Hvala.
Reč ima ministar Velimir Ilić. Izvolite.

Znate kako, da vam odgovaram pojedinačno, to nema smisla, ali vi ste sami rekli da je u pitanju dve milijarde evra štete, a nabrojali ste i jednog tajkuna, kako vi kažete i nekih sto miliona. Gde su vam ostali? Ko su ostali?
Drugo, da li je moguće da branite nešto što je za četiri godine u vašem mandatu imali samo jednu konverziju u Beogradu? Da li je moguće da je samo jedna investicija bila u Beogradu pod znakom pitanja i konverzija morala da bude rešena? Da li je to moguće, a u ovolikom gradu prodato je hiljade firmi, hiljade hektara zemljišta itd? Nemojte, molim vas.
Nemojte da vam sada pričam priče. Vi svoju vodite, svoju priču pričajte. Vi ste ovaj zakon doneli. On praktično nema primenu. Sve je stalo.
Ponavljam, zakon koji je imao u Beogradu jednu konverziju za četiri godine za mene je nula zakon i mora da se menja. Za šest meseci ćete ovde imati novi zakon, koji ćemo usvojiti. Ovaj zakon ćemo sada stvoriti. Znači, mi ne ukidamo konverziju, mi dajemo mogućnost da neko bez naknade dobije dozvolu da počne da radi, da uđe u posao, da uradi pripremne radove, da ne stoji građevinarstvo. Ovo je stav svih, i Privredne komore Beograda i Srbije i građevinara i građevinskih firmi. Oni ovo čekaju kao ozeblo sunce. Vi sa njima razgovarajte. Sindikat građevinara, koji je nedavno bio, svi su to tražili.
Vi samo pričate Luka Beograd, Luka Beograd. Pa to je vaš problem u Beogradu. Zašto meni pričate o Luci Beograd? Ja nemam nikakve ingerencije nad Lukom Beograd. Vi tu dajete papire i tu radite i gradite. Sigurno da vam je tamo neko ispunio neka vaša očekivanja, to bi bilo sve u redu, kao što je mnogo što šta bilo u redu. Nemojte da načinjemo te teške teme. Nemojte, molim vas.
Pogledajte pojedine firme po Beogradu kako su završile. Gde vam je privreda u Beogradu? Kako vam je završila privreda? Koje firme to rade u Beogradu? Gospodo, koja firma radi?
Vama da nije "Kolubare" i Obrenovca, potrovaste nas dole, pola Šumadije ste iskovali, devastirali celo područje i ništa niste vratili u prvobitno stanje. To vam jedino radi u sistemu. Kažite mi jednu proizvodnu firmu u Beogradu. Ko se u Beogradu bavi proizvodnjom? Gde su beogradski giganti? Gospodo, šta je sa "Železnikom", šta je sa "Zmajem", šta je IMT, šta je sa "Lolom Ribarom"? Šta je sa tim gigantima? Nema ih. Zašto ih nema? Gde su nestali? Šta je na njihovim mestima? To vi raspravite.

Hvala.
(Janko Radaković, sa mesta: Replika.)
Gospodine Radakoviću, mislim da više nemate osnova za repliku.
Vi ste izazvali repliku vašom diskusijom, koja je bila mimo teme. Dozvolio sam vam dve replike, treću vam neću dozvoliti. Prema tome, nemate pravo na repliku.
(Borislav Stefanović, sa mesta: Povreda Poslovnika.)
Narodni poslanik Borislav Stefanović, po Poslovniku. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, povređen je član 107. Poslovnika iz više razloga.
Prvo, ministar Ilić se obraća direktno ovde i viče na poslanike, a u tom nastupu je neprecizan do krajnjih granica, koje se graniče sa neistinom. Kaže – vi ste zatrovali pola Šumadije, vi ste u "Kolubari" iskopali ovo i ono. Ne znam kome se obraća? Da li se obraća nama ili se obraća novom direktoru, koji je držao pečenjaru do nedavno?
Molim vas, budite precizni. Ko je zatrovao? Ko je otrovao? Koje su to fabrike u Gradu Beogradu u vlasništvu Grada Beograda? Ako mislite politički da napadate gradsku vlast, ministre, budite precizni. Onoliko kanalizacija će biti napravljeno koliko Čačak napravi. Budite sigurni, za jedan milimetar nećemo odstupiti. Nemojte vi o tome.
Gospodine generale, vi kao predsedavajući treba da vodite računa da se ovde neprekidno izlazi iz teme. Obraća se direktno povišenim tonom bez ikakve potrebe.
