Uvažena potpredsednice, gospodine Pastor, dame i gospodo narodni poslanici, počeću od ovoga o čemu je govorio gospodin Petrović. Nezavisno od toga da li neko u inostranstvu sa simpatijama ili antipatijama gleda na Srbiju, mislim da će biti dovoljno bilo kome ko ocenjuje poštovanje položaja Vojvodine i poštovanje ustavnog poretka Republike Srbije, ova jedna vaša rečenica iz diskusije, a vi ste predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe – da u ovom trenutku ne postoje uslovi da se poštuje Ustav.
Van te rečenice nije potreban ni jedan drugi komentar da bi se ocenilo u kojoj meri i na koji način vladajuća većina, Vlada Srbije u ovom trenutku, kao i vlade pre nje, vi ste u tome potpuno u pravu, krši Ustav koji su doneli građani ove zemlje. Razumem vašu primedbu na račun nekih drugih stranaka da se ponašaju, a citiraću vas, mislim da ste rekli – neprincipijelno. Ali, onda to važi i za vašu političku partiju, vi ste sa tim partijama sedeli u vladajućoj većini u prošlom sazivu.
Dakle, argumentacija da u ovom trenutku nema dovoljno para pa svi moramo da se prostremo onoliko koliko je guber dugačak ili širok, ja to razumem. Ali, to nema nikakve veze sa procentima. Procenat, u ovom slučaju ovaj ustavni procenat od 7% upravo to i obezbeđuje, da se svi ravnomerno, da tako kažem, da se namire iz tog smanjenog, skraćenog, štedljivog budžeta kako vi kažete.
Vi ste budžetom uradili nešto drugo. Vi ste nekim drugim nivoima vlasti, nekim drugim budžetskim korisnicima dali više da bi Vojvodina sa druge strane dobila manje od ovih 7%. To je upravo negacija principa da svi podjednako moraju da snose teret krize. Pri tome nisam siguran da svi podjednako moraju da snose teret krize. Mislim da teret krize najviše moraju da snose oni koji su za nju u političkom smislu najviše i odgovorni. Vi ste takođe bili na vlasti u ovoj zemlji od 2008. godine, dakle od momenta izbijanja finansijske, ekonomske krize.
Druga stvar koja je ovde izgovorena, ja nisam reagovao po Poslovniku, mada mislim da je bilo elemenata za to, gospođo Kovač, gospođa Novković je, čini mi se, u jednom trenutku, izrekla netačnu i vrlo opasnu tvrdnju, da su u prošlom sazivu parlamenta ili u periodu od 2008. do 2012. godine, svi snishodljivo ćutali, dok je Vlada, odnosno, dok je prošla Vlada, vladajuća koalicija, kršila na vrlo sličan način Ustav i uskraćivala prava Vojvodini. To je notorna neistina.
Ako je neko snishodljivo ćutao, kako ona kaže, ćutali su snishodljivo političke partije koje su činile tadašnju vladajuću koaliciju, koje su predlagale i usvajale takav budžet. Poslanici opozicionih partija, među njima i LDP, ne samo da nisu ćutale, nego su na svaki budžet koji je predložen u ovoj skupštini od 2008 – 2012. godine, na svaki finansijski zakon, koji se ticao određivanja, opredeljivanja, transfera novca prema Vojvodini, imao svoje amandmane, vrlo otvoreno o njima politički govorio i oštro kritikovao vladajuću koaliciju.
Molim vas da obezbedite da makar u Skupštini u ovakvim rasprava, ako neko koristi i neke grublje i oštrije reči, što kao što znate meni ne smeta da one makar budu istinite i da ne sadrže u sebi uvrede na račun nekih poslaničkih grupa, opozicionih, političkih partija.
Za sam kraj, da ne oduzimam mnogo vremena, ovo je samo jedna od epizoda, jedna od faza u toj otužnoj "brakorazvodnoj parnici" bivših, sadašnjih, možda opet budućih koalicionih partnera u različitim vladama i na različitim nivoima vlasti.
Svako će ono što se dešavalo u Srbiji u prethodnih nekoliko dana, taj kolaps koji se desio u Vojvodini, tumačiti na svoj način. Nisam siguran da će građani od toga imati mnogo koristi, ili da ćemo sledeći put uspeti da izbegnemo situaciju da deonice puta za koje je odgovorno javno preduzeće, ovo jedno od najneefikasnijih javnih preduzeća u Srbiji, "Putevi Srbije", ili regionalni, lokalni putevi, da funkcionišu bolje nego što je to sada bi slučaj.
Ako ne izlečimo osnovni uzrok toga, ako ne uredimo sistem, ako ne promenimo Ustav koji je prošli put pisan i usvajan onako kako je usvajan, pa danas neko traži celu 2013. godinu, da bi razgovarao, da bi razmatrao jedno najbanalnije tehničko pitanje da li je nešto 7% ili nije 7% budžeta. Ustav ste 2006. godine pisali po kabinetima, van očiju javnosti, usvajali ste ga dva dana, "koza je čuvala kupus" između petka i subote, dok je referendum trajao.
Referendum nije dobio potreban broj glasova, čak i uz neverovatne krađe na teritoriji Vojvodine, i to vam nije smetalo. Šest godina Srbija živi sa takvim Ustavom i svake godine ima problem na svakom pitanju, pa i na najbanalnijem pitanju – šta je 7% budžeta, kako određuje vaš Ustav?
Niko vas nije terao da pravite jedini Ustav na svetu, u kome postoje brojevi u normativnom delu Ustava, odnosno u članovima. Obično ustavi samo imaju brojeve članova, to su jedini brojevi u Ustavu. Naš Ustav ima i brojeve i procente u članovima koji regulišu, u ovom slučaju, prava AP Vojvodine.
O tome, da li se lako ili teško dolazi na posao, da li su prohodni putevi, da li svako radi šta treba da radi, da li su jasne nadležnosti i podela odgovornosti između lokalnih, gradskih, pokrajinskih, republičkih vlasti. O tome su neke stranke u ovom parlamentu mogle da misle, recimo, 2011. godine, kada su rešile da pred samu predizbornu kampanju nametnu tadašnjoj vladajućoj koaliciji, usvajanje neverovatnog zakona, tzv. Zakona fiskalnoj decentralizaciji, da izmeste 400 miliona evra godišnje iz budžeta Srbije, a da pritom propuste da urade ono što je ključna stvar, da istovremeno, precizno i do kraja regulišu i neki prenos nadležnosti, neki prenos obaveza i da razjasne gde prestaje obaveza republičke vlasti, gde počinje obaveza lokalne vlasti, ili obrnuto, ispravljam se, mislim da pretpostavka treba da bude obrnuta, od nižeg nivoa vlasti od lokalnog, a da onda samo jedan deo minimalni, onaj koji treba da se finansira iz republičkog budžeta, bude pitanje centralne vlasti, odnosno centralnih zakona Republike Srbije.
Zbog toga, nemojte da prebacujete na druge stranke odgovornost za to. Ne mislim da je samo URS kriv za taj zakon, mislim da su podjednako krivi za taj nedovršen zakon, mislim da su podjednako krivi i svi vaši koalicioni partneri koji su za taj zakon glasali uprkos primedbama LDP, kao što su možda još više krivi oni koji danas kritikuju pokrajinsku administraciju, pokrajinsku vlast, iako su na različitim nivoima i u različitim koalicionim aranžmanima godinama vršili vlast i ponašali se na vrlo sličan način, kao što to čini i sadašnja vlast. Hvala vam.