Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine Pastor, SPS neće podržati Predlog zakona, odnosno ovaj amandman koji je na dnevnom redu. Mi ćemo podržati odluku Vlade Republike Srbije da ovaj zakon ne podrži.
Želimo, pre svega, da podržimo nameru Vlade, jasno iskazanu i izrečenu i u obraćanju premijera prilikom inauguracije, odnosno ekspozeu, da poštuje do sada dostignuti nivo autonomije AP Vojvodine. Zaista želim da kažem da građani Vojvodine mogu biti sigurni da u tom smislu neće biti suženih prava, niti eventualnog protektorata nad AP Vojvodinom.
Dokaz za to su svakako i razgovori koji su usledili i u institucijama, ali i od strane samog premijera, gospodina Ivice Dačića, ali i od predsednika države, gospodina Tomislava Nikolića, koji su u prethodnih mesec-dva dana boravili u Novom Sadu, u AP Vojvodini i zaista na ovaj način iskazali nameru i želju institucija koje predstavljaju, da razgovaraju o svim problemima koji tište funkcionisanje AP Vojvodine, samim tim, građane AP Vojvodine.
S druge strane, ova rasprava je zaista pokazala svoju opravdanost, i to, bar iz dva razloga. Pre svega, ona je dokazi da i organi AP Vojvodine, i Vlada i Skupština, na ovaj način, inicijativom žele da probleme sa kojima sa suočavaju i koji su nam izneti, i u načelnoj raspravi i danas u pojedinostima, pokušaju da rešavaju tamo gde im je mesto, u institucijama države Republike Srbije, pa i ovde, u Skupštini Republike Srbije.
S druge strane, namera Skupštine Republike Srbije koja je potekla od predsednika, ali želim da kažem da je ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu koji je potekao od AP Vojvodine, došao na dnevni red zbog toga što je većina narodnih poslanika ovde to želela i svojim glasom to potvrdila. To je još jedan dokaz da većina političkih stranaka, narodnih poslanika, žele da probleme sa kojima se suočava AP Vojvodina, se rešavaju u institucijama sistema.
S druge strane, ono što je još jedna dobit ove rasprave koju smo imali, pre svega, u načelu, a i u pojedinostima, o kojima je govorio sam gospodin Pastor jeste da smo bili u prilici da iz prve ruke čujemo određeni broj konkretnih problema sa kojima se suočavaju građani AP Vojvodine, o kojima ću nešto kasnije, pri kraju svog kratkog obraćanja, reći više.
Mi iz SPS zaista smatramo da treba spustiti određene političke tenzije koje se stvarju. I u načelnoj raspravi smo rekli da smo protiv internacionalizacije problema, ali i da smo protiv onih pokreta i namera koje idu i dotle da potpuno dezavuišu autonomiju Vojvodine i smatraju da je treba ukinuti.
Dakle, negde između ta dva pola, mislim da je i najveća odgovornost na institucijama Republike Srbije, pa ako hoćete, i nama narodnim poslanicima, da zaista sve te inicijative i sve te težnje, suzbijemo. Smatramo da ukidanje AP Vojvodine, odnosno pokreti koji se javljaju u svim ovim situacijama, kada se na najbolji mogući način ne razumeju i ne žele rešavati probleme kroz institucije Republike Srbije, pojavljuju u AP Vojvodini, nemaju mesta i to ne bi bio ni civilizacijski korak, i da ne bi odrazili potrebe građana AP Vojvodine koje su nesumnjive kada pogledate istorijsko-političke, kulturne, socijalne, nacionalni sastav, i svake druge prilike AP Vojvodine.
S druge strane, pokušaj da se izađe iz okvira autonomije Vojvodine i da se jednostavno prikažu neki mogući atributi državnosti Vojvodine, za SPS su zaista neprihvatljivi. Želimo da autonomiju Vojvodine shvatamo suštinski, kao jedno optimalno uređenje za, pre svega, poboljšanje života, ekonomskog, privrednog i svakog drugog, svih građana Republike Srbije, pa onda i građana AP Vojvodine. Zbog toga mislim da je velika odgovornost i na nama da ove ekstremne zahteve jednostavno zadržimo na marginama, gde smatram da im je i mesto.
