Kada bi me predstavljao predsednik Skupštine Vojvodine onako kako sam ja to mislio, prihvatio bih ga kao mog predstavnika i predsednika AP Vojvodine. S obzirom da je on predsednik Vojvodine, a da nije znao šta se dešava sa Razvojnom bankom i Fondom za kapitalna ulaganja, to nije a da se ne vidi. Dakle, predsednik je morao to da zna i trebao je da reaguje na vreme, ne samo on, nego i predsednik Vlade i svi faktori koji su u Vojvodini. To se delilo šakom i kapom tamo gde ne treba, a tamo gde treba se nije davalo.
Ne znam zašto uopšte raspravljamo o tome, a ne tražimo krivca ko je taj ko je upropastio i jednu i drugu banku. Javni tužilac je dao nalog Narodnoj banci Srbije da ispita stanje u Narodnoj banci i u Fondu za kapitalna ulaganja, ne znam gde su ti rezultati. Da vidimo te rezultate. Ne može nešto da se uništi, a da neko nije kriv. Ne mogu da prihvatim onda takve ljude da me predstavljaju bilo gde. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, pravo na repliku. Izvolite.

Činjenica da predsednik Skupštine AP Vojvodine predstavlja nije stvar našeg izbora i nije stvar toga da odlučimo da li on to može ili ne može, to je pravna država. Može da vam se ne sviđa, može da vam se sviđa, možete da puštate u proceduru opoziv predsednika, ali namerno spominjem to, zato što je to važno da razumemo, da onog trenutka kada svoj politički stav, na koji svako od nas ima pravo, suprotstavite kao ravnopravan za izbor, da li me predsednik Skupštine AP Vojvodine predstavlja, svom ličnom stavu, da on mene ne predstavlja jer mi se ne sviđa, mi radimo protiv pravne države.
Mogu da imam razan stav o predsedniku Vlade, o ministru bilo kom u Vladi, o predsedniku Skupštine, mogu ovde da iznosim kritiku koju ćete proceniti kao argumentovanu ili ne. Ali, predsednik Narodne skupštine predstavlja mene kao i ostalih 249, predstavlja Srbiju, kao što to radi predsednik Vlade i svaki ministar i svako kome je poveren javni posao.
Nije to samo detalj u jeziku, mada život jeste u detaljima, nego je naša zajednička volja da razdvojimo šta je politička borba zato što smatramo da predsednik AP Vojvodine Ištvan Pastor ne obavlja dobro svoj posao, a šta je obaveza, ono što čini deo pravne države, da razumemo da predsednik Skupštine AP Vojvodine predstavlja Skupštinu i predstavlja Vojvodinu jednako kao što to čini bilo ko izabran na bilo kom javnom poslu. Dok ne budemo sasvim sigurni da znamo razliku između političke borbe i zloupotrebe institucija dokad ćemo činiti štetu institucijama, a nikakvu korist političkoj borbi.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Gospođo predsedavajuća, gospodo iz AP Vojvodine, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS će podržati stav Vlade kada je u pitanju izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu. Ne iz razloga što smo protiv predloga AP Vojvodine, nego iz razloga što je ova vlada praveći budžet za 2013. godinu ušla sa određenim kriterijumima, merilima, pravilima i napravila je taj predlog budžeta za 2013. godinu koji je ova skupština usvojila.
Svaki novi postupak, novi zakon koji bismo mi usvojili bez obzira na neke stavove, uticali bi da bi morali da vrlo brzo dođemo u situaciju da menjamo, da vršimo rebalans budžeta za 2013. godinu. Poznato je da je JS i u svom programu od svog nastajanja težila za svakom vrstom decentralizacije, pa i za finansijskom decentralizacijom u Republici Srbiji, a to znači da mnogo više sredstava iz budžeta Republike Srbije idu ka onima koji pune taj budžet, odnosno ka svim lokalnim samoupravama, pa i prema AP Vojvodini. Ali, o tome bi morala da se izgrade određena pravila, određeni principi tokom 2013. godine, pa kad usvajamo budžet za 2014. godinu, da Vlada ima sve to u vidu i da predloži ovoj narodnoj skupštini takav budžet kojim će svi biti zadovoljni.
Ne pravimo mi tu neke kritike na teret predloga AP Vojvodine da možda oni nisu u pravu time što traže 7%, odnosno da nisu ispunjeni do kraja njihovi zahtevi. Ali, molim vas, upoznajte se sa stavovima stalnih konferencija lokalnih samouprava, odnosno opština i gradova u Republici Srbiji pa ćete videti da prema nekim njihovim istraživanjima i saznanjima, da su lokalne samouprave u Republici Srbiji u toku 2012, 2011, 2010. godine uskraćene za nekoliko desetina milijardi dinara koje je trebala da dobije iz budžeta Republike Srbije.
