Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

To bi moglo da je taj "Telekom" jedini koji se nalazi na tržištu, ali znate i sami da nije jedini. Insistiranje na vašem amandmanu dovodi u pitanje da se stvaraju mnogo povoljniji uslovi za, recimo, "Telenor", ili nekog drugog operatera, ili nekog drugog lica koje pruža takve usluge. Njima dajete povlasticu zato što oni posluju tržišno. Ne zasnivaju se njihovi poslovi na osnovu Zakona o javnim nabavkama, nego na osnovu tržišnih principa.
Zamislite sada kada bi "Telekom" morao da sprovodi takav postupak, gde će svaka njegova usluga da bude daleko skuplja na tržištu nego njegove konkurencije. To jeste problem. Nažalost, prihvatanjem ovog amandmana bi "Telekom" bio doveden u jednu situaciju, a to je da ne može tržišno da učestvuje sa drugim operaterima.

Reč ima narodni poslanik Petar Petković, replika. Izvolite.

Mislim da je ovde važno reći sledeće, da pre nego što se usvoji ovaj predlog zakona, bilo bi dobro da Vlada izradi jedan spisak naručilaca nosilaca isključivih prava i da vidimo ko će biti izuzet odredbi ovog predloga zakona, odnosno budućeg zakona ukoliko se usvoji. Onda ćemo jasno videti o kojim preduzećima je reč.
Kada sam pomenuo "Telekom", dobro znate da je DSS imala peticiju i podigla u javnosti za očuvanje "Telekoma" u većinskom sastavu države Srbije. Nama znači dobro poslovanje "Telekoma".
Ovde se radi o tome da ne možete nabavke koje su u milionima evra, da ostavite mimo kontrole države. O tome se ovde zapravo radi, ne o tome da li se daje nekome drugome prednost ili ne.
Ovde nije reč samo o "Telekomu", tu je reč i o nekim delatnostima EPS, elektromreži, distribuciji gasa i pomenuo sam, takođe, određene banke koje će po tom postupku, mimo zakona, imati određene javne nabavke koje će naručivati.

Na član 7. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Vojislav Vujuć.
Predstavnik predlagača i nadležni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč. (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Dušica Morčev i Gorica Gajević.
Predstavnik predlagača i nadležni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč. (Da.)
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo potpredsednice, koleginice i kolege poslanici član 7. ovog zakona reguliše nabavke na koje se ovaj zakon o javnim nabavkama neće odnositi. U tački 2. podtačka 2. kaže – neće se odnositi na one javne nabavke koje se finansiraju iz sredstava stranih kredita, odnosno zajmova dobijenih od međunarodnih finansijskih organizacija i institucija.
U ranijem zakonu je stajala stavka da se iz javnih nabavki izuzimaju oni krediti i zajmovi koji su nekomercijalne prirode, dok su komercijalni krediti i zajmovi potpadali pod postupak javnih nabavki.
Naša poslanička grupa DSS smatra da ovu podtačku 2. treba obrisati, isto kao i stav gde se spisak međunarodnih organizacija i finansijskih institucija iz stava tačka 1. podtačka 2, čiji se posebni postupci javnih nabavki u tom slučaju primenjuju, takođe briše.
Znate kako, svi se kunemo u razvoje domaće privrede, u pomoć, pre svega, kada je građevinska operativa u pitanju, a ako ostane ovakav Predlog zakona, iz postupka javnih nabavki ćemo, uglavnom, kod velikih infrastrukturnih projekata gde će nosioci biti ili ministarstva, ili javna preduzeća ili lokalne samouprave, eliminisati iz postupka javnih nabavki, jer će se na njih, uglavnom, odnositi oni uslovi koje propiše međunarodni davalac tog kredita ili zajma.
Mi ćemo, uglavnom, veći deo naše građevinske operative, za koju se stalno kunemo da je glavni zamajac razvoja privrede u Srbiji, ostaviti po strani kada su u pitanju veliki infrastrukturni projekti, pre svega razvojni, jer smo videli kroz predlog budžeta da velike pare dolaze od republičkog nivoa preko nivoa autonomnih pokrajina, do lokalnog nivoa iz međunarodnih kredita i zajmova.
Imali smo primer i više puta smo ga navodili ovde, primer "Ikarbus" i primer "GSP Beograd", gde "Ikarbus" nije mogao da proda, odnosno da odgovori uslovima na tenderu koje je postavila Evropska banka za obnovu i razvoj, za rekonstrukciju i razvoj, jer ne zato što nije odgovarala kvalitetu po svojim autobusima, već zato što nije mogla da zadovolji onaj finansijski deo, koji je, uglavnom, jako strog kada su u pitanju uslovi koje propisuju te međunarodne finansijske institucije.
Ako ovakav predlog zakona ostane, opet ćemo ostaviti po strani našu građevinsku operativu, naše velike domaće firme, a koje se, vidim, stalno kunemo da ćemo im dati subvencije, da ćemo ih uključiti u razvojni proces u Srbiji, a stalno ih ostavljamo ostavljamo po strani i stalno ih eliminišemo i oni nikada neće imati reference da sutradan konkurišu, kada su veliki projekti u pitanju ni ovde kod nas u zemlji, ni van ove zemlje, ako budu u prilici da konkurišu. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada ovako slušam, razumem jedan deo priče, ali ne razumem onaj drugi.
Znate šta, ako hoćete da konkurišete za međunarodni kredit, komercijalni, vama to niko ne brani. Konkurišite za komercijalni kredit, raspišete oglas, jave se banke, izaberete onu koja najnižu kamatnu stopu daje, onu koja ima grejs period, najduži rok otplate i raspolažite novcem i radite posao javne nabavke kako vi hoćete. To je kada su u pitanju komercijalni kredit i to nas niko ne sprečava.
Kada su u pitanju krediti od međunarodnih finansijskih institucija, oni su, uglavnom, subvencionisani. Znači, po daleko nižoj kamatnoj stopi od komercijalnih, a često se jedan deo kredita ne naplaćuje, odnosno samosufinansirate jedan deo projekta, a drugi deo projekta su potpuno bespovratna sredstva kod međunarodnih finansijskih institucija.
Da bi ste nešto dobili međunarodnih finansijskih institucija, bilo kakvu pogodnost, znači, odričete se prava komercijalnog kredita i uzimate za pravo da uzmete subvencionisan, kao što i privreda uzima ovde, ali mora po osnovu one uredbe Vlade Republike Srbije, a ne kako hoće sa bankama da se dogovara. Znači, morate da poštujete neka njihova pravila igre.
Da smo dovoljno bogata zemlja, da nam je kreditni rejting daleko bolji i kamate koje bi naša preduzeća uzimala, ili bilo koji naručilac javnih radova, imali bi daleko bolji kreditni rejting kod banaka koje mogu da nam daju određena sredstva i, samim tim, ne bismo ni morali da tražimo subvencionisane kredite. Nažalost, nije tako.
Niko ne brani naručiocu da izabere hoće li komercijalni kredit i da on vodi postupak javne nabavke, ili će subvencionisan, ali pod uslovima iz ugovora kojim se subvencionisani kredit dobije. Čista odluka onoga ko naručuje javnu nabavku.