S druge strane, kada sam rekao da je ova rasprava iznedrila jednu činjenicu, da smo iz prve ruke saznali određeni broj podataka i velikih problema sa kojima se suočava AP Vojvodina, želim da kažem da i kao građanin AP Vojvodine, iz srednje banatskog okruga, čiji je centar u Zrenjaninu, i sam sam svestan određenih problema kada su u pitanju vodosnabdevanje i kanalizacija, škole, vrtići, pa i
privreda. To su tema o kojima je zaista potrebno razgovarati, o kojima je potrebno tražiti rešenja u institucijama Republike Srbije.
Dozvolićete mi da postavim određena pitanje i teme za koje mislim da nas u srednje banatskom okrugu tište, a to su već poznati problemi kada je u pitanju poljoprivreda, koja je pretrpela enormne gubitke, pa čak i po 50% manje prinosa kada su u pitanju kukuruz i pojedine sorte, znatno stalno opadanje grla u stočarstvu. Jednostavno, to su teme u poljoprivredi koje nas vrlo interesuju. Mislim da je opravdano postaviti pitanje –koji su potezi?
S druge strane, mi u srednje banatskom okrugu imamo i pad zaposlenosti, pogotovo kod preduzetnika. Imamo veliki broj nezaposlenih sa visokom stručnom spremom. U avgustu mesecu je to bilo 1047 i imali smo čak 4658 nezaposlenih građana preko 50 godina starosti, sa malom perspektivom da se zaposle. Ovi sa visokom stručnom spremom očigledno pokazuju tehničku i tehnološku nespremnost privrede u našem okrugu da prihvate visoko obrazovne kadrove.
Prosečna isplaćena zarada u avgustu mesecu je bila niža za nešto preko 11% od proseka Republike, ali je niža bila i za nekih 8% od proseka AP Vojvodine. Recimo, jedna naša opština Novi Bečej je imala čak 26% nižu isplaćenu zaradu od proseka u Republici Srbiji. Tome bih još dodao da je veliki broj blokiranih preduzeća, koja su odnosu na prethodnu godinu uvećana za nekih 17%, a iznos blokade, koji je negde oko dve i po milijarde dinara, uvećan je za čak 45% u odnosu na avguste mesec prethodne godine.
Zbog toga ovog puta želim da kažem da SPS kao opoziciona stranka u parlamentu AP Vojvodine, ovog puta zaista očekuje da po ovim pitanjima bude maksimalno uključena u rad i rešavanje ovih problema. Spremni smo da svojim potencijalima, svojim znanjem, svojom politikom damo doprinos da se ovi problemi, pre svega, problemi građana AP Vojvodine na najbolji mogući način rešavaju. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Teodora Vlahović. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, uvažene kolege narodni poslanici, kao da ne raspravljamo o jednom zakonu, a posebno, kao da ne raspravljamo o zakonu u pojedinostima.
Nisam htela da koristim Poslovnik, da bih skrenula pažnju da je rasprava otišla, jer je ovo šira rasprava nego što bi trebala da bude u načelu. Više se ne zna o čemu se sve raspravlja, a zapravo pred nama imamo jedan veoma kratak predlog, predlog dopune Zakona, koji je jasan, samo ga treba pročitati, da je Skupština AP Vojvodine u ovoj dopuni tražila, u stvari, da osnovica za utvrđivanje budžeta AP Vojvodine budu prihodi i primanja. Niko nije tražio rashode i niko nije tražio da osnovica bude deficit, s obzirom da su ovde razgovori išli i na tu stranu.
S druge strane, pred nama jeste ono o čemu bi danas trebalo da razgovaramo, a to je jedan amandman na ovaj zakon. Amandman je veoma praktičan i logičan i koji je Skupština AP Vojvodine, kao predlagač, usvojila. Znači, da javni prihodi i primanja, javni rashodi i izdaci na teritoriji AP Vojvodine se posebno evidentiraju. To bi bilo od izuzetnog značaja, da se zakon prihvati zajedno sa amandmanom, iz prostog razloga, jer nam je u današnjoj diskusiji jasno da, nakon što smo usvojili budžet Republike Srbije, nama nije jasno koliko je novca opredeljeno za narednu godinu za budžet AP Vojvodine, iz prostog razloga što budžet koji je usvojen nije nikome jasan, u smislu njegove transparentnosti? Imate sredstava koja su transferna, imate sredstva koja su u procentima, i na kraju ima sredstva koja će, ako Republika nešto uloži na teritoriji AP Vojvodine, naknadno to prikazati kao da su to sredstva namenjena za budžet AP Vojvodine.