Molim vas, ne može se više u ovoj Skupštini računati da će neko da koristi ovu stranku, kojoj pripadam, kao vreću za udaranje, a da ćemo mi da ćutimo ovde i da pustimo zato što je narod doveden na trg da gleda spaljivanje veštice, pa je srećan, a vi ćete da gorite zajedno s njima. To se neće desiti. Hvala.

Smatram da Poslovnik nije povređen i moram da vam odgovorim da zaista ne govorim povišenim tonom. Nastojim da budem korektan prema svima vama.
(Borislav Stefanović, sa mesta: Ne vi.)
Shvatio sam da ste to meni rekli. Izvinjavam se onda.
Nažalost, moramo biti koliko-toliko korektni. Replika koju je dao ministar bila je izazvana prethodnom diskusijom. Da nije bilo toga, do ovoga ne bi došlo.
Ukoliko niste zadovoljnim mojim odgovorom, možete se izjasniti da li da se glasa u danu za glasanje.
(Borislav Stefanović, sa mesta: Da.)
Dobro, glasaćemo u danu za glasanje da li je bilo povrede Poslovnika.
(Veroljub Arsić, sa mesta: Povreda Poslovnika.)
Narodni poslanik Veroljub Arsić, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Poslovnika zato što se ovde govorilo o nekakvom spaljivanju veštica.
Razumem da moje kolege narodni poslanici neki put u svojim diskusijama mogu i žučnije da raspravljaju itd, ali da ne zaborave da Zakon o privatizaciji je potekao iz DS i predložio ga je Aleksandar Vlahović, pogotovo iz dela koji je najviše bio kritikovan, da predmet privatizacije mora da se izražava knjigovodstvena, a ne tržišna vrednost, pa mi nije jasno za čim DS plače. Takav ste zakon doneli i vi ste omogućili da neko kupi preduzeće za male pare, a onda, koristeći imovinu, preduzeće da zgrče bogatstvo, a ne mi iz SNS.

Gospodine Arsiću, molim vas da kada koristite povredu Poslovnika onda… Nemam ništa protiv da vi replicirate. Ovo je više bila replika, tako da vas molim da uvažavamo tu činjenicu.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, mislim da je današnja rasprava pokazala da je Zakon o planiranju i izgradnji u suštini predstavljao političku odluku prethodne Vlade čim se ovoliko sporimo sad ko je za njega glasao, ko je bio protiv, ko je predložio određena rešenja.
Na početku današnje rasprave mi nije bilo jasno u jednom trenutku kada smo raspravljali o tom zakonu oni koji su ga kritikovali, danas ga brane uz sve okolnosti koje ste izneli danas zbog čega to radite, a oni koji su glasali za taj zakon, ispalo je da su najveći kritičari tog zakona.
U praksi je ovaj zakon pokazao u mnogim odredbama da je neprimenjiv. Ukoliko postavimo sebi pitanje da li je građevinarstvo prethodne tri godine, od kada je donet ovaj zakon, pokrenulo privredu, odgovor je jasan da se to nije dogodilo.
Ustavni sud Srbije je označio određene odredbe ovog zakona kao protivustavne i stavio ih je van snage. Ogroman je broj nelegalno izgrađenih objekata. I dalje taj problem nije rešen.
U koliko su tačni podaci, mislim da je preko 700 hiljada ljudi, čeka da se reši ovo pitanje. Pričali smo danas mnogo oko konverzije. Jasna mi je namera ovog Predloga, odnosno izmene i dopune, koje ste predložili, ali ja bih voleo da čujem da li će u tom zakonu, koji za šest meseci treba da dođe u skupštinsku proceduru, konverzija biti ukinuta? Šta je Srbija dobila u prethodnom periodu konverzijom koja postoji u aktuelnom Zakonu? Koliko projekata čeka? Ja znam da vi niste odgovorni, što Ikea nije došla u Srbiju, što nije realizovan projekat "Grad na vodi", što hotel Jugoslavija i dalje stoji u mraku, ali da li će se nešto po tom pitanju promeniti u narednom periodu.
Zanima me da li su pojedini tajkuni uknjižili vlasništvo nad objektima i na zemljištu, na osnovu važećeg zakona? Da li su pojedine firme dobile velike površine zemljišta na korišćenje, po ovom zakonu? Siguran sam da jesu. To je razlog zbog čega mi moramo ozbiljno da reformišemo ovu oblast, ukoliko želimo određene pomake u njoj.