Prema tome, nije samo uskraćena AP Vojvodina za deo sredstava koje je trebala da dobije, već su uskraćene i mnoge lokalne samouprave. Prema tome, nemojmo da sada, ako u budžetu nema dovoljno para, moramo to što imamo da delimo, da kažem, na ravnopravan način, da AP Vojvodina shvati da u ovom trenutku ne postoji mogućnost da bude ispoštovano ono što piše u Ustavu. Ne ulazeći u to, oko ocene ustavnosti određenih odredbi zakona koje smo doneli ovde kada su u pitanju nadležnosti, odnosno prenos nadležnosti na AP Vojvodinu, Ustavni sud je tu rekao šta je rekao, a Narodna skupština će verovatno morati po tome da postupi i vrši određene izmene i dopune tih zakona čije su odredbe osporene, ali da sada ne otvaramo o tome diskusiju i novu temu.
Dakle, mi iz JS jesmo za to i punim plućima, kako reče neki kolega, zalagaćemo se da dođe do finansijske decentralizacije u Srbiji, da mnogo više para iz budžeta Republike Srbije ide ne samo prema autonomnim pokrajinama, lokalnim samoupravama koje čine AP Vojvodinu, nego i prema svim drugim autonomnim pokrajinama, prema svim drugim lokalnim samoupravama.
Molim vas, da li znate kako se skupljaju sredstva i da li ima sredstava u pojedinim nerazvijenim opštinama u južnoj Srbiji, u istočnoj Srbiji, u centralnoj Srbiji, odakle ja dolazim, koji jednostavno nemaju prilive da mogu da isplate plate korisnicima budžeta, a nemaju mogućnosti da dobiju veća sredstva iz budžeta Republike Srbije jer kažu da para ima toliko koliko ima. Moramo svi u ovom trenutku da snosimo teret ove finansijske krize, da kažem ekonomske krize koja je zadesila i Srbiju pored drugih država u okruženju.
Na kraju, želim da kažem i to da JS će se uvek zalagati da sredstva idu tamo gde su najpotrebnija, da idu onim građanima kojima je neophodna pomoć od strane, odnosno iz budžeta Republike Srbije. Ali, u ovom trenutku otvarate pitanje finansiranja Vojvodine, bojim se da neko u inostranstvu koji nema baš najlepša mišljenja o Republici Srbiji, o svemu onome što se događa u Republici, da ne kažu – evo, centralna vlast uskraćuje određena prava AP Vojvodini. Znate koje probleme u ovom trenutku imamo i koju bitku bijemo da izvučemo maksimum za naš narod koji živi u južnoj srpskoj Pokrajini.
Prema tome, dajmo da malo spustimo loptu na zemlju, da ljudi iz AP Vojvodine shvate da o svemu ovome može da se razgovara, ali tokom 2013. godine i kada se bude pravio budžet za 2014. godinu, da izgradimo određena pravila na osnovu koga će se napraviti budžet. Mi iz JS se nadamo da će tada, ne svi, ali većina biti zadovoljni.
Na kraju, ne mogu da završim diskusiju, a da ne kažem sledeće, zašto pojedini narodni poslanici koji su sedeli u ovoj narodnoj skupštini i protekle četiri godine nisu ovo pitanje stavljali na dnevni red, a bili su na vlasti. Sada ga stavljaju na dnevni red i zalažu se za to kada nisu na vlasti. Dajmo, budimo principijelni jednom od početka do kraja svog mandata. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Uvažena potpredsednice, gospodine Pastor, dame i gospodo narodni poslanici, počeću od ovoga o čemu je govorio gospodin Petrović. Nezavisno od toga da li neko u inostranstvu sa simpatijama ili antipatijama gleda na Srbiju, mislim da će biti dovoljno bilo kome ko ocenjuje poštovanje položaja Vojvodine i poštovanje ustavnog poretka Republike Srbije, ova jedna vaša rečenica iz diskusije, a vi ste predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe – da u ovom trenutku ne postoje uslovi da se poštuje Ustav.
Van te rečenice nije potreban ni jedan drugi komentar da bi se ocenilo u kojoj meri i na koji način vladajuća većina, Vlada Srbije u ovom trenutku, kao i vlade pre nje, vi ste u tome potpuno u pravu, krši Ustav koji su doneli građani ove zemlje. Razumem vašu primedbu na račun nekih drugih stranaka da se ponašaju, a citiraću vas, mislim da ste rekli – neprincipijelno. Ali, onda to važi i za vašu političku partiju, vi ste sa tim partijama sedeli u vladajućoj većini u prošlom sazivu.