Znači, krenuli smo godinu sa veoma nejasnim i nepreciznim podacima. Da bi do kraja bilo jasno kako je poštovana ustavna odredba u delu gde se govori o budžetu AP Vojvodine, treba usvojiti Predlog zakona o budžetskom sistemu koji je predložila Skupština AP Vojvodine i istovremeno prihvatiti amandman koji je podnela poslanička grupa DSS. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Apsolutno podržavam diskusiju gospođe Teodore Vlahović, pošto smatram da je dala jedan deo argumentacije zašto treba prihvatiti, kako Predlog zakona, tako i podneti amandman. Smatram da upravo predloženim zakonom i uključujući i predloženi amandman jasnije se reguliše ova materija koja je bila predmet zakona o budžetskom sistemu i ispravlja se nešto što je na određeni način nedovoljno dobro regulisano u septembru kada je Narodna skupština raspravljala o tadašnjem Predlogu zakona o budžetskom sistemu.
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da omogućimo poslaniku da govori.)
Mislim da će se amandmanskom popravkom ovog predloga zakona doprineti jasnoći u pogledu svega toga, znači, kretanja para, gde se pare ubiraju, a sa druge strane, veoma je važno gde se pare troše. Činjenica je da ukoliko čitamo Ustav Republike Srbije, naročito član 71. gde je definisano da je osnovno i srednje obrazovanje besplatno i samim tim obaveza centralnih organa vlasti, nisam siguran da je moguće te obaveze prebacivati u budžet AP Vojvodine, pošto ni zakonom o nadležnostima AP nema takva ovlašćenja, nego je to obaveza centralnih organa vlasti, pa samim tim ta transferna sredstva ne treba da uđu u tih 7%.
Druga stvar, bilo je govora ovde o sredstvima lokalne samouprave, a član 188. stav 4. Ustava Republike Srbije jasno kaže da poslovi jedinica lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave i budžeta Republike Srbije u skladu sa zakonom. Pazite, iz budžeta AP Vojvodine, kada je AP poverila jedinicama lokalne samouprave poslove iz svoje nadležnosti. Ta transferna sredstva nisu mogla da idu iz Republike prema AP, pa iz AP, bože moj, to je u tih 7%, ide dalje ka lokalnim samoupravama.
Očigledno je da ukoliko se Ustav striktno čita ovako kako je napisan, postavlja se pitanje da li je to sve što smo izglasali, a izglasali jesmo, većinski smo izglasali ovde u Narodnoj skupštini, dok neko ne pokrene pitanje ocene ustavnosti takvih odredbi pred Ustavnim sudom ima da se primenjuje i taj zakon o budžetu Republike Srbije.
Smatram da je korektno što je ovakav predlog zakona o budžetskom sistemu ovde došao pred Narodnu skupštinu. Smatram da je korisno da se usvoji amandman i smatram da bi valjalo da svaki put kada nam stigne neki predlog zakona da stigne u redovnu proceduru, da stigne u Narodnu skupštinu u onom obliku koji neće naknadnim amandmanima Vlade na dan ili dva, da ne kažem i posle roka za podnošenje amandmana, dolaziti. Imamo dobru stvar što je zakon o budžetu stigao u skupštinsku proceduru u oktobru, ali nije dobro što je onaj deo koji menja prihodnu, pa i rashodnu stranu, stigao 20. novembra, a 29. novembra smo raspravljali o amandmanima. Da imamo više vremena bilo bi više šanse da se na svaku nelogičnost ukaže, bilo bi mogućnosti da se ne stigne do grešaka koje bi kasnije teško ispravili.
Vraćam se ponovo na temu današnjeg dnevnog reda, a to je da smatram da je korisno usvojiti Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetskom sistemu, što je predložila Skupština AP Vojvodine, uključujući i podneti amandman. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ana Novković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine predsedniče Skupštine AP Vojvodine, Vojvodina mora dobiti sve što joj Ustavom i zakonom pripada i ona ne sme biti ni na koji način zakinuta. Slažem se sa vama, gospodine Pastor, da o ovoj temi treba da se razgovara u institucijama i podržavam svaki dijalog. Jedino mi je žao što možda o ovome nismo ranije razgovarali.
Sa vama se ne bih složila sa ovim poređenjem sa pudingom. Mnogo je lakše napraviti puding. To može da uradi svaki laik, nego napraviti republički budžet posle Ministarstva finansija koje je ostavilo ogromne dugove, ogromne neplaćene račune i neviđeni deficit. Lako je napraviti i puding i tortu na tri sprata. To zna svaka domaćica, ako imate dovoljno materijala i sastojaka. Nažalost, ova vlada je naišla na prazan frižider i špajz.
