Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ne prihvatanjem ovog amandmana, dovodimo ovde jedan sistem, a to je da sve političke stranke, koliko god da se trude uvek jedan deo prilikom predlaganja i poslaničkih lista ne mogu da ispune, a to je da pokušavaju, barem one ozbiljne, da predlože kandidate koji se nalaze iz svih oblika društvene zajednice, iz svih mogućih profesija, teritorijalnoj zastupljenosti, itd.
Ako ostane ovako kako je u Predlogu zakona dato nama, ne prihvatanje ovog amandmana, rizikujemo da ovde u Skupštini Srbije nemamo kvalitetne lekare zato što mogu da rizikuju da izgube posao u ustanovi u kojoj rade. Onda ćemo ili imati lekare bez posla, pa i im je Skupština ne drugo radno mesto, nego prvo i jedino, a pošto su bez posla, ne ulazeći u njihovu stručnost, znanje koje su stekli na fakultetima itd, nemaju onog životnog iskustva da učestvuju kvalitetno u raspravama koje se tiču sistema zdravstvene zaštite, zdravstvenog osiguranja itd.
Ako gledamo ovakvu situaciju ovako kako jeste, možemo da biramo. Hoćemo li da kršimo Zakon o radu, mada ne znam u kom delu se krši, ili ćemo da kršimo Zakon o izabranim, imenovanim i postavljenim licima, koji takođe reguliše status lica koja su odlučila da se profesionalno bave nekim drugim poslom, a po zakonu im pripada pravo mirovanja radnog odnosa.
To je taj problem koji je kolega Mileta Poskurica i još nekoliko narodnih poslanika, prilikom ovog amandmana želeo da izbegne. Ostaje da ministarstvo podzakonskim aktom od volje ministra ili njegovog kabineta odredi šta će da se primenjuje, Zakon o radu, ovaj zakon ili Zakon o izabranim, imenovanim i postavljenim licima. Ništa se u životu na podrazumeva, nego zakon određuje koje su obaveze lica koja učestvuju u nekom poslu prilikom obavljanja neke dužnosti.
Zato još jednom apelujem na ministra i njegove saradnike da bar do dana za glasanje razmisle o ovom amandmanu, da ne bismo došli u jednu ovakvu situaciju. Trpeće ili ministarstva i Skupština Srbije i svi drugi organi koji se bave nekim višim oblikom zdravstvene zaštite, gde su imenovana izabrana i postavljena lica, jer može da se desi da čak neki i dobar kandidat za predsednika neke lokalne samouprave jednostavno ne želi da prihvati taj posao, nego da zadrži svoje radno mesto u ustanovi u kojoj radi, baš iz tog razloga što se plaši da izgubi posao. Mislim da bi bilo dobro da još jednom razmislite i da do dana za glasanje imamo vaš stav po pitanju ovog amandmana.

Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Mnogo toga su moje kolege već rekle, tako da ne želim da se ponavljam, ali ne želim ni da odustanem od onoga što želim da kažem. Mi smo dosta gospođo ministarka razgovarali o amandmanu na Odboru za zdravlje i naišli smo na opšte razumevanje. Odbor za zdravlje je prihvatio ovaj amandman.
Moram da priznam da mi nije jasno zašto vi tako uporno odbijate da prihvatite ovu redakciju u zakonu. To je jedna mala redakcija koja vas kao ministarstvo ne košta ništa, a mnogo znači za imenovana i postavljena lica. Ne prihvatanjem ovog amandmana, ostavljate jedan veliki broj ljudi na milost i nemilost direktorima ustanova u kojima su oni zaposleni. Kažete da ćete svojim dekretom obavezati direktore da im taj odnos miruje. To se može i ne mora ispoštovati.
Zaboravljate da, ukoliko direktor prekrši vaš dekret, sledi sudski proces u našim uslovima traje po dve, tri godine i da za svo to vreme taj zaposleni ostaje na ulici bez ikakvih primanja. Zašto to radimo i zašto ministarstvo to dozvoljava? Zašto bi ova skupština to dozvolila, da imenovana i postavljena lica moraju da se sude i da to dokazuju na sudu, da su bili u pravu, kada jednim vašim aktom možete to sve da prekinete.
Prihvatanjem ovog amandmana, tom malom redakcijom koja se ne kosi sa postojećim zakonom i sa postojećim Zakonom o radu, rešićemo automatski ceo problem. Odbor za zdravlje, u kojem ima lekara i onih koji to nisu, ali ipak ljudi od struke su smatrali da ovo treba prihvatiti. Mislim da to trebate i vi kao predstavnik Vlade, da prihvatite ovaj amandman da ne bi kasnije došlo do svih tih nesporazuma, problema koje imamo, da ne biste pisali dekret i da ne bismo imali dugotrajne sudske procese.

Reč ima Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Zaista mi se čini da potpuno isto razmišljamo. Biću sasvim konkretna i jasna.
Zakonodavstvo kaže da je ovo materija koju ne možemo regulisati ovim zakonom, nego eventualno sugestijama o dopunama i konkretizacijama Zakona o radu, u vezi sa statusom mirovanja. Još jedanput ću izneti vaš stav, nemam ništa protiv da regulišemo bilo koje pitanje vezano za zdravstvene radnike kojima miruje radni status, odnosno pozicija posla u ustanovi u kojoj rade.
Ako zakonodavstvo kaže da to nije tema ovog zakona, nego treba da bude tema Zakona o radu, prosto sam u obavezi da vam to prenesem. Dakle, apsolutno nemam ništa protiv i još jednom mogu testirati stav zakonodavstva.

Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Potpuno sam razumeo kolege iz SNS i mi ćemo u danu za glasanje podržati njihov amandman. Koliko sam razumeo, njihov amandman se uopšte ne tiče Zakona o radnim odnosima, nego kaže samo da u kadrovskom planu, u jednoj posebnoj koloni će biti broj zdravstvenih radnika kojima radni odnos miruje.
To ni na koji način ne remeti ni Zakon o radu, ni bilo koji drugi zakon. To je kao kada imate neka rezervisana sredstva. Zna se da su to sredstva koja su unapred obezbeđena i o njima mora da se vodi računa. Ako se o tome ne vodi računa, onda može da se desi da kadrovski plan bude ispoštovan, a svo zdravstveno osoblje kojima status miruje će probiti kadrovski plan.
Tako da uopšte ne vidim na koji način ovaj zakon zadire u radne odnose. Zadire samo u još jednu dodatnu kolonu u tom kadrovskom planu i doprinosi otklanjanju bilo kakve nejasnoće koja može da se pojavi u praksi. Ovaj plan je odličan i mi ćemo ga podržati.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovana ministarka, ne znam, vidim celog dana sve amandmane ste prihvatili od strane SNS. Jadni vi, samo ovaj amandman niste prihvatili i problem.
Ono što želim da kažem, što se tiče ovog amandmana, amandman nije tako loš, ali mi je malo zasmetalo, što se tiče amandmana iz SNS, da ste ih prihvatili sve sem ovog jednog. Kad taj jedan niste prihvatili, onda drvlje i kamenje na vas.
Puno dobrih amandmana iz DS i iz DSS niste prihvatili. Samo konstatujem da ili oni žele da vas ukalupe, pa da bukvalno oni vode Ministarstvo zdravlja. Ja vas podržavam, da vi vodite Ministarstvo zdravlja i da ne prihvatate baš svakakve amandmane.
Najviše mi je zasmetalo ono što ste u medijima pričali o javnim nabavkama, centralizaciji, nemogućnosti korupcije i odjednom celokupna ta vaša inicijativa se našla da nije u Ministarstvu zdravlja, nego da se našla u Republičkom fondu zdravstvene zaštite. Sad vas javno pitam – da li je to već napravljen dogovor da će SNS da drži Republički fond zdravstva i onda sada prebacuju odgovornost na taj fond, tj. vama smanjuju manevar kao ministarki zdravlja.
Lično mislim da je mnogo bitno da cela ta priča o korupciji i zdravstvu bude transparentna. Meni je mnogo logičnije da to bude pod kontrolom Ministarstva zdravlja i vas lično, ne zato što ne verujem u kolege iz SNS, već zato što mi je logičnije da to kontroliše Ministarstvo zdravlja. Ali, postaviću jedno pitanje, izražavam sumnju u funkcionalnost ovih javnih nabavki. Razumem da kada se pravi javna nabavka za magnetne rezonance ili za skenere, znam kako će se to kontrolisati, kako će se to pratiti i kako će bolnice to tražiti na vreme, ali vas pitam kako će neko iz nekog Zdravstvenog centra u Vranju ili iz Zdravstvenog centra u Crnoj Travi, da jasno kaže šta mu je potreba za ovu nedelju, za sledeću nedelju, za mesec dana.
Mogu da vam kažem, što se tiče tih javnih nabavki, odmah u startu izražavam sumnju ko god radio te javne nabavke, da li SPS ili SNS, da je nemoguće toliko kontrolisati samo na sistemu kliničkog centra, ne zamerite što ga spominjem, ali to je klasičan primer gde ja radim, gde imate 3.500 zaposlenih. Vi ćete iskontrolisati velike tendere, ali šta je sa onim tzv. malim tenderima za npr. nabavku špriceva, za nabavku nekih lekova, za nabavku nekog potrošnog materijala, za nabavku hrane? Ako imate 3.500 zaposlenih i 2.000 pacijenata, to je 5.500 doručka, ručka i večere, samo na jednom jajetu koje pojede pacijent u toku jutra, ručka i večere, to je 15.000 jaja. Ako se neko u tom tenderu zaračuna jedan dinar, to je 15.000 dinara dnevno.
Izražavam sumnju da će se problem naći u tim kobajagi malim nabavkama, a te male nabavke su velike nabavke. Znaju i bivši direktori kliničkih centara da su najviše pazili kada su kupovali skenere, magnetne rezonance ili lasere. Molim vas, malo pažnje…
(Predsednik: Molim narodne poslanike da saslušamo govornika.)
… da je najviše ugradnje bilo upravo u ovom kao sitnom, malom potrošnom materijalu, da li je to ugalj, da li je to gas, da li je to zavoj, da li je to špric, znači, to što košta nešto malo, ali kada to izračunate na potrebe velikog kliničkog centra, nekog velikog doma zdravlja, kao što je niški dom zdravlja, znači to izađe jak puno. Tako da, izražavam sumnju u funkcionalnost tih javnih nabavki na centralnom nivou, što je oduzeto malim zdravstvenim centrima.
Što se tiče velikih nabavki, to shvatam kako će se kontrolisati i kako će se tražiti, ali za ovo postoje dve sumnje. Jedna je sumnja oko potreba tih ustanova i druga sumnja je kako ćemo kontrolisati, kako ćemo znati da se opet neko nije uračunavao u Republičkom fondu za te nabavke. Hvala.

Reč ima ministarka.