Da li postoji veliki problem korupcije prilikom pribavljanja građevinskih dozvola? Postoji, da se ne lažemo i oko toga. Koliko su rokovi, odnosno koliko traje period izdavanja građevinskih dozvola? Srbija je na začelju svih lista, pa i po ovim parametrima, mislio sam da smo osmi, a danas ste izdali podatak da smo treći, od pozadi. Naravno kada postoje katastri i direkcije, inspekcije, zavodi, licencirani projektanti, izvođači, kada javna preduzeća sva velika moraju da izdaju određene dozvole da bi se određeni objekat izgradio.
Ono što je frapantan podatak jeste da građevinska dozvola i sve što je potrebno da se pribavi u ovoj zemlji, da bi neko ušao u taj proces, jeste u ovom trenutku najskuplja u Evropi. Dugo traje, veliki broj papira i na kraju, ljudi koji žele da investiraju u ovu zemlju moraju da izdvoje ogroman novac.
Koliko je dug domaćoj operativi? Koliko duguje država? Koliko javna preduzeća, koliko pojedine lokalne samouprave? Govorili smo o građevinskom materijalu, koji je odnos uvoznog materijala i koliko se materijala utroši od strane domaćih proizvođača? Na žalost, mislim da je mnogo veći deo koji dolazi iz uvoza. Kapitalni objekti koji će se graditi u narednom periodu su pripali stranim firmama. Most Zemun-Borča će raditi Kinezi. Žeželjev most u Novom Sadu će raditi italijansko-španski konzorcijum. Hrvatske firme ostvaruju promet od oko 150 miliona evra godišnje. Koliko srpske građevinske firme mogu da zarade u Hrvatskoj? Nula. Ni jedan jedini evro. Grci grade u ovoj zemlji. Ne postoji garantni fond za građevinske firme na osnovu koga bi one mogle ovaj posao dobro da rade. Prevareni građani, a to smo imali prilike da vidimo i putem medija, vi ste imali sastanke sa njima, bili su prinuđeni da se samo organizuju, jer država nije stala u prethodnom periodu iza njih.
Država do sada nije imala jasnu strategiju, da brini o građevini, kao jednoj, izuzetno značajnoj grani. Prepušteni su ljudi da o njima brinu banke i da oni određuju uslove pod kojima će podizati kredite i kamate po kojima će vraćati određeni iznos novca. Prethodni ministar je zidao na osnovu ovog zakona kule i gradove, nažalost od peska. Gospodin Đilas je izjavio da ukoliko legalizacija ne bude završena u toku njegovog mandata će sebe smatrati ne uspešnim gradonačelnikom. Žao mi je što gospodin Mrkonjić nije tu, jer smo imali niz pitanja i za njega, ali mislim da je u prethodnim godinama svojeručno radio Koridor 10, do sada bi ga završio. Nažalost, kada smo bili zajedno u Vladi, postojali su projekti i da je sreće, ne bih jutros putovao tri sata od Čačka do Beograda, već bih za sat vremena stigao auto-putem koji smo zajedno krenuli da gradimo.
Očekujem od vas da ispunite ono što ste danas rekli, ali i obećanje i sve ono što ste naveli u raspravi kada smo govorili o ovom zakonu. Jeste da ste rekli da je sramota što Skupština danas u 21. veku donosi ovakav zakon, čak ste rekli da predstavlja nuklearnu nepogodu.
Razumemo razloge zbog kojih morate da produžite ovaj rok za naredne dve godine. Zadovoljan sam što niste govorili kao gospodin Dulić, da moramo da stavljamo poklopce na šerpe da bi štedeli i da bi na taj način pospešili neke procese u Republici Srbiji. Mi smo predložili konkretne amandmane na ove zakone. Predložili smo koje zakone treba doneti da bi ova zemlja konačno krenula da funkcioniše, da bi građevinska operativa mogla da radi svoj posao onako kako treba i konkretno predložili šta treba da se uradi u procesu konverzije. Nadamo se od vas da će te kada bude rasprava o amandmanima, prihvatiti amandman DSS i da ćemo pokušati da sve ove probleme rešimo. Hvala.

Reč ima narodni poslovnik Suzana Spasojević.
Nije tu? Dobro.
Sledeći prijavljeni narodni poslanik Milanka Jeftović Vukojčić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama su zakoni o podsticaju u građevinskoj industriji u vreme ekonomske krize i ovaj zakon SNS smatra da je nužan.
