Zahvaljujem.
Za početak ću ponoviti kratko komentar o situaciji da se u ime demokratije na dnevni red stavlja predlog zakona, za koji svi znamo da nema većinu. To se već dogodilo 2001. godine odlukom tadašnjeg predsednika Skupštine, Dragana Maršićanina. Raspravljali smo, istina danima, zbog drugačijeg Poslovnika, o zakonu o proglašenju elementarne nepogode zbog divljeg sirka u opštini Zrenjanin, koji je podneo narodni poslanik Lazar Marjanski, i o zakonu o mladima, koji je podneo narodni poslanik Branislav Ivković. Ako je to dokaz, onda je takođe evidentno da nismo daleko odmakli od situacije iz 2001. godine, kada smo o ta dva zakona raspravljali znajući da neće biti usvojeni.
Dobra vest, kako god bilo, je što je vrlo očigledno da kod svih poslaničkih grupa, predstavnika svih poslaničkih grupa i stranaka u Skupštini Srbije postoji vrlo očita, uverljiva i dokaziva volja za dijalogom i o temi o kojoj se radi u Predlogu zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Skupština AP Vojvodine, bez obzira što ne postoji većina koja bi takvu izmenu donela i bez obzira što, čak i da postoji, donošenje ovog zakona ne bi proizvelo posledice na budžet za 2013. godinu, osim u slučaju donošenja i rebalansa budžeta.
Ono što ostaje kao problem, uz uvažavanje očite volje za dijalog, je da Skupština Vojvodine iz pravnih razloga, ne iz finansijskih, teško da može da donese budžet za 2013. godinu u propisanim rokovima. Ne radi se o finansijama, radi se o činjenici da je većina u ovoj skupštini izmenama Zakona o budžetskom sistemu i donošenjem Zakona o budžetu napravila pravni, a ne politički ili finansijski problem u Vojvodini.
Osim ovih dobrih strana, očitih, da postoji volja za dijalogom, postoji nešto čemu se treba suprotstaviti i čemu treba pokazati otpor, a to je navika, koja je očita kroz jezik, da se Vojvodini nešto daje, da Vojvodina nešto dobija. Bilo bi dobro, kako smo polako, ali ipak stigli do volje za dijalogom, da stignemo i do toga da se Vojvodini ništa ne daje i da Vojvodina ništa ne dobija, kao što ne dobija i kao što se ne daje ni Gradu Beogradu, niti bilo kojoj lokalnoj samoupravi. Dakle, radi se o zakonskom osnovu vraćanja dela sredstava prikupljenih na osnovu raznih poreskih zakona, u ovom slučaju sa teritorije AP Vojvodine, a u drugim slučajevima sa teritorija pojedinih lokalnih samouprava ili Grada Beograda.
Zašto para uši kada tako kažemo da mi nešto dajemo i da nešto Vojvodina dobija? Zato što to nije tačno i zato što je uvredljivo. Bilo bi dobro da brže nego što smo trošili vreme za postizanje konsenzusa o potrebi dijaloga odustanemo od toga da ovde iko smatra da iko ikome išta daje i da iko dobija odlukama u Narodnoj skupštini ili odlukama u Vladi Republike Srbije.
Ono što je još jedan detalj koji se ovde mogao čuti, je da se kroz diskusije jasno čulo da neko ko je opozicija u Vojvodini smatra da ga ne predstavlja predsednik Skupštine AP Vojvodine. To jeste malo kreativno tumačenje Ustava za koji se zalažemo i bilo bi sasvim razumljivo da ja kažem da smatram, pošto predstavljam opoziciju u Skupštini Srbije, da me ne predstavlja predsednik Skupštine Srbije, što mi ne pada na pamet, pošto je ustavni položaj takav da predsednik Skupštine i predsedavajući koga on odredi zaista predstavlja sve nas.
Mislim da bi bilo dobro, verujući u institucije, verujući u pravnu državu, koju gradimo zajedno, takođe prihvatimo da, kao što se Vojvodini ništa ne daje, nego se vraća, kao što Vojvodina ništa ne dobija, nego na osnovu zakona raspolaže finansijskim sredstvima, da nas tako sve zajedno predstavlja i predsednik Skupštine AP Vojvodine, u ovom slučaju gospodin Ištvan Pastor, a u bilo kom budućem slučaju bilo ko ko voljom skupštinske većine bude predsednik Skupštine AP Vojvodine.
Sa žaljenjem moram da konstatujem da se odbijanjem zaista pravovremenog razmatranja Predloga zakona o dopunama Zakona o budžetskom sistemu propustila jedna prilika, koja će nas stići u prvoj polovini 2013. godine, jer je to pitanje pravne države, jer je to pitanje institucija, koje su u ovom slučaju u Srbiji Narodna skupština Republike Srbije i Skupština AP Vojvodine. Ne postoji demagogija, ne postoji buđenje niskih strasti, ne postoji neznanje na koje se može biti ponosan, koje 2012. godine može sakriti nivo izgradnje pravne države i vladavine prava i prava i obaveza koje ima Skupština AP Vojvodine.
Sitne mrziteljske opaske, lake netačnosti i sve ono što političari inače koriste, zato što misle da im ljudi veruju, su kolorit i politički folklor neminovan, ali bilo bi dobro, kao što smo stigli do volje za dijalogom, da i od toga polako odustajemo, kao što bi bilo dobro da brzo odustanemo od jezika kojim bilo ko u Skupštini Srbije ili u Srbiji bilo kome bilo šta daje i da bilo ko na taj način bilo koji novac dobija. Budžetski novac je zajednički novac. Možemo samo da razgovaramo o tome koji je najbolji način da se on rasporedi, a niti ga kome delimo, niti ga kome dajemo, pogotovo ne Vojvodini. Hvala.