Dakle, argumentacija da u ovom trenutku nema dovoljno para pa svi moramo da se prostremo onoliko koliko je guber dugačak ili širok, ja to razumem. Ali, to nema nikakve veze sa procentima. Procenat, u ovom slučaju ovaj ustavni procenat od 7% upravo to i obezbeđuje, da se svi ravnomerno, da tako kažem, da se namire iz tog smanjenog, skraćenog, štedljivog budžeta kako vi kažete.
Vi ste budžetom uradili nešto drugo. Vi ste nekim drugim nivoima vlasti, nekim drugim budžetskim korisnicima dali više da bi Vojvodina sa druge strane dobila manje od ovih 7%. To je upravo negacija principa da svi podjednako moraju da snose teret krize. Pri tome nisam siguran da svi podjednako moraju da snose teret krize. Mislim da teret krize najviše moraju da snose oni koji su za nju u političkom smislu najviše i odgovorni. Vi ste takođe bili na vlasti u ovoj zemlji od 2008. godine, dakle od momenta izbijanja finansijske, ekonomske krize.
Druga stvar koja je ovde izgovorena, ja nisam reagovao po Poslovniku, mada mislim da je bilo elemenata za to, gospođo Kovač, gospođa Novković je, čini mi se, u jednom trenutku, izrekla netačnu i vrlo opasnu tvrdnju, da su u prošlom sazivu parlamenta ili u periodu od 2008. do 2012. godine, svi snishodljivo ćutali, dok je Vlada, odnosno, dok je prošla Vlada, vladajuća koalicija, kršila na vrlo sličan način Ustav i uskraćivala prava Vojvodini. To je notorna neistina.
Ako je neko snishodljivo ćutao, kako ona kaže, ćutali su snishodljivo političke partije koje su činile tadašnju vladajuću koaliciju, koje su predlagale i usvajale takav budžet. Poslanici opozicionih partija, među njima i LDP, ne samo da nisu ćutale, nego su na svaki budžet koji je predložen u ovoj skupštini od 2008 – 2012. godine, na svaki finansijski zakon, koji se ticao određivanja, opredeljivanja, transfera novca prema Vojvodini, imao svoje amandmane, vrlo otvoreno o njima politički govorio i oštro kritikovao vladajuću koaliciju.
Molim vas da obezbedite da makar u Skupštini u ovakvim rasprava, ako neko koristi i neke grublje i oštrije reči, što kao što znate meni ne smeta da one makar budu istinite i da ne sadrže u sebi uvrede na račun nekih poslaničkih grupa, opozicionih, političkih partija.
Za sam kraj, da ne oduzimam mnogo vremena, ovo je samo jedna od epizoda, jedna od faza u toj otužnoj "brakorazvodnoj parnici" bivših, sadašnjih, možda opet budućih koalicionih partnera u različitim vladama i na različitim nivoima vlasti.
Svako će ono što se dešavalo u Srbiji u prethodnih nekoliko dana, taj kolaps koji se desio u Vojvodini, tumačiti na svoj način. Nisam siguran da će građani od toga imati mnogo koristi, ili da ćemo sledeći put uspeti da izbegnemo situaciju da deonice puta za koje je odgovorno javno preduzeće, ovo jedno od najneefikasnijih javnih preduzeća u Srbiji, "Putevi Srbije", ili regionalni, lokalni putevi, da funkcionišu bolje nego što je to sada bi slučaj.
Ako ne izlečimo osnovni uzrok toga, ako ne uredimo sistem, ako ne promenimo Ustav koji je prošli put pisan i usvajan onako kako je usvajan, pa danas neko traži celu 2013. godinu, da bi razgovarao, da bi razmatrao jedno najbanalnije tehničko pitanje da li je nešto 7% ili nije 7% budžeta. Ustav ste 2006. godine pisali po kabinetima, van očiju javnosti, usvajali ste ga dva dana, "koza je čuvala kupus" između petka i subote, dok je referendum trajao.
Referendum nije dobio potreban broj glasova, čak i uz neverovatne krađe na teritoriji Vojvodine, i to vam nije smetalo. Šest godina Srbija živi sa takvim Ustavom i svake godine ima problem na svakom pitanju, pa i na najbanalnijem pitanju – šta je 7% budžeta, kako određuje vaš Ustav?