Nužan je u delu gde neophodno produžiti njegov rok na još dve godine, odnosno rok važenja do 31. decembra 2014. godine. Prethodna vlast je ubeđivala vas građane, da ekonomska kriza koja vlada u čitavom svetu je srpska velika šansa. Ta šansa se ogledala u tome što ste vi, poštovani građani i većina nas građana, došla do prosjačkog štapa, a mnoga privredna preduzeća dovedena do kolapsa. Među tim privredim preduzećima svakako su i građevinska preduzeća koja bi trebalo da predstavljaju okosnicu razvoja svake zemlje.
Ova Vlada smatra sigurno i do sada je pokazala da život ne počinje od nje. Život stalno teče i život traje. Naravno da ono što nije ispunjeno, ova Vlada ima lek, a lek je njena odgovornost na ne odgovornost prethodne Vlade.
Zašto? Zato što izgradnjom i dogradnjom i stavljanjem u funkciju ovih objekata povećaće se kvalitet života običnog čoveka i običnog građanina Srbije. Iz tog razloga SNS svakako će podržati ovaj zakon.
Što se tiče drugog zakona, a on se odnosi na Zakon o planiranju i izgradnji, mišljenje SNS je da su zakoni živi organizmi, da ono što nema realno utemeljenje u realnosti svakako treba menjati. To što nije imalo realno utemeljenje u realnosti je konverzija, ali ovim zakonom je suspendovana konverzija na godinu dana. pitanje konverzije je dosta sporno pitanje. Tom pitanju treba pristupiti i nadamo se da će biti na jedan sveobuhvatan način biti pristupljeno kada se bude sistemski izradio Zakon o planiranju i izgradnji, koji svakako predviđate da izađe na javnu raspravu u roku od šest meseci.
Šta je dobro što moram da pohvalim kod ovog zakona o planiranju i izgradnju, mada se odnosi samo na ovaj član, na konverziju? Dobro je to što je prilikom izmene člana ovog zakona konsultovana stručna javnost i sve one institucije koje treba da budu konsultovane, a to je Inženjerska komora, nevladine organizacije, asocijacije i udruženja privrednika, Američka komora.
Šta je to što se ovim zakonom želi postići? Pokretanje investicionog ciklusa, poboljšanje stanja u građevinskoj industriji i priliv finansijskih sredstava. Sve su ovo razlozi koji objašnjavaju svrsishodnost donošenja izmene ovog člana zakona i SNS, naravno, ni ovde nema nikakvu dilemu. Podržaće ovaj zakon.
Što se tiče Zakona o plovidbi i lukama u unutrašnjim vodama, tu je utvrđena promena pravnog statusa Direkcije za vodne puteve, kao posebne organizacione jedinice i ona će sada poslovati u sastavu Ministarstva saobraćaja. Ovim zakonom o plovidbi i lukama propisana je zabrana sidrenja na plovnom putu. Takođe, ovim zakonom propisano je izdavanje saglasnosti za izgradnju luka, precizirana sadržina tehničkih pravila za utvrđivanje brodova za plovidbu, detaljno je utvrđen program tehničkog nadzora brodova za plovidbu, propisani rokovi važenja svedočanstava o sposobnosti brodova za plovidbu, tehnički nadzor čamaca, način izdavanja brodarskih knjižica i dozvola za ukrcaj.
Takođe, ovim zakonom predviđeno je da strana plovila mogu uplovljavati u putnička pristaništa koja ispunjavaju uslove da budu otvorena za međunarodni saobraćaj. Koliko sam videla, u ovom zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, predviđa se donošenje veoma važnih podzakonskih akata i očekujem od nadležnog Ministarstva za saobraćaj da će te podzakonske akte doneti u planiranom roku od šest meseci do godinu dana.
Zašto naglašavam na ovim podzakonskim aktima? Zato što je njih mnogo, zato što je zakon samo krovni, zato što donošenje podzakonskih akata u stvari stavlja svaki zakon u život.
U prethodnom periodu i u prethodnoj Vladi, mnoge reformske zahteve smo usvajali. Nažalost, podzakonskih akata nije bilo i ti zakoni nisu mogli da budu životni i da imaju utemeljenje u realnosti.
Svakako ćemo podržati ovaj zakon. Imala sam primedbu na ovaj zakon u smislu toga što nije konsultovana stručna javnost, jer smatram da stručne javnosti u ovoj oblasti i te kako ima i da je i te kako važno mišljenje stručne javnosti iz oblasti brodarstva i vodnog saobraćaja, ali ste me vi donekle vašim objašnjenjem ubedili u ispravnost ovog zakona.