Narodna poslanica Gorica Gajić, replika. Izvolite.

Gospodine Arsiću, svima nama je jasno da naručilac ako želi da sprovede neku veliku javnu nabavku, ako nema drugih izbora sredstava, tu su komercijalni krediti, pa hoće kod domaće banke, hoće kod strane banke, hoće kod međunarodnih finansijskih institucija. Znači, svakako je široko tržište da se zaduži. Ali, mi kao zemlja smo u prilici unazad 10, 15, 20 godina, a svakako ćemo biti u narednom periodu u prilici da koristimo jako velika sredstva, baš ta subvencionisana, od raznoraznih međunarodnih finansijskih institucija i organizacija.
Vi kao Vlada, pre svega, a mi kao poslanici smo dužni da skrenemo pažnju na to da negde u korišćenju tih subvencionisanih sredstava treba da umetnemo, da tako kažem, i našu domaću privredu, našu građevinsku operativu, da napravimo dijalog sa njima, da predočimo davaocu kredita ili tog subvencionisanog zajma da i mi treba da zaposlimo neku našu operativu ovde, da formiramo konzorcijum, da vidimo da li i na koji način treba da ispunimo jako stroge međunarodne uslove finansijskih institucija, da pokušamo da budemo konkurentni, jer je praksa kod davaoca tih subvencionisanih zajmova i kredita da dovedu svoje banke, da dovedu svoju građevinsku operativu, da sav novac koji daju po nekoj kamatnoj stopi, koja jeste povoljnija nego komercijalni krediti, vrate ponovo u svoju zemlju.
Naši građevinci, pre svega na njih se odnosi, ostaju bez značajnih poslova, odnosno ostaju bez toga da su nosioci tih poslova. Njihove liste su jako siromašne, tanke. Imala sam prilike da razgovaram sa direktorima, kada sam bila na lokalnom nivou, velikih građevinskih firmi koji kažu da nemaju načina da budu nosioci nekog projekta, da budu glavni izvođači nekog projekta, uglavnom su drugi ili treći podizvođači. Samim tim, naša građevinska operativa i industrija se potiskuju i nemamo neke koristi kroz privredni razvoj, kada je u pitanju korišćenje tih subvencionisanih sredstava, jer su uglavnom strogo kontrolisani.