Prvi put posle šest godina budžet je donet na vreme i Vojvodina ima jasne parametre kako da donese svoj budžet. Nažalost, to se još uvek nije dogodilo i čini mi se da se u priču o pokrajinskom budžetu uvukla politika. Ovakvu odluku da Pokrajina ne donese budžet, razumela bih da je to rađeno u prethodnih nekoliko godina dok su se gomilali dugovi Republike ka Pokrajini. Tada se nisu čuli zahtevi da se poštuje zakon, da se poštuje Ustav, svi su snishodljivo ćutali i dobijali i uzimali onoliko para koliko im je Beograd davao.
Rekla sam da dok sam bila poslanica prethodne četiri godine u Skupštini AP Vojvodine nikada nismo nijednu inicijativu, sem statuta, uputili Skupštini Srbije. Ili je problem što se sada jasno zna koliko će Vojvodina dobiti sredstava i što će pokrajinska Vlada morati da položi račune, odnosno da jasno i transparentno kaže na šta se novac troši, a čini mi se da tako u prethodnom periodu nije bilo. Da li su se racionalno trošila sredstva? Nisam sigurna.
Pogledajte samo Fond za kapitalna ulaganja. Ono što su sagovornici rekli – da, dobili smo "novosadizaciju", u prethodnom periodu sam govorila o tome kako je gro novca otišao u Novi Sad, a male opštine su ostale kratkih rukava. Šta se još dogodilo? Opštine su morale da plate dugove Fonda za kapitalna ulaganja. Bile su primorane na to da urade to iz sopstvenog budžeta, jer, bože moj, mi smo vam toliko dali, red je da i vi nama sada pomognete kada smo u dugovima.
Znate li na šta to meni liči? Vi sada odete kod nekog na svadbu, kupite skup i vredan poklon, odete na svadbu, tamo se slikate, svi nasmejani, a onda posle godinu dana odete kod tog što ste bili na svadbi i kažete mu – znaš, hajde ti sada meni daj pare za taj poklon što sam ja tebi doneto. U takvu situaciju su bile dovedene opštine širom Vojvodine.
Moja opština Kovin dala je 40 miliona dinara, opština Pančevo je vratila preko 300 miliona dinara. Smatram, u najmanju ruku, da je to nepravedeno i nepošteno.
Znate, uz prava uvek idu i obaveze. Preko 20 godina sam radila u školi i od prvog razreda smo decu učili da imaju svoja prava, ali i da imaju svoje obaveze. Učili smo ih da imaju pravo na svoje mišljenje, ali takođe i da uvažavaju druge. Uz prava moraju da idu i obaveze. Danas sam na posao jedva došla jednim regionalnim putem, koji ne da nije očišćen, ne da je suv, on je prekriven snegom. Gde je tu odgovornost?
U raspravi o setu zdravstvenih zakona slušali smo da pokrajini nedostaju mnogi lekari u bolnicama i domovima zdravlja. Za mene bi odgovornost bila da pokrajinska Skupština donese budžet na vreme i da u tom budžetu planira plate za nedostajuće lekare širom pokrajine. Mislim da bi to za građane bilo veoma korisno. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Za početak ću ponoviti kratko komentar o situaciji da se u ime demokratije na dnevni red stavlja predlog zakona, za koji svi znamo da nema većinu. To se već dogodilo 2001. godine odlukom tadašnjeg predsednika Skupštine, Dragana Maršićanina. Raspravljali smo, istina danima, zbog drugačijeg Poslovnika, o zakonu o proglašenju elementarne nepogode zbog divljeg sirka u opštini Zrenjanin, koji je podneo narodni poslanik Lazar Marjanski, i o zakonu o mladima, koji je podneo narodni poslanik Branislav Ivković. Ako je to dokaz, onda je takođe evidentno da nismo daleko odmakli od situacije iz 2001. godine, kada smo o ta dva zakona raspravljali znajući da neće biti usvojeni.
Dobra vest, kako god bilo, je što je vrlo očigledno da kod svih poslaničkih grupa, predstavnika svih poslaničkih grupa i stranaka u Skupštini Srbije postoji vrlo očita, uverljiva i dokaziva volja za dijalogom i o temi o kojoj se radi u Predlogu zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Skupština AP Vojvodine, bez obzira što ne postoji većina koja bi takvu izmenu donela i bez obzira što, čak i da postoji, donošenje ovog zakona ne bi proizvelo posledice na budžet za 2013. godinu, osim u slučaju donošenja i rebalansa budžeta.