Niko vas nije terao da pravite jedini Ustav na svetu, u kome postoje brojevi u normativnom delu Ustava, odnosno u članovima. Obično ustavi samo imaju brojeve članova, to su jedini brojevi u Ustavu. Naš Ustav ima i brojeve i procente u članovima koji regulišu, u ovom slučaju, prava AP Vojvodine.
O tome, da li se lako ili teško dolazi na posao, da li su prohodni putevi, da li svako radi šta treba da radi, da li su jasne nadležnosti i podela odgovornosti između lokalnih, gradskih, pokrajinskih, republičkih vlasti. O tome su neke stranke u ovom parlamentu mogle da misle, recimo, 2011. godine, kada su rešile da pred samu predizbornu kampanju nametnu tadašnjoj vladajućoj koaliciji, usvajanje neverovatnog zakona, tzv. Zakona fiskalnoj decentralizaciji, da izmeste 400 miliona evra godišnje iz budžeta Srbije, a da pritom propuste da urade ono što je ključna stvar, da istovremeno, precizno i do kraja regulišu i neki prenos nadležnosti, neki prenos obaveza i da razjasne gde prestaje obaveza republičke vlasti, gde počinje obaveza lokalne vlasti, ili obrnuto, ispravljam se, mislim da pretpostavka treba da bude obrnuta, od nižeg nivoa vlasti od lokalnog, a da onda samo jedan deo minimalni, onaj koji treba da se finansira iz republičkog budžeta, bude pitanje centralne vlasti, odnosno centralnih zakona Republike Srbije.
Zbog toga, nemojte da prebacujete na druge stranke odgovornost za to. Ne mislim da je samo URS kriv za taj zakon, mislim da su podjednako krivi za taj nedovršen zakon, mislim da su podjednako krivi i svi vaši koalicioni partneri koji su za taj zakon glasali uprkos primedbama LDP, kao što su možda još više krivi oni koji danas kritikuju pokrajinsku administraciju, pokrajinsku vlast, iako su na različitim nivoima i u različitim koalicionim aranžmanima godinama vršili vlast i ponašali se na vrlo sličan način, kao što to čini i sadašnja vlast. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, biću vrlo kratak.
Gospodin Đurić, vidim da je izašao, a dobro je, tu je, samo da vam kaže da ja nisam iznosio stav Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu čiji sam predsednik, nego sam iznosio stav poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, na šta valjda imam pravo.
Što se tiče toga da li je prekršen Ustav u određenim odredbama, određenim članovima donošenjem ovog ili bilo kog drugog zakona, za vašu informaciju, da vam kažem gospodine Đuriću, da to ne odlučuje Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Postoji jedna druga institucija u Republici Srbiji, koja je nadležna i jedina po Ustavu, da utvrđuje da li je neki član zakona u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, a ta institucija se zove Ustavni sud Republike Srbije.
Prema tome, kada on odluči da nešto nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ova Narodna skupština i Odbor, na čijem sam ja čelu, će morati to da poštuje. Prema tome, da ne bude zabune, još jednom ponavljam, samo sam iznosio stav poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, a kada taj predlog bude i ako bude došao na Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, on će zauzeti svoj stav i o tome će obavestiti ovu narodnu skupštinu. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Đurić. Izvolite.

Nisam sporio da vi imate pravo i da ste iznosili stav poslaničke grupe JS. Meni je samo bilo šokantno da neko ko je predsednik Odbora za pravosuđe smatra normalnim da izgovori rečenicu da u ovom trenutku nema uslova da se poštuje ono što piše u Ustavu Srbije.
Možemo da konsultujemo stenogram. Mislim da je on u ovom trenutku gotov, biće uskoro gotov. Vi ste upravo to rekli. Gotovo da sam vas u potpunosti citirao. Sada, pet minuta kasnije, ste se javili i govorili o tome da smo Ustavni sud može da odlučuje o tome.
Meni je bilo čudno da ste vi u prvom smo izlaganju ocenjivali ustavnost, odnosno ne ustavnost Zakona o budžetskom sistemu, odnosno Zakona o budžetu za 2013. godinu i da ste utvrdili da ti zakoni nisu u skladu sa budžetom.
Ako ćemo da budemo do kraja precizni, ta institucija se zove Ustavni sud Srbije, ne zove se Ustavni sud Republike Srbije, ali sad da ne ulazimo u te detalje.
Naravno da nisam rekao da ste iznosili stav Odbora za pravosuđe. To niste činili i to vrlo retko činite, koliko se sećam i na početku onih sednica kada na to imate pravo po Poslovniku, odnosno kada vas predsedavajući pita da u ime Odbora iznesete ono što su bili zaključci Odbora, odnosno rezultati razmatranja nekog zakona u načelu pred Odborom koji vodite. Hvala.