Dame i gospodo narodni poslanici, vojvođanska tema je ovih dana bila daleko prisutnija nego prethodnih godina. Slažem se da se Vojvodini ne daje, da joj se ništa ne poklanja, da Vojvodina zarađuje i shodno tome treba i da se raspodeljuju sredstva iz budžeta onoliko koliko se to može i onoliko koliko to pravila nalažu.
Osnovni problem su dvojni standardi, za koje smo krivi mi iz Vojvodine, odnosno oni koji su nas predstavljali kao organi AP Vojvodine. Prve godine kada je postojao suficit u budžetu, vojvođansko rukovodstvo se opredelilo da to bude 7% od prihoda. Da to bude budžet AP Vojvodine.
Sada, kad su rashodi daleko veći od prihoda, dakle, kada postoji deficit, Vojvodina traži drugačiju vrstu preraspodele. Ovde ima i kolega poslanika koji imaju to napisano i potpisano na dve strane, kada se raspodela dogovarala prilikom donošenja Ustava. Onda su tražili 7% od prihoda, a sada se traži 7% od rashoda.
Ono što mene zabrinjava je sledeća činjenica, s obzirom da živim u Vojvodini, i da su amandmani AP Vojvodine, odnosno Skupštine AP Vojvodine odbijeni na budžet i to ne samo glasovima poslanika koji ne žive u Vojvodini, već kada prebrojite glasove poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji su glasali o tim amandmanima u ovom domu, videćete da je većina poslanika koji žive na teritoriji AP Vojvodine odbacili amandmane koje je predložila Skupština AP Vojvodine.
Bojim se, delim taj utisak, i sam se u sebi lomim, da to nismo uradili samo zato što nam se jedan ili drugi proračun manje sviđaju ili što Vojvodina mislim da ima manje prava zato što je neka druga vlast tamo u pitanju, nego iz prostog razloga što mislim da je u proteklih 12 godina rukovodstvo AP Vojvodine na određeni način iskompromitovalo ideju AP Vojvodine. Dakle, od donošenja Ustava iz 2006. godine do danas dosta novca je išlo prema Vojvodini, ne kažem i dovoljno, dakle, tvrdim i dalje da je bila zakinuta, ali za taj novac nije urađeno ono što su Vojvođani očekivali.
Rukovodstvo AP Vojvodine i funkcioneri su se često ponašali partijski. Dakle, umesto beogradizacije, mi koji živimo u Vojvodini smo dobili novosadizaciju i onda smo regionalno trpeli na onaj način na koji je to Vojvodina trpela do prenosa nadležnosti, ono što je trpela od centra u Beogradu, to smo mi počeli u Vojvodini da trpimo od Novog Sada.
Navešću primer kako se neke stvari zanemaruju u Vojvodini. Ovih dana je bilo 94 godine od dana kada je Velika skupštine Vojvodine, odnosno Velika skupština Baranje, Banata i Bačke donela odluku o prisajedinjenju Srbiji. Dan ranije bi u Sremu trebalo da bude obeležena ista godišnjica, zato što je Srem dan ranije doneo takvu odluku, da se prisajedini Srbiji, pre nego što je to uradila Velika skupština Baranje, Banata i Bačke. Međutim, taj dan nije obeležen, što pokazuje na određeni način odnos pokrajinskih vlasti prema svojim regionima i prema opštinama tamo gde je vlast koja vlada u Novom Sadu, koja vlada u AP Vojvodini ne drži vlast u određenim mesnim zajednicama ili opštinama. Onda je njihov način ophođenja i njihov način investiranja u te sredine daleko lošiji nego što je to bilo za vreme Slobodana Miloševića u odnosu Beograda prema Vojvodini, kako se on ponašao, odnosno kako je on delio novac, odnosno kako je izvodio projekte na toj teritoriji.
Hoću da kažem da je za nesporazume koji su nastali na relaciji, a već sam u uvodu rekao da su prethodno tražili 7% od prihoda, sad 7% od rashoda, što znači 7% deficita, na određeni način krivi rukovodioci u Vojvodini, koji su iziritirali nas poslanike koji živimo u Vojvodini, a ovde glasamo o tim amandmanima da u većini odbijemo amandmane Skupštine AP Vojvodine, a bojim se da ćemo na isti način odbiti i ovaj zakon koji su oni predložili, s obzirom da model njihovog vladanja i način na koji oni od pokrajine prave partiju, tu ništa ne govorim o vama kao predstavniku predlagača, dakle, govorim o jednoj daleko većoj partiji, dakle, s obzirom da postoji taj način ophođenja prema onim delovima Vojvodine, bojim se da će i ovaj zakon biti odbijen, ne zato što mi ne volimo Vojvodinu kao i vi, već zato što je tu ideju devastiralo rukovodstvo koje je od donošenja Ustava 2006. godine, a i pre toga, koje je vladalo u Vojvodini, koje je raspolagalo tim novcem, na način na koji je raspolagalo, a koji ne bi trebalo da bude od suštinske važnosti za ovaj zakon. Međutim, to se tako raspolagalo tim novcem da je iziritiralo određene poslanike da zbog tog načina na koji se raspolagalo novcem i na koji se on delio došlo do toga da mi iz Vojvodine ne možemo da razumemo šta naše rukovodstvo u AP Vojvodini hoće i želi. Hvala.