Ono što ostaje kao problem, uz uvažavanje očite volje za dijalog, je da Skupština Vojvodine iz pravnih razloga, ne iz finansijskih, teško da može da donese budžet za 2013. godinu u propisanim rokovima. Ne radi se o finansijama, radi se o činjenici da je većina u ovoj skupštini izmenama Zakona o budžetskom sistemu i donošenjem Zakona o budžetu napravila pravni, a ne politički ili finansijski problem u Vojvodini.
Osim ovih dobrih strana, očitih, da postoji volja za dijalogom, postoji nešto čemu se treba suprotstaviti i čemu treba pokazati otpor, a to je navika, koja je očita kroz jezik, da se Vojvodini nešto daje, da Vojvodina nešto dobija. Bilo bi dobro, kako smo polako, ali ipak stigli do volje za dijalogom, da stignemo i do toga da se Vojvodini ništa ne daje i da Vojvodina ništa ne dobija, kao što ne dobija i kao što se ne daje ni Gradu Beogradu, niti bilo kojoj lokalnoj samoupravi. Dakle, radi se o zakonskom osnovu vraćanja dela sredstava prikupljenih na osnovu raznih poreskih zakona, u ovom slučaju sa teritorije AP Vojvodine, a u drugim slučajevima sa teritorija pojedinih lokalnih samouprava ili Grada Beograda.
Zašto para uši kada tako kažemo da mi nešto dajemo i da nešto Vojvodina dobija? Zato što to nije tačno i zato što je uvredljivo. Bilo bi dobro da brže nego što smo trošili vreme za postizanje konsenzusa o potrebi dijaloga odustanemo od toga da ovde iko smatra da iko ikome išta daje i da iko dobija odlukama u Narodnoj skupštini ili odlukama u Vladi Republike Srbije.
Ono što je još jedan detalj koji se ovde mogao čuti, je da se kroz diskusije jasno čulo da neko ko je opozicija u Vojvodini smatra da ga ne predstavlja predsednik Skupštine AP Vojvodine. To jeste malo kreativno tumačenje Ustava za koji se zalažemo i bilo bi sasvim razumljivo da ja kažem da smatram, pošto predstavljam opoziciju u Skupštini Srbije, da me ne predstavlja predsednik Skupštine Srbije, što mi ne pada na pamet, pošto je ustavni položaj takav da predsednik Skupštine i predsedavajući koga on odredi zaista predstavlja sve nas.
Mislim da bi bilo dobro, verujući u institucije, verujući u pravnu državu, koju gradimo zajedno, takođe prihvatimo da, kao što se Vojvodini ništa ne daje, nego se vraća, kao što Vojvodina ništa ne dobija, nego na osnovu zakona raspolaže finansijskim sredstvima, da nas tako sve zajedno predstavlja i predsednik Skupštine AP Vojvodine, u ovom slučaju gospodin Ištvan Pastor, a u bilo kom budućem slučaju bilo ko ko voljom skupštinske većine bude predsednik Skupštine AP Vojvodine.
Sa žaljenjem moram da konstatujem da se odbijanjem zaista pravovremenog razmatranja Predloga zakona o dopunama Zakona o budžetskom sistemu propustila jedna prilika, koja će nas stići u prvoj polovini 2013. godine, jer je to pitanje pravne države, jer je to pitanje institucija, koje su u ovom slučaju u Srbiji Narodna skupština Republike Srbije i Skupština AP Vojvodine. Ne postoji demagogija, ne postoji buđenje niskih strasti, ne postoji neznanje na koje se može biti ponosan, koje 2012. godine može sakriti nivo izgradnje pravne države i vladavine prava i prava i obaveza koje ima Skupština AP Vojvodine.
Sitne mrziteljske opaske, lake netačnosti i sve ono što političari inače koriste, zato što misle da im ljudi veruju, su kolorit i politički folklor neminovan, ali bilo bi dobro, kao što smo stigli do volje za dijalogom, da i od toga polako odustajemo, kao što bi bilo dobro da brzo odustanemo od jezika kojim bilo ko u Skupštini Srbije ili u Srbiji bilo kome bilo šta daje i da bilo ko na taj način bilo koji novac dobija. Budžetski novac je zajednički novac. Možemo samo da razgovaramo o tome koji je najbolji način da se on rasporedi, a niti ga kome delimo, niti ga kome dajemo, pogotovo ne Vojvodini. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Tošković, pravo na repliku. Izvolite.