nejasan, nerazumljiv. To je čak izraz proistekao iz poštovanja prema predlagaču. Ako bismo se malo našalili, ovaj predlog je zapravo šeretski, jer je sam predlagač svestan koliko je neprihvatljiv za ozbiljnu diskusiju. To ću vam objasniti ovako – pretpostavimo šta bi se desilo kada bi Vlada prihvatila amandman. Ona bi izmenila tekst u članu 6, smanjila obaveze za koje se novac prenosi, a ne bi izmenila numerički deo budžeta, pa bi taj novac prenela.
Dakle, nama konstruktivno, sa političkim uveravanjem da je to kršenje Ustava, Skupština AP Vojvodine predlaže da joj slobodno prenesemo novce, ali ne baš u tim zaduženjima, nego njih da umanjimo. To ne deluje uverljivo, osim u kontekstu ove analize koju nudimo da, nije reč o stvarno političko–pravnom pitanju, već da je reč o jednom političko-stranačkom stanju potrebe za provociranjem krize i napetosti.